Isterivanje đavola

U junu 2005. susednu Rumuniju potresla je (crkvena) afera vezana za ritual egzorcizma obavljen u manastiru Svete Trojice u gradiću Tanaku na severoistoku Rumunije koja je za posledicu imala smrt 23-ogodišnje Maricice Irine Cornic. Devojka, koja je odrasla u sirotištu u Aradu, u manastir je došla u posetu poznanici tri meseca pre tragičnog čina i odlučila da tu i ostane. Na njenu nesreću prilikom prijema u manastir niko od starešina nije osećao potrebu da proveri zdravstveno stanje i prošlost nesrećne devojke – da jeste saznali bi da je kod nje još ranije konstatovana šizofrenija pa bi lek za njeno kasnije ponašanje u manastiru verovatnije potražili kod psihijatra umesto kod oca Daniel Petru Corogeanua. Tri meseca od dolaska u manastir, nakon trodnevne “božanske intervencije” oca Daniela i još četiri kaluđerice, Maricice je nađena razapeta na krstu i zapušenih usta – hitna pomoć koja je pozvana da devojci pomogne mogla je samo da konstatuje smrt i slučaj prijavi lokalnoj policiji. Nalaz patologa potvrdio je da je devojka prepuštena sama sebi tokom poslednja tri dana svog života, ostavljena u hladnoj prostoriji, uskraćivana za hranu i vodu te da je smrt konačno natupila usled gušenja zbog krpe koja joj je bila u ustima. Policiji nije preostalo ništa drugo do da oca Daniela i četiri kaluđerice koje su mu pomagale u “isterivanju đavola” optuži za nezakonito lišavanje slobode sa smrtnim ishodom. Iako je u prvim reagovanjima rumunska pravoslavna Crkva ceo slučaj proglasila “gnusnim incidentom” i najavila uvođenje obaveznih psiho-fizičkih provera novopridošlih iskušenika to nije pokolebalo oca Daniela koji je u svojim izjavama ponovio kako je “Bog izveo čudo za nju (Miracice o.a.), i konačno Irinu izbavio od zla”, dodajući kako “ne razume zašto novinari dižu toliko prašine oko ovog slučaja kad je egcorcizam uobičajen u praksi rumunske pravoslavne crkve a metodi koje je koristio poznati i primenjivani i od strane drugih duhovnika.”

Pre par dana rumunski egzorcizam dobio je i svoj sudski epilog u prvom stepenu. Otac Daniel Corogeanu, koji je u međuvremenu raščinjen, osuđen je na 14 godina, kaluđerica Nicoleta Arcalianu na osam, a Adina Cepraga, Elena Otel i Simona Bardana na po pet godina zatvora (sve četiri kaluđerice ekskominicirane su iz crkve). Svi optuženi najavili su žalbe na izrečene presude a u izjavi nakon izricanja presude (bivši) duhovnik Daniel Corogeanu izjavio je “Žalićemo se na presudu u nadi da ćemo uspeti da se oslobodimo optužbi. Nismo očekivali ovakvu presudu, ali takva je odluka ovog Suda. Nastavićemo da se molimo Bogu za pomoć” Tokom izricanja presude sudnica je bila ispunjena desetinama pristalica “kontroverznog” duhovnika od kojih su se mnogi rasplakali čuvši visinu izrečene kazne.

Podsetiću da je nakon 385 godina, 1999. godine, Vatikan obnovio svoje uputstvo duhovnicima za postupanje i pristupanje obredu egzorcizma u kome preporučuje sveštenicima da pre donošenja konačne odluke u pojedinačnim slučajevima “isterivanja đavola” uzmu u obzir i dostignuća i otkrića moderne psihijatrije.

Papa Ronaldinjo

Znam da Ronaldinjo nije postao otac ali za ovu priču to i nije toliko važno koliko najava da bi uskoro jedan tim italijanske serije A mogao da igra pod budnim okom prvog čoveka katoličke crkve Pape Benedikta XVI. Naime pre par dana drugi čovek Vatikana, državni sekretar Kardinal Tarkisio Bertone, najavio je da Vatikan razmišlja o formiranju fudbalskog tima koji bi se ravnopravno borio sa legendama italijanske serije A poput Rome, Juventusa, Intera … uz blagoslov Svete Stolice i molitve celokupne pastve katoličke crkve.

Sad da li se Budistički monasi iz Kine, na slici, pripremaju za prvi zvanični međureligijski sportski susret – nije mi poznato, ali sam siguran da bi pokojni komičar Dave Allen imao štošta da kaže na temu povezivanja fudbala i religije, možda čak i da po osnovu svojih skečeva sa “sveštenicima fudbalerima” zatraži da budući italijanski prvoligaš nosi njegovo ime.

Slika proroka XIII

Prošlo je nešto više od godinu dana (13 meseci preciznije) otkada je danski Jyllandes-Posten objavio ovu i još jedanaest karikatura na temu Proroka Muhameda. Nakon što su pre šest meseci završeni globalni protesti zbog objavljenih karikatura i Pravda je, “spora ali dostižna”, izrekla svoju (prvu) presudu pre par dana.

Danski sud u Aarhus-u odbacio je zajedničku tužbu nekoliko islamskih udruženja podnetu protiv Jyllandes-Posten-a jer po mišljenju Suda u Aarhus-u “ne postoji povod da Sud poveruje kako su karukature objavljene sa ciljem da uvrede ili naude Muslimanima … niti da ugroze položaj Muslimana u (danskom) društvu”, u čije je ime tužba podneta. U izreci Suda kaže i da se “ne može isključiti da su karikature bile uvredljive za pojedine Muslimane”. U tužbi, podnetoj protiv urednika novina, se navodi da su objavljene karikature napad i uvreda za Proroka Muhameda te da predstavljaju napad na “čast vernika jer Proroka oslikavaju kao ratnog huškača i kriminalca i dovode ga u direktnu vezu sa ratom i terorizmom”. Žalba na ovakvu presudu već je uložena od strane tužitelja a nezadovoljstvo odlukom Suda iskazale su i pojedine islamske zemlje.

Po rečima Ameer ul-Azeem-a, glasnogovornika pakistanske Jamaat-e-Islami, partije koja je ponudila nagradu za “glave” karikaturista i organizatora protesta protiv karikatura početkom ove godine – “Nije na Sudu da odlučuje da li su Muslimani uvređeni ili ne ovakvim postupkom novina”. Sirijski pravnik Mohammed Habash kaže da će ovakva presuda samo “proširiti jaz između Zapada i Islamskog sveta” i dodaje da “je ono što us novine učinile (o.a. objavljivanjem karikatura) predstavlja istinsku uvredu milionima Muslimana koji ne žive po Danskim Zakonima”. Mislim se – pa što ih onda tuže u Danskoj?





Grojze FOREVER!

Upotrebna vrednost grožđa može se smatrati činjenicom koja je stalno potvrđivana tokom minulih milenijuma. Ne govorim ovde samo o vinima, “piću bogova”, već i o sarmicama zavijanim u listove loze, brojnim rakijama i obaveznom jesenjem grožđu na trpezi. Naravno Srbi ne bi bili srbi kad na sve što su prethodne civilizacije stvorile i ostavile u amanet ne bi dali zadnju reč – srpsku i ćiriličnu!

U skladu sa ovom srpskom “tradicijom”, u dnevniku Glas javnosti, objavljena je reportaža o “Najvišoj srpkinji na Svetu” (celom). Ništa sporno reklo bi se – od tolike ženske čeljadi srpskog roda i podrijetla neka mora da bude i “najvisočija” – međutim ovo srpsko čeljade je “specijalno” po još nečemu osim po visini koju “sa lakoćom nosi u svojih 16 leta”. Kako u antrfileu reportaže tvrdi izveštač Glasa, imenovan kao D. Ignjatović, čeljade je “rođeno uz pomoć lista čudotvorne loze Svetog Simeona, koju su njeni roditelji dobili iz Hilandara” a uz to i “majka Smilja otkriva detalje u vezi s rođenjem ćerke – Zoka je Hilandarka. Muž Sava i ja smo dobili list loze Svetog Simeona iz Hilandara. Sledili smo uputstva koja idu uz list i dobili naslednicu…”.

Dalje, vrlo pažljivo, čitanje reportaže nije mi otkrilo detalje pomenutog recepta kome je glavni sastojak “čudotvorni” list što me nije sprečilo da sam smislim nekoliko načina na koje se list loze može upotrebiti u “poslu oko dece”.

KAO IZ BAJKE – kao i u bajci o čudotvornom pasulju – supružnici list zakopaju u dvorište, malo mantraju nad svežom humkom, i iz lista preko noći iznikne ogromna loza sa sve ogromnim hamburgom, levo crvenim desno belim. Sad se supružnici po ceo celcat dan pod tom lozom izležavaju, znalački izbegavajući da ih koje zrno grozda ne pogodi, u tom izbegavanju preskaču ili naskaču jedno na drugo, već prema potrebi. Po ceo dan preskaču, naskaču, jedu i jedu se … “rezultat” ne može da izostane …

DOMIŠLJATO – srpska sirotinja raja oduvek je bila dosetljiva kad sebi treba da priušti ono za šta para nema. Tako i naši čudotvorni supružnici – zafalio nakurnjak pa se dosetili lista. Al ne lezi Sveti Simeone, nakurnjak je nakurnjak a list loze, pa makar i čudotvoran, porozan …

AVANGARDNO – pazi sad ako već pričamo o najvišoj srpkinji onda je ona i kao srpkinjica bila iznad ostale dece. Pade mi na pamet da su možda imali muke na porođaju, mislim se mnogo je 2 metra i 10 centimetara, te je loza poslužila ne bi li se beba, kojekude, na ovaj svet sama privukla …

SEOSKA IDILA – srpska sirotinja koju nečovečno izrabljuju Slovenija i Hrvatska nema ni pelena ni preobuke za decu.

K’O IZ BAJKE samo što ovaj put koriste i ogromne listove loze da njima povijaju ogromnu bebu. Beba sere, baba se češlja (viljuškom naravno), a loza nebu pod oblake …

Nego, ajd” sad pošteno – šta Vama prvo pada napamet? Nešto od gore navedenog, ili ste možda pomislili na Jovu travaru iz Novoga Sada, sram Vas bilo da Vas bilo?

Pravična razmena

Kash Gabrielle Torsello, Italijan, fotoreporter slobodnjak sa bazom u Londonu, nekada hrišćanin zapadnog obreda danas muhamedanac, navodno je otet pre par dana na jugu Avganistana iz autobusa kojim je putovao na zadatak. Par sati kasnije nazvao je lokalnu bolnicu, čiji rad pomaže italijanska humanitarna organizacija, i u razgovoru sa šefom obezbeđenja svet, u svoje i ime svojih otmičara, obavestio o zlehudoj sudbini koja ga je zadesila. Naime, u zamenu za Torsello-a otmičari traže lik, delo i telo jednog drugog apostate, nekada muslimana danas hrišćanina zapadnog obreda sa stalnim prebivalištem u Italiji, afganistanca koji je pre 16 godina promenio veru a kasnije proglašen mentalno nepodobnim da mu bude suđeno za takvo svetogrđe. Sećate se? Reč je o Abdul Rahman-u, čoveku o kome je na ovom blogu već objavljeno par zapisa.

Prema navodima Torsello-vog saputnika, Gholam Mohammad-a, otmicu su izvela petorica naoružanih, kako su se kasnije na poziv Torsello-vih kolega predstavili, Talibana. Zanimljivo je da se zvanični predstavnik Talibana, koga je ovim povodom kontaktirala agencija Reuters, ogradio od čina otmice i otmičare nazvao “najobičnijim razbojnicima” što prave motive i povod organizaciji otmice verovatno stavlja u sasvim drugačiji kontekst …

Dopuna (3/11/2006) – Gabrielle Torsello je juče oslobođen. Par dana nakon što su “zvanični” predstavnici Talibanskog pokreta ponovili zahtev otmičarima da oslobode Torsell-a ovaj je iz zatočeništva pušten na slobodu i ostavljen na putu za Kandahar.

Slika Proroka XII

Da Danska “žrtva” u odbranu kulturnih,verskih i inih sloboda nije zaboravljena podsetila me i sledeća poruka primljena pre par dana preko messenger-a od prijatelja iz Avganistana.

Rafi_Taeb (06:21:59) Very important news!!! The artist who drew the pictures of the Prophet Muhammed (P.B.U.H)has died in a fire. He was burned alive. Denmark government is hiding the news from the public and everyone has got to know. Plz spread this…. (Its the price one must pay 4 the insult of Allah’s Prophet) plz copy and paste this as many ppl… Thank you for your co operation….

U prevodu (skraćenom) – karikaturista (koji? ima ih 12) koji se usudio da naslika lik Proroka izgoreo je, živ spaljen, Danska Vlada to naravno krije ali originalni eto autor ove poruke želi da Svet to ipak sazna … jer to je cena koja se plaća za uvredu Alaha. Rafi je inače par godina mlađi od mene, porodica mu je još uvek u izbeglištvu u Pešavaru (Pakistan) a bio je izvanredan sagovornik za vreme mog boravka u Avganistanu. Rafi je uz to i posvećeni musliman, spreman da toleriše i drugačija verska ubeđenja, ali kada je reč o pravu za njega je na prvom mestu ono koje nazivamo šerijatskim.

Ono što Vam je možda promaklo u prethodnom zapisu na temu karikatura Proroka Muhameda i odgovora islamskog Sveta jeste da, za razliku od Rafija koji se danas zasigurno gnuša bilo kakve primisli o kupovini danskog kajmaka, bar polovina stanovnika islamskih zemalja ne deli njegovo mišljenje.





Slika Proroka XI


Karikatura Osmana Turhana, Turska

Danci su ovih dana objavili statistiku “žrtve koju su prineli na oltar slobode i demokratije”. Ukupan izvoz danske ekonomije u periodu februar-jul pao je za 15,5 procenata dok je izvoz u zemlje Srednjeg istoka opao za polovinu. Najvažniji partner danske privrede u regionu – Saudijska Arabija – sada kupuje 40 procenata manje robe poreklom iz Danske dok je Iran, kao trećerangirani partner u regionu “smanjio potrebe” za danskim proizvodima za 47 procenata. Najveći udar pretrpela je danska industrija hrane, posebno mlečnih proizvoda koje ste, ja sam živi svedok, donedavno mogli naći u svakom objektu koji sebe predstavlja prodavnicom od Amana do Kabula. U parama, kako državna statistika beleži a narod voli da čuje, ovaj pad iznosi “tričavih” 134 miliona evra.

Možda su ovako poražavajući rezultati bojkota danskih proizvoda – direktna posledica prošlogodišnjeg objavljivanja karikatura Proroka Muhameda – naterali danski Information da objavi karikature sa nedavno završenog iranskog konkursa karikature o Holokaustu (direktan odgovor islamskog svtea na karikature Prororka Muhameda). Ovoga puta danske novine, poučene prethodnim iskustvom, prvo su konsultovale glavnog rabina u Kopenhagenu čiji je komentar “video sam i uvredljivije karikature” poslužio kao pokriće da novina odbaci sve optužbe o uvredljivosti karikatura, ovoga puta, na račun jevrejskih žrtava u II Svetskom ratu.





Ajde de!

Selo Stepnoj u Kazahstanu postalo je ovih dana poznato u globalnim razmerama zahvaljujući jednoj (ne)običnoj koki. Naime, Bites Amantajeva, vlasnica farme, donela je u lokalnu džamiju pileće jaje na kome je, kako su “eksperti” u džamiji potvrdili, arapskim pismom (uzorak na priloženoj grafici) ispisano Alah. Koka je jaje snela neposredno nakon oluje praćene gradom a kako ponosna vlasnica kaže – “jaje će zadržati za sreću”. Za razliku od ovog slučaja nedavno je na Borneu sin službenika Ministarstva Vera na pijaci kupio jaje za koje je kasnije utvrdio da na sebi sadrži u reljefu ispisanu reč, pogađate već, Alah. Uz ovaj članak prikačena je i slika, ne stidite se, pogledajte, možda i Vi prepoznate koju reč (možda autonomija za Kosovo ispisano na svahiliju).

Slično, pre par dana Blackburn Citizen je objavio priču o Tahmini Murtaza koja tvrdi kako je ne malo bila “obradovana”, u religijskom smislu, kada je na polovini upravo presečene jabuke prepoznala reč Alah. Svoju “radost” je podelila kako sa porodicom tako i sa ostalim vernicima koji posećuju lokalnu džamiju. Jabuku (polovinu), zlatni delišes (američki naravno!), trenutno čuva u sirćetu a kada to ne bude više moguće položiće jabuku, na nagovor muftije, u grob svoga oca.

Nakon što je nedavno “eksperatski” tim sastavljen od gentičara, filozofa i seljaka (idealno!) uspešno rešio jednu od najstarijih zagonetki, onu o kokoški i jajetu izgleda da savremena nauka dobija novu glavolomku ili dve – šta je starije jaje ili Alah Ili možda gde Bog radije ostavlja autograme – na jajima ili američkim jabukama. Kako bilo, verovatno nikome neće pasti napamet da sad pita šta je starije jabuka ili jaje, ili ipak … možda … U svakom slučaju, ako Vas zanima gde je sve prepoznata reč Alah (na arapskom naravno) pogledjte ovu stranicu.