Sad malo Isus

Makkal Osai karikatura - Grešni Isus Hrist

Malezijski dnevnik na tamilskom jeziku Makkal Osai objavio je na naslovnoj strani svog izdanja od utorka karikaturu, bolje reći šmilustraciju, Isusa sa cigaretom u jednoj i “čokanjčetom” (verovatno Budweiser) piva u drugoj ruci koja je izazvala žestoke reakcije predstavnika hrišćanskih i drugih nemuslimanskih religija u Maleziji. U obrazloženju protesta, između otalog i zahteva za zatvaranjem lista, upućenog od strane hrišćanskih grupa navodi se da iako je Isus za života bio saosećajan prema bližnjima i tolerantan prema nevernicima ovakvo predstavljanje Sina Božijeg zahteva odlučnu reakciju države i malezijskog društva. Uredništvo Makkal Osai-a je pod pritiskom danas objavilo izvinjenje zbog nenamernog propusta jednog od svojih urednika koji je spornu karikaturu navodno preuzeo sa Interneta i objavio bez prethodnih provera.

Tokom protesta zbog objavljivanja karikatura Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten Malezija je dala znatan doprinos a prošle godine zatvorena su dva lista koja su se usudila da sporne karikature predstave malezijskom čitalaštvu. U Maleziji gde živi preko 25 miliona pripadnika svih velikih religija (izuzev Judaizma) pitanja religijske prirode česta su meta interkonfesionalnog sporenja pa se reakcija vlasti na ovaj nenamereni propust očekuje se sa velikom pažnjom.

Dopuna – 24. avgusta, odlukom Ministra unutrašnjih poslova malezijske Vlade, list Makkal Osai kažnjen je jednomesečnom zabranom izlaženja.





Poznajem te po frizuri

Iranska policija pored kriminala, terorizma i regulisanja saobraćaja od nedavno se bavi i brigom o modnim detaljima na podanicima islamske Republike. Kako piše BBC policija je tokom protekle dve nedelje u Teheranu izvršila kontrolu preko 700 i zatvorila više od 20 frizerskih salona ne da bi sprečila širenje vaši i zaštitila narodno zdravlje već da bi sprečila širenje ponuda za tetoviranje, ulepšavanje muških obrva, i pro-zapadnih frizura na ulicama glavnog grada. Pored istančane brige da podanicima islamske Republike svaka dlaka bude na svom mestu policija u Iranu ima zaduženje da vodi računa i o odevanju kako mušakraca tako i žena, ravnopravno, a sve u okviru kampanje koja se vodi protiv ne-islamskog odevanja (zlog hidžaba).

Neću da budem Dalit u Bolivudskom filmu

neću da budem Hindus u kastinskom sistemu … tako nekako bi p(j)evalo danas Zabranjeno pušenje da kojim slučajem svoje prve snimke objavi u Indiji. Proteklog vikenda na trkalištu u Mumbaiu (Bombaj) budistički monasi blagoslovili su prelazak na Budizam oko pet hiljada ljudi. Iako je 5,000 “pokrštenih” znatno manje od 100,000, koliko su organizatori najavljivali, to je do sada najveći zabeleženi masovni, organizovani, prelazak na Budizam u modernoj istoriji Indije. Većina konvertita pripada Hindu kasti Dalita, jednoj od najnižih kasti u kastinskom sistemu – takozvani “nedodirljivi” kojih u Indiji, prema procenama, ima gotovo 200 miliona. Prelaskom u Budizam apostate se nadaju da će uspeti da pobegnu od sudbine koja im je “zapisana” u strogom Hindu sistemu podele na kaste i njihovih uloga u društvu. Iako je sistem kasti u Indiji Ustavom stavljen van snage u mnogim federalnim državama ga se i dalje “nezvanično” pridržavaju. Po rečima Aruna Kote, aktiviste Nacionalne akcije za ljudska prava Dalita, “kada pređu u drugu veru, najmanje što mogu da dobiju je da budu poštovani kao ljudska bića”.

Prelazak u drugu religiju u Indiji i danas izaziva oštre reakcije posebno u slučajevima kada se radi o prelasku iz Hinduizma u Hrišćanstvo ili Islam. Pre par nedelja dva katolička sveštenika pretučena su pod optužbom kako žele da u svoju veru prevedu grupu stanovnika Hindu sela. Protivljenje prelasku Hindusa u Budizam su blaža jer se na Budizam gleda kao na davno radvojen krak (diocezu) Hinduizma. Kako bilo pojedine federalne države sa većinskim Hindu stanovništvom, posebno one kojima upravlja Hindu Bartija Janata stranka strogim zakonima brane prelazak Hindusa u druge religije.

Blagosloveni MySpace

Svojevrstan znak protesta na “slobodoumno” ponašanje članova MySpace i Facebook zajednica je i pojava sve većeg broja majspejsolikih klonova namenjenih onima sa dubokim religioznim ubeđenjima. Tako se hrišćanima kao alternativa preporučuje Xianz, koji je za godinu dana postojanja privukao gotovo 35,000 članova i “vuče” preko 500,000 poseta. Tradicinalno dobro povezanoj jevrejskoj zajednici lični duhovni prostor nudi Shmooze koji okuplja preko 200,000 članova, dok daleko veća islmaska zajednica pandan ima u zajednici Naseeb koja okuplja preko 300,000 članova.

Iako je broj korisnika na duhovnim kopijama daleko iza onog koje okupljaju MySpace i Facebook “originali” sam broj i očita potreba za postojanjem ovakvih internet zajednica sa striktnim religioznim određenjem ukazuje na čitav jedan društveni milje koji postoji na Internetu. Da ovakvi sajtovi nude i više od druženja pripadnika iste religije možda najbolje govori primer “Muslimanske socijalne mreže” Naseeb gde se možete uveriti kako u uspešnost mreže u stvaranju trajnih veza tako i u humanitarnu, društveno odgovornu ulogu kakvu sebi pripisuju ovakvi sajtovi.

Više o pomami za socijalnim mrežama u skladu sa religioznim ubeđenjima pročitajte u Business Week magazinu.

Nisam ja, Alaha mi!

Žena optužena da se u nigerijskom gradu Kano prošle nedelje “venčala” sa četiri žene pojavila se juče sa svojim advokatima pred redovnim Sudom da porekne optužbe odbora za sprovođenje šerijatskog prava. Tetkica Maiduguri insistira da nikada nije bila u lezbijskoj vezi a za optužbu kaže kako je to “Laž, neverovatna laž. Nikada u svom životu nisam čula da žena može da se venča sa četiri žene. Ne samo da nikada nisam bila lezbejka već do sada nisam ni čula za tu reč – zaista!” Po njenom tumačenju prihod sa sporne proslave, za koju priznaje da je organizovala, bio je namenjen da omogući jednoj od četiri “mladenke” da nađe muškarca svog života i uda se za njega. Tetkica Maiduguri kaže da je spremna da svoje ime odbrani kako na redovnom Sudu tako i pred odborom za sprovođenje šerijatskog prava (Hisba) od čijih se policajaca-volontera krila prethodnih dana.

Posetioci prošlonedeljne proslave koji su se u velikom broju odazvali pozivu Tetkice Maiduguri kao uspomenu dobijali su postere na kojima su pod parolom “ljubav i razumevanje” prikazane četiri “mlade” okupljene oko Tetkice Maiduguri. Čini se da je “dvosmisleni” natpis na posteru bio razlog da se za ženama, inače glumicama u lokalnim video produkcijama, izda nalog za privođenje od strane “verske policije”. Za sada je stradala samo sala u kojoj je sporna proslava održana a kako će proći Tetkica Maiduguri i njene koleginice videće se u narednim nedeljama …

A ko je tu mladoženja?

U gradu Kano, trećem po veličini u Nigeriji, proteklog vikenda održana je malo “čudna” svadbena ceremonija – žena, muslimanka, “oženila” je četiri žene takođe islamske veroispovesti. Ništa čudno – za neko drugo mesto – ali za Kano koji je glavni grad istoimene provincije ovaj događaj označio je objavu rata protiv homoseksualnosti. Kano je jedna od nigerijskih provincija sa pretežno muslimanskim stanovništvom u kojoj se od pre sedam godina primenjuju odredbe šerijatskog prava, premda samo na “podanike” islamske veroispovesti. Iako je “mladoženja” oženio propisani broj žena zbog sukoba sa šerijatskim pravom koje brani istopolne odnose i brak svih pet mladenki su se dan nakon venčanja “povukle u ilegalu”. Nemoćne da dođu do prestupnica lokalne vlasti su, u saradnji sa lokalnim odborom za sprovođenje šerijatskog prava, par dana po venčanju donele odluku da do temelja poruše salu u kojoj je sporno venčanje održano, između ostalog i zbog “iznenadnog otkrića” kako sala nema neophodne građevinske dozvole.

Šerijatsko pravo u slučajevima homoseksualnosti za muškarce propisuje smrtnu ili kaznu kamenovanjem (zavisno od tumačenja) dok za žene predviđa “disciplinske” mere poput izolacije ili javnog bičevanja (opet zavisno od tumačenja). Primera radi pre par godina muškarac koji se sedam godina “lažno” predstavljao kao žena i živeo u Kanou osuđen je na šest meseci zatvora i kaznu od 38 američkih dolara. U slučaju da budu uhapšene ženama prete i kazne po “redovnim” zakonima Nigerije koji zabranjuju, isključivo, lezbijske odnose dok Parlament ove afričke zemlje, poznate po svojim nalazištima nafte i prirodnog gasa i korupciji dostojnoj Ginisove knjige rekorda, trenutno razmatra Zakon kojim bi se svim stanovnicima, bez obzira na veroispovest, zabranilo stupanje u istopolne odnose i brak pod pretnjom da provedu do pet godina u zatvoru.

Slonovima na Ustav!

Marš slonova i monaha na Tajlandu

Tokom jučerašnjeg dana, predvođeni sa devet slonova, nekoliko stotina budističkih monaha (delić od najavljenih 100,000 protestanata o.a.) “došetali” su, nakon 8-očasovnog marša, do parlamenta u Bangkoku kako bi “narodnim izabranicima” predali zahtev da se u novi Ustav Tajlanda Budizam “upiše” kao jedina zvanična državna religija Tajlanda. Nakon prošlogodišnjeg vojnog udara nezavisna komisija piše novi Ustav čija je preliminarna verzija objavljena prošle nedelje i sadrži odrednicu o veroispovesti sličnu starom Ustavu iz 1997. godine – da je Tajland “država koja se brine i štiti sve religije” koje građani ispovedaju. Predvodnici vojnog udara, koji su prvi i najavili kako bi Budizam mogao postati zvanična državna religija, već su pozvali komisiju da “preispita svoj stav” glede Budizma. Posvećenici Budizmu čine 95 procenata stanovnika Tajlanda i u većini su svuda osim na jugu zemlje gde je oružana pobuna islamista protiv verske diskriminacije pre par godina odnela gotovo 2,000 života.

Virus vere

Sveti virus

Ovaj 300-ti, jubilarni, članak bavi se “šaljivim učeničkim kolažom” objavljenim u udžbeniku likovne kulture za četvrti razred osnovne škole (autori Vesna Milanović i Milan Stanojlović, izdanje “Narodna Knjiga”, Beograd, 2006) koji je pokrenuo pravu lavinu reakcija predstavnika “uvređenog” pravoslavnog stada jedva godinu dana od objavljivanja. Nakon što je revnosni veroučitelj Željko Latinović, koordinator ketihetskog odbora eparhije bačke, primetio sporni kolaž u knjigama svojih učenika presavio je tabak i Vladici bačkom Irineju odslao “depešu”. U predstavci upućenoj Vladici koji je i član Nacionalnog prosvetnog saveta, po pisanju “Politike” koja je “zaveru” i otkrila javnosti (pročitaj komentare), između ostalog stoji sledeće: “Iznenadilo nas je kako pojedini ljudi koji bi trebalo da budu odgovorni za vaspitanje dece koriste svoj položaj i pod vidom umetnosti skrnave svetinju i to ne samo kao izraz svog ličnog stava, nego to iznose kao parametar ponašanja i primer ponuđen deci kroz školski udžbenik.”

Prvi se pozvanim da reaguje našao (tehnički) ministar vera Milan Radulović koji u apelu upućenom (tehničkom) minstru prosvete kolaž opisuje kao unakaženu ikonu veoma poštovanog svetitelja. Sveti Vasilije, obučen u džemper, “prekršten” je u “sveti virus” a umesto glave sveca zlokobno gleda sova sa mitrom ispod koje viri perje u obliku rogova.”, i dodaje kako “se stvaralačka sloboda zasniva na međusobnom poštovanju a ne na uvredama drugih i drugačijih.” Ministar vera izrazio je i sumnju da po načinu na koji je kolaž urađen, zatim po slovima koja su korišćena, sumnja da je reč o učeničkom radu i traži da se ceo slučaj ispita.” Velja Karaveljić, magistar vajarstva i savetnik u Minstarstvu prosvete, koji je zajedno sa učiteljicom iz Jagodine i psihologistikinjom iz Beograda, bio član tročlane komisije koja je usled nepostojanja Nacionalnog prosvetnog saveta (nije bio formiran) izvršila recenziju i dala odobrenje za upotrebu udžbenika, kaže da je pismeno upozorio autora knjige na negativne konotacije koje kolaž može da izazove ali i da u vreme odobravanja udžbenika (avgust prošle godine) ni komisija niti autori to nisu tako shvatili.\r\n\r\nSad koliko se ja razumem u simboliku umetnosti sova se uglavnom shvata kao simbol mudrosti, naglašene obrve (koje nesrećni ministar vera, u sopstvenoj paranoji, vidi kao perje u obliku “đavoljih” rogova) su simbol, sličan bradi, životnog iskustva, a džemper – pa valjda je to u skladu sa legendom o svecu koga monasi u gornjem manastiru Ostrog svake godine preoblače. Kako bilo, u zemlji koja je sigurno utočište ratnih zločinaca, u kojoj sveštenici blagosiljaju ubice i lopove, u kojoj monasi narkomane leče batinom i postom, u kojoj vladike umesto skiptra nose mitraljeze, ovakav kolaž nije nimalo šaljiv, šta više kakva nam je crkva još mi se čini afirmativnim.

Richard Dawkins, britanski naučnik i najpoznatiji ateista današnjice, je 2005/6 snimio dokumentarni serijal o religiji, koji je pod nazivom “The root of all Evil” (Izvor sveg zla – naslov je formiran bez saglasnosti autora) u januaru 2006. emitovan na britanskom Channel 4 – sve epizode, ukoliko imate iole kvalitetnijju internet vezu, možete pogledati na Google Video. Druga epizoda ovog serijala nosi naslov “Virus of Faith” i bavi se religijom kao svojevrsnim oblikom kulturološkog virusa koji se sa generacije na generaciju prenosi zloupotrebom dečijeg poverenja prema autoritetu odraslih. Ideja vodilja ove epizode serijala je da deca ne mogu da prežive ukoliko bi iskoristila mogućnost da zauzmu skeptičan stav prema odraslima dok ih s’ druge strana ova zakonitost evolucije ostavlja potpuno otvorenima za zarazu virusom religije.