Reblog: za smrt – obavezno DHL

Valdov komentar na članak o efikasnosti DHL kurirske službe iz novembra 2007. godine me podsetio na prošlogodišnje putešestvije slične pošiljke sa štampanim materijalom i verovanje da se veliki sistemi sporo prilagođavaju promenama … ovaj put nisu kasnili ali su se zato strašno obrukali priliko “mapiranja” rute na relaciji London – Kragujevac … uostalom pogledajte …

Datum i vreme / Lokacija / Aktivnost
19 Dec 11 18:13/London – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
19 Dec 11 18:38/London – UNITED KINGDOM/Sorted to Destination
19 Dec 11 20:32/London – UNITED KINGDOM/In Transit to Destination
19 Dec 11 20:49/London – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
19 Dec 11 20:50/London – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
19 Dec 11 21:02/London – UNITED KINGDOM/In Transit to Destination
19 Dec 11 21:04/London – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
19 Dec 11 21:41/London – UNITED KINGDOM/In Transit to Destination
19 Dec 11 21:52/London – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
19 Dec 11 21:53/London – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
19 Dec 11 23:13/London – UNITED KINGDOM/In Transit to Destination
20 Dec 11 03:20/Leipzig – GERMANY/Arrived Hub
20 Dec 11 03:22/Leipzig – GERMANY/In Transit to Destination
20 Dec 11 07:06/New York City – USA/Arrived Hub
20 Dec 11 10:31/New York City – USA/Arrived Hub
20 Dec 11 17:59/New York City – USA/Arrived Hub-Wrong destination
21 Dec 11 07:35/New York City – USA/Arrived Hub
21 Dec 11 08:39/New York City – USA/In Transit to Destination
21 Dec 11 22:45/East Midlands – UNITED KINGDOM/Arrived Hub
21 Dec 11 22:47/East Midlands – UNITED KINGDOM/In Transit to Destination
22 Dec 11 01:40/Leipzig – GERMANY/Arrived Hub
22 Dec 11 02:08/Leipzig – GERMANY/Arrived Hub
22 Dec 11 04:22/Leipzig – GERMANY/In Transit to Destination
22 Dec 11 05:50/Budapest – HUNGARY/Arrived Hub
22 Dec 11 06:06/Budapest – HUNGARY/Arrived Hub
22 Dec 11 10:40/Belgrade – SERBIA/Arrived Hub
22 Dec 11 07:59/Budapest – HUNGARY/In Transit to Destination
22 Dec 11 12:24/Belgrade – SERBIA/Arrived Hub
22 Dec 11 12:44/Belgrade – SERBIA/In Transit to Destination
22 Dec 11 12:47/Belgrade – SERBIA/Arrived Hub
23 Dec 11 11:46/Serbia Other – SERBIA/Delivered

Najpoštovaniji

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od “džinova” novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa “najviše razloga za zavist” našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država – japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

Providan si kao prozor

Olupina broda na Tuvalu ostrvima (c) Paeniu family

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika – upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega – od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (“niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu (Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

Godina krompira

Sastavljen od 80 odsto vode, bogat kalijumom i magnezijumom, sa velikom količinom vitamina C (šest krompira upotpunjuju dnevne potrebe odraslog čoveka) i vitaminima iz grupe B (posebno B1, B2 i B6), najbogatiji biljni izvor belančevina (150 grama pokriva dnevne potrebe i obezbeđuje potrebnu energiju), krompiru je, zasluženo, dodeljena 2008. godina od strane Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Krompir je “prepoznat” kao efikasan vid borbe protiv gladi i siromaštva, između ostalog, jer je idealan za gajenje u predelima sa manjkom obradivog zemljišta i viškom (proste) radne snage – uslovi koji karakterišu većinu nerazvijenih i zemalja u razvoju. Proizvodnjom krompira se za kraće vreme, na manje obradivog zemljišta, i u raznolikim klimatskim uslovima proizvodi više hranjivih materija nego uzgojem bilo koje druge poljoprivredne kulture. Gotovo 85 odsto mase krompira može se koristiti u ljudskoj ishrani za razliku od žitarica kod kojih ovaj procenat dostiže “jedva” 50 odsto.

Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) planira da za početak “promoviše” proizvodnju krompira što bi, na duže staze, trebalo da rezultira povećanjem održive proizvodnje ove kulture u manje razvijenim zemljama. Na ruku im svakako ide i trend “izmeštanja” proizvodnje krompira iz razvijenih u nerazvijene i zemlje u razvoju, započet 2005. godine kada su potonje po prvi put obimom proizvodnje krompira nadmašile ekonomski moćnije i tehnološki naprednije poljoprivrede. Premda, treba to priznati, najveće zasluge za ovaj trend imaju Kina, kao najveći proizvođač krompira na Svetu, i Indija koje zajedno “drže” trećinu ukupne svetske proizvodnje.

Lepotice pod šatrom

Moamer Gadafi doveo je u neprijatnu situaciju svoje domaćine u Francuskoj zahtevom da mu se tokom petodnevnog boravka u ovoj zemlji omogući da podigne rezidencijalni beduinski šator u blizini Jelisejskih polja. Opravdanje – libijski vođa pati od klaustrofobije. Lokacija za šator, koji bi libijskom Predsedniku služio za prijem gostiju (zvaničnih i nezvaničnih), je nađena u vrtu barona Gistava de Rotšilda ali kontroverze oko “liste posetilaca” i dalje ostaju. Naime, pred polazak u Francusku Gadafi je kao ciljeve posete naveo i želju da poseti proizvodne pogone Renoa te da u svom šatoru “ugosti” 200 francuskih lepotica. Beduinski šator u sred Pariza, bez obizra šta se u njemu bude dešavalo, je mala cena poređeno sa ugovorim vrednim 15 milijardi američkih dolara koje Gadafi treba da potpiše sa francuskim partnerima pre svog povratka u Libiju za par dana.

Poslovni rizik u 2008.

Kompanija Ernst&Yang objavila je izveštaj o globalnim poslovnim rizicima za 2008. godinu u kojem analizira najvažnije postojeće i mogućih (nadolazećih) opasnosti za kompanije koje posluju globalno u različitim sektorima. Izveštaj je urađen na osnovu mišljenja više od 70 analitičara iz 20 disciplina a pojedinačni izveštaji po sektorima očekuju se kasnije ove godine.

Prvih deset strateških rizika za globalno poslovanje, sudeći po izveštaju, su:

  1. Promena zakonske regulative i načina poslovanja
  2. Potresi na svetskom finansijskom tržištu
  3. Starenje potrošača i radne snage
  4. Nemogućnost kapitalizacije na novim tržištima
  5. Ukrupnjavanje/tranzicija industrije
  6. Energetski šok
  7. Izvršavanje strateških transakcija
  8. Inflacija troškova
  9. Radikalni potezi u zaštiti okoline
  10. Promene u navikama potrošača

Prema izveštaju 5 mogućih strateških rizika u narednim godinama za globalno poslovanje su:

  • “Rat” za talente
  • Epidemije zaraznih bolesti na globalnom nivou
  • Uspon privatnih investicionih fondova
  • Nemogućnost/nedostatak inovacije
  • i svakako najopasniji – nazadovanje kineskog “privrednog čuda”

Za smrt – pozovi DHL

Poslednja dva meseca dobar deo slobodnog vremena posvetio sam kupovini knjiga za školicu (biće specijal o iskustvima sa “ekspres” i inim dostavama knjiga iz inostranstva). No pošto su za učenje na mojoj školi neophodni i vodiči evo faktografskog uvida u efikasnost kompanija koje se diče “brzom” isporukom “brzih pošiljki”:

 
2-11-07, 20:00 London-Heathrow – UK Pošiljka preuzeta
2-11-07, 20:57 London-Heathrow – UK Pošiljka izvozno procesirana u mestu otpreme
2-11-07, 21:10 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 21:13 London-Heathrow – UK Prispelo u skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 22:37 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43 London-Heathrow – UK Pošiljka u tranzitu kroz London-Heathrow – UK
3-11-07, 01:20 East Midlands – UK Prispelo u skladište DHL-a u East Midlands – UK
5-11-07, 00:48 Leipzig – Germany Prispelo u skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 05:38 Leipzig – Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 08:53 Sofia – Bulgaria Prispelo u skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 10:09 Sofia – Bulgaria Napustilo skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 13:50 Skopje – Macedonia Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
5-11-07, 13:53 Skopje – Macedonia Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
5-11-07, 18:39 Skopje – Macedonia Pošiljka je zadržana
6-11-07, 19:23 Skopje – Macedonia Napustilo skladište DHL-a u Skopje – Macedonia
6-11-07, 23:26 Leipzig – Germany Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
7-11-07, 02:40 Leipzig – Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
7-11-07, 03:52 Bergamo – Italy Prispelo u skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 08:12 Bergamo – Italy Napustilo skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 12:01 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u skladište DHL-a u Belgrade – Serbia, Republic of
7-11-07, 12:17 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 12:39 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 17:21 Belgrade – Serbia, Republic of Prosleđeno na dostavu
8-11-07, 15:54 Kragujevac – Serbia, Republic of Pošiljka isporučena