Najpoštovaniji

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od “džinova” novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa “najviše razloga za zavist” našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država – japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

Poslovni rizik u 2008.

Kompanija Ernst&Yang objavila je izveštaj o globalnim poslovnim rizicima za 2008. godinu u kojem analizira najvažnije postojeće i mogućih (nadolazećih) opasnosti za kompanije koje posluju globalno u različitim sektorima. Izveštaj je urađen na osnovu mišljenja više od 70 analitičara iz 20 disciplina a pojedinačni izveštaji po sektorima očekuju se kasnije ove godine.

Prvih deset strateških rizika za globalno poslovanje, sudeći po izveštaju, su:

  1. Promena zakonske regulative i načina poslovanja
  2. Potresi na svetskom finansijskom tržištu
  3. Starenje potrošača i radne snage
  4. Nemogućnost kapitalizacije na novim tržištima
  5. Ukrupnjavanje/tranzicija industrije
  6. Energetski šok
  7. Izvršavanje strateških transakcija
  8. Inflacija troškova
  9. Radikalni potezi u zaštiti okoline
  10. Promene u navikama potrošača

Prema izveštaju 5 mogućih strateških rizika u narednim godinama za globalno poslovanje su:

  • “Rat” za talente
  • Epidemije zaraznih bolesti na globalnom nivou
  • Uspon privatnih investicionih fondova
  • Nemogućnost/nedostatak inovacije
  • i svakako najopasniji – nazadovanje kineskog “privrednog čuda”

Veeeelikiii Alibaba

Još jedna prva javna ponuda (IPO) akcija kineske kompanije na berzi u Hong-Kongu pretvorila se u “bajkovitu priču” (sa nezivesnim krajem) o uspehu. Kineski B2B (Business to Business) portal Alibaba, osnovan 1999. godine, juče je javno ponudio svoje akcije u vrednosti od 858,9 miliona američkih dolara, odnosno, 17 odsto svog akcijskog kapitala. Prvog dana učešća na Hong-konškoj berzi, vrednost akcija gotovo je utrostručena čime je potučen nedavni rekord Petročajne.

Na ovaj način vrednost portala Alibaba trenutno nadmašuje zaradu istog fantastičnih 316 puta a vrednost portala, u kome je Yahoo! najveći pojedinačni suvlasnik, “skočila” je na 25,6 milijardi američkih dolara čime se Alibaba, sa 24 miliona korisnika, svrstao među pet najvrednijih Internet kompanija u Svetu, odnosno, “najskuplju” u Aziji (ne računajući Japan).

Firma od trilion dolara

Nakon jučerašnjeg izlaska na Hong-Konšku berzu kineska državna naftna kompanija Petročajna (PetroChina) postala je i zvanično prva korporacija na Svetu sa tržišnom vrednošću iznad trilion američkih dolara – više nego duplo od dosadašnjeg “rekordera” Eksonmobila (ExxonMobile). Tokom prvog dana slobodnog trgovanja akcijama kompanije iste su porasle za neverovatnih 263 procenta – sa 16,7 na 43,96 juana. Od 10 najvrednijih korporacija na Svetu pet je iz Kine (PetroChina, China Mobile, Industrial and Commercial Bank of China, China Life i China Petroleum and Chemical), tri iz SAD-a (Exxon Mobil, General Electric i Microsoft) a dve su evropske (ruski Gazprom i holandski Royal Dutch Shell).

Vrednost tržišta akcija u Kini ove godine porasla je gotovo tri puta ali imajući u vidu da vrednost akcije koju su investitori spremni da plate zapravo predstavlja percepciju kupca o budućem rastu kompanije postavlja se pitanje koliko je ovaj rast akcija, do koga je došlo pre svega zahvaljujući rekordnim cenama nafte, održiv na duže staze. Iako je očito da investitori, za sada, imaju poverenja u kinesku privredu postavlja se i pitanje koliko dugo će kineske kompanije uspeti da održe rekordne stope rasta, jer primera radi, na listi 500 najvećih korporacija po ostvarenim prihodima magazina Fortune nema nijedne kineske kompanije u prvih 20! Ovako ispada da u sukobu imaginarnog “budućeg rasta” i realnosti “živog novca” kineske kompanije zapravo predstavljaju “zmajeve od papira”.

Pade nam (kon)kurentnost

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska – možda ponajbolji primeri “kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom” – koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto – država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da “poveća” konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te “mešanja” države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije “specifičnog socijalizma” venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao “zaštitniku potlačenih i obespravljenih” zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu “balkanski tigar”, “ubiše” se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće “preći preko njihovih usana”, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto?
Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

I posao i nagrada

Nagradni konkurs za posao - Forma Ideale

Otkako sam se sredinom jula meseca ove godine pridružio armiji nezaposlenih srpskih “stručnjaka najraznovrsnijih profila” redovno posećujem par domaćih internet prezentacija posvećenih nalaženju posla. Naravno, kao svaki kompulsivni bloger kada su u pitanju prezentacije koje ponudu posla daju i putem RSS dovoda prevashodno koristim ovu pogodnost. Tako juče listam novopristiglu potražnju sa Infostuda i primetim “Nagradni konkurs za posao”. Forma Ideale, kragujevačka firma, dosetila se originalnog načina da reši problem hroničnog nedostatka domaćih “stručnjaka stručnjaka” u većini oblasti modernog poslovanja – pokrenuli su akciju “Tražimo najbolje – nudimo idealno”!

Temelj svake uspešne kompanije su ljudi – pokretačka snaga i izvor kreativne energije. Novi ljudi znače jače temelje, novu snagu, kreativnost i energiju.

Ako tražite posao, ili niste zadovoljni mogućnostima na trenutnoj poziciji, Forma Ideale daje Vam šansu da se iskažete, budete kreativni i adekvatno nagrađeni!

Najbolji kandidati dobijaju radno mesto u Formi Ideale i u Kragujevcu i novčanu nagradu u iznosu:

  • I nagrada – 250,000 RSD
  • II nagrada – 100,000 RSD
  • III nagrada- 50,000 RSD

Ako vam nije bedak da živite u “provincijalnom” Kragujevcu a smatrate se visokoobrazovanim stručnjakom u savremenim poslovnim veštinama – požurite – rok za prijave je ponedeljak, 1.oktobar 2007. godine a oglas na Infostudu je do sada viđen gotovo 5,000 puta!

Keine Coca-Cola

Sudan je, uz slike stradanja i genocida u Darfuru, poznat i kao najznačajniji proizvođač i izvoznik gume arabike (Akacija guma, aditiv E414) koja se koristi u prehrambenoj industriji za proizvode poput žvaka, slatkiša, fondana, vina … i najvažnije za ovu priču Koka-Kole i ostalih gaziranih pića (baš me krenulo danas sa gaziranim aaa?). Nakon što je američka Vlada odlučila da pooštri sankcije Sudanu, prozvanim se našao Ambasador Sudana koji je odmah zakazao konferenciju za štampu (priložen i video snimak) na kojoj je zapretio kako bi Vlada Sudana mogla da zaustavi izvoz gume arabika podsećajući da industrija gaziranih pića zavisi od tog proizvoda. Kako bi pojačao svoj diplomatski pristup rešenju problema Ambasador Sudana, Džon Ukec Lut Ukec, se istom prilikom pred okupljenim novinarima razmahao bocom Koka-Kole. Prosto rečeno – zaboravite na genocid ili će Zapadni svet ostati bez Koka-Kole – poruka je koja će sigurno ostati upamćena.
A što se tiče onih koji ove vrele letnje dane vole da “prekrate” pivcem ‘ladnim ki zmiče i misle da ne treba da brinu – arabika se koristi i u industriji prerade i proizvodnje piva – znači zalihe!

Nije seks nego stres

Njujorčanin James Pacenza, danas star 58 godina, se nije razlikovao suviše od desetina hiljada svojih kolega sa kojima je donedavno radio u “Plavom džinu” sve dok 29. maja 2003. godine, nakon 19 godina vernosti, nije dobio otkaz – samo godinu dana pre sticanja prava na penziju. U obrazloženju koje mu je tada IBM dostavio stoji da je Pacenza, uprkos upozorenjima nadređenih, posećivao “sobe za ćaskanje” sa sadržajima za odrasle (čtaj seksualno eksplicitnim temama za ćaskanje) u toku radnog vremena, sa kompanijskog računara. Nedavno je Pacenza odlučio da uz pomoć svog advokata Michael Diederich povrati svoje pravo na rad i sudskim putem dokaže kako je IBM pogrešio u proceni njegovog ponašanja. Opisujući incident koji je doveo do otpuštanje, Pacenza kaže da je pokušavao da izbegne pristup “sobama za ćaskanje” ali i da je spornog dana “osetio potrebu za interaktivnim angažovanjem i razgovorom kako bi odagnao sećanja na Vijetnam i smrt. Pokušavao sam da se smirim uključenjem u neki blago uzbuđujući razgovor.” Sa druge strane u verziji IBM Pacenza je od računara otišao pre nego što se upustio u “blago uzbudljiv” razgovor ali i propustio priliku da se iz “sobice” odjavi. Kada je sledeći radnik seo za računar koji je Pacenza prethodno koristio primetio je otvoren prozor u svet “uzbuđujućih” razgovora i konverzaciju koja je u istom neometano tekla sa pregršt vulgarnih asocijacija što je dmah prijavio svom nadređenom koji je Pacenza otkaz uručio sledećeg dana.

James Pacenza, veteran vijetnamskog rata, tvrdi da su za njega posete “sobama za ćaskanje” bile deo terapije u borbi protiv post-traumatskog stresa izazvanog događajem iz 1969. godine kada je tokom patroliranja prisustvovao pogibiji svog najboljeg prijatelja. U sudskim dokumentima Pacenza tvrdi da ga je post-traumatski stres napravio “zavisnikom od seksa, a pojavom interneta i zavisnikom od mreže”,te da po tom osnovu ima pravo na zaštitu Suda u skladu sa američkim Zakonom o zaštiti invalida (The American with Disabilities Act). Njegov advokat tvrdi da je Pacenza radeći u pogonu za proizvodnju elektronskih čipova za godišnju platu od $63,000, internet koristio ni više ni manje nego ostali zaposleni, te da poseta “seksi sobama”nije ni bilo a i da je bilo Pacenza nije prekršio nijedno pisano pravilo kompanije za koju je tada radio. Po rečima advokata jedini “greh” James Pacenza bile su njegove godine – otuda i odštetni zahtev prema IBM koji iznosi 5 miliona dolara!

Tokom prvog suočenja pred Sudijom Stephen Robinson IBM je u svoju odbranu izneo tvrdnju da je kaznena politika kompanije prema upotrebi poslovnih računara za pristup seksualno eksplicitnim sadržajima jasno sadržana u dokumetima firme te da Zakon na koji se tužba oslanja ne poznaje odrednice invaliditeta povezanih poremaćajima seksualnosti.