Tag Archives: Nasilje

Karikatura od 100,000 dolara

by

1

Lars Viks - Karikatura Proroka Muhameda

Dobro nije bukvalno karikatura vredna 100,000 dolara već glava autora, Larsa Vilksa, za koju je vođa Al-Kaide u Iraku, Abu Omar al-Bagdadi, ponudio spomenutu sumu. Autor čija je karikatura početkom prošlog meseca objavljena u švedskom dnevniku Nerikes Allehanda već je ranije bio u sukobu sa istom tematikom. Vilks je bio jedan od 12 autora koji su septembra 2005. godine objavili svoje karikature Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten-u što je izazvalo globalne proteste muslimana širom Sveta i dovelo do bojkota danskih proizvoda u islamskim zemljama.

Evo kako Lars Vilks, uprkos pretnjama s’ kojima je suočen, duhovito obrađuje temu “podobnog” prikaza lika Proroka

Lars Viks - Karikatura crtana nevidljivim mastilom
Karikatura Proroka crtana nevidljivim mastilom



Prethodni članak u serijalu

Članci u seriji Karikature Proroka Muhameda

  1. Slika proroka
  2. Sukob civilizacija
  3. Slika proroka II
  4. Slika proroka III
  5. Slika proroka IV
  6. Slika proroka V
  7. Slika proroka VI
  8. Slika Proroka VII
  9. Slika proroka VIII
  10. Slika proroka IX
  11. Slika Proroka X
  12. Slika Proroka XI
  13. Slika Proroka XII
  14. Slika proroka XIII
  15. Sappho nagrada
  16. Sad malo Isus
  17. Karikatura od 100,000 dolara

Kad poklon poludi

by

2

60-godišnja australijanka nađena je mrtva prošle subote na svom ranču u okolini grada Mičel u australijskoj pokrajini Kvinslend. Nakon izvršenog uviđaja policija je kratko saopštila da je ubica identifikovan a način ubistva razjašnjen (premda ne i sasvim jasan o.a.). Naime, krivcem je oglašen mužjak kamile kojeg je starica dobila u martu ove godine za svoj 60-ti rođendan. Tokom bliskog susreta sa svojom vlasnicom, koji policijsko saopštenje opisuje kao “igru sa mogućim seksualnim prizvukom” a stručnjaci kao nagonom za parenje, kamila stara 10 meseci i teška preko 150 kilograma je nesrećnu ženu oborila na zemlju i najahala što za posledicu imalo smrt starice.

O sudbini kamile – poklona ubice – odlučiće “ožalošćeni” suprug čiji je jedini komentar bio kako je pokojnica “gajila ljubav prema egzotičnim ljubimcima” … a kako joj je ta ljubav uzvraćena!

Smrtonosna lopta

by

0

Da je Bagdad, glavni grad “arapskog” dela Iraka, trenutno najopasnije mesto na svetu potvrđuje i netom objavljena vest na BBC-u o ranjavanju najmanje 15 i smrti dve osobe. Do povreda, pa i onih sa smrtnim ishodom, došlo je tokom proslave pobede iračke fudbalske reprezentacije (2) nad prvim timom Vijetnama (0) i plasmana iste u polufinale Kupa Azije. Hiljade ljudi preplavile su ulice Bagdada nakon završetka utakmice, igralo se i pevalo, mahalo nacionalnom zastavom, i kao da svakodnevno nasilje i pucnjava nisu dovoljni, pucalo iz vatrenog oružja.

Trgovina ljudima

by

0

Prema podacima iz sedmog po redu izveštaja o trgovini ljudima američkog Ministarstva spoljnih poslova tokom prošle godine državne granice širom Sveta “zaobišlo” je 800,000 ljudi od toga 640,000 žena dok su polovinu od ukupnog broja činili maloletnici. Ovo su ujedno i jedini statistički podaci iz izveštaja koji je za razliku od drugih državnih dokumenata osmišljen da izazove šok i probudi uspavanu savest čitalaca, a u kome možete naći fotografije i priče iz prve ruke o prostituciji, ropskom radu, i deci ratnicima iz svih delova Sveta. Pored toga, u izveštaju su države svrstane u četiri kategorije prema tome da li su početna, prolazna ili odredišna tačka kao i prema naporima koje ulažu u sprečavanju trgovine ljudima. Tragično je što se iako je broj zemalja u četvrtoj, “najgoroj”, kategoriji, iako manji za tri (Belize, Laos and Zimbabve), uvećao za sedam (Alžir, Bahrein, E. Gvineja, Kuvajt, Malezija, Oman i Katar) od kojih su većina države u bliskim i “prijateljskim” odnosima sa SAD. Pravila igre kažu da ovim zemljama preti ukidanje ekonomske pomoći od strane SAD, Svetske Banke i MMF-a ukoliko u roku od 90 dana ne preduzmu ozbiljne napore u borbi protiv trgovine ljudima i ropskog rada. Sudeći po “nenarušenim” odnosima između SAD i Saudjske Arabije koja se u četvrtoj kategoriji nalazi već treću godinu za redom, država, najveći svetski izvoznik demokratije, ima i prečih interesa od stanja ljudskih prava u državama saveznicama.

Nažalost, ovakav “senzacionalistički” pristup čitaoca ostavlja uskraćenim za usporedbu sa podacima iz prethodnih godina i uočavanje trenda u kome se kreće trgovina ljudima – da li je u porastu ili pak napori na njenom suzbijanju daju rezultate. Za one koje više zanimaju konkretni podaci (do kojih se teško dolazi zbog “prirode posla”) iz ovoj oblasti mogu pogledati izveštaj Agencije za narkotike i kriminal Ujedinjenih Nacija Trafficking in Persons: Global Patterns (Oči u oči sa trafikingom: Svetska kretanja).

“Pederska” bomba

by

0

Da je stvarnost maštovitija od fantazija potvrđuje nedavno otkriće međunarodne nevladina organizacija The Sunshine Project koja se bavi “nadzorom” istraživanja i razvoja novih bioloških tehnologija i oružja. Po osnovu američke verzije Zakona o dostupnosti informacija organizacija je nedavno došla u posed dokumenata koji potvrđuju kako je Ministarstvo odbrane SAD pre 13 godina dobilo predlog za razvoj “pederske bombe” – hemijskog oružja “napakovanog” hormonima koje bi neprijateljske vojnike od ratnika pretvorilo u ljubavnike, a uz dodatak jakih afrodizijaka, i željne istospolnog seksa (pri čemu sopstvene vojnike obavezno držite što dalje od linije fronta). Predlog za razvoj ovog kreativno osmišljenog oružja potekao je 1994. godine iz hemijske laboratorije američkih vazdušnih snaga u vojnoj bazi Rajt Paterson (Dejton, Ohajo). Pre nego što je ideja, sa predloženim budžetom od 7.5 miliona američkih dolara, napuštena laboratorija je predložila još neka “neuspela” nesmrtonosna oružja poput bio-bombe koja bi kod protivničkih boraca dovela do stvaranja i nekontrolisanog oslobađanja stomačnih gasova “radi lakše identifikacije na bojištu” a koja se jel’ te nikako ne bi smela koristiti u uslovima borbe prsa u prsa.

Za zaboravne u pomenutoj vojnoj bazi, iz koje je godinu dana ranije potekao predlog za razvoj “pederske bombe”, balkanske ratne poglavice su nakon tri nedelje pregovora “nenadano” okončale ratne sukobe na teritoriji bivše SFRJ. Da li su prvi “nezvanični” primerci “pederske bombe” testirani na “balkanskim kasapima” kako bi iste privoleli miru ostaje u domenu špekulacije ali činjenica da su pregovori “prelomljeni” i okončani “preko noći” ostavlja dovoljno prostora za one koji ne veruju u slučajnosti …

Krvava čokolada

by

1

Statistički, u svakom vašem slatkom zalogaju čokolade 40 procenata zrna kakaoa, neophodnih za njenu proizvodnju, dolazi iz Obale slonovače. U Obali slonovače se od 2002. godine vodi oružani sukob koji je zemlju podelio na Islamski Sever (pokret Nove snage – Forces Nouvelles) i Hrišćanski jug (vladine oružane snage) dok “neutralnu zonu” održava par hiljada vojnika pod zastavom Ujedinjenih Nacija. Uzroci verskih podela koje su dovele do oružane pobune Muslimana 2002. godine su “politikantsko” širenje ksenofobije, verski motivisano fizičko nasilje i zabrana političkog delovanja Muslimana koji čine većinu na Severu zemlje. Ovaj oružani sukob ujedno je i najveća pretnja izvozu zrna kakaoa iz Obale slonovače koji zadovoljava 40 posto svetskih potreba i sa vrednošću od 1,5 milijardi dolara glavni je izvozni artikal ove, nekada prosperitetne, afričke zemlje. Obala slonovače kakao proizvodi poslednjih 120 godina a danas od uspešnosti 600,000 proizvođača zavisi život gotovo 6 miliona stanovnika Obale slonovače.

Organizacija Globalni svedok (Global Witness), koja se bavi proučavanjem veza između kršenja ljudskih prava i eksploatacije prirodnih bogatstava u nerazvijenim i zemljama u razvoju, pre par dana objavila je izveštaj “Vruća čokolada – Kako kakao podstiče sukob u Obali slonovače” (Hot Chocolate – How Cocoa fuelled the conflict in Cote d’Ivoire) u kome se iznose dokazi za tvrdnju kako je industrija izvoza i prerade kakaoa indirektno umešana u sukob finansiranjem i podsticanjem korupcije na obe strane. Izveštaj dokumentuje kako je gotovo 58 miliona američkih dolara prihoda od kakaoa Vlada, u saradnji sa najmanje dve strane kompanije, direktno “preusmerila” u ratne napore kao i 30 miliona američkih dolara vrednu “praksu” pobunjenika da oporezuju proizvodnju kakaoa koja se vrši ili prolazi kroz njihovu teritoriju što im omogućava nastavak oružan dejstava i očuvanje kontrole na severu zemlje. Kontrola nad proizvodnjom i izvozom kakaoa predstavlja glavni izvor korupcije u zemlji i osnovni izvor nezakonitog bogaćenja “Funkcionera” na obe strane. U zaštiti nelegalnih prihoda ne preza se ni od ubistva novinara i otmica zvaničnika EU koji su se bavili istraživanjem korupcije u trgovini kakaoom.

Organizacija Global Witness, koja je ranije vodila uspešne kampanje protiv “krvavih dijamanata” i drvne industriju u susednoj Liberiji, predlaže da potrošači direktno izvrše pritisak na međunarodne kompanije uključene u trgovinu kakaoom i nateraju ih na veći stepen društvene odgovornosti, poboljšanu kontrolu novčanih tokova i preusmeravanje istih u podršku proizvođačima umesto u “ratne napore” i bogaćenje ratnih “elita”. U odgovoru na optužbe objavljenom u Financial Times-u kompanije koje se bave trgovinom i preradom kakaoa tvrde da ne postoji mehanizam kontrole kako Vlada Obale slonovače troši sredstva od izvoza. Suzan Smit, predstavnik Udruženja proizvođača čokolade, kaže kako bi utvrđivanje porekla kakaoa industriji donelo gubitke i cinično dodaje kako je “utvrđivanje porekla i označavanje svakog pojedinačnog zrna kakaoa praktično nemoguće.”

Podatak da na farmama kakaoa širom Sveta, u ropskim uslovima, radi 300,000 dece između 9 i 12 godina i gore izneto dobar je razlog da smanjite sopstvenu “potrošnju” čokolade i tako se ne samo pripremite za letnju garderobu koja “otkriva i ono što ne treba da se vidi” već i da, koliko toliko, utičete na interes industrije čokolade koja finansiranjem zaraćenih strana i podsticanjem korupcije u Obali slonovače osigurava nesmetanu proizvodnju “krvavih” slatkiša.

Neću da budem Dalit u Bolivudskom filmu

by

0

… neću da budem Hindus u kastinskom sistemu … tako nekako bi p(j)evalo danas Zabranjeno pušenje da kojim slučajem svoje prve snimke objavi u Indiji. Proteklog vikenda na trkalištu u Mumbaiu (Bombaj) budistički monasi blagoslovili su prelazak na Budizam oko pet hiljada ljudi. Iako je 5,000 “pokrštenih” znatno manje od 100,000, koliko su organizatori najavljivali, to je do sada najveći zabeleženi masovni, organizovani, prelazak na Budizam u modernoj istoriji Indije. Većina konvertita pripada Hindu kasti Dalita, jednoj od najnižih kasti u kastinskom sistemu – takozvani “nedodirljivi” kojih u Indiji, prema procenama, ima gotovo 200 miliona. Prelaskom u Budizam apostate se nadaju da će uspeti da pobegnu od sudbine koja im je “zapisana” u strogom Hindu sistemu podele na kaste i njihovih uloga u društvu. Iako je sistem kasti u Indiji Ustavom stavljen van snage u mnogim federalnim državama ga se i dalje “nezvanično” pridržavaju. Po rečima Aruna Kote, aktiviste Nacionalne akcije za ljudska prava Dalita, “kada pređu u drugu veru, najmanje što mogu da dobiju je da budu poštovani kao ljudska bića”.

Prelazak u drugu religiju u Indiji i danas izaziva oštre reakcije posebno u slučajevima kada se radi o prelasku iz Hinduizma u Hrišćanstvo ili Islam. Pre par nedelja dva katolička sveštenika pretučena su pod optužbom kako žele da u svoju veru prevedu grupu stanovnika Hindu sela. Protivljenje prelasku Hindusa u Budizam su blaža jer se na Budizam gleda kao na davno radvojen krak (diocezu) Hinduizma. Kako bilo pojedine federalne države sa većinskim Hindu stanovništvom, posebno one kojima upravlja Hindu Bartija Janata stranka strogim zakonima brane prelazak Hindusa u druge religije.

Samo smo se šalile

by

0

Dve australijske tinejdžerke (16 godina) osuđene su pred Sudom u Pertu, Australija, na doživotne kazne zatvora (minimum 15 godina) zbog ubistva Elize Džejn Dejvis 18. juna 2006. godine dok su sa žrtvom boravile u rudarskom gradiću Koli.

Ovako drakonske kazne direktna su posledica priznanja koje su dve 16-ogodišnjakinje iznele pred Sudom i odsustva kajanja zbog samog čina. Po sopstvenom priznanju njih dve su tokom jedne večeri u Koliju raspravljale o činu ubistva i tome kako ni jedna nakon samog čina ne bi osećala kajanje. Kako bi dokazale svoje “tvrde stavove” odlučile su se na ubistvo drugarice koja je u vreme njhove rasprave spavala u susednoj sobi. Obukle su staru odeću i prijateljicu zadavile žicom od zvučnika da bi njeno telo potom zakopale ispod kuće u kojoj su boravile. Nakon ubistva prijavile su nestanak svoje prijateljice i same uzele učešća u potrazi za njom. Par meseci nakon ubistva devojke su se same prijavile policiji, ne zbog kajanja već stoga što su zaključile kako je “grob” u koji su zakopale žrtvu “suviše plitak” te da će ih policija kad tad otkriti. U svojim izjavama pred Sudom nijedna nije iskazala ni najmanje kajanje zbog ubistva – jedino objašnjenje koje su pružile bilo je kako su “svesne da je loše ubiti, ali da su htele da to i iskuse”.