Popuši mi … Havanu

Popusi mi Havanu

Sad možda je nekom ovo i smešno ali da podsetim:

Napomena: SAD su ekonomske, trgovinske i finansijske sankcije („el bloqueo“) Kubi uvele 7. februara 1962. godine nakon što su kubanske revolucionarne vlasti jula 1960. godine „zaplenile“ imovinu američkih građana i kompanija. Sankcije SAD prema Kubi su najdugotrajniji embargo u istoriji odnosa suverenih država.





Šta ti je prestiž

iPhone se od nedavno može „ilegalno“ kupiti i u Kini – zemlji sa najvećim brojem mobilnih pretplatnika na Svetu. Uprkos namerama Apple-a da sa zvaničnom prodajom u Aziji započne tek 2008. godine u zemlji u kojoj se i pravi iPhone se može kupiti po ceni više no duploj većoj nego na legalnom, američkom, tržištu ili ti za crkavicu od 8,800 juana (US $1,1170). Naravno kao i drugi kineski proizvodi koji se ovih dana povlače iz prodaje i iPhone koji se može nabaviti „ispod tezge“ na kineskom tržištu ima svoju falinku – presrećni kupci prestižne igračke mogu da obavljaju samo pozivne razgovore i šalju tekstualne poruke, dok prijem poziva, govorna pošta i sve ostalo što iPhone čini jedinstvenim jednostavno ne funkcioniše. Nefunkcionalnost „ilegalnog“ iPhone-a, po tvrdnjama trgovaca, nije prepreka velikom interesovanju kupaca na tržištu koje posedovanje Apple proizvoda vidi kao stvar prestiža.

Pretpostavlja se da kineski „i jeste i nije“ iPhone na ilegalno tržište stiže iz pogona u Šenženu u kojima se proizvodi za američko tržište. Radi se o takozvanim „falsifikatima iz treće smene“ – situacija u kojoj podizvođač proizvodi veći broj jedinica od naručenog i sav višak plasira na „crno-sivo“ tržište uz „čistu“ zaradu koja zavisi od renomea samog proizvoda. Ovaj način ostvarivanja visoke produktivnosti i stvaranja nenaručenog viška proizvoda je sve češća pojava i direktna je posledica pre svega izmeštanja proizvodnih pogona i pratećeg znanja u zemlje sa jeftinijom radnom snagom pri čemu drastično opada mogućnost kontrole nad stotinama podproizvođača, kao i uvek prisutnog pritiska „glavnih igrača“ na smanjenje direktnih troškova proizvodnje pod kojim se nalaze oni na „najnižim“ lestvicama lanca snabdevanja – proizvođači „treću smenu“vide kao mogućnost da nadoknade iznuđeno smanjenje troškova dodatnim prihodima.

Otuda i situacija u kojoj Kinezi proizvod sopstvene ekonomije, koji se izvoze na druga tržišta, plaćaju duplo skupljo ne bi li uz šoljicu čaja mogli da na sto stave i proizvod koji, iako nefunkcionalan, predstavlja dokaz njihovog društvenog položaja.

Balkanijada

Poziv na Balkanijadu

Sledećeg vikenda u Kragujevcu će biti održan 38. Balkanski atletski šampionat za Juniore starosti do 19 godina. Mlade ateltičarke i atletičari iz Grčke, Makedonije, Crne Gore, Albanije, Turske, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Moldavije i Srbije takmičiće se na stadionu „Čika Dača“ (radovi na uređenju su još u toku!) u preko 20 atletskih disciplina.

Iako organizatori najavljuju učešće preko 600 takmičara to ih nije sprečilo da na oficijelnom plakatu, postavljenom 2 nedelje pred početak takmičenja, još jednom upute poziv „učesnicima, donatorima, sponzorima, takmičarima i gledaocima“. Kad malo bolje pogledam ko je sve po političkoj liniji ušao u „komisiju za organizaciju takmičenja“, poput Ivice Samailovića, službenika i odbornika ovdašnjeg – „eksperta“ za obezbeđenje, onda i ne čudi dupli pleonazam. Više me čudi da kad se već nemilice, ispod žita, troše „narodni novci“ iz opštinskog budžeta ne nađoše za shodno da angažuju i kakvog lektora – a nije da ih među par stotina „politički podobno“ novozaposlenih u Skupštini Grada nema!

Će platim kol’ko košta … da košta

Kao da nije bila dovoljna jučerašnja izjava Ministra za infrastrukturu kako je vrednost autorskih prava koncesionara na Ugovor o koncesiji na auto-put Horgoš-Požega veća od vrednosti Ustavom propisanog društvenog uređenja danas se saopštenjem oglasio i Milutin Mrkonjić – potpredsednik Narodne Skupštine – najvišeg zakonodavnog tela ove države.

Mrkonjić je kao učesnik u saobraćaju 13. avgusta bio sudionik saobraćajne nesreće u blizini mesta Suljina česma kod Nove Varoši kada se vozilo kojim je upravljao sudarilo sa automobilom porodice Šopalović. Bračni par Šopalović smešten je, sa teškim telesnim povredama, u užičku bolnicu dok su njihova kći i sam Mrkonjić otpušteni nakon pregleda sa lakšim telesnim povredama. Iako još uvek nisu utvrđeni svi detalji ove nesreće, pa ni krivac, Mrkonjić se „prostodušno“ ponudio da pomogne – spreman je da se u korist materijalne pomoći povređenima odrekne 6 (i slovima šest) svojih poslaničkih plata (bez prinadležnosti i potpredsedničkog dodatka). Sudeći po pisanju medija, „prostodušni“ Mrkonjić ne izbija iz bolničke sobe porodice Šopalović, nameran da ih „ubedi“ u iskrenost svoje ponude.

Iako verujem da ljude kroz život većinom rukovode principi dobra i socijalne pravde ipak mi je teško da poverujem da je neko tek tako spreman da sopstvenu porodicu liši prihoda za život na šest meseci zarad pomoći drugome, posebno ako nije kriv, ili se pak ne oseća krivim, za nanetu štetu. A možda je u pitanju i prosta računica jer krivica za saobraćajnu nesreću sa teškim telesnim povredama kao posledicom za sobom povlači i krivičnu odgovornost i (verovatan) gubitak poslaničkog mandata kao i gubitak prinadležnosti do kraja mandata (nasuprot 6-omesečnim primanjima). Uostalom istraga, kojom rukovodi opštinski tužilac u Novoj Varoši Ljubiša Dragašević, još nije dala rezultate … a kad će ne znamo … možda da k’o Veljo, umesto utvrđivanja odgovornosti i činjenica krenemo da se preračunavamo pa kud puklo da puklo – jer za Boga, pa sve ima svoju cenu!

Krvava čokolada

Statistički, u svakom vašem slatkom zalogaju čokolade 40 procenata zrna kakaoa, neophodnih za njenu proizvodnju, dolazi iz Obale slonovače. U Obali slonovače se od 2002. godine vodi oružani sukob koji je zemlju podelio na Islamski Sever (pokret Nove snage – Forces Nouvelles) i Hrišćanski jug (vladine oružane snage) dok „neutralnu zonu“ održava par hiljada vojnika pod zastavom Ujedinjenih Nacija. Uzroci verskih podela koje su dovele do oružane pobune Muslimana 2002. godine su „politikantsko“ širenje ksenofobije, verski motivisano fizičko nasilje i zabrana političkog delovanja Muslimana koji čine većinu na Severu zemlje. Ovaj oružani sukob ujedno je i najveća pretnja izvozu zrna kakaoa iz Obale slonovače koji zadovoljava 40 posto svetskih potreba i sa vrednošću od 1,5 milijardi dolara glavni je izvozni artikal ove, nekada prosperitetne, afričke zemlje. Obala slonovače kakao proizvodi poslednjih 120 godina a danas od uspešnosti 600,000 proizvođača zavisi život gotovo 6 miliona stanovnika Obale slonovače.

Organizacija Globalni svedok (Global Witness), koja se bavi proučavanjem veza između kršenja ljudskih prava i eksploatacije prirodnih bogatstava u nerazvijenim i zemljama u razvoju, pre par dana objavila je izveštaj „Vruća čokolada – Kako kakao podstiče sukob u Obali slonovače“ (Hot Chocolate – How Cocoa fuelled the conflict in Cote d’Ivoire) u kome se iznose dokazi za tvrdnju kako je industrija izvoza i prerade kakaoa indirektno umešana u sukob finansiranjem i podsticanjem korupcije na obe strane. Izveštaj dokumentuje kako je gotovo 58 miliona američkih dolara prihoda od kakaoa Vlada, u saradnji sa najmanje dve strane kompanije, direktno „preusmerila“ u ratne napore kao i 30 miliona američkih dolara vrednu „praksu“ pobunjenika da oporezuju proizvodnju kakaoa koja se vrši ili prolazi kroz njihovu teritoriju što im omogućava nastavak oružan dejstava i očuvanje kontrole na severu zemlje. Kontrola nad proizvodnjom i izvozom kakaoa predstavlja glavni izvor korupcije u zemlji i osnovni izvor nezakonitog bogaćenja „Funkcionera“ na obe strane. U zaštiti nelegalnih prihoda ne preza se ni od ubistva novinara i otmica zvaničnika EU koji su se bavili istraživanjem korupcije u trgovini kakaoom.

Organizacija Global Witness, koja je ranije vodila uspešne kampanje protiv „krvavih dijamanata“ i drvne industriju u susednoj Liberiji, predlaže da potrošači direktno izvrše pritisak na međunarodne kompanije uključene u trgovinu kakaoom i nateraju ih na veći stepen društvene odgovornosti, poboljšanu kontrolu novčanih tokova i preusmeravanje istih u podršku proizvođačima umesto u „ratne napore“ i bogaćenje ratnih „elita“. U odgovoru na optužbe objavljenom u Financial Times-u kompanije koje se bave trgovinom i preradom kakaoa tvrde da ne postoji mehanizam kontrole kako Vlada Obale slonovače troši sredstva od izvoza. Suzan Smit, predstavnik Udruženja proizvođača čokolade, kaže kako bi utvrđivanje porekla kakaoa industriji donelo gubitke i cinično dodaje kako je „utvrđivanje porekla i označavanje svakog pojedinačnog zrna kakaoa praktično nemoguće.“

Podatak da na farmama kakaoa širom Sveta, u ropskim uslovima, radi 300,000 dece između 9 i 12 godina i gore izneto dobar je razlog da smanjite sopstvenu „potrošnju“ čokolade i tako se ne samo pripremite za letnju garderobu koja „otkriva i ono što ne treba da se vidi“ već i da, koliko toliko, utičete na interes industrije čokolade koja finansiranjem zaraćenih strana i podsticanjem korupcije u Obali slonovače osigurava nesmetanu proizvodnju „krvavih“ slatkiša.

A sada – spektakl

Rad republičke radio difuzne agencije (RRA), posebno bahato ponašanje njenih članova, podiglo je pravu buru u prvoj polovini ove godine tokom dodele nacionalnih frekvencija za radio i TV stanice. Nakon što su dešavanja oko Televizije BK izgubila svoje mesto u prvim minutima dnevnika i na udarnim stranicama štampe kao da su svi zaboravili da RRA pored dodele dozvola za emitovanje ima i drugih zakonskih obaveza. Neke od tih obaveza, propisanih Zakonom, tiču se kontrole poštovanja Zakona, nadgledanja emitovanih programa, kontrole poštovanja zakonskih rokova od strane emitera koji su dobili dozvole, vođenje kaznene politike u skladu sa Zakonom … Zakon, nažalost (ili na sreću, kako kome), ne poznaje situaciju u kojoj se rukovodeće telo – Savet RRA – ne pridržava Zakona, niti predviđa da članstvo u Savetu može prestati ukoliko se članovi Saveta ne pridržavaju Zakona koji treba da sprovode. Tako danas imamo situaciju u kojoj se Zakon o radiodifuziji krši u članu 56. koji propisuje obavezni rok od 60 dana u kome je emiter koji je dobio dozvolu za emitovanje programa mora da započne sa emitovanjem istog.

RRA je na sednici od 19. aprila ove godine donela odluku o izdavanju dozvola za emitovanje TV programa za teritoriju Republike Srbije i te odluke su emiterima dostavljene (najverovatnije) odmah ili najkasnije krajem aprila 2006. Zakon prilikom uručivanja odluka o dozvolama za emitovanje programa punovažnost istih ne dovodi u pitanje u slučaju žalbe nekog od emitera koji nisu dobili dozvole. Proizilazi da su svi emiteri sa emitovanjem programa morali da započnu najkasnije 30. juna ove godine ili im, po automatizmu, prestaje važnost dozvola. Od ukupno 5 dodeljenih dozvola sporne su dve, one koje su dodeljene na „časnu reč“ predstavnika TV Avala i FOX Televizije. Ove dve televizije ne samo da u zakonskom roku nisu započele sa emitovanjem programa već jedna od njih ni ne emituje program. Članovi Saveta RRA su već 1. jula trebali da konstatuju ove činjenice i obaveste javnost i sporne emitere da su im dozvole, zbog nepoštovanja Zakona, pravno ništavne, međutim, Savet ne samo da nije postupio u skladu sa Zakonom već je dozvolio da TV Avala započne sa emitovanjem programa početkom septembra – dva meseca nakon što im je zakonski prestala važnost dozvole!!! U skladu sa članom 29. stav 4. Zakona o radiodifuziji 1. oktobra ove godine stiču se uslovi za podnošenje predloga za razrešenje svih članova Saveta RRA jer su „bez osnovanog razloga propustili ili odbijaju da obavljaju dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno“.

Naravno, gore izneti navodi su špekulacije zasnovane na pretpostavci da su rešenja o dodeli dozvole za emitovanje emiterima uručene krajem aprila 2006. Da se ne bih bavio špekualacijama, pre sedam dana, uputio sam RRA dole citirani email u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Još uvek očekujem povratnu informaciju …

Postovani,

molim Vas da mi u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja („Sluzbeni glasnik RS, br. 120/04) dostavite, ukoliko ih posedujete, sledece informacije:

1) Datum urucivanja odluka o dodeli dozvola za emitovanje TV programa za teritoriju Republike Srbije i to za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
2) Datum pocetka emitovanja programa za sledece emitere: TV Avala i FOX televizija, odnosno predmetne odluke RRA vezane za pocetak emitovanja programa ova dva emitera;
3) Datume izvrsenih tehnickih pregleda za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
4) Iznose i datume placanja naknade za dozvolu za emitovanje programa za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
5) Broj do sada izrecenih kaznenih mera i zbirne podatke o primeni kaznenih
odredbi Zakona o radiodifuziji

Molim Vas da mi trazene informacije dostavite u elektronskom obliku, na prilozenu email adresu

Unapred zahvalan,

Pošto tebra salata?

Javio se Bogi, kaže njegovo mezimče (i doskora nepresušni izvor prihoda za familiju) Mobtel otišlo za „dž“, kaže moglo je to bolje – čak duplo bolje u godini Nikole Tesle – da nije bilo progona dotičnog od strane države i ucenjivanja od službenika iste. Čovek sa crvene poternice Interpola u intervjuu dnevnoj novini Kurir naširoko razglaba tezu kako je ON najveći pojedinačni donator ove zemlje jer je, jelte, ON stvorio TU kompaniju (a i prodao prošle godine Šlafu za par stotina milijuna Eura, sic!) od koje je država nakon 10 godina prihodovala čistih 1,5 milijardi Evra.

Sad „najveći srpski biznismen“ nije detaljnije obrazložio kako to da je (spašavajući živu glavu i ličnu slobodu) svoj udeo u kompaniji od 3 milijarde Evra prodao za „tričavih“ par stotina miliona ali je zato poslao poruku dičnom Premijeru kako je ON spreman da mu oprosti sve što je negda bilo te da Bogi najbolje zna da mu o glavi rade (a i mnogim drugima) „ljudi u crnom“ okupljeni oko neobaveštenog Premijera. U intervjuima koji su zadnjih dana učestali nije pričao ni o svom novom mega-tajnom poslovnom poduhvatu (čitaj: mega-projektu) – srbskoj salati (u Bogijevoj srbskoj ruci) – u koji je spreman da uloži sav dosada stečeni kapital pod uslovom da bratski ruski naučnici iznađu tehnologiju proizvodnje koja bi sprečila da srbska salata u srbskoj ruci ne omlitavi (tzv. srbska mlitavost) i „zamiriše“ nakon par dana … u ruci naravno.

Dolina gladi, kako da ne!

Svojevremeno sam imao prilike da radim kao fotoreporter Glasa Javnosti čiji je novinar, a moj tadašnji kolega, Dragan Alempijević davne 1998. godine (koliko se sećam) izdumao kovanicu „dolina gladi“ koja je u dve reči, relativno verno, preslikavala tadašnji Kragujevac. Izraz su kasnije njegove kolege, dopisnici iz provincijalizovanog grada na Lepenici, oberučke prihvatili što u nedostatku sopstvene imaginacije, a što zbog neimanja volje za razmišljanjem. Kovanica je od tada neprekidno u upotrebi, posebno u situaciji kada treba opanjkavati lokalnu vlast ili republičku Vladu. Nije vredelo ukazivanje na statističke podatke o porastu standarda stanovništva, post petooktobarskom masovnom obnjavljanju bele tehnike niti o broju kragujevčana koji si mogu priuštiti letnje aranžmane – provinsijski novinari, a Boga mi i prestonički, nisu se libili da kovanicu mog bivšeg kolege (zlo)upotrebljavaju kad god bi im se to učinilo zgodnim. Jebiga, mora tako da bude kad većina dopisnika još uvek veruje da je te davne 1998. 20-30 maraka (15-ak Eura) bilo dovoljno za mesečno izdržavanje cele porodice.

Iskreno, meni se ovo „preterivanje“ poodavno smučili, ali do skora sam ga jednostavno ignorisao – znam ko piše za novine pa prosto nema svrhe više se nervirati zbog „čobana“ (što bi rekao moj Milutin). Od kako je „nova“ gradska vlast preuzela dizgine u svoje ruke čini mi se da Kragujevcu pristaje jedna nova kovanica – dolina kafana! Ne biste mi verovali na kojim sve mestima ćete u Kragujevcu naleteti na kafanu i „pripadajuću“ baštu, otvaraju se „namenske“ pešačke zone, zatvaraju ulice zbog „zaslužnih“ kafedžija, ruši staro gradsko jezgro za baštensku garnituru više. Tako je kafedžija Toza predizbornu propagandnu vožnju sadašnjeg gradonačelnika naplatio „nenadanim“ zatvaranjm ulice tik ispred svoje buduće letnje bašte, a vrhunac sam „uslikao“ pre par dana u samom centru grada – vlasnik restorana „TIME-OUT“ je i pored cele bivše robne kuće sa prizemljem i dva sprata koju je pretvorio u restoran, i pored već zauzetog trotoara rešio da, „uz blagoslov“ lokalne vlasti, na zelenoj površini (čitaj u parkiću – gde se deca igraju!) postavi daščanu platformu i na njoj letnju baštu.

Sad, ne smeta meni preduzetnički duh, ne smeta mi ni što se neko iz ovdašnje vlasti „preračunao“ da (mu) se više isplati letnja bašta (plaća se dnevno po stolu) nego parkić – smeta mi što odluka o uređenju grada (doneta u decembru 2005) koja reguliše postavljanje letnjih bašti strogo propisuje da se bašte mogu postavljati tako da ne oštećuju javnu površinu (piše: samo stolovi i stolice) te da se ne smeju koristiti platforme (u bilo kom obliku i od bilo kog materijala). Dalje, odluka kaže da se letnja bašta može postaviti samo ispred objekta, što je u ovom slučaju već urađeno, osim ako se termin „ispred objekta“ ne odnosi na ceo trg (što me ne bi iznenadilo imajući u vidu ko sedi u Savetu za uređenje Grada), i konačno, ovde se radi o zauzeću javne zelene površine na kojoj je implicitno zabranjeno postavljanje objekata i uređaja!

Kalimero bi sad sigurno nazvao „Nepravda“ a ja Vam kažem – Kragujevac više nije dolina gladi – postao je dolina kafana i letnjih bašti da parafraziram pokojnog Predsednika: Ako već ne znamo da radimo, bar znamo da pijemo!!