Koji je pravi?

Gradjani u Jekaterinburgu prate Putinovo poslednje obracanje
Građani u Jekaterinburgu prate Putinovo poslednje obraćanje (Alexei Vladykin/AP)

Vladimir Putin u ulozi sibirskog Supermena
Vladimir Putin u ulozi sibirskog Supermena (AFP/Der Spiegel)

Ruski Predsednik Vladimir Putin održao je danas svoj oproštajni “dijalog uživo” sa građanima Rusije. U opuštenoj atmosferi, obično dobro obavešteni Predsednik, odgovorio je na ukupno 68 od 2,5 miliona pristiglih pitanja (to ja malo u duhu RTS-a). Predsedniku su pitanja upućena putem Interneta, SMS poruka ili pak postavljana uživo tokom same emisije a interesovanje građana variralo je od rastućih cena hrane, preko sve većeg ulaganja u naoružavanje, do predloga o potrebi da ruska država podstiče naseljavanje na prostranstvima Sibira (zvuči poznato, zar ne!). Kako bilo, građani Rusije (nije da se mešam u tuđa posla o.a.) ostali su uskraćeni za odgovor na pitanje koje niko nije našao za shodno da postavi – KOJI JE VLADIMIR PUTIN ONAJ PRAVI?

Naveca tajna - Putin sa pudlicom mezimicom Tosjom
Nežni Putin sa svojom najskrivenijom tajnom – pudlicom mezimicom Tosjom

Zastrasivanje Angele Merkel
Zastrašivanje Angele Merkel

Srbija do … ma teraj u krug majstore

Logo Pesme Evrovizije - Beograd 2008

Završen je anonimni konkurs za izbor scene i lokalnog logotipa manifestacije Pesme Evrovizije 2008. – završen a kao da tek počinje!

Stručni žiri u sastavu (a vredi ga pomenuti) Miodrag Tabački, scenograf, Slavimir Stojanović, dizajner, Ivan Stanković, direktor marketinške agencije Communis i Tanasije Kunijević, šef grafike RTS, dodelio je prvu nagradu (i iznos od 5,000 Eura) radu pod šifrom “MAMA 2008”. Nekom mama a nekom maćeha – dečiji crtež (na slici gore) – kako su ga krstili na forumu RTS-a – sledeće godine predstavljaće, najverovatnije, zvanični logotip takmičenja za Pesmu Evrovizije koje se održava u Srbiji.

Meni ovo kanda liči na dobar primer teškog suočavanja sa istinom o sopstvenoj zemlji i sunarodnicima – seljaci smo otud šljiva, sviramo kurcu a note su nam tanke, truba jer svi smo mi pomalo Guča, naposletku, ove napućene usne kao da slute kako će kakova ultra-mega-grand-silikon zvezda Srbiju predstavljati na Pesmi Evrovizije 2008. Džaba što neki pišu peticije, što prozapadni elementi pljuju i nariču – kad Tijanić lupi šakom o sto mož’ da bidne samo Šljiva-Truba-Nota-Silikonka!

Dnevnikov dodatak: Stigao je i “odgovor” RTS-a na kritike izbora stručnog žirija.

Šta (naopako) uče petake

Srpska evolucija obrazovanja

Ako ste se ponadali da će puštanjem u etar Televizije Foks, lokalne ispostave jedne od najvećih svetskih TV mreža, televizijski program u Srbiji dobiti na kvalitetu … pogađate … prevarili ste se. Sve komercijalne TV stanice, svaka prema svojim finansijskim mogućnostima, emituju gotovo isti program – kvizove, serije (uglavnom odgledane) “za svačiji ukus”, emisije “zabavnog” karaktera i bajate filmove – sve isparcelisano i preorano reklamama i kako inventivnom tako i suptilnom upotrebom istih. No, kritika programa koji uglavnom ne gledam (“zahvaljujući” SBB-u) nije tema ovog članka. Od prošle nedelje Televizija Foks utorkom i petkom emituje kviz “Da li ste pametniji od đaka petaka”

Pred pametnim odraslim glavama je samo 11 pitanja koja pokrivaju različite školske predmete. Ukoliko odgovore tačno na sva pitanja osvajaju 5 miliona 555 hiljada 555 dinara. Odrasli nisu prepušteni sami sebi, već imaju 5 mladih pomagača iz petog razreda i tokom igre, mogu da koriste tri „puškice“ …

Sinoć su mi se zbog ujeda pauka dvomozgaša prsti leve ruke sporije kretali po implantatu daljinskog upravljača pa sam u jednom trenutku ostao zarobljen na programu Foksa, baš u trenutku kada je takmičar, profesor po struci, kao oblast za sledeće pitanje odabrao veronauku. “Baš da vidim šta petaci uče iz veronauke!” Voditelj, veseljak, posle nesuvisle pošalice čita pitanje sledeće sadržine, parafraziram, “Po Bibliji, kada je Bog stvarao Svet poslednje je stvorio šta?” Sad već osećam kako otrov pauka prestaje da deluje i da prste leve šake mogu svesno da kontrolišem – da ih smirim. Koliko se ja sećam, a nisam pohađao veronauku, ovako postavljeno pitanje ima veći broj odgovora, bar onoliko koliko i aktivnih učesnika kviza u studiju – “Ček malo, baš da vidim kako uče petake.” Klasična predstava stvaranja koja se oralno propoveda u (srpskoj pravoslavnoj i inima) Crkvi na ovo pitanje nudi samo jedan odgovor – ČOVEKA – mudro zaboravljajući da u drugoj glavi Mojsijeve knjige Postanja, po kojoj propoveda, nakon što stvori čoveka, Adama, od njegovog rebra, kad ovaj utone u san, stvori i ŽENU i nadene joj ime Eva. No da se vratimo na kviz – sva deca pomagači dala su tačan odgovor, i profesor-takmičar dao je, posle kraćeg premišljanja, tačan odgovor – pogađate – svi su odgovorili ČOVEKA!

Ovde nastaju moji problemi. Odgovor je, u skladu sa dogmom Crkve, tačan i tu nema mnogo rasprave. “Zanemarivanje” žena je “stara boljka” hrišćanskih dogmi pa i sa te strane, iako bi neko očekivao da se u poslednjih par hiljada godina što god promenilo, mogu da progutam “opšteprihvaćen” odgovor. Problem je što odgovor “po Bibliji” ne da nije tačan već u prve dve knjige Postanja, koje opisuju stvaranje Sveta, Biblija, smatrali je delom samoga Boga ili delom čoveka nadahnutog Bogom, nudi više odgovora na postavljeno pitanje. Složićete se ovde da pitanja sa višesmislenim odgovorima nikako ne pripadaju korpusu kviz-pitanja. S’ druge strane zabrinjava i unifikovan odgovor svih učesnika bez da se iko od njih ogradio od svog odgovora ili ga makar pojasnio citatima iz “Svete knjige” na koju se pitanje/odgovor poziva. Pa da krenemo sa mogućim odgovorima:

Stvaranje čoveka (i žene)

  • Postanje 1 – 26-27: po sopstvenom obliku Bog krajem šestog dana stvori “muško i žensko, stvori ih”
  • Postanje 2 – 7, 21-22: Po završetku stvaranja Sveta, nakon odmora sedmog dana, Bog stvori prvo čoveka, od njegovog rebra, kasnije ženu

Stvaranje živoga Sveta

  • Postanje 1 – 20-21, 26-27: ptice stvorene pre čoveka
  • Postanje 1 – 24-27: životinje stvorene pre čoveka
  • Postanje 2 – 7, 19: ptice i životinje su stvorene nakon čoveka da bi ih isti imenovao

Ako je suditi po “iskazanom znanju” nastava veronauke u srpskim školama zapravo je “bubanje” dogme jedne hrišćanske denominacije i najobičnija indoktrinacija mladih umova kojima se, i dalje, ne pruža prilika da sopstveno znanje usvoje umesto da im se utuvi u glavu. No, kakvi profesori takvo i znanje. Brine me samo što petake niko ne namerava da uči kritičkom mišljenju i kako da “bar malo” misle svojom glavom – ni roditelji, ni škola, ni društvo. Kanda će “puškice”, koje stariji akademski uzori tako obilato koriste, zanavek biti pri ruci a logika i kritički razum nepoželjni “vo vjeki vjekovah”.

Bog o “kvalitetu sopstvenog dela”

  • Postanje 1 – 31: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
  • Postanje 6 – 5-6: Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji i bi mu žao u srcu.

“Po Bibliji”, ni sam Bog se nije mogao decidno izjasniti o “kvalitetu sopstvenog dela”, rušeći tako mit o sopstvenoj, potpunoj, omniscentnosti (sveznanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti), da jeste možda ovog članka ne bi ni bilo, a možda bi ga podveli kao još jednu (uzaludnu) kritiku hrišćanskih dogmi. Za one koji su učeni da sa razumevanjem, kritički, čitaju, promišljaju i usvajaju saznanje Biblija, i Stari i Novi Zavet, puna je “mož’ da bidne ne mora da znači” primera. Nažalost ovi potonji nepoželjniji su od onih spremnih da “zdravo za gotovo” prihvate logičke i misaone vratolomije kojima se “pojašnjavaju” biblijske nedoslednosti … i to ne samo u Srbiji!

Šta ide posle karikatura

Mačak Muhamed u krilu

Najčitaniji dnevnik u Bangladešu, Protom Alo, objavio je 17. septembra šaljivi strip sa slike gore u 431. po redu satiričnom dodatku Aalpin koji se dobija uz svaki primerak novina. Tekst koji pojašnjava strip pod nazivom “Ime (Naam)” otprilike ide kao “pita čika dete …”

Čika: Kako se zoveš mali?
Dečkić: Babu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Babu. Kako se tvoj otac zove?
Dečkić: Abu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Abu. Šta ti je to u krilu?
Dečkić: Muhamed mačka.

Naizgled bezazlena šala koja ismejava svakodnevnu situaciju u ruralnom Bangladešu, gde je običaj da se ime Proroka stavlja ispred sopstvenog, pretvorila se u skandal onog trenutka kada su islamski fundamentalisti u njoj prepoznali nepoželjne aluzije na ime Proroka, koje se jel’ te, ne sme “zalud prizivati”. Tokom protesta koji su usledili zbog “dečije šale” spaljivani su primerci spornog izdanja a zahtevi protestanata bili su zabrana novine kao i hapšenje izdavača, odgovornog urednika i autora stripa. Prve “žrtve” pale su već istog popodneva – Arif Rahman, 20-ogodišnji karikaturista, slobodnjak koji se potpisao kao autor stripa, uhapšen je u svom stanu i priveden u policiju. Istovremeno sama novina je iz prodaje povukla sve primerke spornog satiričnog dodatka a odgovorni zamenik urednika Aalpina dobio je “neminovni” otkaz pravdan “bezobzirnošću”. Već sledećeg dana (A Boga mi i sledećeg!) Protom Alo je na naslovnoj strani objavio izvinjenje glavnog urednika a istog dana održan je i sastanak predstavnika vlasti i vodećih tumača islamske religije na kome je ovaj incident označen kao pokušaj “destabilizacije zemlje i državnog uređenja” što je za zemlju koja je od svog nastanka 1971. godine do danas preživela 14 šefova države i najmanje 4 vojna udara ozbiljna osuda. Situacija je postala toliko ozbiljna pa su i urednici drugih novina koje izlaze u Bangladešu danas uputili pismo Vrhovnom Islamskom Savetu da “prihvati” izvinjenje koje je Protom Alo uputio u dva navrata te da novini oprosti nenamernu grešku.

Sve ovo nije doprinelo padu tenzija jer islamski fundamentalisti nastavljaju sa pritiskom na vlasti (održava se uz svesrdnu pomoć vojske) da se i glavni urednik Protom Alo-a Matjur Rahman, dobitnik Magsaysay nagrade za novinarstvo 2005. godine i ikona slobodne štampe u Bangladešu, uhapsi a dnevnici Protom Alo i Daily Star, iako u “zaveri” nije ni učestvovao (sic!), zabrane. Uporno insistiranje islamskih fundamentalista da se “stvari isteraju do kraja” otkrilo je i pravi motiv protesta zbog dečije šale – želju da religijski autoriteti iskoriste prirodan strah vlasti, koja se oseća nesigurnom a održava uz vojnu (po)moć, u sopstvenoj borbi na gušenju sekularističkih ideja i pokreta. Na taj način se ovakvi “bezazleni” događaji koriste kao povod za hajku i pritisak na sve one koji ne “razmišljaju u skladu sa načelima jedne i jedine prave vere” pri čemu principi vere nemaju gotovo nikakvog uticaja na delanje učesnika.

Karikatura od 100,000 dolara

Lars Viks - Karikatura Proroka Muhameda

Dobro nije bukvalno karikatura vredna 100,000 dolara već glava autora, Larsa Vilksa, za koju je vođa Al-Kaide u Iraku, Abu Omar al-Bagdadi, ponudio spomenutu sumu. Autor čija je karikatura početkom prošlog meseca objavljena u švedskom dnevniku Nerikes Allehanda već je ranije bio u sukobu sa istom tematikom. Vilks je bio jedan od 12 autora koji su septembra 2005. godine objavili svoje karikature Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten-u što je izazvalo globalne proteste muslimana širom Sveta i dovelo do bojkota danskih proizvoda u islamskim zemljama.

Evo kako Lars Vilks, uprkos pretnjama s’ kojima je suočen, duhovito obrađuje temu “podobnog” prikaza lika Proroka

Lars Viks - Karikatura crtana nevidljivim mastilom
Karikatura Proroka crtana nevidljivim mastilom





Bin-Laden Al Kanada

Kolona od dva SUV vozila i jedne limuzine, koju je laganim trkom pratila nekolicina agenata obezbeđenja, zakićena australijskom i kanadskom zastavom, lagano se probijala kroz gotovo pust centar Sidneja. Kolona je bez zaustavljanja prošla dva policijska punkta, oba spoljna sigurnosna pojasa predviđena da zaštite lidere zemalja učesnica ovogodišnje konferencije APEC-a (organizacija za Azijsko-Pacifičku ekonomsku saradnju) koja se održava u Sidneju i za čije obezbeđenje je utrošeno 16 miliona australijskih dolara. Na putu ka hotelu u kome je odseo američki Predsednik Džordž Bush više nije bilo prepreka za “kanadske učesnike” … sve dok iz jednog vozila, na očigled agenata u civilu, nije izašao glavom i bradom Osama Bin-Laden!

Policija je reagovala munjevito – uhapšeno je 11 terorista, pardon, članova ekipe TV emisije The Chaser’s War on Everything (Čejser protiv svih) koja se već godinama, uz puno sličnih situacija, emituje na australijskoj nacionalnoj mreži ABC.

Lažna iskaznica APEC konferencije
Čejser kao bin-Laden i lažna propusnica koju je ekipa emisije koristila za prolazak kroz policijske blokade (Izvor: ABC)

40 malih kreatora Sveta

Život u Dečijem gradu duhova
Foto: Monty Brinton/CBS

Bonanca u Novom Meksiku početkom 1880-ih je bio uzbudljiv rudarski grad pred kojim se smešila “svijetla budućnost”. Nedostak vođstva, resursa i bogatstva uslovili su da Bonanca postane samo još jedan napušteni grad u pustinji Novog Meksika. Četrdeset novih pionira tokom 40 dana pokušaće da ispravi greške svojih predaka i oživi grad duhova. Za divno čudo, pioniri su deca. Najstarije samo što je napunilo 15 godina, najmlađa devojčica ima 8 i po godina. Upravo tako – 40-oro dece, bez roditelja, bez učitelja. Ovo je po prvi put u istoriji Dečija Nacija!

Ovako otprilike počinje promotivna najava za novi reality-show Kid’s Nation američke TV mreže CBS čija je produkcija započela u maju a premijera zakazana za 19. septembar 2007. godine. Serijal od 13 epizoda prati osnivanje prave male “dečije ekonomije” – Bonanca ima svoje prodavnice, kafanu, a izgradnja i održavanje grada, čišćenje poljskih toaleta, prokuvavanje vode, priprema obroka, pranje sudova su dečiji poslovi. Društvene uloge se dodeljuju na početku svake epizode u međusobnom četvroboju – žuta, plava, zelena i crvena ekipa takmiče se za status radne snage, kuvara, trgovaca ili više klase a svi zajedno, kako reče jedan od učesnika, “trude se da dokažu da je društvo u kome se sve deli, bez pohlepe, puno međusobnog razumevanja moguće”. Bonanca ima i svoj Savet građana – gradsku Vladu koja na kraju svake epizode bira učesnika koji će osvojiti glavnu nagradu – zlatnu zvezdu vrednu 20,000 dolara. Svaka tri dana održavaju se zajednički skupovi na kojima se raspravlja o problemima u Bonanci i odluke donose većinom glasova učesnika. Gotovo sve, sudeći prema najavi, izgleda kao u pravom životu samo uz mnogo više emocija i često rasplakane učesnike.

No radnja serijala nije glavna tema ovog članka. Iako CBS tvrdi da je snimanje proteklo u najboljem redu uz prisustvo brojne ekipe za podršku i uz nadzor lekara i dečijih psihologa čini se da način na koji je ova originalna zamisao realizovana otvara brojna pitanja – kako ona etička tako i ona o zakonitosti poduhvata. Pre početka snimanja, svako od roditelja potpisao je ugovor sa CBS-om, sačinjen na 22 strane gusto kucanog teksta. Ugovorom se, primera radi, s’ jedne strane roditelji i deca se za platu od 5,000 dolara obavezuju da o celokupnom toku snimanja “drže usta zatvorena” uz zaprećenu odštetu od 5 miliona dolara dok s’ druge strane CBS sa sebe skida odgovornost za zdravlje i sigurnost dece uključujući tu i “smrt ili povredu deteta kao i seksualno prenosive bolesti”. Zarad diskutabilnih “15 minuta slave” roditelji dece učesnika praktično su se odrekli starateljstva nad sopstvenom decom i njihov javni i privatni život prepustili na “milost i nemilost” CBS-u i Tomu Formanu kao producentu serijala. “Pravi” problemi pojavili su se već po otpočinjanju snimanja. Vlasti Novog Meksika “zainteresovale” su se za serijal zbog sumnje da su povređene zakonske odredbe o dečijem radu – deca su dnevno “morala” da rade i do 14 časova uz nedovoljan nadzor odraslih – a inspektor koji je snimanje posetio nenajvaljen udaljen je neobavljena posla. CBS još uvek očekuje i konačno odluku službe za Decu, Mlade i Porodicu Novog Meksika jer nikada nisu pribavili licencu i dozvolu za smeštaj i boravak dece u gradu duhova. Nakon što se par učesnika otrovalo ispijanjem izbeljivača, a jedna od učesnica izgorela lice tokom pripremanja hrane, postavilo se i pitanje da li je CBS-ova ekipa na snimanju dovoljna za efiksan nadzor nad decom koja su, iako u serijalu žive svet odraslih, školskog uzrasta. Tužba koju je početkom avgusta podnela majka devojčice koja je na snimanju izgorela lice vrelim jestivim uljem otvorila je pitanja poput onog da li je CBS uspeh serijala nadredio brizi o učesnicima kao i o odgovornosti samih roditelja spremnih da tako olako drugome prepuste brigu o sopstvenom porodu. Iako u najavi 10-ogodišnja Tejlor komentariše mužu koza rečima “Ja sam školska kraljica lepote – ja ovakve stvari ne radim!” čini se da i kraljice lepote ponekad čine stvari koje niko od njih ne očekuje.

Ala od auta

Koča Šumadinac ponovo objavljuje bisere. Ovoga puta u svom matičnom dnevniku Danas u članku o komercijalnom uspehu saradnje Opela i Grupe Zastava u prodaji Astre klasik pored informacije o prodatih (ne i isporučenih jer ih i nema o.a.) 535 automobila Koča nam nudi i detalje ovih ala od automobila sa benzinskim motorom od 1400 i 1600 kubnih metara !!! Greška u kucanju – čisto sumnjam kad vidim ko je potpisao članak.