Author Archives: veličković@blog

Šta ide posle karikatura

by

1

Mačak Muhamed u krilu

Najčitaniji dnevnik u Bangladešu, Protom Alo, objavio je 17. septembra šaljivi strip sa slike gore u 431. po redu satiričnom dodatku Aalpin koji se dobija uz svaki primerak novina. Tekst koji pojašnjava strip pod nazivom “Ime (Naam)” otprilike ide kao “pita čika dete …”

Čika: Kako se zoveš mali?
Dečkić: Babu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Babu. Kako se tvoj otac zove?
Dečkić: Abu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Abu. Šta ti je to u krilu?
Dečkić: Muhamed mačka.

Naizgled bezazlena šala koja ismejava svakodnevnu situaciju u ruralnom Bangladešu, gde je običaj da se ime Proroka stavlja ispred sopstvenog, pretvorila se u skandal onog trenutka kada su islamski fundamentalisti u njoj prepoznali nepoželjne aluzije na ime Proroka, koje se jel’ te, ne sme “zalud prizivati”. Tokom protesta koji su usledili zbog “dečije šale” spaljivani su primerci spornog izdanja a zahtevi protestanata bili su zabrana novine kao i hapšenje izdavača, odgovornog urednika i autora stripa. Prve “žrtve” pale su već istog popodneva – Arif Rahman, 20-ogodišnji karikaturista, slobodnjak koji se potpisao kao autor stripa, uhapšen je u svom stanu i priveden u policiju. Istovremeno sama novina je iz prodaje povukla sve primerke spornog satiričnog dodatka a odgovorni zamenik urednika Aalpina dobio je “neminovni” otkaz pravdan “bezobzirnošću”. Već sledećeg dana (A Boga mi i sledećeg!) Protom Alo je na naslovnoj strani objavio izvinjenje glavnog urednika a istog dana održan je i sastanak predstavnika vlasti i vodećih tumača islamske religije na kome je ovaj incident označen kao pokušaj “destabilizacije zemlje i državnog uređenja” što je za zemlju koja je od svog nastanka 1971. godine do danas preživela 14 šefova države i najmanje 4 vojna udara ozbiljna osuda. Situacija je postala toliko ozbiljna pa su i urednici drugih novina koje izlaze u Bangladešu danas uputili pismo Vrhovnom Islamskom Savetu da “prihvati” izvinjenje koje je Protom Alo uputio u dva navrata te da novini oprosti nenamernu grešku.

Sve ovo nije doprinelo padu tenzija jer islamski fundamentalisti nastavljaju sa pritiskom na vlasti (održava se uz svesrdnu pomoć vojske) da se i glavni urednik Protom Alo-a Matjur Rahman, dobitnik Magsaysay nagrade za novinarstvo 2005. godine i ikona slobodne štampe u Bangladešu, uhapsi a dnevnici Protom Alo i Daily Star, iako u “zaveri” nije ni učestvovao (sic!), zabrane. Uporno insistiranje islamskih fundamentalista da se “stvari isteraju do kraja” otkrilo je i pravi motiv protesta zbog dečije šale – želju da religijski autoriteti iskoriste prirodan strah vlasti, koja se oseća nesigurnom a održava uz vojnu (po)moć, u sopstvenoj borbi na gušenju sekularističkih ideja i pokreta. Na taj način se ovakvi “bezazleni” događaji koriste kao povod za hajku i pritisak na sve one koji ne “razmišljaju u skladu sa načelima jedne i jedine prave vere” pri čemu principi vere nemaju gotovo nikakvog uticaja na delanje učesnika.

Vlada radi na “ubrzanju” Interneta

by

2

Vlada razmatra mogućnost intervencije u oblasti razvoja neophodne infrastrukture za širokopojasni pristup (broadband) svetskoj mreži kako bi ubrzala uvođenje i primenu super-brzih servisa namenjenih privredi i građanima. Sve analize govore kako je problem ubrzanog zaostajanja za razvijenim zemljama u uvođenju i primeni širokopojasnog pristupa (broadband) Internetu pre svega problem nedovoljno razvijene infrastrukture. Stoga je odgovorni Ministar u Vladi, koji rešenje ovog problema smatra “ličnim prioritetom”, odlučio da pod pokroviteljstvom svog Ministarstva organizuje stručni skup posvećen određivanju uloge i zadataka države i privatnog sektora u zajedničkom naporu da se privredi i građanima omogući pristup Internetu upotrebom tehnologija “poslednje generacije”.

“Suočeni smo sa potpuno novim izazovom. Druge zemlje ubrzano ulažu u izgradnju infrastrukture zasnovane na optičkim vlaknima i nude daleko veće brzina pristupa elektronskim servisima nego što naša postojeća infrastruktura može da ponudi. Stoga sam odlučio da do kraja godine organizujem i lično predsedavam skupom koji bi bio posvećen iznalaženju novih modaliteta saradnje države i privrede.” rekao je odgovorni Ministar na tematskom skupu pružalaca usluga širokopojasnog pristupa (broadband) Internetu održanom prošlog četvrtka. Na skupu posvećenom planovima pružalaca usluga za uvođenje servisa nove generacije čulo se između ostalog i da visoka cena (procena 2-3 milijarde Eura) uvođenja novih tehnologija ne sme da bude prepreka te da država, ukoliko želi da njena privreda bude konkurentna na svetskom tržištu, mora da reaguje odmah i obezbedi uslove za razvoj sektora. Predsednik Poslovnog udruženja pružalaca usluga širokopojasnog pristupa (broadband) Internetu veruje kako pristup mreži putem optičkih kablova (brzina do 100 Mb/s) treba obezbediti za najmanje 40 procenata populacije do 2012. godine iz jednostavnog razloga što trenutno postojeća “bakarna” mreža može (pod idealnim uslovima) da obezbedi jedino ADSL brzine 24 Mb/s što će u najskorije vreme postati nedovoljno za iole “ozbiljniji rad na mreži”. Na istom skupu čuli su se i predlozi da država u najskorije vreme omogući, smanjenjem poreza i drugim stimulativnim merama, uslove za pojeftinjenje građevinskih radova vezanih za telekomunikacije, dozvoli slobodan pristup takozvanoj “poslednjoj milji” (veza od centrale do korisnika) i iznađe način da poreskim i drugim dostupnim merama stimuliše razvoj i uvođenje novih tehnologija.

Sad ja već vidim kako klimate glavom i mrmljate “Daaa … pa da … naravno … hvala Bogu …” dok čitate ovaj članak nadajući se da je u pitanju neka super-mega-ultra-cool vest koju ste propustili, preuzeta sa Internodium-a, iz dnevne štampe ili pak “pouzdana” informacija pribavljena od kakvog Vladinog insajdera. Na žalost ovo je “slobodno” preveden članak preuzet sa nacionalnog servisa britanskog BBC-a … a što se Srbije tiče … do neke druge prilike …

Laž se (uglavnom) ne isplati

by

0

Ako su i vama dokurčile/dopicile (šta ti je rodna ravnopravnost!) neželjene elektronske poruke na temu muške potencije onda će vas zasigurno obradovati vest da je juče Sud u Velikoj Britaniji izrekao presudu od 54 meseca zatvora i 10-ogodišnju zabranu rukovođenja preduzećem za Ašiša Halaija, jednog od organizatora međunarodnog lanca on-line prodaje lažnih Viagra i Cialis (dopunskih) tableta uhapšenog krajem 2005. godine u uspešnoj akcijom policija više zemalja. Od preostalih 8 okrivljenih (7 muškaraca i 1 žena) troje je oglašeno krivima i tek očekuju svoje presude.

Halai je uhapšen nakon što je britanska carina zaplenila ekspresnu pošiljku, upućenu na njegovo ime, sa dodacima ishrani za kućne ljubimce a u kojoj je pregledom otkriveno 12,000 tableta Viagre, za koje se kasnijom analizom ispostavilo da su zapravo lažne. Počev, po Halaijevom priznanju, od 2002. godine “banda” je pilule poručivala od proizvođača iz Kine i Meksika po ceni od 25 penija a potom ih preprodavala preko Interneta “stidljivim” osobama po ceni koja je dostizala i do 20 britanskih funti! Prema procenama britanske Agencije za lekove “banda” je tokom 3 godine rada ostvarila profit od 2 miliona dok je prilikom same akcije hapšenja zaplenjena zaliha šarenih pilula vredna 1,5 milona britanskih funti. Još jedna zanimljivost sa ovog suđenja je i podatak da se većina okrivljenih po prvi put “licem-u-lice” susrela upravo u sudnici.

Bog je terorista!

by

0

Državnom Senatoru iz Nebraske (SAD) Erniju Čejmbersu dozlogrdilo je više da svakodnevno gleda vesti o neizlečivim bolestima, nedostatku hrane, sušama, poplavama, zemljotresima, olujama, ratovima i genocidu diljem Sveta. Čejmbers koji je na položaju Senatora neprekidno poslednjih 37 godina (pre senatorskog posla držao je uglednu poziciju brice u svom okrugu) smatra da su sve ove nesreće, uključiv i one iz budućnosti, zapravo teroristička dela, odnosno pretnja istima, čiji je inspirator i počinilac jedna jedina osoba. Pošto je pronašao krivca iznašao je i način kako da reši sve probleme ovog Sveta – prošlog petka podneo je tužbu Sudu okruga Daglas protiv okrivljenog “sa više nadimaka, imena, titula i namena, prisutnog na svim mestima u isto vreme (sveprisutan) i po sopstvenom pisanom priznanju počinilac navedenih terorističkih dela” – pogađate, iza pravne terminologije krije se ni manje ni više do sam Bog! Senator Čejmbers u tužbi traži od Suda da okrivljenom izda obaveznu naredbu da ovaj “bezuslovno prekine sa vršenjem terorističkih akcija i prekine sa terorističkim pretnjama” koje upućuje kako ogromnom broju ljudi tako i građanima izborne jedinice Senatora Čejmbersa.

Optuženi nije bio dostupan za komentare a nije poznato ni na koju, od brojnih adresa, će mu poziv za suđenje biti upućen … naravno ako do suđenja bude došlo.

Kakadui kakaduču

by

0

Ma bre - kakadui kakaducu

a papagaji papagaču ili papagajišu … nemojte sa mnom da raspravljate … tako kaže Milutin nakon jučerašnje celodnevne avanture po glavnom nam gradu voljene domovine i pripadajućem mu ZOO vrtu “Dobre nade”. Kako je sve to izgledalo iz mog ugla pogledajte u galeriji Mali Milutin u Beogradu a za par dana biće i nove galerije sa fotografijama Il Piccolo fotografa.

Jebala ve kultura

by

0

Današnji Blic daje prikaz rezultata istraživanja “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije” Mr Predraga Cvetičanina, sociologa umetnosti i kulture, asistenta na Filozofskom fakultetu u Nišu. Istraživanje je rađeno krajem 2005. godine a rezultati po prvi put predstavljeni na 4. Međunarodnoj konferenciji istraživanja kulturne politike održanoj jula 2006. godine u Beču.

U Srbiji 60 odsto ljudi voli Cecu Ražnatović, a više od 40 odsto ne znaju čime se bave ili ko su uopšte “Partibrejkersi”. Više od trećine ne zna da navede ime omiljenog pisca, a dve trećine ne zna nijednog jedinog slikara. Čak 13,5 odsto ljudi nema nijednu knjigu u kući, dok još četvrtina ispitanih poseduje svega do 25 knjiga.
Cvetičanin tvrdi da Srbijom vlada “ukus predgrađa” i u bukvalnom i u metaforičnom smislu.
– Bukvalno, reč je o drugoj i trećoj generaciji doseljenika sa sela u grad, koji najčešće žive u predgrađima. Oni vole turbo folk, TV sapunice, strane akcione filmove, trač magazine. Metaforično rečeno, oni su još u “predgrađu ukusa”, jer nisu stigli do urbanog, već do rurbanog – objašnjava mr Cvetičanin.
Ako se ovome pridoda još četvrtina publike sa folklornim ukusom (23 odsto ispitanika voli izvornu i novokomponovanu muziku, porodične serije, domaće komedije), dobija se 60 odsto stanovništva okrenutog lokalnim kulturnim vrednostima, nasuprot globalnim i urbanim trendovima.
Polovina ljudi zadovoljava kulturne potrebe gledanjem televizije i praćenjem sportskih događaja.
Ispitivanje kulturnih navika pokazalo je da više od dve trećine učesnika nije u poslednjih 12 meseci nijednom posetilo pozorište ili muzej. Cvetičanin tvrdi da nema mesta panici kulturnih dušebrižnika.
– Još gore je u okolnim zemljama! Ali, ljude ne treba nasilno edukovati da prate kulturne programe, već ponuditi mogućnost izbora. Mnogo je efikasnije širiti im vidike putem medija, ili im davati subvencionirane ulaznice za pozorište – smatra Cvetičanin.
“Odsutnih” iz kulture, odnosno onih koje ne interesuju sadržaji zvanične kulture ima više od polovine, a to je oko četiri miliona ljudi u Srbiji.
– Oni pripadaju paralelnom kulturnom svetu. Svoje kulturne potrebe zadovoljavaju putem televizije, u kafanama, na porodičnim slavljima. Nije im bitno ko je Mikelanđelo, nego je važno da znaju, recimo, što više narodnih pesama – zaključuje Cvetičanin.
U svetu ovakva istraživanja naručuju ministarstva kulture, koja na osnovu njih utvrđuju strategiju kulturne politike. Kod nas je situacije potpuno suprotna!
– Nadam se da će istraživanje biti od koristi našem Ministarstvu kulture – kratko komentariše Cvetičanin, čije je istraživanje štampao niški Odbor za građansku inicijativu, zahvaljujući podršci Evropske kulturne fondacije iz Holandije!

Početkom ove godine niška neprofitna organizacija Odbor za građanske inicijative izdala je knjigu “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije“, na osnovu istraživanja javnog mnjenja na uzorku od 1364 ispitanika u Srbiji i 896 u Makedoniji koja predstavlja detaljno dokumentovan pregled kulturne participacije građana Srbije i Makedonije u svim njenim aspektima – u domenu kulturne produkcije i kulturne potrošnje u javnoj i privatnoj sferi. Slično istraživanje – “Kulturne potrebne, navike i ukus građana Srbije” – Mr Predrag Cvetičanin uradio je i u periodu od novembra 2001. do novembra 2002. godine na uzorku od 1,600 ispitanika u Beogradu, Nišu, Pirotu i Babušnici pod pokroviteljstvom Umetničkog saveta Švajcarske – Pro Helvetia.

Karikatura od 100,000 dolara

by

1

Lars Viks - Karikatura Proroka Muhameda

Dobro nije bukvalno karikatura vredna 100,000 dolara već glava autora, Larsa Vilksa, za koju je vođa Al-Kaide u Iraku, Abu Omar al-Bagdadi, ponudio spomenutu sumu. Autor čija je karikatura početkom prošlog meseca objavljena u švedskom dnevniku Nerikes Allehanda već je ranije bio u sukobu sa istom tematikom. Vilks je bio jedan od 12 autora koji su septembra 2005. godine objavili svoje karikature Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten-u što je izazvalo globalne proteste muslimana širom Sveta i dovelo do bojkota danskih proizvoda u islamskim zemljama.

Evo kako Lars Vilks, uprkos pretnjama s’ kojima je suočen, duhovito obrađuje temu “podobnog” prikaza lika Proroka

Lars Viks - Karikatura crtana nevidljivim mastilom
Karikatura Proroka crtana nevidljivim mastilom



Prethodni članak u serijalu

Članci u seriji Karikature Proroka Muhameda

  1. Slika proroka
  2. Sukob civilizacija
  3. Slika proroka II
  4. Slika proroka III
  5. Slika proroka IV
  6. Slika proroka V
  7. Slika proroka VI
  8. Slika Proroka VII
  9. Slika proroka VIII
  10. Slika proroka IX
  11. Slika Proroka X
  12. Slika Proroka XI
  13. Slika Proroka XII
  14. Slika proroka XIII
  15. Sappho nagrada
  16. Sad malo Isus
  17. Karikatura od 100,000 dolara

Panda od milion dolara

by

2

Poslednje tradicionalne pande

Kineska tradicija duga 1,300 godina, poznata i kao “panda diplomatija”, običaj da se džinovski panda medvedi daruju državama sa kojima se žele uspostaviti ili poboljšati bilateralni odnosi i zvanično je okončana. Naime, kineske vlasti odlučile su da ovaj običaj prekinu komercijalizuju i “izvoz” panda iz Kine ograniče na “zajednička istraživanja panda u stranim zemljama”. U okviru novog programa nemenjenog prikupljanju sredstava za očuvanje džinovskih panda koje žive u divljini ZOO vrtovima i rexervatim prirode širom Sveta crno-beli medevedi će se iznajmljivati na 10-godina po ceni od milion američkih dolara godišnje uz specijalni popust za najmoprimce koji ostvare uspeh u razmnožavanju panda. Prvi par džinovskih panda koji će Kinu napustiti u sklopu novog programa otići će u ZOO vrt u Adelejdu, Australija, a prema priznanju upravnika vrta, Krisa Vesta, cena koju vrt plaća za 10-ogodišnji najam je potpuno prihvatljiva: “nama je kao ZOO vrtu u interesu da pomognemo naporima za održanje panda u divljini, a cena koju plaćamo predstavlja važan doprinos tom naporu“. Imajući u vidu iznad svega cilj programa da pomogne očuvanje panda u divljini kao i da se uspostavi bolja kontrola nad sudbinom panda koje napuštaju svoje prirodno stanište čini se da je komercijalizacija pravi pogodak. ZOO vrtovi i rezervati prirode spremni da plate visoku cenu za najam sigurno su spremni da ulože i dodatni napor da bi zaštitili svoje čupave investicije a Boga mi i da ih podstaknu na ostvarivanje “stimulacije”.

Poslednji par džinovskih panda medveda, poklonjenih na tradicionalan način, otišao je početkom ove godine u Hong Kong u sklopu obeležavanja 10-ogodišnjice “povratka” grada “majci” Kini kojom prilikom su objavljene tematske serije poštanskih marki i srebrnih kovanica, dok su zainteresovanima ponuđene i lutke i keramičke figurine s’ likovima “poklona”.