Jebala ve kultura

Današnji Blic daje prikaz rezultata istraživanja “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije” Mr Predraga Cvetičanina, sociologa umetnosti i kulture, asistenta na Filozofskom fakultetu u Nišu. Istraživanje je rađeno krajem 2005. godine a rezultati po prvi put predstavljeni na 4. Međunarodnoj konferenciji istraživanja kulturne politike održanoj jula 2006. godine u Beču.

U Srbiji 60 odsto ljudi voli Cecu Ražnatović, a više od 40 odsto ne znaju čime se bave ili ko su uopšte “Partibrejkersi”. Više od trećine ne zna da navede ime omiljenog pisca, a dve trećine ne zna nijednog jedinog slikara. Čak 13,5 odsto ljudi nema nijednu knjigu u kući, dok još četvrtina ispitanih poseduje svega do 25 knjiga.
Cvetičanin tvrdi da Srbijom vlada “ukus predgrađa” i u bukvalnom i u metaforičnom smislu.
– Bukvalno, reč je o drugoj i trećoj generaciji doseljenika sa sela u grad, koji najčešće žive u predgrađima. Oni vole turbo folk, TV sapunice, strane akcione filmove, trač magazine. Metaforično rečeno, oni su još u “predgrađu ukusa”, jer nisu stigli do urbanog, već do rurbanog – objašnjava mr Cvetičanin.
Ako se ovome pridoda još četvrtina publike sa folklornim ukusom (23 odsto ispitanika voli izvornu i novokomponovanu muziku, porodične serije, domaće komedije), dobija se 60 odsto stanovništva okrenutog lokalnim kulturnim vrednostima, nasuprot globalnim i urbanim trendovima.
Polovina ljudi zadovoljava kulturne potrebe gledanjem televizije i praćenjem sportskih događaja.
Ispitivanje kulturnih navika pokazalo je da više od dve trećine učesnika nije u poslednjih 12 meseci nijednom posetilo pozorište ili muzej. Cvetičanin tvrdi da nema mesta panici kulturnih dušebrižnika.
– Još gore je u okolnim zemljama! Ali, ljude ne treba nasilno edukovati da prate kulturne programe, već ponuditi mogućnost izbora. Mnogo je efikasnije širiti im vidike putem medija, ili im davati subvencionirane ulaznice za pozorište – smatra Cvetičanin.
“Odsutnih” iz kulture, odnosno onih koje ne interesuju sadržaji zvanične kulture ima više od polovine, a to je oko četiri miliona ljudi u Srbiji.
– Oni pripadaju paralelnom kulturnom svetu. Svoje kulturne potrebe zadovoljavaju putem televizije, u kafanama, na porodičnim slavljima. Nije im bitno ko je Mikelanđelo, nego je važno da znaju, recimo, što više narodnih pesama – zaključuje Cvetičanin.
U svetu ovakva istraživanja naručuju ministarstva kulture, koja na osnovu njih utvrđuju strategiju kulturne politike. Kod nas je situacije potpuno suprotna!
– Nadam se da će istraživanje biti od koristi našem Ministarstvu kulture – kratko komentariše Cvetičanin, čije je istraživanje štampao niški Odbor za građansku inicijativu, zahvaljujući podršci Evropske kulturne fondacije iz Holandije!

Početkom ove godine niška neprofitna organizacija Odbor za građanske inicijative izdala je knjigu “Kulturne potrebe, navike i ukus građana Srbije i Makedonije“, na osnovu istraživanja javnog mnjenja na uzorku od 1364 ispitanika u Srbiji i 896 u Makedoniji koja predstavlja detaljno dokumentovan pregled kulturne participacije građana Srbije i Makedonije u svim njenim aspektima – u domenu kulturne produkcije i kulturne potrošnje u javnoj i privatnoj sferi. Slično istraživanje – “Kulturne potrebne, navike i ukus građana Srbije” – Mr Predrag Cvetičanin uradio je i u periodu od novembra 2001. do novembra 2002. godine na uzorku od 1,600 ispitanika u Beogradu, Nišu, Pirotu i Babušnici pod pokroviteljstvom Umetničkog saveta Švajcarske – Pro Helvetia.

Ostavite odgovor