Eh te fobije

Britansko Nacionalno Udruženje Fobičara pokrenulo je kampanju kojom želi da ukaže na poražavajuće efekte fobije od toaleta. Asocijacija će u okviru kampanje promovisati literaturu za samopomoć – knjigu i DVD – jer veliki broj onih koji pate od ove i sličnih društvenih fobija odbija da napušta svoje domove ugrožavajući tako, u ekstremnim slučajevima, i sopstveno zdravlje. Sudeći prema procenama same asocijacije nekih 4 miliona britanaca ima fobiju od upotrebe javnih toaleta. Fobija od toaleta spada u poseban oblik “društvene” (socijalne) fobije. Socijalne fobije osim što mogu dovesti do potpunog otuđenja pojedinca od ostatka zajednice mogu ga udaljiti i od specifičnih rituala, mesta ili događaja vezanih za funkcionisanje društva. Kod pojedinca se javlja strah da će doživeti neprijatnost ili da će se osramotiti u javnosti. Shodno, u ovom specifičnom slučaju umesto “olakšanja” na javnom mestu osoba u susretu sa potrebom da koristi javni toalet ima manifestacije poput crvenila, drhtavice ili znojenja. Nicky Lidbetter, rukovodilac asocijacije, kaže da je “Malo ljudi spremno da govori o o svojim fobijama, posebno je teško priznati fobije vezane za toalete jer je očito da bi iz toga proisteklo poniženje i podsmeh okoline dok je pitanje i da li bi neko poverovao u vašu priču. Koliko god problem izgledao smešno ne smemo ga prihvatiti sa neozbiljnošću.” Profesor Paul Salkovskis, jedan od vodećih kliničkih psihologa u Britaniji, kaže da su deo problema i ukorenjeni stavovi društva prema odlasku u toalet – “

“Kod nas, koliko je meni poznato, slična istraživanja nisu rađena – a i zašto bi – ko još normalan u Srbiji koristi javne toalete – ovde kučići i ljudi zajedno zapišavaju i zaseravaju svako “zgodno mesto” …

Slika proroka XIII

Prošlo je nešto više od godinu dana (13 meseci preciznije) otkada je danski Jyllandes-Posten objavio ovu i još jedanaest karikatura na temu Proroka Muhameda. Nakon što su pre šest meseci završeni globalni protesti zbog objavljenih karikatura i Pravda je, “spora ali dostižna”, izrekla svoju (prvu) presudu pre par dana.

Danski sud u Aarhus-u odbacio je zajedničku tužbu nekoliko islamskih udruženja podnetu protiv Jyllandes-Posten-a jer po mišljenju Suda u Aarhus-u “ne postoji povod da Sud poveruje kako su karukature objavljene sa ciljem da uvrede ili naude Muslimanima … niti da ugroze položaj Muslimana u (danskom) društvu”, u čije je ime tužba podneta. U izreci Suda kaže i da se “ne može isključiti da su karikature bile uvredljive za pojedine Muslimane”. U tužbi, podnetoj protiv urednika novina, se navodi da su objavljene karikature napad i uvreda za Proroka Muhameda te da predstavljaju napad na “čast vernika jer Proroka oslikavaju kao ratnog huškača i kriminalca i dovode ga u direktnu vezu sa ratom i terorizmom”. Žalba na ovakvu presudu već je uložena od strane tužitelja a nezadovoljstvo odlukom Suda iskazale su i pojedine islamske zemlje.

Po rečima Ameer ul-Azeem-a, glasnogovornika pakistanske Jamaat-e-Islami, partije koja je ponudila nagradu za “glave” karikaturista i organizatora protesta protiv karikatura početkom ove godine – “Nije na Sudu da odlučuje da li su Muslimani uvređeni ili ne ovakvim postupkom novina”. Sirijski pravnik Mohammed Habash kaže da će ovakva presuda samo “proširiti jaz između Zapada i Islamskog sveta” i dodaje da “je ono što us novine učinile (o.a. objavljivanjem karikatura) predstavlja istinsku uvredu milionima Muslimana koji ne žive po Danskim Zakonima”. Mislim se – pa što ih onda tuže u Danskoj?





Ali Baba Bin Babarogi

Sećate li se priča o vuku, babarogama, vampirima i drekavcima, univerzalnim lekom za dečiji nemir, koji su Vas kao decu zaista vrebali iz svakog mračnog kutka u vašoj blizini. Koliko Vam je vremena trebalo da uveče sklopite oči, da umor od igre pobedi strah za koji danas (nadam se) znate da je bio potpuno iracionalan. Ono što je bitno za ovu priču jeste da je, iako potpuno neosnovan, strah od babaroge za decu stvaran jer njegovo postojanje opravdava autoritet onih koji ga kod dece i stvaraju. Odrastanjem, ko pre ko kasnije, većina taj dečiji strah “pobedi”, zameni nekim novim strahovima i/ili, kako se to u svetu odraslih kaže, fobijama. Kada ne bi bilo tako i kao odrasli još uvek bi se plašili vampira koji žele da prime transfuziju od nas i fatalnog boravka u kazanu kakve babaroge.

Gore iznete opservacije odnose se samo na čudovišta iz “dečijeg sveta”, u svetu odraslih “čudovišta” čije postojanje opravdavaju/nameću autoriteti su “stvarna” i zasnovana na istim premisama. Jedina razlika u odnosu na “dečiji svet” je obaveza autoriteta da fizički prikaže i obrazloži “neposrednu opasnost” koja vreba od “čudovišta”. U skladu sa iznetim, dve nedelje pred opšte izbore za američki Kongres i Senat, “posrnuli” repiblikanci pokreću kampanju “terora”. Najnoviji republikanski reklamni spot, pod naslovom “Ulozi” (Stakes), koji će se od ponedeljka vrteti na američkim medijima, prikazuje vođe Al-Kaide koji prete “američkom načinu života”, citiate poput “Ubijajte Amerikance” i “Čekaju Vas još veća zla”, dok se u pozadini čuje otkucavanje sata paklene mašine koja na kraju spota eksplodira (čisto da ne bude zabune). Izborni štab Demokratske partije već je okarakterisao ovaj spot kao “zastrašivanje” birača i skrivanjem iza “Rata protiv terora” katastrofalnih rezultata republikasnke vladavine, dok druga strana nevino tvrdi da spot samo prikazuje izazove sa kojima se Amerika suočava u modernom Svetu.

Mnogobrojini analitičari na predstojećim opštim izborim predviđaju poraz republikanaca, najverovatnije, u oba predstavnička doma što bi dodatno oslabilo poziciju američkog Predsednika.

Ijuu !!!

Kako je nedavno objavljeno u zvaničnom časopisu evropskih urologa European Urology kineski lekari prvi su u svetu obavili uspešnu transplantaciju polnog organa muškarca. Lekari opšte bolnice u Guangzhou su 44-ogodišnjem pacijentu koji je svoj penis izgubio nesrećnim slučajem “nasadili” novi, uzet od 22-ogodišnjeg pacijenta čiji je mozak mrtav (ali su mu drugi delovi tela živahni). Tokom postoperativnog praćenja pacijenta zabeleženo je da je njegov organizam u potpunosti prihvatio transplantat te da “ugrađeni” deo odlično funkcioniše i vrši sve (ali baš sve) predviđene funkcije. Lekari ove elitne kineske klinike stoga su s’ pravom zaključili da je operacija u potpunosti uspela, osim jedne male “nezgode”.

Par nedelja nakon operacije, pacijent se obratio lekarima sa zahtevom da uklone transplantat sa njegovog tela što su ovi i učinili. Obrazloženje pacijenta – “novi igrač” izaziva psihološke smetnje kako njemu tako i njegovoj supruzi, nikako da se jadni priviknu na novonastale okolnosti. Šteta što se niko od lekara nije setio da čoveku transplantira i odgovarajuću suprugu – uspeh bi tada bio potpun!

Naj, naj na Svetu celom

Fotografija je snimljena 11. septembra u gradu Amritsaru u Indiji. Pripadnik manjinske verske sekte Sika, ‘Nihang’, Major Singh (Mejdžor Sing) na glavi nosi tradicionalni turban sačinjen od platna dugog neverovatnih 425 metara tokom tradicionalnog Shan-e-Dastar (Šan-i-Dastar) marša. Marš je osmišljen da iskaže ponos Sika i promoviše nošenje tradicionalnih turbana u svakodnevnom životu pripadnika ove verske manjine u Indiji.Sad zamislite sliku, u skladu sa najavama ovdašnjih političara i politikanata “šta bi bilo kad bi bilo” Kosovo nezavisno, hiljade Srba u tradicionalnim narodnim nošnjama, iz svih krajeva u kojima Srbi žive, stoje na “administrativnoj” granici sa (nezavisnim) Kosovom. Na glavama … srpske šajkače, svaka sačinjena od stotinjak metara najkvalitetnije čoje, na nogama … opanci u koje je ugrađeno stotine metara kaiševa od svinjske kože, maše se … kamama, jataganima i topuzinama Kraljevića Marka, na livadi šatra .. pije se “Jelen” pivo i okreću svinjćići koji su deo sebe ugradili u predmetne opanke, muzika … gusle i trubači iz Guču, liju se suze … neprekidno snimaju kamere “javnog servisa”. I tako svake godine, na Vidovdan il” na koji drugi važan datum, tradicionalno, kao marševi “narandžastih” u Irskoj, pod sloganom “Otkad postoji Srbija, rađamo se i umiremo sa svešću…” znate već. Živi bili pa videli …

Teror na drumu

Dok je američka javnost zaokupljena uspomenama na 11. septembar 2001. i kontroverzama oko ABC-jeve trodelne “dokumentarne drame” (paradoks!) “Put ka 11. septembru (“Path to 9/11”) u kojoj autori krivicu za terorističke napade koji su promenili svet svaljuju na “neodgovornu” demokratsku administraciju bivšeg Predsednika Klintona, novinari Wired magazina potrudili su se da “prouče” posledice i opasnosti od terorizma u Americi na originalan način. Po uzoru na sistem boja za signalizaciju nivoa opasnosti od terorističkih napada, na osnovu obrađenih dostupnih podataka od 1995. do danas, napravili su sopstvenu kompilaciju po život amerikanaca “najopasnijh aktivnosti” sa smrtnim ishodom.

Pogađate (ovog zapisa ne bi ni bilo da je drugačije) da je smrt u terorističkom napadu malo verovatna u odnosu na druge “opasnije” uzroke kao što su izletanje sa druma, padovi i slučajna trovanja. Naime, “šansa” da Amerikanac pogine u terorističkom napadu svrstana je u najmanje verovatnu grupu zajedno sa trovanjem ugljen-monoksidom i “fatalnim ishodom sukoba sa policijom”. Daleko ispred su trivijalni uzroci poput smrti na poslu, šetnje ulicom, gripa, kile (da, kila – hernija) ili strujnog udara.

Ko veruje – veruje

Oni koji se već sad pitaju kako se “neuništivi” Hammer ovako razlupao o najobičniju (premda američku) banderu odgovor i pojašnjenje iz prve ruke – od vlasnika vozila – neka potraže OVDE.

Pa i ako Vam slupano čudovište nije preterano pobudilo receptore prednje hemisfere mozga a znate engleski jezik (ili bar po malo natucate) posetite ovu zbirku anegdota iz rada osiguravajućih društava. Kako sam autor zbirke na SwapMeetDave priznaje “Ovo su stvarni događaji, istiniti (ovako nešto ne možete izmisliti). Čitajte, zabavite se, i budite srećni što niste Vi u pitanju.”. Sledi poduži spisak (po kategorijama) izjava učesnika raznih (većinom saobraćajnih) nezgoda od kojih par izdvajam, kao što rekoh, čisto radi pobude “malih sivih ćelija”.

“Kola ispred su udarila pešaka, ali je on ustao pa sam ga i ja udario.”
“Sudario sam se sa parkiranim kamionom koji se kretao u suprotnom smeru.”
“Drugo vozilo se sudarilo sa mojim bez ikakvog prethodnog upozorenja.”
“Vraćajući se kući, ušao sam u pogrešno dvorište i udario u drvo koga u mom dvorištu nema.”
“Šoferšajbna je pukla. Uzrok nepoznat. Verovatno Voodoo.”[/i] (o.a. magija)
“Vozio sam 40 godina kada sam zaspao za volanom i doživeo nesreću.”

Ono kad hoće – hoće!

Čuli ste sigurno za pijanog 16-ogodišnjaka koji je neposredno nakon ceremonije svečanog otvaranja nove železničke stanice u Berlinu nožem, nasumice, izbo gotovo 30 ljudi. Ništa naročito, mladić (sad ESHALON hvata zalet!) se zapio pa krenuo da se “igra” nožem (sad ESHALON već opasno fercera!). Obesna igra nožem trajala je kojih 10-ak minuta, povređeno je nekih 30 posetilaca, od gotovo pola miliona prisutnih, od kojih je u bolnici zadržano 15 njih sa povredama koje su okarakterisane kao “ozbiljne”. Procentualno, gledano prema broju posetilaca, ova se “igra” može nazvati manjim incidentom da nije činjenice koja je danas izašla na videlo.

Naime, ispostavilo se da je jedan od povređenih zaražen HIV virusom pa su svi povređeni, na preporuku lekara, započeli sa prijemom prventivne terapije ne bi li se smanjio rizik da neko od njih bude zaražen jer “obesni” mladić nije vodio računa (nije sterilisao sečivo pri promeni žrtava) o tome da živi u Svetu u kome je virus HIV deo svakodnevnog života.