Sad malo Isus

Makkal Osai karikatura - Grešni Isus Hrist

Malezijski dnevnik na tamilskom jeziku Makkal Osai objavio je na naslovnoj strani svog izdanja od utorka karikaturu, bolje reći šmilustraciju, Isusa sa cigaretom u jednoj i “čokanjčetom” (verovatno Budweiser) piva u drugoj ruci koja je izazvala žestoke reakcije predstavnika hrišćanskih i drugih nemuslimanskih religija u Maleziji. U obrazloženju protesta, između otalog i zahteva za zatvaranjem lista, upućenog od strane hrišćanskih grupa navodi se da iako je Isus za života bio saosećajan prema bližnjima i tolerantan prema nevernicima ovakvo predstavljanje Sina Božijeg zahteva odlučnu reakciju države i malezijskog društva. Uredništvo Makkal Osai-a je pod pritiskom danas objavilo izvinjenje zbog nenamernog propusta jednog od svojih urednika koji je spornu karikaturu navodno preuzeo sa Interneta i objavio bez prethodnih provera.

Tokom protesta zbog objavljivanja karikatura Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten Malezija je dala znatan doprinos a prošle godine zatvorena su dva lista koja su se usudila da sporne karikature predstave malezijskom čitalaštvu. U Maleziji gde živi preko 25 miliona pripadnika svih velikih religija (izuzev Judaizma) pitanja religijske prirode česta su meta interkonfesionalnog sporenja pa se reakcija vlasti na ovaj nenamereni propust očekuje se sa velikom pažnjom.

Dopuna – 24. avgusta, odlukom Ministra unutrašnjih poslova malezijske Vlade, list Makkal Osai kažnjen je jednomesečnom zabranom izlaženja.





Će platim kol’ko košta … da košta

Kao da nije bila dovoljna jučerašnja izjava Ministra za infrastrukturu kako je vrednost autorskih prava koncesionara na Ugovor o koncesiji na auto-put Horgoš-Požega veća od vrednosti Ustavom propisanog društvenog uređenja danas se saopštenjem oglasio i Milutin Mrkonjić – potpredsednik Narodne Skupštine – najvišeg zakonodavnog tela ove države.

Mrkonjić je kao učesnik u saobraćaju 13. avgusta bio sudionik saobraćajne nesreće u blizini mesta Suljina česma kod Nove Varoši kada se vozilo kojim je upravljao sudarilo sa automobilom porodice Šopalović. Bračni par Šopalović smešten je, sa teškim telesnim povredama, u užičku bolnicu dok su njihova kći i sam Mrkonjić otpušteni nakon pregleda sa lakšim telesnim povredama. Iako još uvek nisu utvrđeni svi detalji ove nesreće, pa ni krivac, Mrkonjić se “prostodušno” ponudio da pomogne – spreman je da se u korist materijalne pomoći povređenima odrekne 6 (i slovima šest) svojih poslaničkih plata (bez prinadležnosti i potpredsedničkog dodatka). Sudeći po pisanju medija, “prostodušni” Mrkonjić ne izbija iz bolničke sobe porodice Šopalović, nameran da ih “ubedi” u iskrenost svoje ponude.

Iako verujem da ljude kroz život većinom rukovode principi dobra i socijalne pravde ipak mi je teško da poverujem da je neko tek tako spreman da sopstvenu porodicu liši prihoda za život na šest meseci zarad pomoći drugome, posebno ako nije kriv, ili se pak ne oseća krivim, za nanetu štetu. A možda je u pitanju i prosta računica jer krivica za saobraćajnu nesreću sa teškim telesnim povredama kao posledicom za sobom povlači i krivičnu odgovornost i (verovatan) gubitak poslaničkog mandata kao i gubitak prinadležnosti do kraja mandata (nasuprot 6-omesečnim primanjima). Uostalom istraga, kojom rukovodi opštinski tužilac u Novoj Varoši Ljubiša Dragašević, još nije dala rezultate … a kad će ne znamo … možda da k’o Veljo, umesto utvrđivanja odgovornosti i činjenica krenemo da se preračunavamo pa kud puklo da puklo – jer za Boga, pa sve ima svoju cenu!

Ponovno suđenje

Džuli Amero, nastavnica na određeno vreme, kojoj je juče trebalo da bude izrečena kazna zato što je u oktobru 2004. godine omogućila učenicima da vide eksplicitne seksualne sadržaje tokom njenog predavanja, dobila je kratak predah i priliku za novo suđenje. U obrazloženju poništenja prethodnog suđenja, koje je juče pročitala Sudija Hilari Strakbejn, navodi se da Sud, u svetlu novootkrivenih činjenica, izražava sumnju u svedočenje stručnih svedoka optužbe za kompjuterski kriminal, koja su kao posledicu imala veliki uticaj na konačnu odluku 6-očlane porote. Amerovoj je za poništenu presudu pretila kazna do 40 godina zatvora.

Celo prethodno suđenje izazvalo je oštre kritike stručnjaka za sigurnost kompjuterskih mreža koji su “krivicu” videli pre svega u činjenicama koje na Sudu nisu uzete u obzir poput programa za filtraciju mrežnog saobraćaja kome je “istekao rok”, korišćenja Windows 98SE operativnog sistema i postojanje spyware i adware programa na spornom računaru i pre no što ga je Amerova koristila. Pored ovih propusta kritikovan je i “sugestivan” ton koji su “svedoci-stručnjaci” optužbe koristili tokom svojih svedočenja kao i onemogućavanje stručnog svedoka odbrane da svedoči zbog administrativnih propusta advokata.

Pred početak novog suđenja Džuli Amero i dalje se izjašnjava da nije kriva za sporni incident.

Samo smo se šalile

Dve australijske tinejdžerke (16 godina) osuđene su pred Sudom u Pertu, Australija, na doživotne kazne zatvora (minimum 15 godina) zbog ubistva Elize Džejn Dejvis 18. juna 2006. godine dok su sa žrtvom boravile u rudarskom gradiću Koli.

Ovako drakonske kazne direktna su posledica priznanja koje su dve 16-ogodišnjakinje iznele pred Sudom i odsustva kajanja zbog samog čina. Po sopstvenom priznanju njih dve su tokom jedne večeri u Koliju raspravljale o činu ubistva i tome kako ni jedna nakon samog čina ne bi osećala kajanje. Kako bi dokazale svoje “tvrde stavove” odlučile su se na ubistvo drugarice koja je u vreme njhove rasprave spavala u susednoj sobi. Obukle su staru odeću i prijateljicu zadavile žicom od zvučnika da bi njeno telo potom zakopale ispod kuće u kojoj su boravile. Nakon ubistva prijavile su nestanak svoje prijateljice i same uzele učešća u potrazi za njom. Par meseci nakon ubistva devojke su se same prijavile policiji, ne zbog kajanja već stoga što su zaključile kako je “grob” u koji su zakopale žrtvu “suviše plitak” te da će ih policija kad tad otkriti. U svojim izjavama pred Sudom nijedna nije iskazala ni najmanje kajanje zbog ubistva – jedino objašnjenje koje su pružile bilo je kako su “svesne da je loše ubiti, ali da su htele da to i iskuse”.

Nisam ja, Alaha mi!

Žena optužena da se u nigerijskom gradu Kano prošle nedelje “venčala” sa četiri žene pojavila se juče sa svojim advokatima pred redovnim Sudom da porekne optužbe odbora za sprovođenje šerijatskog prava. Tetkica Maiduguri insistira da nikada nije bila u lezbijskoj vezi a za optužbu kaže kako je to “Laž, neverovatna laž. Nikada u svom životu nisam čula da žena može da se venča sa četiri žene. Ne samo da nikada nisam bila lezbejka već do sada nisam ni čula za tu reč – zaista!” Po njenom tumačenju prihod sa sporne proslave, za koju priznaje da je organizovala, bio je namenjen da omogući jednoj od četiri “mladenke” da nađe muškarca svog života i uda se za njega. Tetkica Maiduguri kaže da je spremna da svoje ime odbrani kako na redovnom Sudu tako i pred odborom za sprovođenje šerijatskog prava (Hisba) od čijih se policajaca-volontera krila prethodnih dana.

Posetioci prošlonedeljne proslave koji su se u velikom broju odazvali pozivu Tetkice Maiduguri kao uspomenu dobijali su postere na kojima su pod parolom “ljubav i razumevanje” prikazane četiri “mlade” okupljene oko Tetkice Maiduguri. Čini se da je “dvosmisleni” natpis na posteru bio razlog da se za ženama, inače glumicama u lokalnim video produkcijama, izda nalog za privođenje od strane “verske policije”. Za sada je stradala samo sala u kojoj je sporna proslava održana a kako će proći Tetkica Maiduguri i njene koleginice videće se u narednim nedeljama …

A ko je tu mladoženja?

U gradu Kano, trećem po veličini u Nigeriji, proteklog vikenda održana je malo “čudna” svadbena ceremonija – žena, muslimanka, “oženila” je četiri žene takođe islamske veroispovesti. Ništa čudno – za neko drugo mesto – ali za Kano koji je glavni grad istoimene provincije ovaj događaj označio je objavu rata protiv homoseksualnosti. Kano je jedna od nigerijskih provincija sa pretežno muslimanskim stanovništvom u kojoj se od pre sedam godina primenjuju odredbe šerijatskog prava, premda samo na “podanike” islamske veroispovesti. Iako je “mladoženja” oženio propisani broj žena zbog sukoba sa šerijatskim pravom koje brani istopolne odnose i brak svih pet mladenki su se dan nakon venčanja “povukle u ilegalu”. Nemoćne da dođu do prestupnica lokalne vlasti su, u saradnji sa lokalnim odborom za sprovođenje šerijatskog prava, par dana po venčanju donele odluku da do temelja poruše salu u kojoj je sporno venčanje održano, između ostalog i zbog “iznenadnog otkrića” kako sala nema neophodne građevinske dozvole.

Šerijatsko pravo u slučajevima homoseksualnosti za muškarce propisuje smrtnu ili kaznu kamenovanjem (zavisno od tumačenja) dok za žene predviđa “disciplinske” mere poput izolacije ili javnog bičevanja (opet zavisno od tumačenja). Primera radi pre par godina muškarac koji se sedam godina “lažno” predstavljao kao žena i živeo u Kanou osuđen je na šest meseci zatvora i kaznu od 38 američkih dolara. U slučaju da budu uhapšene ženama prete i kazne po “redovnim” zakonima Nigerije koji zabranjuju, isključivo, lezbijske odnose dok Parlament ove afričke zemlje, poznate po svojim nalazištima nafte i prirodnog gasa i korupciji dostojnoj Ginisove knjige rekorda, trenutno razmatra Zakon kojim bi se svim stanovnicima, bez obzira na veroispovest, zabranilo stupanje u istopolne odnose i brak pod pretnjom da provedu do pet godina u zatvoru.

Da li vas Yahoo! muči?

Wang Xiaoning, kineski politički disident, prva je “žrtva” saradnje između Internet kompanija i kineske države koja je smogla snage da nakon odležanih deset godina u kineskom zatvoru tužbom, pred američkim saveznim Sudom u San Francisku, zatraži odštetu za torturu pretrpljenu kao direktnu posledicu otkrivanja njegovog identiteta kineskim vlastima, u ovom slučaju, od strane pretraživača Yahoo! Njegova supruga i ostali neimenovani tužitelji pored odštete traže i federalnu zabranu ovakvog načina saradnje između američkih kompanija koje posluju u Kini i tamošnjih državnih organa.