Ipak se okreće

Svesno kradem naslov ovog zapisa od mog “omiljenog” ratnog dopisnika nacionalne televizije ne bih li Vam predstavio novi trend u svetu outsourcing-a – “backward outsourcing”! Nije novina da američki IT stručnjaci sve češće, u potrazi za poslom, odlaze u Indiju gde sa svojim primanjima, zahvaljujući niskim troškovima života u Delhiju i Bangaloru, mogu da si priušte životni stil ekvivalentan onome bankara ili berzanskih posrednika na Menhetnu. Za razliku od američkog tržišta IT radne snage koje je opterećeno masivnim otpuštanjima isto tržište u Indiji iz godine u godinu beleži konstantan rast. Prema izveštaju BBC-a plate IT stručnjaka u Indiji “opasno” su se približile nivou u razvijenim ekonomijama pa danas više nije retkost da indijske kompanije, u nečemu što se može nazvatni povratnim procesom, “jure” i zapošljavaju talente iz američke IT industrije. Ovakav trend nije zabeležen samo u IT industriji već i u avijaciji, turizmu i ugostiteljstvu. Indija koja se uspešno pozicionira kao svetska privredna velesila sve više postaje “obavezna” destinacija profesionalaca iz razvijenih zemalja.

Danas priznati kao globalni lideri outsourcing-a – indijski Infosys Technologies – od nedavno, kao deo korporativne politike, svršene američke studente zapošljavaju u svojim razvojnim timovima i nižim rukovodećim strukturama. Međutim, pravi šok nastao je kada je indijska Aditya Birla Group u julu ove godine preuzela kanadski Minacs Worldwide, kompaniju koja je od 1997. godine upravljala najvećim kanadskim call centrom i bila jedan od lidera na outsourcing tržištu. Aditya Birla Group danas tvrdi da je to bio pravi potez u naporu da smanje troškove telekomunikacija i prevaziđu jezičku barijeru u komunikaciji sa američkim klijentima.

Nemojte biti iznenađeni ako u skoroj budućnosti i sami postanete “obožavalac” indijske IT industrije ili primetite da klinci oko Vas maštaju o tome kako će jednog dana “sve da oteraju u qrac i zapale za Bangalor”.

P.S. Nijedna priča o outsourcing-u nije kompletna bez skeča emitovanog u Conan O’Brian Show

Slika Proroka XI


Karikatura Osmana Turhana, Turska

Danci su ovih dana objavili statistiku “žrtve koju su prineli na oltar slobode i demokratije”. Ukupan izvoz danske ekonomije u periodu februar-jul pao je za 15,5 procenata dok je izvoz u zemlje Srednjeg istoka opao za polovinu. Najvažniji partner danske privrede u regionu – Saudijska Arabija – sada kupuje 40 procenata manje robe poreklom iz Danske dok je Iran, kao trećerangirani partner u regionu “smanjio potrebe” za danskim proizvodima za 47 procenata. Najveći udar pretrpela je danska industrija hrane, posebno mlečnih proizvoda koje ste, ja sam živi svedok, donedavno mogli naći u svakom objektu koji sebe predstavlja prodavnicom od Amana do Kabula. U parama, kako državna statistika beleži a narod voli da čuje, ovaj pad iznosi “tričavih” 134 miliona evra.

Možda su ovako poražavajući rezultati bojkota danskih proizvoda – direktna posledica prošlogodišnjeg objavljivanja karikatura Proroka Muhameda – naterali danski Information da objavi karikature sa nedavno završenog iranskog konkursa karikature o Holokaustu (direktan odgovor islamskog svtea na karikature Prororka Muhameda). Ovoga puta danske novine, poučene prethodnim iskustvom, prvo su konsultovale glavnog rabina u Kopenhagenu čiji je komentar “video sam i uvredljivije karikature” poslužio kao pokriće da novina odbaci sve optužbe o uvredljivosti karikatura, ovoga puta, na račun jevrejskih žrtava u II Svetskom ratu.





Ko veruje – veruje

Oni koji se već sad pitaju kako se “neuništivi” Hammer ovako razlupao o najobičniju (premda američku) banderu odgovor i pojašnjenje iz prve ruke – od vlasnika vozila – neka potraže OVDE.

Pa i ako Vam slupano čudovište nije preterano pobudilo receptore prednje hemisfere mozga a znate engleski jezik (ili bar po malo natucate) posetite ovu zbirku anegdota iz rada osiguravajućih društava. Kako sam autor zbirke na SwapMeetDave priznaje “Ovo su stvarni događaji, istiniti (ovako nešto ne možete izmisliti). Čitajte, zabavite se, i budite srećni što niste Vi u pitanju.”. Sledi poduži spisak (po kategorijama) izjava učesnika raznih (većinom saobraćajnih) nezgoda od kojih par izdvajam, kao što rekoh, čisto radi pobude “malih sivih ćelija”.

“Kola ispred su udarila pešaka, ali je on ustao pa sam ga i ja udario.”
“Sudario sam se sa parkiranim kamionom koji se kretao u suprotnom smeru.”
“Drugo vozilo se sudarilo sa mojim bez ikakvog prethodnog upozorenja.”
“Vraćajući se kući, ušao sam u pogrešno dvorište i udario u drvo koga u mom dvorištu nema.”
“Šoferšajbna je pukla. Uzrok nepoznat. Verovatno Voodoo.”[/i] (o.a. magija)
“Vozio sam 40 godina kada sam zaspao za volanom i doživeo nesreću.”

Pošto tebra salata?

Javio se Bogi, kaže njegovo mezimče (i doskora nepresušni izvor prihoda za familiju) Mobtel otišlo za “dž”, kaže moglo je to bolje – čak duplo bolje u godini Nikole Tesle – da nije bilo progona dotičnog od strane države i ucenjivanja od službenika iste. Čovek sa crvene poternice Interpola u intervjuu dnevnoj novini Kurir naširoko razglaba tezu kako je ON najveći pojedinačni donator ove zemlje jer je, jelte, ON stvorio TU kompaniju (a i prodao prošle godine Šlafu za par stotina milijuna Eura, sic!) od koje je država nakon 10 godina prihodovala čistih 1,5 milijardi Evra.

Sad “najveći srpski biznismen” nije detaljnije obrazložio kako to da je (spašavajući živu glavu i ličnu slobodu) svoj udeo u kompaniji od 3 milijarde Evra prodao za “tričavih” par stotina miliona ali je zato poslao poruku dičnom Premijeru kako je ON spreman da mu oprosti sve što je negda bilo te da Bogi najbolje zna da mu o glavi rade (a i mnogim drugima) “ljudi u crnom” okupljeni oko neobaveštenog Premijera. U intervjuima koji su zadnjih dana učestali nije pričao ni o svom novom mega-tajnom poslovnom poduhvatu (čitaj: mega-projektu) – srbskoj salati (u Bogijevoj srbskoj ruci) – u koji je spreman da uloži sav dosada stečeni kapital pod uslovom da bratski ruski naučnici iznađu tehnologiju proizvodnje koja bi sprečila da srbska salata u srbskoj ruci ne omlitavi (tzv. srbska mlitavost) i “zamiriše” nakon par dana … u ruci naravno.

Biciklo mi ukradeno

… e to više neće da može u prestonom Gradu Pekingu koji se ubrzano priprema za organizaciju Olimpijade 2008 godine. Prema rečima nadležnih u policiji Peking će biti prvi kineski grad koji će u narednom periodu formirati elektronsku bazu podataka za praćenje kradljivaca bicikli koji predstavljaju ozbiljan problem u ovom megapolisu. Baza podataka će biti korišćena i za praćenje građana koji kupuju ukradene bicikle, pa će pri prvom prekršaju biti “blago” ukoreni dok će za svaki naredni krivično odgovarati. Samo tokom ove godine evidentirano je gotovo 2,000 kradljivaca dok je 1,500 ukradenih bicikli konfiskovano i vraćeno pravim vlasnicima. Prošle sedmice razbijena je i jedna od najvećih organizovanih grupa u poslednjih par godina – uhapšeno je 56-oro osumnjičenih i konfiskovane 172 ukradene bicikle. Sad još samo da neki kineski Vitorio De Sika snimi pekinške “kradljivce bicikli” pa da i ostatak Sveta shvati kolika je važnost ovog, osnovnog, kineskog prevoznog sredstva.

Ako Vas kojim slučajem zanima i poslovna strana ovog kriminalnog poduhvata – ukradene bicikle se prodaju za $5 za one na “ljudski” pogon dok za one sa električnim motorom (ekološke, jel’ da) treba izdvojiti čitavih $25.

Amerika, Amerika

… zemlja velika … tako otprilike idu reči jedne pesme koja je 80-ih i 90-ih bila jako popularna na srpskim proslavama i slavljima. Koliko god da epitet “velika” Americi pristaje u političkom, geografskom i ekonomskom smislu na lestvici humanosti Amerika se, iako ne i deklarativno, odavno srozala i danas zaostaje i za zemljama koje oštro kritikuje u svojoj misiji zaštite ljudskih prava. Naime, od večeras, po odluci vlasti Las Vegasa u Nevadi (kockarski raj), zabranjeno je deliti hranu beskućnicima na javnim mestima (parkovima, ulicama itd.). Opravdanje je nađeno u “brojnim” pritužbama građana da pokretne kuhinje za beskućnike koje organizuju humanitarne organizacije privlače veliki broj ljudi te da pomenuti građani nisu u mogućnosti da koriste javne površine za čije održavanje plaćaju kroz poreske rashode. “Dobri ljudi” meka srca koji skupe hrabrosti da se ovoj odluci suprotstave rizikuju da plate kaznu od $1,000 ili da za svoju samarićansku delatnost odleže šest meseci u lokalnom zatvoru. Iako i mnogi drugi američki gradovi pokušavaju da “kontrolišu” ishranu beskućnika Las vegas je prvi koji se odlučio da takvo “neprimereno ponašanje” i zakonski sankcioniše.

Beskućnici kojih u tom gradu ima nešto preko 12,000, duplo više nego pre jedne decenije, još se nisu oglasili tim povodom – ai kako bi kad izgladneli nemaju snage ni reč da prozbore! Očekujte da se ovih dana, po povratku sa svetske diplomatske turneje, ovim povodom u njihovo ime oglasi Predsednik Venecuele Hugo Čavez.

Imperija uzvraća

Nepunih sedam dana nakon što je Google ozvaničio svoj Checkout servis za online plaćanja odgovor konkurencije je stigao – eBay je izmenio svoju politku prihvatljivih načina plaćanja direktno označavajući Google Checkout (između ostalih) kao neprihvatljiv. Očito da se eBay, kao vlasnik PayPal servisa za online plaćanje, osetio ugroženim od novouspostavljene konkurencije jer se na ovakav korak odlučio u trenutku kada se ispred američkog Kongresa zalaže za Net Neutrality Act koji bi sprečio velike provajdere da korisnicima “nameću” sajtove (po osnovu provizija koje ubiraje) koje potonji mogu da posećuju. S’ druge strane eBay ima pravo da kao privatna kompanija samostalno odabere pravac svog razvoja i proceni (a vereujem da su već procenili) koji poslovni potezi prema konkurenciji su najbolji za kompaniju. Naravno, tržište je to koje će dati poslednju ocenu ovakvih poteza.

Za one koji “posluju” sa eBay-om evo spiska svih “dobrih i loših” načina plaćanja na jednom mestu:

Payment Services permitted on eBay: Allpay.net, Bidpay, Canadian Tire Money, cash2india, CertaPay, Checkfree.com, hyperwallet,com, Moneybookers.com, Ozpay.biz, Payko.com, Paymate.com.au, Propay.com, XOOM

Payment Services not permitted on eBay: AlertPay.com, anypay.com, AuctionChex.com, AuctionPix.com, BillPay.ie, ecount.com, cardserviceinternational.com, CCAvenue, ecount, e-gold, eHotPay.com, ePassporte.com, EuroGiro, FastCash.com, Google Checkout, gcash, GearPay, Goldmoney.com, graphcard.com, greenzap.com, ikobo.com, Liberty Dollars, Moneygram.com, neteller.com, Netpay.com, Nochex.com, paychest.com, payingfast.com, paypay, Postepay, Qchex.com, rupay.com, scripophily.com, sendmoneyorder.com, stamps, Stormpay, wmtransfer.com, xcoin.com

Sudeći prema vesti BBC-a Jeff Jordan, rukovodilac eBay-a zadužen za PayPal od 2004. godine napustiće kompaniju u septembru ove godine. Jordan-a su mnogi videli kao budućeg “velikog šefa” eBay-a u kome je od 1999 godine.

Dolina gladi, kako da ne!

Svojevremeno sam imao prilike da radim kao fotoreporter Glasa Javnosti čiji je novinar, a moj tadašnji kolega, Dragan Alempijević davne 1998. godine (koliko se sećam) izdumao kovanicu “dolina gladi” koja je u dve reči, relativno verno, preslikavala tadašnji Kragujevac. Izraz su kasnije njegove kolege, dopisnici iz provincijalizovanog grada na Lepenici, oberučke prihvatili što u nedostatku sopstvene imaginacije, a što zbog neimanja volje za razmišljanjem. Kovanica je od tada neprekidno u upotrebi, posebno u situaciji kada treba opanjkavati lokalnu vlast ili republičku Vladu. Nije vredelo ukazivanje na statističke podatke o porastu standarda stanovništva, post petooktobarskom masovnom obnjavljanju bele tehnike niti o broju kragujevčana koji si mogu priuštiti letnje aranžmane – provinsijski novinari, a Boga mi i prestonički, nisu se libili da kovanicu mog bivšeg kolege (zlo)upotrebljavaju kad god bi im se to učinilo zgodnim. Jebiga, mora tako da bude kad većina dopisnika još uvek veruje da je te davne 1998. 20-30 maraka (15-ak Eura) bilo dovoljno za mesečno izdržavanje cele porodice.

Iskreno, meni se ovo “preterivanje” poodavno smučili, ali do skora sam ga jednostavno ignorisao – znam ko piše za novine pa prosto nema svrhe više se nervirati zbog “čobana” (što bi rekao moj Milutin). Od kako je “nova” gradska vlast preuzela dizgine u svoje ruke čini mi se da Kragujevcu pristaje jedna nova kovanica – dolina kafana! Ne biste mi verovali na kojim sve mestima ćete u Kragujevcu naleteti na kafanu i “pripadajuću” baštu, otvaraju se “namenske” pešačke zone, zatvaraju ulice zbog “zaslužnih” kafedžija, ruši staro gradsko jezgro za baštensku garnituru više. Tako je kafedžija Toza predizbornu propagandnu vožnju sadašnjeg gradonačelnika naplatio “nenadanim” zatvaranjm ulice tik ispred svoje buduće letnje bašte, a vrhunac sam “uslikao” pre par dana u samom centru grada – vlasnik restorana “TIME-OUT” je i pored cele bivše robne kuće sa prizemljem i dva sprata koju je pretvorio u restoran, i pored već zauzetog trotoara rešio da, “uz blagoslov” lokalne vlasti, na zelenoj površini (čitaj u parkiću – gde se deca igraju!) postavi daščanu platformu i na njoj letnju baštu.

Sad, ne smeta meni preduzetnički duh, ne smeta mi ni što se neko iz ovdašnje vlasti “preračunao” da (mu) se više isplati letnja bašta (plaća se dnevno po stolu) nego parkić – smeta mi što odluka o uređenju grada (doneta u decembru 2005) koja reguliše postavljanje letnjih bašti strogo propisuje da se bašte mogu postavljati tako da ne oštećuju javnu površinu (piše: samo stolovi i stolice) te da se ne smeju koristiti platforme (u bilo kom obliku i od bilo kog materijala). Dalje, odluka kaže da se letnja bašta može postaviti samo ispred objekta, što je u ovom slučaju već urađeno, osim ako se termin “ispred objekta” ne odnosi na ceo trg (što me ne bi iznenadilo imajući u vidu ko sedi u Savetu za uređenje Grada), i konačno, ovde se radi o zauzeću javne zelene površine na kojoj je implicitno zabranjeno postavljanje objekata i uređaja!

Kalimero bi sad sigurno nazvao “Nepravda” a ja Vam kažem – Kragujevac više nije dolina gladi – postao je dolina kafana i letnjih bašti da parafraziram pokojnog Predsednika: Ako već ne znamo da radimo, bar znamo da pijemo!!