Google checkout

Elem, kao pandan PayPal servisu Google je konačno pokrenuo servis o kome se gotovo godinu dana priča na Net-u – Google Checkout alias GBuy. Za razliku od PayPal servisa GBuy je dostupan i nama u zemlji Srbiji pod uslovom da smo posle sveg onog patriotskog busanja u srbske grudi spremni da za zemlju prebivališta izaberemo nepostojeću (sic!) Jugoslaviju. Još jedna opaska vezana za GBuy je što, za razliku od PayPal-a, ne omogućava fizičkim licima da primaju novac – samo plaćanje u partnerskim prodavnicama (kojih trenutno ima 50-ak uključujući i neka velika imena). Jednostavno, mogućnost otvaranja naloga za uplate ostavljena je, nadam se za sada, samo za registrovane kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama, ostali … pa pričekajte … Google je to bre!

Proces registracije je jednostavan – potrebno je da se prijavite sa svojim Google nalogom, popunite podatke o kreditnoj kartici koju želite da koristite, i voila, pravac neka od partnerskih prodavnica koje će Vas spremno dočekati sa Google Checkout opcijom.

Kataloška prodaja

Evo priznajem – kriv sam! Kriv sam što sam tužnu državu Srbiju i njene građane oštetio ne plaćajući carinu na robu koju sam poručivao preko kataloga Neckermman-a i Quelle-a. Ako se priznaju olakšavujuće okolnosti – nisam poručivao mnogo – 30-ak hiljada dinara. Ako treba spreman sam i da retroaktivno platim iznos carina i poreza za koje sam oštetio državu. Ne marim čak ni što je u vreme kada sam robu poručivao i plaćao zakonska regulativa to dozvoljavala – ako je tužna država pretrpela štetu – evo tu sam ! Pod jednim uslovom naravno, pa nisam ni ja mutav valjda. Da Pošta te iste tužne države da vrati sav novac koji je zaradila dostavom Neckermann i Quelle paketa i da rukovodstvo te iste Pošte, imenovano od Vlade tužne države, krivično odgovara bar za deo štete nanete tužnom narodu tužne države.

Na sajtu tužne Pošte Neckerman je stavljen u često postavljana pitanja (FAQ) a kanda da smo zaboravili kako je sa optimizmom najavljeno potpisivanje ugovora između zlog Neckermann-a i tužne Pošte sada davne 2003 godine.

Svaki koj’ pazari

U današnjem Blicu objavljen je oglas Intesa Leasing-a za novi Dacia Logan sa klimom. Ništa čudno, reći ćete, osim što u oglasu između ostalog stoji i sledeći tekst:

“Svaki ko kupi Dacia Logan preko Intesa Leasing-a u periodu trajanja karavana, stiče pravo na POKLON frižider za auto”

Ono jeste da su italijani relativno skoro kupili Delta banku od Miškovića ali su prilikom kupovine preuzeli i kadrove koji valjda znaju da nikakvom palatalizacijom, čak ni po modelima Predraga Markovića, SVAKO ne mož’ da bidne SVAKI!

Nafta naša nasušna

Javilo da je Iran započeo industrijski proces obogaćivanja uranijuma. Predsednik Irana, govoreći u svetom Gradu Mashhad-u, zvanično je objavio “da se Iran pridružio zemljama koje poseduju nuklearnu tehnologiju”. Izjava je propraćena oduševljenjem okupljenih i povicima Allahu Akbar i izjavom administracije američkog Predsednika Buša mlađeg “da Iran ide u pogrešnom pravcu”. Gotovo istovremeno, Predsednik Irana Hašemi Rafsandžani izjavio je u intervjuu jednom kuvajtskom listu “da Iran obogaćivanje uranijuma vrši u prvoj od 164 centrifuge i da je postigao industrijsku proizvodnju”.

Iako još ostaje da zvaničnici Agencije za atomsku energiju potvrde ovu vest, evo čikam Vas – kolika će biti cena barela nafte do kraja Aprila ?

Moja procena – $82!

Slika proroka IX

Rado bi ste se i sami uključili u bojkot danskih proizvoda zbog objavljivanja karikatura Proroka Muhameda? Nesigurni ste koji su to zapravo proizvodi (proklete transnacionalne korporacije o.a.)? Nema problema, pomoć potražite na sajtu Odbora Islamske Zajednice u Podgorici koji je u svom pozivu na bojkot danskih proizvoda izvoleo iste i slikovito predstaviti. Pazite samo da Vam dete ne ukapira koji je razlog što u kući više nema Kinder jaja …





Zamalo direktor

Da, da, u svoj ovoj gužvi oko karikatura zamalo da mi promakne tekst preuzet od agencije Beta i objavljen u dnevniku Danas prvog dana februara.

Pošto mog omiljenog novinara, dopisnika lista iz Kragujevca, Zorana Radovanovića (a.k.a. Koča Šumadinac), člana gradskog Veća u Kragujevcu zaduženog za medije, ova tema očito nije zanimala, morale su njegove kolege da pišu o tome. Elem, lokalni nedeljnik Svetlost krenuo je u proces obavezne privatizacije baš kad je polovinom oktobra meseca raspisao i konkurs za novog direktora lista. Nekada perjanice nezavisnog novinarstva u Šumadiji, nedeljnik se u periodu posle 5. oktobra srozao na nivo palanačkog vesnika, s’ tiražom od par stotina primeraka. Koliko je uticajna novina (priznajem da sam i ja svojevremeno radio u dotičnom listu) toliko se i kandidata prijavilo na konkurs – čitaj samo jedan! Čovek lepo presavio tabak, napravio biznis plan, kako u i iz privatizacije, ima traženu stručnu spremu, konkurisao i … još uvek čeka odgovor na konkurs koji je završen pre par meseci! Sad, ako je verovati kandidatu (predsednik lokalnog odbora DHSS-a) on je u svom biznis planu predvideo i privatizaciju i “svetlu” budućnost za Svetlost, ali ne lezi vraže – odgovora nema pa nema – kako sam kandidat kaže “neki su se uplašili privatizacije”. Šta kaže prozvana strana – pa ništa naročito – administrativna greška što čovek nije obavešten (a svi sede u istoj kafani svaki dan). Kažu još i da je kandidat “formalno” ispunio sve uslove ali eto, “zaklala” ga “stranačka eksponiranost” (čitaj politička pripadnost suprotnom taboru), i još kaže mogao bi da utiče svojom politikom i na politiku lista (čista laž! kažem Vam radio sam u toj novini). Za kraj – obećava urednik – biće kandidat obavešten ovih dana (samo da poprave mehaničku mašinu za kucanje, naravno kad je pronađu u podrumu zgrade).I ništa ovde ne bi bilo čudno za zemlju Srbiju da se jedan urednik (navodno) nezavisne novine nije usudio da javno dezavuiše nekog zbog njegove političke pripadnosti. Ajde da je čovek konkurisao za mesto urednika ili novinara političkog dela redakcije pa da kažu nije u skladu sa “politikom” lista. Ovako čovek se javio na javno objavljen konkurs u kome ni reči nije bilo o “poželjnoj” političkoj pripadnost (nije ni moglo naravno, suprotno je Zakonu o radu) i sad preko novina saznaje da nije “prošao”, ni manje ni više zbog svoje “političke eksponiranosti”. A isti ljudi koji su 2000. tražili da predstavnici NUNS-a ne govore na opzicionim skupovima jer “profesionalnim novinarima nije mesto za govornicom bilo koje političke stranke” danas bez imalo griže savesti daju sebi za pravo da na osnovu nečije političke opredeljenosti ocenjuju i podobnost istog za pristup u njihovo društvo “prosvećenih” … ako je i od “Svetlosti” mnogo je !!!

Kad malo razmislim

… ipak ima nekih sličnosti između Avganistana i Srbije. Recimo ova frka oko Bogoljuba i gomila gluposti koja se valja medijskim nebom Srbije u vezi s’ tim – sve je moguće “progutati” u društvima koja su dubokim jazom odeljena od Sveta u kome su “osuđena” da egzistiraju. Jučerašnja izjava Vladete Jankovića, vrlog savetnika dragog nam Premijera, podsetila me je na jednu raspravu vođenu u Avganistanu oko budućnosti te zemlje. Naime na pitanje kako ja vidim Afganistan i njegovu budućnost odgovor je ukratko bio – SJEBAN DO JAJA – dobro de, ne baš tim rečima, na engleskom je to teže reći ipak je to jedan fini svetski jezik.

Uglavnom poenta mog odgovora bila je da nakon 3 decenije sukoba i ratova Avganistan mora da krene praktično iz početka sa obnovom društva, edukacijom prvo nastavnika pa zatim učenika, da iskoristi svoj geostrateški položaj (smešteni gotovo na tromeđi Kine, Indije i Irana) i proba da povrati ulogu trgovačke stanice na “Putu svile”. Praktično pošto su iz talibanskog mraka izmileli tek pre par godina Avganistanci su propustili da se uključe u podelu rada u Aziji, nemaju stručnu radnu snagu, nemaju obrazovni sistem koji bi im pružio bilo kakvu nadu u budućnost, nemaju infrastrukturu, nemaju prirodnih bogatstava poput nafte i gasa, nemaju gotovo ništa osim priče. Suprotstavljen mi je stav o prebogatim nalazištima retkih minerala u Avganistanu koja dosad niko nije eksploatisao, o svetloj budućnosti koja “samo što nije” izmilela iz dubine te opustošene zemlje. Na kontrapitanje “koji minerali?” – “minerali!”, na kontrapitanje “koji rudari, odakle školovani geolozi?” – “nemamo pojma, al’ imamo prebogata nalazišta minerala i tačka!!!”, aferim tačka.

Tako i vrli savetnik, Austrija, zemlja koja sada predsedava Evropskom Unijom, šalje Vladi, čijeg Premijera “šjetuje”, protestnu notu, a savetnik jedino što može da smisli to je – “ma mi smo njima rekli da mož’ da bidne al’ ne mora da znači još onomad kad su bili tu”. Ajde što ga je smislio, nego će krajem meseca još i biti plaćen za to. I što ga je smislio nego se još ministri Bubalo i Dinkić ubiše objašnjavajući kako je njihova očigledno politička “čarka” sa Bogijem potpuno u skladu sa Zakonom i pravom, naravno, kako domaćim tako i međunarodnim. I sve to busanje u grudi i sav taj rad za praznike, kao u dobra stara Slobina vremena, nije usmeren na izglađivanje spora sa zemljom koja do Juna predsedava Evropskom Unijom, daleko bilo. Pa zar se i sam Patrijarh u Božićnoj poslanici nije cinično osvrnuo na “evropske perspektive i pregovaračke procese” koji nisu po naški “blagosloveni”. Svo to busanje u grudi i cela predstava svodi se na isti odgovor iz Avganistana – “nemamo pojma, ali TAKO JE I TAČKA!” BRE!