Kad malo razmislim

… ipak ima nekih sličnosti između Avganistana i Srbije. Recimo ova frka oko Bogoljuba i gomila gluposti koja se valja medijskim nebom Srbije u vezi s’ tim – sve je moguće “progutati” u društvima koja su dubokim jazom odeljena od Sveta u kome su “osuđena” da egzistiraju. Jučerašnja izjava Vladete Jankovića, vrlog savetnika dragog nam Premijera, podsetila me je na jednu raspravu vođenu u Avganistanu oko budućnosti te zemlje. Naime na pitanje kako ja vidim Afganistan i njegovu budućnost odgovor je ukratko bio – SJEBAN DO JAJA – dobro de, ne baš tim rečima, na engleskom je to teže reći ipak je to jedan fini svetski jezik.

Uglavnom poenta mog odgovora bila je da nakon 3 decenije sukoba i ratova Avganistan mora da krene praktično iz početka sa obnovom društva, edukacijom prvo nastavnika pa zatim učenika, da iskoristi svoj geostrateški položaj (smešteni gotovo na tromeđi Kine, Indije i Irana) i proba da povrati ulogu trgovačke stanice na “Putu svile”. Praktično pošto su iz talibanskog mraka izmileli tek pre par godina Avganistanci su propustili da se uključe u podelu rada u Aziji, nemaju stručnu radnu snagu, nemaju obrazovni sistem koji bi im pružio bilo kakvu nadu u budućnost, nemaju infrastrukturu, nemaju prirodnih bogatstava poput nafte i gasa, nemaju gotovo ništa osim priče. Suprotstavljen mi je stav o prebogatim nalazištima retkih minerala u Avganistanu koja dosad niko nije eksploatisao, o svetloj budućnosti koja “samo što nije” izmilela iz dubine te opustošene zemlje. Na kontrapitanje “koji minerali?” – “minerali!”, na kontrapitanje “koji rudari, odakle školovani geolozi?” – “nemamo pojma, al’ imamo prebogata nalazišta minerala i tačka!!!”, aferim tačka.

Tako i vrli savetnik, Austrija, zemlja koja sada predsedava Evropskom Unijom, šalje Vladi, čijeg Premijera “šjetuje”, protestnu notu, a savetnik jedino što može da smisli to je – “ma mi smo njima rekli da mož’ da bidne al’ ne mora da znači još onomad kad su bili tu”. Ajde što ga je smislio, nego će krajem meseca još i biti plaćen za to. I što ga je smislio nego se još ministri Bubalo i Dinkić ubiše objašnjavajući kako je njihova očigledno politička “čarka” sa Bogijem potpuno u skladu sa Zakonom i pravom, naravno, kako domaćim tako i međunarodnim. I sve to busanje u grudi i sav taj rad za praznike, kao u dobra stara Slobina vremena, nije usmeren na izglađivanje spora sa zemljom koja do Juna predsedava Evropskom Unijom, daleko bilo. Pa zar se i sam Patrijarh u Božićnoj poslanici nije cinično osvrnuo na “evropske perspektive i pregovaračke procese” koji nisu po naški “blagosloveni”. Svo to busanje u grudi i cela predstava svodi se na isti odgovor iz Avganistana – “nemamo pojma, ali TAKO JE I TAČKA!” BRE!

Ostavite odgovor