Author Archives: veličković@blog

Rezervne bebe!

by

1

Prema preporuci britanske Human Gentics Commission (Komisija za Humanu Genetiku) trebalo bi povesti više računa o stanju takozvanih “beba spasilaca”, rođenih da bi pomogli svojoj starijoj braći-sestrama koji boluju od neke teške bolesti. Da pojasnim, prema onome što sam ja pročitao ovakva deca rađaju se nakon odluke roditelja da je to jedini način da za već rođeno, a bolesno, dete obezbede genetski materijal (krv, kosti, ćelije sa odgovarajućom DNK strukturom itd.) koji bi pomogao u primeni terapije. Komisija, nakon istraživanja sprovedenog na reprezentativnom uzorku u Velikoj Britaniji, upozorava na postojanje tendencije da se ova dece radije posmatraju kao izvor “rezervnih delova” za starije dete nego kao punopravne pripadnike porodice.

Iako prema tvrdnjama lekara terapije koje podrazumevaju davanje krvi ne predstavljaju rizik za mališane, s druge strane “donacije” koštane srži, nedovoljno istražene, mogu izazvati kasnije komplikacije u životu mališana. Komisija posebno ističe da ako se ne povede briga o ovoj “specifičnoj” deci na vreme, jednoga dana može postati sasvim normalno rađati “decu spasioce” samo radi presađivanja bubrega ili drugih organa starijim naslednicima. Više na BBC-u…

Slika proroka

by

0

Ova karikatura iz serijala Muhammed, autora Jens Julius Hansen-a objavljena u časopisu Jyllands-Posten, jedna je od dvanaest karikatura koje se uzdrmale odnose između islamskog sveta i Danske i Norveške, zemalja u kojima su karikature štampane. Ostale možete videti na sledećoj adresi. Nije sporna poruka karikatura kao ni to što one predstavljaju lično viđenje proroka Muhameda i Islama od strane autora – sporno je što su se autori drznuli da slikom i likom prikažu ono što u islamskom svetu predstavlja “večni” tabu.

Cela serija nastala je nakon što je danski pisac Kare Bluitgen imao problema da pronađe ilustratora voljnog (čitaj dovoljno habrog) za svoju knjigu o proroku – tri autora su ga odbila u strahu za svoj život. Frants Iver Gundelach, predsednik Danskog Udruženja Pisaca osudio je ovaj događaj kao pretnju slobodi govora a najveći danski dnevnik odazvao se pozivom 40-orici autora od kojih se samo 12 usudilo da pošalje svoje karikature. Prve reakcije došle su od danskog Imama Raed Hlayhel-a koji je karikature osudio kao uvredu za sve Muslimane Sveta i zatražio javno izvinjenje lista koje je odbijeno. Usledile su pretnje bombaškim napadima, pakistanska partija Jamaaat-e-Islami ponudila je i nagradu od 5,000 kruna svakome ko ubije nekog od autora karikatura, islamska konferencija uputila je protest danskoj Vladi, vodeći autori islamskog Sveta ocenili su karikature kao uvredu za milijardu muslimana, a komesar UN za ljudska prava Luiz Arbur, ocenila je postupak novinara kao neprihvatljiv i obećala da će se njen komesarijat pozabaviti optužbama za “Islamofobiju” i rasizam.

I dok ovaj “slučaj” eskalira (namerno izbegavam proskribovani izraz afera) puneći stupce svetskih medija moram da se upitam nije li u pitanju prvi otvoreni globalni sukob na tlu Evrope između prava muslimana da ispovedaju svoju veru i principa zapadnog sekularnog društva u kome svaka individua ima pravo na svoje lično viđenje Sveta (u okvirima Zakona iliti društveno prihvatljivih normi). Budu li danski novinari prinuđeni na izvinjenje zbog objavljenih karikatura neće li to značiti povlačenje zapadne civilizacije i naznaku dobrovoljnog odricanja od teško stečenih sloboda pojedinca u korist veštačkog “poštovanja” principa multikulturalnosti i tolerancije.



Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Karikature Proroka Muhameda

  1. Slika proroka
  2. Sukob civilizacija
  3. Slika proroka II
  4. Slika proroka III
  5. Slika proroka IV
  6. Slika proroka V
  7. Slika proroka VI
  8. Slika Proroka VII
  9. Slika proroka VIII
  10. Slika proroka IX
  11. Slika Proroka X
  12. Slika Proroka XI
  13. Slika Proroka XII
  14. Slika proroka XIII
  15. Sappho nagrada
  16. Sad malo Isus
  17. Karikatura od 100,000 dolara

Kaže čovek lepo – “Nisam hteo!”

by

1

Čuli ste za pričo o Arminu Meiwes-u Nemcu kanibalu? Elem, čovek je upoznavao žrtve preko Internet oglasa sledeće sadržine (parafraziram):

Ako imaš 18-25 godina, ti si momak za mene, Frenki i dođi k’ meni, da probam tvoje ukusno meso.

Naravno mnogi su se na oglas javili i bili u redovnom kontaktu sa “kanibalom” bilo zabave radi bilo radi iživljavanja sopstvenih fantazija (da, da fantazija), četvorica mladića bili su toliko zainteresovani da su čak i posetili Frenkija (alias Armin Meiwes) na njegovoj farmi. Jedan od četvorice išao je čak toliko daleko da ga je Frenki vezao za krevet, prikladno odevenog, i “iscrtao” za seckanje pre nego što je odustao od dalje “igre”.

“Srećom” po Frenkija, 43-godišnji Bernd-Juergen Brandes bio je spreman da ide do kraja. Iako nije ispunjavao sve uslove iz oglasa Frenki ga je oberučke “prihvatio” u svom domu u gradu Rotenburg-u (englesko-nemački Truli-grad, morbidno zar ne?) i krenuo sa “predigrom” i trenažom, za početak penis, kasnije i ostali delovi tela, uz punu saglasnost “žrtve” dok je potonja mogla još da “govori” (još morbidnosti!). Bernd, ili bar ono što je od njega bilo svrsihodno, završili su u Frenkjevom frižideru a Frenki je nastavio da traga za novim “fantastima” sve dok ga policija nije uhapsila 2002. godine kada je sve izašlo na videlo.

Nakon što je na sudu između ostalog izjavio i da je “… želeo da ga pojede ali ne i da ga ubije …” (žrtvu o.a.) Armin je osuđen na osam i pol godina za ilegalnu eutanaziju i ubistvo iz nehata (tako se to valjda stručno zove) jer tužba nije mogla da dokaže postojanje motiva za ubistvo koje je ubica dobrovoljno priznao u istrazi i na sudu. Da paradoks bude veći postarao se Vrhovni Sud Nemačke koji je naložio da se suđenje ponovi jer tužba zahteva da se Armin osudi zbog ubistva sa predumišljajem dok odbrana želi da se presuda preinači i ubici kazna smanji zbog “dragovoljnog” pristanka žrtve … nastaviće se … ponovno suđenje je upravo počelo.

Ne smeta

by

0

Sigurno ste čuli ste za ponudu kragujevačkog UTP-a Jovanki Broz da za vreme rekonstrukcije kuće na Dedinju boravi u “Titovom” apartmanu hotela “Šumarice”. E pa sad, advokat gospođe Broz je tu “velikodušnu” ponudu galantno odbio u ime svog klijenta što rukovodstvo UTP-a (MIlenko Marjanović sa obadva sina) nije sprečilo da celu priču i dalje medijski izrabljuje.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, održanoj u dotičnom apartmanu, Marjanovići su najavili da ukoliko gospođa Broz odbije i zvanično ponovljenu ponudu ima i drugih interesenata da, recimo, provedu prvu bračnu noć u “Titovom” apartmanu. Kako bilo, nadam se da Marjanovići ne smatraju gospođu Broz za smetnju mladom paru da upražnjava bračne dužnosti i obaveze – ona je ipak u godinama kad se rano leže i teško budi – a apartman je ionako dovoljno prostran.

Počelo je!

by

0

… javio se Bogi iz Abu Dabija, kaže dobro je što i nekima u Srbiji želi.

Ukratko muči ga “satanizacija” njega i familije od strane zlikovaca predvođenih čovekom koga je i sam nekada smatrao za “Patrijarha srpske demokratije” (osoba na slici) i “… imao neograničeno poverenje u njega, pružajući mu maksimalnu ljudsku, medijsku i finansijsku pomoć …”. I još kaže Bogi mrzi ga konkurencija, njega i sve ostale poštene profesionalce u Srbiji, i zato tolika hajka na njega. Mrze ga i Albanci i “albanski lobi” koji je silne par uložio ne bi li kako doakao Bogiju. Svašta priča Bogi sad kad su kola “organizovano” krenula nizbrdo.

Ne budite lenji pročitajte prvi od ekskluzivnih intervjua sa Bogijem jer sve mi se čini da će i u narednim danima, manje više, pisati sve isto…

Kad malo razmislim

by

0

… ipak ima nekih sličnosti između Avganistana i Srbije. Recimo ova frka oko Bogoljuba i gomila gluposti koja se valja medijskim nebom Srbije u vezi s’ tim – sve je moguće “progutati” u društvima koja su dubokim jazom odeljena od Sveta u kome su “osuđena” da egzistiraju. Jučerašnja izjava Vladete Jankovića, vrlog savetnika dragog nam Premijera, podsetila me je na jednu raspravu vođenu u Avganistanu oko budućnosti te zemlje. Naime na pitanje kako ja vidim Afganistan i njegovu budućnost odgovor je ukratko bio – SJEBAN DO JAJA – dobro de, ne baš tim rečima, na engleskom je to teže reći ipak je to jedan fini svetski jezik.

Uglavnom poenta mog odgovora bila je da nakon 3 decenije sukoba i ratova Avganistan mora da krene praktično iz početka sa obnovom društva, edukacijom prvo nastavnika pa zatim učenika, da iskoristi svoj geostrateški položaj (smešteni gotovo na tromeđi Kine, Indije i Irana) i proba da povrati ulogu trgovačke stanice na “Putu svile”. Praktično pošto su iz talibanskog mraka izmileli tek pre par godina Avganistanci su propustili da se uključe u podelu rada u Aziji, nemaju stručnu radnu snagu, nemaju obrazovni sistem koji bi im pružio bilo kakvu nadu u budućnost, nemaju infrastrukturu, nemaju prirodnih bogatstava poput nafte i gasa, nemaju gotovo ništa osim priče. Suprotstavljen mi je stav o prebogatim nalazištima retkih minerala u Avganistanu koja dosad niko nije eksploatisao, o svetloj budućnosti koja “samo što nije” izmilela iz dubine te opustošene zemlje. Na kontrapitanje “koji minerali?” – “minerali!”, na kontrapitanje “koji rudari, odakle školovani geolozi?” – “nemamo pojma, al’ imamo prebogata nalazišta minerala i tačka!!!”, aferim tačka.

Tako i vrli savetnik, Austrija, zemlja koja sada predsedava Evropskom Unijom, šalje Vladi, čijeg Premijera “šjetuje”, protestnu notu, a savetnik jedino što može da smisli to je – “ma mi smo njima rekli da mož’ da bidne al’ ne mora da znači još onomad kad su bili tu”. Ajde što ga je smislio, nego će krajem meseca još i biti plaćen za to. I što ga je smislio nego se još ministri Bubalo i Dinkić ubiše objašnjavajući kako je njihova očigledno politička “čarka” sa Bogijem potpuno u skladu sa Zakonom i pravom, naravno, kako domaćim tako i međunarodnim. I sve to busanje u grudi i sav taj rad za praznike, kao u dobra stara Slobina vremena, nije usmeren na izglađivanje spora sa zemljom koja do Juna predsedava Evropskom Unijom, daleko bilo. Pa zar se i sam Patrijarh u Božićnoj poslanici nije cinično osvrnuo na “evropske perspektive i pregovaračke procese” koji nisu po naški “blagosloveni”. Svo to busanje u grudi i cela predstava svodi se na isti odgovor iz Avganistana – “nemamo pojma, ali TAKO JE I TAČKA!” BRE!

Eeeeej, stani bre malo

by

0

… pa ko koga ovde pravi budalom? Ja priznajem da nisam član kluba obožavalaca lika i dela Bogoljuba Bogija Karića, na sasvim sam suprotnom stanovištu. S’ druge strane nisam ni toliko blesav da odjednom poverujem u moralnu čistotu tipusa poput Dinkića, Jočića, Aligrudića, Mihajlova i inih. Pa jebote taj Bogoljub je bar tri partije trenutno vladajuće koalicije uveo u Vladu a sad odjednom – VELEIZDAJNIK, KORUPCIONAŠ (sa sve kosmetskim naglaskom)! Kanda smo malko zaboravili koalicione sporazume, ko je gostio Bogija na svom imanju tokom predsedničke kampanje 2004, ko se sa Bogijem sastajao u gluvo doba noći iste godine ili pak ko je proglašen za armaturu demokratije u Srbiji od strane istog tog veleizdajnika i korupcionaša. A sad kad treba glave da padaju, jer Bogi je popularan (prema naklonjenim mu medijima) koliko i kompletna vladajuća koalicija ili bar (prema manje naklonjenim istraživanjima) njen veći deo, samo Bogijeva glava na panj. Javilo da je Bogi prodao/izdao Mobtel na Kosmetu, javilo i da se Bogi sa sve brojnom familijom dooobro ovajdio od Mobtel-a, javilo ovo, javilo ono …

Pitam se gde su bili ti legalni, fini i prepošteni ministri i premijeri proteklih godina. Pa zamislite bruke za ministra policije i šefa BIA-e kad ih Maršićanin zapita otkud mu odjednom mreža na mobilnom telefonu MOBIKOS a ne Mobtel usred Kosovske Mitrovice a oni nemaju pojma, i to nemaju pojma godinama. Možda su mislili da se to crni mag Škeljzen Bitići Faj poigrava po Kosmetu sa njihovim malim sivim ćelijama. A tek bruka za ministra pravde koga niko nije obavestio o Ugovoru overenom u nekom od sudova koje je dužan da “nadzire”. I sad samo Bogijeva glava na panj – e pa ne može to tako – drž’ se Bogi, ne daj se, ako nešto treba tu sam – onako iz principa!