Kanibal uzvraća udarac

Nakon što je pred apelacionim sudom izborio priliku za ponovno suđenje Armin Meiwes – kanibal iz Rohtenburg-a – “izvojevao” je još jednu pobedu pred sudom. Naime, nemačka producentska kuća Film Rohtenburg najavila je za 9. mart ove godine premijeru svog najnovijeg horor filma “Rohtenburg” čija se radnja zasniva na događajima u kojima je Armin bio “glavni junak”. U želji da spreči nemačku premijeru “filma o sebi” Armin je nemačkom državnom Sudu u Kassel-u preko svojih advokata podneo zahtev za zabranu filma koji je isti Sud odbacio krajem januara ove godine. Žalba upućena na takvu odluku Suda našla se pred apelacionim Sudom u Kassel-u koji je pre par dana doneo odluku kojom se zabranjuje prikazivanje filma “Rohtenburg” u Nemačkoj jer, kako stoji u pouci presude, Meiwes-ova “… prava kao pojedinca imaju prednost nad umetničkom slobodom te stoga on ne treba da postane objekt radnje horor filma”.

Imajući u vidu da je i sam Miewes snimao video kamerom sporno ubistvo, kako ga državni tužilac tereti, odnosno p sopstvenom priznanju “pružanje pomoći” pri svojevoljnom samoubistvu, možda je ovakva zabrana smišljena za uklanjanje konkurencije budućem dokumentarcu u sopstvenoj produkciji?

Kaže čovek lepo – “Nisam hteo!”

Čuli ste za pričo o Arminu Meiwes-u Nemcu kanibalu? Elem, čovek je upoznavao žrtve preko Internet oglasa sledeće sadržine (parafraziram):

Ako imaš 18-25 godina, ti si momak za mene, Frenki i dođi k’ meni, da probam tvoje ukusno meso.

Naravno mnogi su se na oglas javili i bili u redovnom kontaktu sa “kanibalom” bilo zabave radi bilo radi iživljavanja sopstvenih fantazija (da, da fantazija), četvorica mladića bili su toliko zainteresovani da su čak i posetili Frenkija (alias Armin Meiwes) na njegovoj farmi. Jedan od četvorice išao je čak toliko daleko da ga je Frenki vezao za krevet, prikladno odevenog, i “iscrtao” za seckanje pre nego što je odustao od dalje “igre”.

“Srećom” po Frenkija, 43-godišnji Bernd-Juergen Brandes bio je spreman da ide do kraja. Iako nije ispunjavao sve uslove iz oglasa Frenki ga je oberučke “prihvatio” u svom domu u gradu Rotenburg-u (englesko-nemački Truli-grad, morbidno zar ne?) i krenuo sa “predigrom” i trenažom, za početak penis, kasnije i ostali delovi tela, uz punu saglasnost “žrtve” dok je potonja mogla još da “govori” (još morbidnosti!). Bernd, ili bar ono što je od njega bilo svrsihodno, završili su u Frenkjevom frižideru a Frenki je nastavio da traga za novim “fantastima” sve dok ga policija nije uhapsila 2002. godine kada je sve izašlo na videlo.

Nakon što je na sudu između ostalog izjavio i da je “… želeo da ga pojede ali ne i da ga ubije …” (žrtvu o.a.) Armin je osuđen na osam i pol godina za ilegalnu eutanaziju i ubistvo iz nehata (tako se to valjda stručno zove) jer tužba nije mogla da dokaže postojanje motiva za ubistvo koje je ubica dobrovoljno priznao u istrazi i na sudu. Da paradoks bude veći postarao se Vrhovni Sud Nemačke koji je naložio da se suđenje ponovi jer tužba zahteva da se Armin osudi zbog ubistva sa predumišljajem dok odbrana želi da se presuda preinači i ubici kazna smanji zbog “dragovoljnog” pristanka žrtve … nastaviće se … ponovno suđenje je upravo počelo.