Politička matematika

Da 2 + 2 nisu uvek 4 postarali su se u ova dva prethodna dana kako Ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević tako i brojni srpski “profesionalni” mediji. I zavisni i nezavisni novinari nisu primetili ništa čudno u izjavi Ministra, datoj prilikom otvaranja Centra za nuklearnu medicinu u Kragujevcu (drugog po redu u zemlji), “da je kapacitet centra 2 pacijenta nedeljno, odnosno, oko 200 pacijenata godišnje”. Evo linka na spornu vest sa B92 a isto su, što kao citat izjave, što kao sopstvenu informaciju preneli i ostali mediji – ko ne veruje neka sam proveri.

Oprema za Centar nabavljena je u sklopu dinkićevski fantastično-fantazmagoričnog Nacionalnog investicionog plana te valjda iz razloga što je Mlađa poznat kao “dobar račundžija” nikome nije palo na pamet da 1 godina, bez obzira da li po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, ima samo 52 cele sedmice (uključujući i one trapave). Shodno, Centar godišnje može da primi najviše 104 pacijenta (dobro de, 105 ako neko uleti u prvoj ili poslednjoj neceloj sedmici) pod uslovom da zaposleni u centru pravilno organizuju svoje dane odmora i da oprema sve vreme radi bez ijednog kvara.

P.S. Otkrio sam spiskove projekata po oblastima koji su odobreni u okviru Nacionalnog investicionog plana pa uskoro očekujte par zapisa na ovu temu. Da Vam malo zagolicam maštu, recimo, da se crkve grade od Njujorka do Tokija, ali o tome uskoro …

Ono kad hoće – hoće!

Čuli ste sigurno za pijanog 16-ogodišnjaka koji je neposredno nakon ceremonije svečanog otvaranja nove železničke stanice u Berlinu nožem, nasumice, izbo gotovo 30 ljudi. Ništa naročito, mladić (sad ESHALON hvata zalet!) se zapio pa krenuo da se “igra” nožem (sad ESHALON već opasno fercera!). Obesna igra nožem trajala je kojih 10-ak minuta, povređeno je nekih 30 posetilaca, od gotovo pola miliona prisutnih, od kojih je u bolnici zadržano 15 njih sa povredama koje su okarakterisane kao “ozbiljne”. Procentualno, gledano prema broju posetilaca, ova se “igra” može nazvati manjim incidentom da nije činjenice koja je danas izašla na videlo.

Naime, ispostavilo se da je jedan od povređenih zaražen HIV virusom pa su svi povređeni, na preporuku lekara, započeli sa prijemom prventivne terapije ne bi li se smanjio rizik da neko od njih bude zaražen jer “obesni” mladić nije vodio računa (nije sterilisao sečivo pri promeni žrtava) o tome da živi u Svetu u kome je virus HIV deo svakodnevnog života.

Hipohondrija

Spadate u grupu onih koji se nadaju da će za njihova vakta sve poznate bolesti biće iskorenjene primenom savremnih medicinskih metoda? Ajde, priznajte nije to sramota.

Problem je što sudeći prema istraživanju koje su obavili Ray Moynihan, Iona Heath i David Henry, a objavljenom na Public Library of Science do “totalnog izlečenja” neće nikada doći! Ne zato što moderna nauka nije sposobna da izleči sve bolesti već zato što proizvođači lekova uveliko vode kampanju “prodaje” novih bolesti ne bi li pospešili prodaju svojih medikamenata. Prema rezultatima istraživanja ćelavost i menopauza predstavljaju se radije kao bolesti pre nego normalne posledice starenja. Kao “bolesti” koje se uspešno leče promovišu se psihološka stanja i lični problemi (socijalne fobije, impotencija), rizici poput gojaznosti i povišeni nivo holesterola takođe su na listi izlečivih novobolesti. Blagi i prolazni simptomi, poput osetljive bešike, predstavljaju se kao naznake ozbiljnih poremećaja i teških oboljenja do kojih će zasigurno doći ukoliko ne koristite preparate koji se već nalaze na tržištu.

Autori istraživanja zaključuju da za ovakvo neetičko ponašanja podjednaku odgovornost snose kako farmaceutske kuće, tako i lekari koji u “promocijama” novih bolesti svesno učestvuju.

Čudo u Nepalu

Kako je 1. aprila (gde ćeš gori datum) preneo Ogrish.com nakon rođenja bebe sa anencefalijom (vidi sliku) koja je preminula pola sata nakon rođenja ogromna gomila okupila se u Čarikotu, Nepal, u sredu ne bi li videla “čudo od deteta”. Zbog ogromnog interesovanja mase koja je želela da vidi “čudo neviđeno” – – bebu bez vrata, sa iskolačenim očima i drugim deformitetima – red je morala da održava policija. Roditelji, otac Nir Bahadur Karki i majka Suntali Karki, već imaju dve normalne devojčice.

Anencefalija je poremećaj koji nastaje između 23. i 26. dana trudnoće kada se cefalni deo kičmene moždine ne zatvori rezultujuću nedostakom velikog dela mozga (posebno cerebralnog) i lobanje kod novorođenčeta dok su formirani delovi mozga često otvoreni. Bebe sa anencefalijom žive par sati do par dana, i neosetljive su na bol.

Pederski grip

Samo jedan dan trebao je Rabinu Dejvidu Basri da otkrije do detalja ono što naučnici nisu mogli u prethodnih par godina. Nakon što je juče i zvanično objavljeno prisustvo virusa ptičijeg gripa H5N1 na Zapadnoj Obali revnosni rabin otkrio je Svetu uzrok ove opake bolesti. Ovaj “ugledni propovednik” Kabale (jevrejski misticizam), 7 dana pred opšte izbore u Izraelu, “oglasio” je političku levicu kao glavnog krivca za izbijanje epidemije, jer se zalaže za legalizaciju odnosa homoseksualaca. Dobri rabin nada se, javno, da će smrt hiljada kokošaka i ćurki na farmama širom Izraela uspeti da koliko toliko ublaži “opravdani Božiji gnev” izazvan porukama sa “levice”. Poruku “zabrinutog” Rabina pročitao je njegov sin te zato ostaje nejasno par stvari. Kako će smrt hiljada peradi ublažiti “Božiji gnev” ako one umiru od infekcije umesto da budu ritualno žrtvovane (što i sam Basri priznaje)? Budući da ljudi ptice ne dele na osnovu seksualnosti (ptica je ptica – bila muškog ili suprotnog pola!) kakve veze one imaju sa homoseksualnošću? Ili je možda dobri Rabin imao na umu ranije slučajeve “homoseksualnosti” kod ptica, uključujući i lešinarski par iz Izraela?

Nažalost, Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Indira Radić, Slobodan Milošević (jedini opravdano) nisu bili dostupni za komentar. Rade Bulatović, Dragan Jočić i Vladika vranjski Pahomije, nakon što je prisustvo virusa H5N1 zabeleženo i u Srbiji, nisu za to optužili LDP i/ili bezbednosne i kriminalne strukture nama bliskih i dalekih država – ali evo im sada ideje – nije kasno, ima još vremena do izbora.

Rezervne bebe!

Prema preporuci britanske Human Gentics Commission (Komisija za Humanu Genetiku) trebalo bi povesti više računa o stanju takozvanih “beba spasilaca”, rođenih da bi pomogli svojoj starijoj braći-sestrama koji boluju od neke teške bolesti. Da pojasnim, prema onome što sam ja pročitao ovakva deca rađaju se nakon odluke roditelja da je to jedini način da za već rođeno, a bolesno, dete obezbede genetski materijal (krv, kosti, ćelije sa odgovarajućom DNK strukturom itd.) koji bi pomogao u primeni terapije. Komisija, nakon istraživanja sprovedenog na reprezentativnom uzorku u Velikoj Britaniji, upozorava na postojanje tendencije da se ova dece radije posmatraju kao izvor “rezervnih delova” za starije dete nego kao punopravne pripadnike porodice.

Iako prema tvrdnjama lekara terapije koje podrazumevaju davanje krvi ne predstavljaju rizik za mališane, s druge strane “donacije” koštane srži, nedovoljno istražene, mogu izazvati kasnije komplikacije u životu mališana. Komisija posebno ističe da ako se ne povede briga o ovoj “specifičnoj” deci na vreme, jednoga dana može postati sasvim normalno rađati “decu spasioce” samo radi presađivanja bubrega ili drugih organa starijim naslednicima. Više na BBC-u

Za sreću …

Za sreću je ponekad potrebno tako malo!





Cigareta naša nasušna

Da, pušenje u modernom Svetu. Za razliku od prošlih vremena pušači su danas ugrožena vrsta. Nijedna avio kompanija, čak ni avganistanska Ariana, ne dozvoljava pušenje tokom leta. Nedavno sam naleteo na vest o pripitoj (ma nemoj, a šta drugo da radi) ženi pušaču koja je pokušala tokom leta da izađe iz aviona ne bi li zapalila cigaretu, posada ju je naravno sprečila u nameri da sebi olakša muke prekookeanskog leta a vlasti na sledećem aerodromu zaključale i bacile ključ. Hoću reći da ma koliko su nepušači bili, i jesu, ugroženi mi pušači zaista ne zaslužujemo tretman koji imamo ovih dana.

Aerodrom u Dubaiu, pored sveg sjaja i grandioznosti, za pušače je odvojio posebne “Smoking rooms”, iliti sobice, kao i “Smoking space” tj. ograđeni prostor. I jedna i druga kategorija prostora imaju izuzetnu ventilaciju i jasno su označene. Nažalost za aerodrom koji dnevno primi i otpremi desetine hiljada putnika 4 sobe i dva boksa (eto i slike da vidite da ne lažem) nisu dovoljna. Sobe, veličine 5×3 metra recimo, su konstantno prepune i verujte mi na reč ne možete u njima ni da raspoznate koliko ima ljudi. Boksevi, s” druge strane iako u centralnom delu aerodroma konstatno su prepunjene i od ostatka sveta odvojene poluprozirnim rešetkama. Jebote, ko da su pušači kriminalci. Ovakav tretman pušača naravno ne sprečava upravu aerodroma da stranice boksa za pušače rasproda za reklamiranje cigareta poput Dunhill-a i Kent-a.

A ja? Ja sam malo pričekao dok se jedan od bokseva nije ispraznio oko 3 ujutru i slatko popušio po dve Drine bez filtera u par navrata. Ko ih jebe – nek probaju sad da očiste filtere od ovog autentičnog srpskog cigaretnog dima! Tek mi nije bilo žao kad sam u drugom delu aerodroma, namenjenom putnicima za okolne zemlje poput Iraka, Irana, Pakistana, Afganistana video da nema ni govora o sobicama i boksevima za pušače. Jednostavno nasred terminala 4 reda po 6 fotelja, iznad njih znak sa zelenom cigaretom (neprecrtanom naravno), velike pepeljare na svaka 3 sedišta, pa sedi i puši do mile volje. Jebiga, kad strance posmatraju k”o stoku koja je voljna da zarad poroka trpi svašta.