I Borat ima (internet) ljudska prava

Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta – realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete – pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan.

U izveštaju se za Kazahstan tvrdi da je zemlja bez nezavisnog sudstva u kojoj se nekažnjeno ubijaju opozicioni političari, proganjanju novinari i nadziru ili bezrazložno hapse i muče svi oni koji se usude da kritikuju aktuelni režim. U poglavlju pod naslovom Internet slobode između ostalog pominje se i slučaj iz decembra 2005. godine kada je nacionalni registar .kz domena (pod kontrolom državne uprave) jednostavno, nakon 4 meseca postojanja, povukao domen www.borat.kz do tada u vlasništvu producentske kuće britanskog glumca Saše Barona Koena. Ukidanje prezentacije koja je korišćena za promociju televizijskog serijala u kome glumac tumači lik kazahstanskog TV novinara Borata Sagdijeva pojasnio je tada Nurlan Isin, predsednik nacionalnog registra, – “Učinili smo to kako više ne bi mogao da blati Kazahstan pod maskom .kz domena. Na drugim domenima može da radi šta hoće.” Domen je stavljen “na čekanje” par dana nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana zapretio podizanjem tužbe protiv britanskog glumca na šta je Saša Baron, poreklom Jevrejin, uzvratio Boratovom opaskom kako “U potpunosti podržava nameru svoje Vlade da tuži tog Jevrejina”

Pretnje tužbom ostale su prazno slovo na papiru, iliti reči u etru, a nakon velikog uspeha filma “Borat ide u Ameriku” (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) zvanični Kazahstan je donekle promenio svoj odnos prema popularnom komičaru. Čak je i Predsednik Nazarbajev prilikom susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom morao da se izvini “Boratu” u ime svoje države i prizna kako su kasno “ukačili štos”. I pored izvinjenja i donekle promenjene klime prema “Boratovom” delovanju domen www.borat.kz je i dalje “na čekanju” a zvanični WHOIS servis kazahstankog nacionalnog registra domena još uvek sadrži podatke o prvobitnom i jedinom vlasniku kao i napomene o načinu i datumu povlačenja domena sa mreže.

Lora – svjedočanstva

Hrvatska televizija na svom drugom kanalu u okviru dokumentarnog serijala Tragovi večeras od 20:10 emituje svedočenje o logoru Lora i iskustvima onih koji su u njemu “boravili”. Možda nije zgoreg preporuka nacionalnom servisu “Evropske Srbije” da se bar u ovom segmentu društvenog života – suočenjem sa sopstvenim zločinima – ugleda na komšije!

HTV 2, Lora – svjedočanstva

Što se događalo u splitskom zatvoru Lora od 1992. do 1996.? Svjedočanstva više desetaka ljudi iz Splita, Bosne i Hercegovine i Srbije koji su prošli splitski zatvor govore o mučenjima i ubojstvima civila i ratnih zarobljenika. O toj temi Nenad Puhovski i njegova kuća Factum snimili su dokumentarac “Lora – Svjedočanstva” koji će prikazati HTV. Nakon dokumentarnog filma slijedi rasprava u studiju HTV-a. Voditelj: Aleksandar Stanković

Nije seks nego stres

Njujorčanin James Pacenza, danas star 58 godina, se nije razlikovao suviše od desetina hiljada svojih kolega sa kojima je donedavno radio u “Plavom džinu” sve dok 29. maja 2003. godine, nakon 19 godina vernosti, nije dobio otkaz – samo godinu dana pre sticanja prava na penziju. U obrazloženju koje mu je tada IBM dostavio stoji da je Pacenza, uprkos upozorenjima nadređenih, posećivao “sobe za ćaskanje” sa sadržajima za odrasle (čtaj seksualno eksplicitnim temama za ćaskanje) u toku radnog vremena, sa kompanijskog računara. Nedavno je Pacenza odlučio da uz pomoć svog advokata Michael Diederich povrati svoje pravo na rad i sudskim putem dokaže kako je IBM pogrešio u proceni njegovog ponašanja. Opisujući incident koji je doveo do otpuštanje, Pacenza kaže da je pokušavao da izbegne pristup “sobama za ćaskanje” ali i da je spornog dana “osetio potrebu za interaktivnim angažovanjem i razgovorom kako bi odagnao sećanja na Vijetnam i smrt. Pokušavao sam da se smirim uključenjem u neki blago uzbuđujući razgovor.” Sa druge strane u verziji IBM Pacenza je od računara otišao pre nego što se upustio u “blago uzbudljiv” razgovor ali i propustio priliku da se iz “sobice” odjavi. Kada je sledeći radnik seo za računar koji je Pacenza prethodno koristio primetio je otvoren prozor u svet “uzbuđujućih” razgovora i konverzaciju koja je u istom neometano tekla sa pregršt vulgarnih asocijacija što je dmah prijavio svom nadređenom koji je Pacenza otkaz uručio sledećeg dana.

James Pacenza, veteran vijetnamskog rata, tvrdi da su za njega posete “sobama za ćaskanje” bile deo terapije u borbi protiv post-traumatskog stresa izazvanog događajem iz 1969. godine kada je tokom patroliranja prisustvovao pogibiji svog najboljeg prijatelja. U sudskim dokumentima Pacenza tvrdi da ga je post-traumatski stres napravio “zavisnikom od seksa, a pojavom interneta i zavisnikom od mreže”,te da po tom osnovu ima pravo na zaštitu Suda u skladu sa američkim Zakonom o zaštiti invalida (The American with Disabilities Act). Njegov advokat tvrdi da je Pacenza radeći u pogonu za proizvodnju elektronskih čipova za godišnju platu od $63,000, internet koristio ni više ni manje nego ostali zaposleni, te da poseta “seksi sobama”nije ni bilo a i da je bilo Pacenza nije prekršio nijedno pisano pravilo kompanije za koju je tada radio. Po rečima advokata jedini “greh” James Pacenza bile su njegove godine – otuda i odštetni zahtev prema IBM koji iznosi 5 miliona dolara!

Tokom prvog suočenja pred Sudijom Stephen Robinson IBM je u svoju odbranu izneo tvrdnju da je kaznena politika kompanije prema upotrebi poslovnih računara za pristup seksualno eksplicitnim sadržajima jasno sadržana u dokumetima firme te da Zakon na koji se tužba oslanja ne poznaje odrednice invaliditeta povezanih poremaćajima seksualnosti.

Sa’ću da te …

Tri muškarca su juče osuđena na ukupno 27 godina zatvora nakon što su u decembru oglašeni krivima za zajedničko planiranje silovanja osoba mlađih od 16 godina. David Beavan, Alan Hedgcock i Robert Mayers prvi put su se “fizički” susreli na sudu nakon što su optuženi da su koristeći sobe za ćaskanje internet sajta Hello zajednički planirali čin silovanja i ubistvo dve sestre (13 i 14 godina). Porotnici su na suđenju imali prilike da pročitaju kompletno “ćaskanje” trojice muškaraca i vide dečije pornografske snimke koje su optuženi razmenjivali zahvaljujući tome što je Beavan u januaru prošle godine policiji dostavio DVD sa logovima “zavereničkih” sesija.

Ovo je, po tvrdnjama policije i sudske administracije, prvi slučaj u kome su prestupnici osuđeni na osnovu prikupljenih sadržaja elektronske komunikacije. Beavan, koji je policiju upozorio na zaveru, uprkos tvrdnjama da je u zaveri učestvovao kako bi sprečio Hedgcock-a da je sprovede u delo osuđen je na 11 godina dok su druga dvojica dobila po 8 godina. Sud je, ceneći dužinu kazne, posebno imao u vidu sadržaj komunikacije između optuženih kao i ogromnu količinu dečijeg pronografskog materijala koji je policija našla na računarima osuđenika.

Izvori informacija:

Zatvor za pop-up

Kazna zatvora od 40 godina mogla bi biti izrečena Džuli Amero, 40-ogodišnjoj nastavnici iz Vindama u Konektikatu, na izricanju presude zakazanom za 2. mart ove godine. Nastavnicu je 6-očlana porota proglasila krivom nakon dva sata većanja za izazivanje opasnosti po maloletna lica i delanje štetno po moral deteta.

Prestup Džuli Amero je što je 19. oktobra 2004 godine, menjujući svog kolegu na času jezika u sedmom razredu, pred učenicima, na školskom računaru otvarala internet sadržaje pornografskih sajtova. Sadržaj je videlo najmanje 10 maloletnih učenika od kojih su neki tokom trodnevnog suđenja posvedočili da su videli fotografije golih žena i muškaraca. Prema rečima Džuli Amero porno prozori su počeli da iskaču nakon što je “naivno” posetila prezentaciju sa modnim frizurama – “Nisam nikako mogla da ih zaustavim. Iskakali su jedan za drugim ma šta ja činila”. W. Herbert Horner, kompjuterski stručnjak, svedočeći u odbranu Džuli Amero potvrdio je da je na spornom računaru pronašao spyware program koji je posetu frizerskoj prezentaciji pretvorio u noćnu moru nastavnice – “Pokušaj da zatvorite neki od prozora, vodi vas u beskonačni krug novih pop-up prozora”. Horneru je suprotstavljeno svedočenje policijskog detektiva Marka Lounsberija koji je na listi sajtova koje je Amero u spornoj situaciji posetila ukazao na nekoliko veza za koje je bilo potrebno da nastavnica i fizički klikne na vezu da bi se sadržaj prikazao. Na kraju porota je Amero proglasila krivom ceneći, između ostalog, da je isključivanjem monitora mogla da učenike poštedi pornografije (ko bi se u takvoj situaciji, u učionici prepunoj 13-ogodišnjaka, setio ovog solomonskog rešenja).

Abdula seckati!

 

Sad, mnogi će pomisliti na crtani film sa Duškom Dugouškom, i pobesnelog Hasana koji ima neutaživu želju da za večeru nasecka malo zečetine. Drugima će pak nakon letimičnog pogleda na priloženu sliku prva asocijacija biti da je reč o nekom “poludelom” teroristi sa Bliskog Istoka koji je “umetničku” kasetu sa sopstevnim nastupom odaslao na adresu Al-Jazeera-e. I jedni i drugi bi pogrešili – radi se o isečku iz razgovora sa Abdallah Al-Bishi-em, državnim dželatom iz Meke u Saudijskoj Arabiji, koji je početkom ovog meseca emitovan na libanskoj LBC televiziji.

Najpoznatiji dželat u Saudijskoj Arabiji, kako je predstavljen, “poslom” je počeo da se bavi pre 15 godina, a prvi “nastup” mu je bila egzekucija troje ljudi. Nastavio je porodičnu tradiciju, u početku sa mačem pokojnog oca koji je koristio dok se “posao” nije uhodao i dok sebi nije mogao da priušti sopstvenu alatku. Abdallah danas priprema nove generacije dželata, među njima i svog najstarijeg sina Badra koji će uskoro nastaviti porodični posao u Rijadu. Prema sopstvenim rečima, iako je “napopularniji” dželat u zemlji i dan danas svojim mačem deli šerijatsku pravdu svim vrstama kriminalaca – lopovima, preljubnicima, ubicama – ženama i muškarcima sa podjednakim žarom odtstranjuje udove il’ glave. Početak intervjua protekao je bez Abdallah-a koji je u TV studio kasnio iz “objektivnih” razloga zbog neodložnog državnog posla. Sa puno žara i posvećenosti Abdallah priča o posebnoj vrsti mača – Jowhar – koji koristi od prvog dana na poslu, o tome kako se kod odsecanja udova kažnjenicima daje lokalna anestezija za razliku od onih koji gube glavu sa ramena, o sopstvenim zapažanjima i osećanjima prilikom pogubljenja žena i muškaraca (muškarci su, kaže, malo nervozniji), kao i o svojoj ulozi prvog posrednika u pomirenju i praštanju između pogubljenog, njegove porodice i porodica žrtava.

Ceo transkript intervjua, na engleskom jeziku, možete pročitati ovde.

Slika proroka XIII

Prošlo je nešto više od godinu dana (13 meseci preciznije) otkada je danski Jyllandes-Posten objavio ovu i još jedanaest karikatura na temu Proroka Muhameda. Nakon što su pre šest meseci završeni globalni protesti zbog objavljenih karikatura i Pravda je, “spora ali dostižna”, izrekla svoju (prvu) presudu pre par dana.

Danski sud u Aarhus-u odbacio je zajedničku tužbu nekoliko islamskih udruženja podnetu protiv Jyllandes-Posten-a jer po mišljenju Suda u Aarhus-u “ne postoji povod da Sud poveruje kako su karukature objavljene sa ciljem da uvrede ili naude Muslimanima … niti da ugroze položaj Muslimana u (danskom) društvu”, u čije je ime tužba podneta. U izreci Suda kaže i da se “ne može isključiti da su karikature bile uvredljive za pojedine Muslimane”. U tužbi, podnetoj protiv urednika novina, se navodi da su objavljene karikature napad i uvreda za Proroka Muhameda te da predstavljaju napad na “čast vernika jer Proroka oslikavaju kao ratnog huškača i kriminalca i dovode ga u direktnu vezu sa ratom i terorizmom”. Žalba na ovakvu presudu već je uložena od strane tužitelja a nezadovoljstvo odlukom Suda iskazale su i pojedine islamske zemlje.

Po rečima Ameer ul-Azeem-a, glasnogovornika pakistanske Jamaat-e-Islami, partije koja je ponudila nagradu za “glave” karikaturista i organizatora protesta protiv karikatura početkom ove godine – “Nije na Sudu da odlučuje da li su Muslimani uvređeni ili ne ovakvim postupkom novina”. Sirijski pravnik Mohammed Habash kaže da će ovakva presuda samo “proširiti jaz između Zapada i Islamskog sveta” i dodaje da “je ono što us novine učinile (o.a. objavljivanjem karikatura) predstavlja istinsku uvredu milionima Muslimana koji ne žive po Danskim Zakonima”. Mislim se – pa što ih onda tuže u Danskoj?





A sada – spektakl

Rad republičke radio difuzne agencije (RRA), posebno bahato ponašanje njenih članova, podiglo je pravu buru u prvoj polovini ove godine tokom dodele nacionalnih frekvencija za radio i TV stanice. Nakon što su dešavanja oko Televizije BK izgubila svoje mesto u prvim minutima dnevnika i na udarnim stranicama štampe kao da su svi zaboravili da RRA pored dodele dozvola za emitovanje ima i drugih zakonskih obaveza. Neke od tih obaveza, propisanih Zakonom, tiču se kontrole poštovanja Zakona, nadgledanja emitovanih programa, kontrole poštovanja zakonskih rokova od strane emitera koji su dobili dozvole, vođenje kaznene politike u skladu sa Zakonom … Zakon, nažalost (ili na sreću, kako kome), ne poznaje situaciju u kojoj se rukovodeće telo – Savet RRA – ne pridržava Zakona, niti predviđa da članstvo u Savetu može prestati ukoliko se članovi Saveta ne pridržavaju Zakona koji treba da sprovode. Tako danas imamo situaciju u kojoj se Zakon o radiodifuziji krši u članu 56. koji propisuje obavezni rok od 60 dana u kome je emiter koji je dobio dozvolu za emitovanje programa mora da započne sa emitovanjem istog.

RRA je na sednici od 19. aprila ove godine donela odluku o izdavanju dozvola za emitovanje TV programa za teritoriju Republike Srbije i te odluke su emiterima dostavljene (najverovatnije) odmah ili najkasnije krajem aprila 2006. Zakon prilikom uručivanja odluka o dozvolama za emitovanje programa punovažnost istih ne dovodi u pitanje u slučaju žalbe nekog od emitera koji nisu dobili dozvole. Proizilazi da su svi emiteri sa emitovanjem programa morali da započnu najkasnije 30. juna ove godine ili im, po automatizmu, prestaje važnost dozvola. Od ukupno 5 dodeljenih dozvola sporne su dve, one koje su dodeljene na “časnu reč” predstavnika TV Avala i FOX Televizije. Ove dve televizije ne samo da u zakonskom roku nisu započele sa emitovanjem programa već jedna od njih ni ne emituje program. Članovi Saveta RRA su već 1. jula trebali da konstatuju ove činjenice i obaveste javnost i sporne emitere da su im dozvole, zbog nepoštovanja Zakona, pravno ništavne, međutim, Savet ne samo da nije postupio u skladu sa Zakonom već je dozvolio da TV Avala započne sa emitovanjem programa početkom septembra – dva meseca nakon što im je zakonski prestala važnost dozvole!!! U skladu sa članom 29. stav 4. Zakona o radiodifuziji 1. oktobra ove godine stiču se uslovi za podnošenje predloga za razrešenje svih članova Saveta RRA jer su “bez osnovanog razloga propustili ili odbijaju da obavljaju dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno”.

Naravno, gore izneti navodi su špekulacije zasnovane na pretpostavci da su rešenja o dodeli dozvole za emitovanje emiterima uručene krajem aprila 2006. Da se ne bih bavio špekualacijama, pre sedam dana, uputio sam RRA dole citirani email u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Još uvek očekujem povratnu informaciju …

Postovani,

molim Vas da mi u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja (“Sluzbeni glasnik RS, br. 120/04) dostavite, ukoliko ih posedujete, sledece informacije:

1) Datum urucivanja odluka o dodeli dozvola za emitovanje TV programa za teritoriju Republike Srbije i to za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
2) Datum pocetka emitovanja programa za sledece emitere: TV Avala i FOX televizija, odnosno predmetne odluke RRA vezane za pocetak emitovanja programa ova dva emitera;
3) Datume izvrsenih tehnickih pregleda za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
4) Iznose i datume placanja naknade za dozvolu za emitovanje programa za sledece emitere: TV Avala, Televizija B92, Happy TV i TV Kosava, PINK i FOX televiziju;
5) Broj do sada izrecenih kaznenih mera i zbirne podatke o primeni kaznenih
odredbi Zakona o radiodifuziji

Molim Vas da mi trazene informacije dostavite u elektronskom obliku, na prilozenu email adresu

Unapred zahvalan,