Grojze FOREVER!

Upotrebna vrednost grožđa može se smatrati činjenicom koja je stalno potvrđivana tokom minulih milenijuma. Ne govorim ovde samo o vinima, “piću bogova”, već i o sarmicama zavijanim u listove loze, brojnim rakijama i obaveznom jesenjem grožđu na trpezi. Naravno Srbi ne bi bili srbi kad na sve što su prethodne civilizacije stvorile i ostavile u amanet ne bi dali zadnju reč – srpsku i ćiriličnu!

U skladu sa ovom srpskom “tradicijom”, u dnevniku Glas javnosti, objavljena je reportaža o “Najvišoj srpkinji na Svetu” (celom). Ništa sporno reklo bi se – od tolike ženske čeljadi srpskog roda i podrijetla neka mora da bude i “najvisočija” – međutim ovo srpsko čeljade je “specijalno” po još nečemu osim po visini koju “sa lakoćom nosi u svojih 16 leta”. Kako u antrfileu reportaže tvrdi izveštač Glasa, imenovan kao D. Ignjatović, čeljade je “rođeno uz pomoć lista čudotvorne loze Svetog Simeona, koju su njeni roditelji dobili iz Hilandara” a uz to i “majka Smilja otkriva detalje u vezi s rođenjem ćerke – Zoka je Hilandarka. Muž Sava i ja smo dobili list loze Svetog Simeona iz Hilandara. Sledili smo uputstva koja idu uz list i dobili naslednicu…”.

Dalje, vrlo pažljivo, čitanje reportaže nije mi otkrilo detalje pomenutog recepta kome je glavni sastojak “čudotvorni” list što me nije sprečilo da sam smislim nekoliko načina na koje se list loze može upotrebiti u “poslu oko dece”.

KAO IZ BAJKE – kao i u bajci o čudotvornom pasulju – supružnici list zakopaju u dvorište, malo mantraju nad svežom humkom, i iz lista preko noći iznikne ogromna loza sa sve ogromnim hamburgom, levo crvenim desno belim. Sad se supružnici po ceo celcat dan pod tom lozom izležavaju, znalački izbegavajući da ih koje zrno grozda ne pogodi, u tom izbegavanju preskaču ili naskaču jedno na drugo, već prema potrebi. Po ceo dan preskaču, naskaču, jedu i jedu se … “rezultat” ne može da izostane …

DOMIŠLJATO – srpska sirotinja raja oduvek je bila dosetljiva kad sebi treba da priušti ono za šta para nema. Tako i naši čudotvorni supružnici – zafalio nakurnjak pa se dosetili lista. Al ne lezi Sveti Simeone, nakurnjak je nakurnjak a list loze, pa makar i čudotvoran, porozan …

AVANGARDNO – pazi sad ako već pričamo o najvišoj srpkinji onda je ona i kao srpkinjica bila iznad ostale dece. Pade mi na pamet da su možda imali muke na porođaju, mislim se mnogo je 2 metra i 10 centimetara, te je loza poslužila ne bi li se beba, kojekude, na ovaj svet sama privukla …

SEOSKA IDILA – srpska sirotinja koju nečovečno izrabljuju Slovenija i Hrvatska nema ni pelena ni preobuke za decu.

K’O IZ BAJKE samo što ovaj put koriste i ogromne listove loze da njima povijaju ogromnu bebu. Beba sere, baba se češlja (viljuškom naravno), a loza nebu pod oblake …

Nego, ajd” sad pošteno – šta Vama prvo pada napamet? Nešto od gore navedenog, ili ste možda pomislili na Jovu travaru iz Novoga Sada, sram Vas bilo da Vas bilo?

Pravična razmena

Kash Gabrielle Torsello, Italijan, fotoreporter slobodnjak sa bazom u Londonu, nekada hrišćanin zapadnog obreda danas muhamedanac, navodno je otet pre par dana na jugu Avganistana iz autobusa kojim je putovao na zadatak. Par sati kasnije nazvao je lokalnu bolnicu, čiji rad pomaže italijanska humanitarna organizacija, i u razgovoru sa šefom obezbeđenja svet, u svoje i ime svojih otmičara, obavestio o zlehudoj sudbini koja ga je zadesila. Naime, u zamenu za Torsello-a otmičari traže lik, delo i telo jednog drugog apostate, nekada muslimana danas hrišćanina zapadnog obreda sa stalnim prebivalištem u Italiji, afganistanca koji je pre 16 godina promenio veru a kasnije proglašen mentalno nepodobnim da mu bude suđeno za takvo svetogrđe. Sećate se? Reč je o Abdul Rahman-u, čoveku o kome je na ovom blogu već objavljeno par zapisa.

Prema navodima Torsello-vog saputnika, Gholam Mohammad-a, otmicu su izvela petorica naoružanih, kako su se kasnije na poziv Torsello-vih kolega predstavili, Talibana. Zanimljivo je da se zvanični predstavnik Talibana, koga je ovim povodom kontaktirala agencija Reuters, ogradio od čina otmice i otmičare nazvao “najobičnijim razbojnicima” što prave motive i povod organizaciji otmice verovatno stavlja u sasvim drugačiji kontekst …

Dopuna (3/11/2006) – Gabrielle Torsello je juče oslobođen. Par dana nakon što su “zvanični” predstavnici Talibanskog pokreta ponovili zahtev otmičarima da oslobode Torsell-a ovaj je iz zatočeništva pušten na slobodu i ostavljen na putu za Kandahar.

Slika Proroka XII

Da Danska “žrtva” u odbranu kulturnih,verskih i inih sloboda nije zaboravljena podsetila me i sledeća poruka primljena pre par dana preko messenger-a od prijatelja iz Avganistana.

Rafi_Taeb (06:21:59) Very important news!!! The artist who drew the pictures of the Prophet Muhammed (P.B.U.H)has died in a fire. He was burned alive. Denmark government is hiding the news from the public and everyone has got to know. Plz spread this…. (Its the price one must pay 4 the insult of Allah’s Prophet) plz copy and paste this as many ppl… Thank you for your co operation….

U prevodu (skraćenom) – karikaturista (koji? ima ih 12) koji se usudio da naslika lik Proroka izgoreo je, živ spaljen, Danska Vlada to naravno krije ali originalni eto autor ove poruke želi da Svet to ipak sazna … jer to je cena koja se plaća za uvredu Alaha. Rafi je inače par godina mlađi od mene, porodica mu je još uvek u izbeglištvu u Pešavaru (Pakistan) a bio je izvanredan sagovornik za vreme mog boravka u Avganistanu. Rafi je uz to i posvećeni musliman, spreman da toleriše i drugačija verska ubeđenja, ali kada je reč o pravu za njega je na prvom mestu ono koje nazivamo šerijatskim.

Ono što Vam je možda promaklo u prethodnom zapisu na temu karikatura Proroka Muhameda i odgovora islamskog Sveta jeste da, za razliku od Rafija koji se danas zasigurno gnuša bilo kakve primisli o kupovini danskog kajmaka, bar polovina stanovnika islamskih zemalja ne deli njegovo mišljenje.





Slika Proroka XI


Karikatura Osmana Turhana, Turska

Danci su ovih dana objavili statistiku “žrtve koju su prineli na oltar slobode i demokratije”. Ukupan izvoz danske ekonomije u periodu februar-jul pao je za 15,5 procenata dok je izvoz u zemlje Srednjeg istoka opao za polovinu. Najvažniji partner danske privrede u regionu – Saudijska Arabija – sada kupuje 40 procenata manje robe poreklom iz Danske dok je Iran, kao trećerangirani partner u regionu “smanjio potrebe” za danskim proizvodima za 47 procenata. Najveći udar pretrpela je danska industrija hrane, posebno mlečnih proizvoda koje ste, ja sam živi svedok, donedavno mogli naći u svakom objektu koji sebe predstavlja prodavnicom od Amana do Kabula. U parama, kako državna statistika beleži a narod voli da čuje, ovaj pad iznosi “tričavih” 134 miliona evra.

Možda su ovako poražavajući rezultati bojkota danskih proizvoda – direktna posledica prošlogodišnjeg objavljivanja karikatura Proroka Muhameda – naterali danski Information da objavi karikature sa nedavno završenog iranskog konkursa karikature o Holokaustu (direktan odgovor islamskog svtea na karikature Prororka Muhameda). Ovoga puta danske novine, poučene prethodnim iskustvom, prvo su konsultovale glavnog rabina u Kopenhagenu čiji je komentar “video sam i uvredljivije karikature” poslužio kao pokriće da novina odbaci sve optužbe o uvredljivosti karikatura, ovoga puta, na račun jevrejskih žrtava u II Svetskom ratu.





Solomonova (seksi) pesma

Alternativno rešenje problema u vezi sa upražnjavanjem seksa u braku i uvođenjem “novotarija” u isti (američki) hrišćani (samo oni u crkvenom braku, naravno) dobili su u obliku novootvorene internet prodavnice Knjiga 22 (Book22). Starozavetna knjiga 22. ili Pesma (mudrog Cara) Solomona je odraz, uverenje je vlasnika prodavnice, “… namere Boga da ljubav, kako je opisana u pesmi Solomonovoj, bude divan i normalan deo bračnog života. Nažalost ovaj dar od Boga je pogrešno tumačen kako u staro tako i u modernom dobu. Namera je Knjige 22 da ponudi kvalitetne proizvode ne bi li Božijoj deci poboljšala intimni život. Nadamo se da će naši proizvodi poslužiti kao stimulans intime u Vašem braku

A od proizvoda, ma pogledajte sami, izgleda kao ponuda seksualnih pomagala na štandu katoličke škole za devojčice …

Ajde de!

Selo Stepnoj u Kazahstanu postalo je ovih dana poznato u globalnim razmerama zahvaljujući jednoj (ne)običnoj koki. Naime, Bites Amantajeva, vlasnica farme, donela je u lokalnu džamiju pileće jaje na kome je, kako su “eksperti” u džamiji potvrdili, arapskim pismom (uzorak na priloženoj grafici) ispisano Alah. Koka je jaje snela neposredno nakon oluje praćene gradom a kako ponosna vlasnica kaže – “jaje će zadržati za sreću”. Za razliku od ovog slučaja nedavno je na Borneu sin službenika Ministarstva Vera na pijaci kupio jaje za koje je kasnije utvrdio da na sebi sadrži u reljefu ispisanu reč, pogađate već, Alah. Uz ovaj članak prikačena je i slika, ne stidite se, pogledajte, možda i Vi prepoznate koju reč (možda autonomija za Kosovo ispisano na svahiliju).

Slično, pre par dana Blackburn Citizen je objavio priču o Tahmini Murtaza koja tvrdi kako je ne malo bila “obradovana”, u religijskom smislu, kada je na polovini upravo presečene jabuke prepoznala reč Alah. Svoju “radost” je podelila kako sa porodicom tako i sa ostalim vernicima koji posećuju lokalnu džamiju. Jabuku (polovinu), zlatni delišes (američki naravno!), trenutno čuva u sirćetu a kada to ne bude više moguće položiće jabuku, na nagovor muftije, u grob svoga oca.

Nakon što je nedavno “eksperatski” tim sastavljen od gentičara, filozofa i seljaka (idealno!) uspešno rešio jednu od najstarijih zagonetki, onu o kokoški i jajetu izgleda da savremena nauka dobija novu glavolomku ili dve – šta je starije jaje ili Alah Ili možda gde Bog radije ostavlja autograme – na jajima ili američkim jabukama. Kako bilo, verovatno nikome neće pasti napamet da sad pita šta je starije jabuka ili jaje, ili ipak … možda … U svakom slučaju, ako Vas zanima gde je sve prepoznata reč Alah (na arapskom naravno) pogledjte ovu stranicu.

10 milijardi Tesla

Nije jačina magnetnog polja već posmrtni ostaci Nikole Tesle (1856-1943) koji su daleke 1957. godine iz Njujorka prebačeni u Beograd i danas se nalaze u Muzeju Nikole Tesle u pozlaćenoj urni (na slici). Naš vazda “kosotljubivi” Vladika Amfilohije dosetio se, viđu vraga, da je Tesla jel’te zaslužio da mu se zemni prah (kremiran u Njujorku nakon smrti) iz Muzeja premeste na “podobniju” lokaciju kod Hrama Svetog Save gde će biti bliži vaskolikom zahvalnom srpstvu. Kanda da je Vladika konačno odlučio da i široj javnosti predstavi kampanju koja se unazad par brojeva vodi u listu SPC Pravoslavlje. Naime, sudeći po objavljenim člancima Tesla je bio “pravoslavac par ekselans” ali na veliku žalost današnjih očeva srpske crkve masoni i komunisti (i marsovci dabome!) su mu veru oduzeli nakon smrti i smestili u pozlaćenu urnu “što nijednom čoveku ne priliči”. Sad još samo da se oglasi i nezaobilazno Ministarstvo Vera sa predlogom da se i Muzej Nikole Tesle i posmrtni ostaci naučnika sahrane na livadi pored Hrama Svetog Save pa da polako gasimo struju i vičemo fajront …

Kao da se Tesli nismo “dovoljno odužili” novčanicom od 10 milijardi iz onih “divnih” vremena s’ početka 90-ih pa treba sad i pepeo da mu šetamo po Beogradu u kome je naučnik za života boravio samo u prolazu, ravno 100 godina pre pojave proskribovane novčanice sa njegovim likom!

Radijski dijalog

Da verski sukobi ne podrazumevaju samo učešće dve suprotstavljene religije potvrdili su sledbenici islamskih muftija Pir Saifur Rehman-a i Munir Shakir-a u pograničnom delu između Pakistana i Afganistana. Naime, Mufti Munir Shakir, pakistanac, pokrenuo je sopstvenu radio stanicu preko koje je propagirao svoje tumačenje Kurana brojnim sledbenicima sa obe strane granice ali i opanjkavao suprotstavljena tumačenja drugih. Poznat po tome što je Kuran preveo sa arapskog na paštu jezik kojim se govori u Afganistanu, kao i po svojim tumačenjima braka i razvoda, najviše po tumačenju da je proizvodnja i preprodaja opijuma “halal” u Islamu i da je ne treba zabranjivati, muftija je izazvao bes druge strane, posebno muftije Pir Saifur Rehman-a, izbeglice iz Afganistana, koji je odlučio da pokrene “konkurentsku” radio stanicu ne bi li svom “verskom” protivniku uzvratio istom merom. Reč po reč, i kako to obično biva, dijalog preko radio talasa uskoro se pretvorio u opšte vređanje pa su vlasti proterale oba sveštenika i zabranili rad njihovim radio stanicama ne bi li sprečili eventualne sukobe njihovih pristalica.

U pravom malom ratu, sudeći po arsenalu koji je korišćen, koji je uskoro usledio kada su pristalice Shakir-a napale kuću Bacha Khan-a, sledbenika Rehman-a, na bojištu su, u dva navrata, ostala 24 mrtva (koga baš zanima – Rehman-ovih 19 i Shakir-ovih 5) i 14 povređenih. Uz dogovor sa lokalnim plemenskim savetima (Jirga) vlasti su zatražile da pripadnici Shakir-ove milicije polože oružje i povuku se iz regiona ili će uslediti “odlučna akcija”.