Tag Archives: Religija

Poč’o rat protiv Irana

by

1

Ko zna kakav bi bio odnos Grka i Persijanaca prema bitci u Termopilskom klancu da su znali da će gotovo 2,500 godina kasnije njihov sukob doživeti reprizu, ovoga puta na globalnom nivou. Film 300, istorijski ep u režiji Zaka Snajdera snimljen po romanu Frenka Milera, obrađuje događaj iz 480. godine pre nove ere kada je 300 spartanskih ratnika, pod vođstvom kralja Leonide, 3 dana zadržavalo Persijsku silu Cara Kserksa od 100,000 boraca u klancu Termopili. Nepunih nedelju dana od svoje američke premijere film je već srušio rekord po ostvarenom prihodu tokom prvog vikenda prikazivanja ($71 milion). S’ druge strane film svojim zapletom, u kome su Grci predstavljeni kao “dobri momci” a Persijanci kao “loši momci”, izaziva negativne reakcije na drugoj (neočekivanoj) strani Sveta.

Džavad Šamkvadri, savetnik za kulturu iranskog Predsednika Ahamdinedžada, kaže kako je film “skrnavljenje istorije Irana i prepun uvreda za ovu drevnu civilizaciju, ali da su narod i kultura Irana dovoljno jaki da sve to izdrže”, a film svrstava u proizvode “specijalnog rata” koji Zapad vodi protiv Teherana i iranskog naroda. Šamkvadri dodaje kako zna da su “Holivud i državni zvaničnici zaduženi za kulturu u SAD nakon iranske Islamske Revolucije pokrenuli niz studija kako bi proučili najbolji način napada na Iran” te da je film zasigurno “proizvod neke od tih studija.”

U članku pod naslovom “Holivud objavio rat irancima”, objavljenom u iranskom dnevniku Ayandeh-No (samo izdanje na persijskom farsi dijalektu o.a.), autor prenosi svoje utiske o filmu kao pokušaju da se “Svetu pokaže kako je narod Irana, danas predstavljen kao vodeća Osovina Zla u svetu, već dugo izvor nevolja, a da su moderni Iranci potomci glupih, ružnih i krvoločnih divljaka kako su u filmu predstvljeni Persijanci.” Tri poslanika iranskog Parlamenta već su zahtevala od svog Ministarstva spoljnih poslova da izrazi javni protest povodom snimanja i prikazivanja ovog “anti-iranskog Holivudskog filma.”

Nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako prikazivanje filma 300 nakon ovakvih procena u Iranu bude zabranjeno. Pitanje je samo hoće li se i Iranu dogoditi “Kazahstanski scenario” jer nakon objavljivanja izveštaja o oduzimanju borat.kz domena Saši Baronu Koenu prodaja DVD izdanja njegovog filma Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan Kazahstancima na britanskom Amazonu doživela je pravi bum i zauzela prvo mesto!

Zatvor za lepo pisanije

by

0

Istorijat egipatske luke Aleksandrija seže u daleku prošlost ljudske civilizacije. Primorsko mesto Rhakotis dolaskom Aleksandra Velikog, 334. godine p.n.e., dobija svoje današnje ime kao i mnogobrojna druga mesta koja su se našla na putu ratnih pohoda Aleksandra Makedonskog i od tada ovaj grad, u Helensko doba drugi po veličini i bogatstvu iza Rima, postaje nezaobilazna odrednica izučavanja istorije ljudskog roda. Bogata luka u istorijskim spisima ostala je upamćena i kao dom Aleksandrijskog svetionika (srušen u zemljotresu u XIV veku) – jednog od sedam čuda starog Sveta. Aleksandrija je i grad u kome je početkom III veka p.n.e. egipatski vladar Ptolemej II osnovao Aleksandrijsku biblioteku danas simbol mesta na kome je bilo prikupljeno sveukupno znanje Starog Sveta. Aleksandrijska biblioteka tokom svog viševekovnog postojanja delila je sudbinu grada i bila na udaru brojnih osvajača da bi (verovatno) krajem 7 veka n.e. kolekcija pisanih tekstova u biblioteci postala zanemarljiva. Oktobra 2002. svečano je otvorena Biblioteka Aleksandrina, bibliotečki kompleks vredan 220 miliona američkih dolara, sa kapacitetom od 8 miliona knjiga, zamišljen je da nastavi tradiciju slavne prethodnice i samom gradu povrati nekdašnju ulogu i sjaj u svetu obrazovanja i očuvanja ljudskog znanja.

Iako je mnogo mlađi od Aleksandrijske biblioteke Abdul Kareem Suleiman Amer, rođen 1984. godine, danas simbolično predstavlja paradokse moderne egipatske države. Sud u Aleksandriji danas je izrekao presudu ovom 22-ogodišnjem blogeru i odredio mu kaznu od četiri godine zatvora za delo uvrede Islama (3 godine) i egipatskog Predsednika Hosni Mubaraka (1 godinu) – jednog od pokretača ideje osnivanja nove Aleksandrijske biblioteke daleke 1974. godine. Abdul Kareem, do skora student Šerijata i Prava na Univerzitetu Al-azhar u čijem se okviru nalazi i biblioteka Aleksandrina, prvi je i jedini od desetina blogera koji su tokom 2006. godine uhapšeni zbog tekstova objavljenih na Internetu. Kako piše u zanimljivoj biografiji ovog mladića, objavljenoj na Wikipediji, svemu je kriva mladalačka pobuna protiv konzervativnih profesora koji su, po njegovom mišljenju, sprečavali svaku iole slobodniju raspravu na Univerzitetu kao i protiv ponašanja egipatskih vlasti u slučaju verskih sukoba u Aleksandriji između Kopta i Muslimana u oktobru 2005. godine

Virus vere

by

2

Sveti virus

Ovaj 300-ti, jubilarni, članak bavi se “šaljivim učeničkim kolažom” objavljenim u udžbeniku likovne kulture za četvrti razred osnovne škole (autori Vesna Milanović i Milan Stanojlović, izdanje “Narodna Knjiga”, Beograd, 2006) koji je pokrenuo pravu lavinu reakcija predstavnika “uvređenog” pravoslavnog stada jedva godinu dana od objavljivanja. Nakon što je revnosni veroučitelj Željko Latinović, koordinator ketihetskog odbora eparhije bačke, primetio sporni kolaž u knjigama svojih učenika presavio je tabak i Vladici bačkom Irineju odslao “depešu”. U predstavci upućenoj Vladici koji je i član Nacionalnog prosvetnog saveta, po pisanju “Politike” koja je “zaveru” i otkrila javnosti (pročitaj komentare), između ostalog stoji sledeće: “Iznenadilo nas je kako pojedini ljudi koji bi trebalo da budu odgovorni za vaspitanje dece koriste svoj položaj i pod vidom umetnosti skrnave svetinju i to ne samo kao izraz svog ličnog stava, nego to iznose kao parametar ponašanja i primer ponuđen deci kroz školski udžbenik.”

Prvi se pozvanim da reaguje našao (tehnički) ministar vera Milan Radulović koji u apelu upućenom (tehničkom) minstru prosvete kolaž opisuje kao unakaženu ikonu veoma poštovanog svetitelja. Sveti Vasilije, obučen u džemper, “prekršten” je u “sveti virus” a umesto glave sveca zlokobno gleda sova sa mitrom ispod koje viri perje u obliku rogova.”, i dodaje kako “se stvaralačka sloboda zasniva na međusobnom poštovanju a ne na uvredama drugih i drugačijih.” Ministar vera izrazio je i sumnju da po načinu na koji je kolaž urađen, zatim po slovima koja su korišćena, sumnja da je reč o učeničkom radu i traži da se ceo slučaj ispita.” Velja Karaveljić, magistar vajarstva i savetnik u Minstarstvu prosvete, koji je zajedno sa učiteljicom iz Jagodine i psihologistikinjom iz Beograda, bio član tročlane komisije koja je usled nepostojanja Nacionalnog prosvetnog saveta (nije bio formiran) izvršila recenziju i dala odobrenje za upotrebu udžbenika, kaže da je pismeno upozorio autora knjige na negativne konotacije koje kolaž može da izazove ali i da u vreme odobravanja udžbenika (avgust prošle godine) ni komisija niti autori to nisu tako shvatili.\r\n\r\nSad koliko se ja razumem u simboliku umetnosti sova se uglavnom shvata kao simbol mudrosti, naglašene obrve (koje nesrećni ministar vera, u sopstvenoj paranoji, vidi kao perje u obliku “đavoljih” rogova) su simbol, sličan bradi, životnog iskustva, a džemper – pa valjda je to u skladu sa legendom o svecu koga monasi u gornjem manastiru Ostrog svake godine preoblače. Kako bilo, u zemlji koja je sigurno utočište ratnih zločinaca, u kojoj sveštenici blagosiljaju ubice i lopove, u kojoj monasi narkomane leče batinom i postom, u kojoj vladike umesto skiptra nose mitraljeze, ovakav kolaž nije nimalo šaljiv, šta više kakva nam je crkva još mi se čini afirmativnim.

Richard Dawkins, britanski naučnik i najpoznatiji ateista današnjice, je 2005/6 snimio dokumentarni serijal o religiji, koji je pod nazivom “The root of all Evil” (Izvor sveg zla – naslov je formiran bez saglasnosti autora) u januaru 2006. emitovan na britanskom Channel 4 – sve epizode, ukoliko imate iole kvalitetnijju internet vezu, možete pogledati na Google Video. Druga epizoda ovog serijala nosi naslov “Virus of Faith” i bavi se religijom kao svojevrsnim oblikom kulturološkog virusa koji se sa generacije na generaciju prenosi zloupotrebom dečijeg poverenja prema autoritetu odraslih. Ideja vodilja ove epizode serijala je da deca ne mogu da prežive ukoliko bi iskoristila mogućnost da zauzmu skeptičan stav prema odraslima dok ih s’ druge strana ova zakonitost evolucije ostavlja potpuno otvorenima za zarazu virusom religije.

Isterivanje đavola

by

0

U junu 2005. susednu Rumuniju potresla je (crkvena) afera vezana za ritual egzorcizma obavljen u manastiru Svete Trojice u gradiću Tanaku na severoistoku Rumunije koja je za posledicu imala smrt 23-ogodišnje Maricice Irine Cornic. Devojka, koja je odrasla u sirotištu u Aradu, u manastir je došla u posetu poznanici tri meseca pre tragičnog čina i odlučila da tu i ostane. Na njenu nesreću prilikom prijema u manastir niko od starešina nije osećao potrebu da proveri zdravstveno stanje i prošlost nesrećne devojke – da jeste saznali bi da je kod nje još ranije konstatovana šizofrenija pa bi lek za njeno kasnije ponašanje u manastiru verovatnije potražili kod psihijatra umesto kod oca Daniel Petru Corogeanua. Tri meseca od dolaska u manastir, nakon trodnevne “božanske intervencije” oca Daniela i još četiri kaluđerice, Maricice je nađena razapeta na krstu i zapušenih usta – hitna pomoć koja je pozvana da devojci pomogne mogla je samo da konstatuje smrt i slučaj prijavi lokalnoj policiji. Nalaz patologa potvrdio je da je devojka prepuštena sama sebi tokom poslednja tri dana svog života, ostavljena u hladnoj prostoriji, uskraćivana za hranu i vodu te da je smrt konačno natupila usled gušenja zbog krpe koja joj je bila u ustima. Policiji nije preostalo ništa drugo do da oca Daniela i četiri kaluđerice koje su mu pomagale u “isterivanju đavola” optuži za nezakonito lišavanje slobode sa smrtnim ishodom. Iako je u prvim reagovanjima rumunska pravoslavna Crkva ceo slučaj proglasila “gnusnim incidentom” i najavila uvođenje obaveznih psiho-fizičkih provera novopridošlih iskušenika to nije pokolebalo oca Daniela koji je u svojim izjavama ponovio kako je “Bog izveo čudo za nju (Miracice o.a.), i konačno Irinu izbavio od zla”, dodajući kako “ne razume zašto novinari dižu toliko prašine oko ovog slučaja kad je egcorcizam uobičajen u praksi rumunske pravoslavne crkve a metodi koje je koristio poznati i primenjivani i od strane drugih duhovnika.”

Pre par dana rumunski egzorcizam dobio je i svoj sudski epilog u prvom stepenu. Otac Daniel Corogeanu, koji je u međuvremenu raščinjen, osuđen je na 14 godina, kaluđerica Nicoleta Arcalianu na osam, a Adina Cepraga, Elena Otel i Simona Bardana na po pet godina zatvora (sve četiri kaluđerice ekskominicirane su iz crkve). Svi optuženi najavili su žalbe na izrečene presude a u izjavi nakon izricanja presude (bivši) duhovnik Daniel Corogeanu izjavio je “Žalićemo se na presudu u nadi da ćemo uspeti da se oslobodimo optužbi. Nismo očekivali ovakvu presudu, ali takva je odluka ovog Suda. Nastavićemo da se molimo Bogu za pomoć” Tokom izricanja presude sudnica je bila ispunjena desetinama pristalica “kontroverznog” duhovnika od kojih su se mnogi rasplakali čuvši visinu izrečene kazne.

Podsetiću da je nakon 385 godina, 1999. godine, Vatikan obnovio svoje uputstvo duhovnicima za postupanje i pristupanje obredu egzorcizma u kome preporučuje sveštenicima da pre donošenja konačne odluke u pojedinačnim slučajevima “isterivanja đavola” uzmu u obzir i dostignuća i otkrića moderne psihijatrije.

Papa Ronaldinjo

by

2

Znam da Ronaldinjo nije postao otac ali za ovu priču to i nije toliko važno koliko najava da bi uskoro jedan tim italijanske serije A mogao da igra pod budnim okom prvog čoveka katoličke crkve Pape Benedikta XVI. Naime pre par dana drugi čovek Vatikana, državni sekretar Kardinal Tarkisio Bertone, najavio je da Vatikan razmišlja o formiranju fudbalskog tima koji bi se ravnopravno borio sa legendama italijanske serije A poput Rome, Juventusa, Intera … uz blagoslov Svete Stolice i molitve celokupne pastve katoličke crkve.

Sad da li se Budistički monasi iz Kine, na slici, pripremaju za prvi zvanični međureligijski sportski susret – nije mi poznato, ali sam siguran da bi pokojni komičar Dave Allen imao štošta da kaže na temu povezivanja fudbala i religije, možda čak i da po osnovu svojih skečeva sa “sveštenicima fudbalerima” zatraži da budući italijanski prvoligaš nosi njegovo ime.

Abdula seckati!

by

0

 

Sad, mnogi će pomisliti na crtani film sa Duškom Dugouškom, i pobesnelog Hasana koji ima neutaživu želju da za večeru nasecka malo zečetine. Drugima će pak nakon letimičnog pogleda na priloženu sliku prva asocijacija biti da je reč o nekom “poludelom” teroristi sa Bliskog Istoka koji je “umetničku” kasetu sa sopstevnim nastupom odaslao na adresu Al-Jazeera-e. I jedni i drugi bi pogrešili – radi se o isečku iz razgovora sa Abdallah Al-Bishi-em, državnim dželatom iz Meke u Saudijskoj Arabiji, koji je početkom ovog meseca emitovan na libanskoj LBC televiziji.

Najpoznatiji dželat u Saudijskoj Arabiji, kako je predstavljen, “poslom” je počeo da se bavi pre 15 godina, a prvi “nastup” mu je bila egzekucija troje ljudi. Nastavio je porodičnu tradiciju, u početku sa mačem pokojnog oca koji je koristio dok se “posao” nije uhodao i dok sebi nije mogao da priušti sopstvenu alatku. Abdallah danas priprema nove generacije dželata, među njima i svog najstarijeg sina Badra koji će uskoro nastaviti porodični posao u Rijadu. Prema sopstvenim rečima, iako je “napopularniji” dželat u zemlji i dan danas svojim mačem deli šerijatsku pravdu svim vrstama kriminalaca – lopovima, preljubnicima, ubicama – ženama i muškarcima sa podjednakim žarom odtstranjuje udove il’ glave. Početak intervjua protekao je bez Abdallah-a koji je u TV studio kasnio iz “objektivnih” razloga zbog neodložnog državnog posla. Sa puno žara i posvećenosti Abdallah priča o posebnoj vrsti mača – Jowhar – koji koristi od prvog dana na poslu, o tome kako se kod odsecanja udova kažnjenicima daje lokalna anestezija za razliku od onih koji gube glavu sa ramena, o sopstvenim zapažanjima i osećanjima prilikom pogubljenja žena i muškaraca (muškarci su, kaže, malo nervozniji), kao i o svojoj ulozi prvog posrednika u pomirenju i praštanju između pogubljenog, njegove porodice i porodica žrtava.

Ceo transkript intervjua, na engleskom jeziku, možete pročitati ovde.

Slika proroka XIII

by

0

Prošlo je nešto više od godinu dana (13 meseci preciznije) otkada je danski Jyllandes-Posten objavio ovu i još jedanaest karikatura na temu Proroka Muhameda. Nakon što su pre šest meseci završeni globalni protesti zbog objavljenih karikatura i Pravda je, “spora ali dostižna”, izrekla svoju (prvu) presudu pre par dana.

Danski sud u Aarhus-u odbacio je zajedničku tužbu nekoliko islamskih udruženja podnetu protiv Jyllandes-Posten-a jer po mišljenju Suda u Aarhus-u “ne postoji povod da Sud poveruje kako su karukature objavljene sa ciljem da uvrede ili naude Muslimanima … niti da ugroze položaj Muslimana u (danskom) društvu”, u čije je ime tužba podneta. U izreci Suda kaže i da se “ne može isključiti da su karikature bile uvredljive za pojedine Muslimane”. U tužbi, podnetoj protiv urednika novina, se navodi da su objavljene karikature napad i uvreda za Proroka Muhameda te da predstavljaju napad na “čast vernika jer Proroka oslikavaju kao ratnog huškača i kriminalca i dovode ga u direktnu vezu sa ratom i terorizmom”. Žalba na ovakvu presudu već je uložena od strane tužitelja a nezadovoljstvo odlukom Suda iskazale su i pojedine islamske zemlje.

Po rečima Ameer ul-Azeem-a, glasnogovornika pakistanske Jamaat-e-Islami, partije koja je ponudila nagradu za “glave” karikaturista i organizatora protesta protiv karikatura početkom ove godine – “Nije na Sudu da odlučuje da li su Muslimani uvređeni ili ne ovakvim postupkom novina”. Sirijski pravnik Mohammed Habash kaže da će ovakva presuda samo “proširiti jaz između Zapada i Islamskog sveta” i dodaje da “je ono što us novine učinile (o.a. objavljivanjem karikatura) predstavlja istinsku uvredu milionima Muslimana koji ne žive po Danskim Zakonima”. Mislim se – pa što ih onda tuže u Danskoj?



Prethodni članak u serijalu Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Karikature Proroka Muhameda

  1. Slika proroka
  2. Sukob civilizacija
  3. Slika proroka II
  4. Slika proroka III
  5. Slika proroka IV
  6. Slika proroka V
  7. Slika proroka VI
  8. Slika Proroka VII
  9. Slika proroka VIII
  10. Slika proroka IX
  11. Slika Proroka X
  12. Slika Proroka XI
  13. Slika Proroka XII
  14. Slika proroka XIII
  15. Sappho nagrada
  16. Sad malo Isus
  17. Karikatura od 100,000 dolara