Tag Archives: Politika

Pogodi gde sam

by

0

Mapa država koje su priznale Kosovo

Ako ste pomislili da na ovoj mapi Sveta treba da pronađete kakvu zagonetnu državu – prevarili ste se. Radi se o karti koja se po prilici dopunjuje a pokazuje države koje su do sada priznale (plava boja), odnosno one koje su započele proceduru ili nameravaju da priznaju (žuta boja) Kosovo kao državu. Prema aktuelnim podacima, Kosovo je do sada dobilo priznanje 25 država, 5 je pokrenulo postupak za priznavanje a očekuje se da u najskorije vreme to isto učini još 26 država od ukupno 221 države-članice Ujedinjenih Nacija (“trenutno” aktuelnu mapu uvek možete pogledati na prezentaciji Kosovo vam zahvaljuje).

Kada se sve sabere i oduzme čini se da je tvrdnja Hašima Tačija, kosovskog premijera, o 100 država koje “jedva čekaju” da priznaju novonastalu državu, data prilikom proglašenja nezavisnost, bila “suviše” optimistična. Uostalom, da bi neka država stekla međunarodni legitimitet nije dovoljno samo puko priznanje drugih država – najbolja potvrda legitimiteta je, konačno, puno članstvo u Ujedinjenim Nacijama a put do njega je, bar što se Kosova tiče, za sada “nemoguća misija”. Naime da bi neka država postala članica Ujedinjenih Nacija potrebno je da prođe par ustaljenih koraka.

Potrebno je da ovlašćeni zvaničnik nove države pošalje formalno pismo u kome će zatražiti članstvo u UN (ako imate svoju državu, adresa je Ban Ki-moon, Secretary-General, The United Nations, First Ave. at 46th St., New York, NY 10017, U.S.A.). Primer jedne uspešne prijave za članstvo, konkretno crnogorske, možete pogledati ovde. Ovo je prvi i ujedno i najlakši korak ka punpravnom članstvu u međunarodnoj zajednici sve posle toga može se podvesti pod “trnoviti put”. Sledeća stepenica (za Kosovo trenutno nepremostiva) je Savet Bezbednosti kome Generalni Sekretar UN podnosi primljenu molbu ne bi li SB Skupštini UN dao predlog da na dnevni red neke od sednica stavi izjašnjavanje o prijemu nove članice. Na kraju priče, potrebno je da Skupština UN,Nezavisni Malteški Red održava diplomatske odnose sa više od 100 država i od 1994. godine ima status posmatrača u Ujedinjenim Nacijama iako se “suverenost” ove zajednice prostire tek nad nekoliko zgrada u Rimu.

Providan si kao prozor

by

0

Olupina broda na Tuvalu ostrvima (c) Paeniu family

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika – upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega – od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (“niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu (Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

Zvižduk u osam

by

0

Kada se večeras nešto iza osam sati birališta zatvore i glasovi izašlih prebroje biće kasno za bilo koga ko nije iskoristio priliku da izađe i učestvuje u odluci o smeru u kome će se narednih godina ova zemlja i njeni građani kretati. Za nešto više od mesec dana biće poznate i posledice rezultata današnjih predsedničkih izbora. “Igrom slučaja” baš u vreme petogodišnjice ubistva Premijera Vlade Republike Srbije Zoran Đinđića saznaćemo, verovatno, konačan ishod partije koju proteklih par godina igraju “gospodari naših sudbina”, pre svih, Koštunica, Tadić i Nikolić.

Tomislav Nikolić je svakako favorit, ne samo zbog dobijenog broja glasova u prvom krugu već i zbog činjenice da će dobar deo ono malo (preostalih) glasača kandidata “nardodnjačke” koalicije i SPS-a svoj glas dati upravo njemu čime realno može da “izgura” do magične cifre od 2 miliona glasača. S’ druge strane Boris Tadić u drugom krugu izbora po prvi put igra sam, “mano a mano”, na blef (čitaj strah). Nije se “prihvatio” dogovora niti sa predstavnicima manjina niti sa “bliskim” strankama koje su imale svoje kandidate (LDP), niti je prihvatio “nepristojnu” ucenu svojih koalicionih partnera.

Između dva kandidata, marketinški ispeglana do savršenstva za (trenutno) ciljnu publiku, građani i građanke Srbije danas će izabrati u kakvoj zemlji i kako žele da žive – Srbiji devedesetih ili tranzicionoj Srbiji novog veka.

Danas su izbori …

by

0

… kako u Srbiji tako i na Kubi. Kubanski parlamentarni izbori koji se danas održavaju imaju bar jednu (nama odranije poznatu) specifičnost – da bi kubanskim biračima olakšali “posao” za svakog poslanika u Parlamentu na listiću se nalazi ime samo jednog kandidata – ukupno 614 kandidata za 614 poslanika, uključujući tu i “zanemoćalog” Fidela Kastra. Inače, kubanski izbori specifični su i po tome što im ne prethodi politička kampanja – ljudi sednu, lepo se dogovore ko, šta, gde i kada i tras izbori sa “projektovanom” izlaznošću od preko 90 odsto.

Samo još ovi “naši” da se prisete kako su se onomad lepo dogovarali oko Ustava i eto i nama sledećih izbora po kubanskom receptu!

Roždestvo po srpski

by

1

Roždestvo Hristovo u srpskom prevodu

Znam, znam, napisao sam koliko juče da za praznik “zanemarite politizaciju društva i crkve” ali ova scena se u mojoj glavi “kuva” već par dana … Hristos se rodi!



Prethodni članak u serijalu Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Šmilustracije

  1. Predizborni blog I
  2. Predizborni blog II
  3. Predizborni blog III
  4. Oće piški … neće piški
  5. I šta sad!
  6. 400-ti … pa šmilustracija
  7. Čija si ti mala?
  8. Kako zvezde kažu
  9. Mreža izučavanja Ustavne povelje
  10. Popuši mi … Havanu
  11. Vreme je
  12. Počinje da liči
  13. Kojem li se privoleti carstvu?
  14. Moj skromni doprinos kampanji Kosovo je Srbija
  15. Roždestvo po srpski
  16. Što pametan misli … budala izgovara
  17. Zastava EU prilagođena za upotrebu u Srbiji
  18. Ja s’ tem nemam ništa
  19. Čuvari koalicionog Ugovora
  20. Ministarska računica – sedi – jedan!
  21. Prevodilac, koji prevodilac?
  22. Da, imam vođu i nosim ga svud sa sobom!
  23. Aaaaaa panika!
  24. Siđi malo međ’ putnike majstore!
  25. Oću ja i ovakvu ličnu kartu!
  26. Zlatni standard
  27. Super Mesec, pardon, Vučić nad Srbijom
  28. Moravski susreti na vrhu
  29. Godine koje su pojele narodne mudrosti

Predsednički kandidati

by

0

Konačno su poznata imena stranačkih favorita za predsedničke kandidate Demokratske i Republikanske stranke od kojih će jedan, najverovatnije, zameniti Džordža Buša (mlađeg) u Beloj kući početkom sledeće godine. Nakon stranačkih izbora kandidat republikanaca je Majk Hakabi (Mike Huckabee) a na netom okončanim demokratskim izborima u Ajovi pobedio je Barak Obama (Barack Obama).

Možda ova vest i ne bi bila toliko zanimljiva, ipak se radi o izborima koji će imati malog uticaja na sudbinu Kosova, da najvažniji od kandidata koji pretenduju da zauzmu mesto “najmoćnijeg svetskog državnika” nisu tokom predizbornih aktivnosti pravili gafove u vezi sa poznavanjem spoljne politike i Sveta uopšte. Majk Hakabi, koji ima težak zadatak da američke birače ubedi kako republikanci nakon osam godina “kontroverzne vladavine” Džordža Buša (mlađeg) zaslužuju još jednu šansu, tokom kampanje je koristio “gužvu u Pakistanu” kako bi zapretio zatvaranjem granice sa Meksikom – problem su podaci o “660 ilegalaca iz Pakistana tokom 2007. godine” koji, nakon meksikanaca, čine drugu najveću grupu ilegalnih imigranata – osim u glavi predsedničkog kandidata, ovi podaci su se pokazali neistinitim. Dalje, Hakabi je uspeo da i pored ogromne medijske pažnje širom Sveta potpuno “smetne s’ uma” umirujuću bezbednosnu procenu opasnosti od Irana koju su dale nacionalne bezbednosne agencija, a koja je objavljena početkom decembra 2007. u jeku kampanje. S’ druge strane Barak Obama je sebi dozvolio “luksuz” da se, kao član komiteta za spoljnu politiku Senata SAD, tokom izlaganja vrhovnog zapovednika vojnih snaga SAD u Iraku generala Dejvida Petreusa, bavi “važnijim stvarim” – memorandumom svog izbornog štaba o potrebi isticanja razlika između njega i Hilari Klinton! Imajući u vidu koliko je vojna avantura u Iraku važna za američke birače ovo nije bio baš najbolji potez “kandidara za promene” (zvuči poznato zar ne?).

Naravno, bilo bi nezahvalno na osnovu ovakvih izjava favorita prognozirati odnos budućeg američkog Predsednika prema spoljnoj politici, posebno ako se ima u vidu da u Beloj Kući treba da zameni Predsednika Buša koji će ostati upamćen, između ostalog, i po tome što je tek kao Predsednik po prvi put čuo o Šiitima i Sunitima kao denominacijama islamske crkve, te po izmišljanju “novih” evropskih nacija poput “Grečana” (Grecians) i “Iršana” (Irelanders). Ko zna – možda se amerikanci “opamete” pa uzmu i neku od perjanica DSS-a za spoljnopolitičkog savetnika Predsednika?

Kosovo ne damo dok Srbiju ne (ras)prodamo!

by

3

Stiglo vreme da se obnavlja gradivo iz ruskog jezika (nevoljno) sticano tokom školovanja. Šta!?! Niste učili ruski u školi? Bilo vas sramota?!? Svi vam govorili kako je engleski jezik jezik budućnosti!?! E pa onda ste se malo mnogo zajebali – što svojom, što krivicom onih koji su kopali, kumili i molili da vas prebace u “englesko odeljenje” a vi im do skora bili zahvalni što vam je to omogućilo da se brže uključite u informatičku revoluciju. Verovali ste da se gungula oko poseta “važnih” parlamentaraca i “kontroverznih” biznismena iz Rusije završila 6. oktobra 2000-e, podsmevali ste se Černogorcima što im “Rusi za sitne pare otkupiše i ogradiše svijetlo primorje”, podsmevali ste se odbornicima u Raškoj i inim serbskim palankama kad su za počasnog građanina (čuj Raška grad!) proklamovali potajnog ljubitelja pudlica Vladimira Vladimiroviča Putina … e pa konačno će i taj poslednji osmeh da vam se skine sa lica jer Rusi dolaze, ovaj put na velika vrata!

Pre par dana započeta je priča o ponudi iz vedra neba (kad bi se šalili) kojom bi ruska Vlada i Kremlju “bliska” kompanija, bez tendera, direktnom pogodbom, bez uslovljavanja oko ruskog stava povodom rešenja statusa Kosova i Metohije (kad Miki Maus to kaže…), postala većinski vlasnik Naftne Industrije Srbije i posledično ekskluzivni prerađivač nafte za ponuđenih, u prvobitnoj verziji, 500 (u kešu, verovatno umanjeno za dug za gas iz perioda do 2000. godine – cirka 200 “milijunčića”) plus 500 (u investicijama) miliona američkih dolara. Prevedeno na srpski – za pola milijarde američkih dolara u kešu i “čvrstim” ruskim obećanjem o ulaganju istog iznosa, delimično u rafinerije a delimično u izgradnju dela gasovoda “Južni potok” kroz Srbiju, dovršetak i punjenje skladišta gasa kod Banatskog dvora – ruske kompanije “Gazprom” i, verovatno, “Gazprom neft”, “sličnog imena” (nije smešno!) i pod direktnom kontrolom Kremlja, postale bi neprikosnoveni vladari tržišta energentima fosilnog porekla u Srbiji.

Praktično, za život običnih građanki i građana, to bi značilo da će se cene fosilnih energenata formirati u interesu ruskih paradržavnih kompanija, dogovorom srpske i ruske Vlade, pri čemu bi ova potonja imala konačnu reč – ili energenata neće ni biti! Sad ako je neko dovoljno glup da još uvek veruje kako su “Rusi naša braća” te da je (ras)prodaja energetskog sektora (izuzev “struje” koja samo što nije došla na dnevni red) direktnom pogodbom bez tendera, izbegavanjem tržišne utakmice, “po ceni za decu i vojnike” dobro za Srbiju (čitaj mala cena da Vlada nastavi da “pregovara” status Kosova o.a.) podsećam kako većina definicija poslovnih organizacija govori o “sticanju profita” kao svrsi postojanja istih – na pominjanje “bratske ljubavi” (zvuči gej, zar ne?) i “tradicionalnog prijateljstva” ja još nisam naišao u literaturi – ako neko zna više neka me uputi!

Isticanje profita, novčanog ili političkog, kao svrhe postojanja bilo kakvog poslovnog aranžmana jeste i najveći problem oko celog ovog “dila” u nastajanju. Vlada je, bez ikakvog pisanog traga, formirala “anonimnu” radnu grupu koja u ime svih građana i građanki ove zemlje treba da donese konačnu procenu i ocenu ruske ponude koja je, navodno, u Srbiju stigla pre par nedelja. U medijima se par dana unazad objavljuju protivurečne izjave nadležnih i nenadležnih ministara koje samo unose dodatnu sumnju u “legalitet” i “legitimitet” cele priče, bez ulaženja u pozadinu i motive koji, znajuću kako Ministri ovde rade, svakako nisu samo u interesu zemlje već pre svega u službi kratkoročnih političkih ciljeva pojedinačnih stranaka o čemu svakako svedoči i, navodno, “zakazano” potpisivanje ugovora o celom aranžmanu (o čemu li se onda pregovara?) u Sofiji 18. januara sledeće godine. Da je tako govori i iznebuha zakazana sednica Vlade za danas, “kad joj vreme nije”, sa koje je pre par minuta izdato saopštenje o usvojenoj Platformi za pregovore o Sporazumu između Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede koje, osim deklarativne izjave o “nastavku razgovora na obostranu korist”, ne sadrži detalje same platforme niti konkretnu ponudu koja je u opticaju. Ovim saopštenjem, čini mi se, javnost, šira i stručna, je i konačno isključena iz daljih pregovora oko budućnosti većeg dela energetskog sektora Srbije.

Ovakav odnos vlasti prema pitanjima koja se tiču svih građana i građanki ove zemlje, pa, rekao bih, i ekonomskog suvereniteta i nezavisnosti (ko je pominjao ruske gubernije?), svakako nije nov niti je bezrazložan – zato proučimo malo bolje šta to Rusija zapravo traži od srpskih političara (a u ovoj su igri, za sada, svi osim LDP-a). Naftna industrija Srbije, prema zvaničnim podacima, ostvarila je u ovoj godini dobit od 140 miliona a za sledeću planira uvećanje dobiti od 12 odsto što bi trebalo da iznosi preko 150 miliona američkih dolara. Prostom računicom ruska ponuda u kešu, koja je trenutno “na stolu” isplatila bi se za tri godine – možda i manje jer cena nafte na domaćem tržištu više ne bi bila pod kontrolom države već ruskih kompanija (otud priča o profitu kao svrsi!) dok bi se celokupna ponuda, uključujući i investicije “odradila” za 5-6 godina. Možda su još bolji primer (ne)isplativosti “bratske ruske ponude” i najbolja prognoza onoga što Srbiju čeka u energetskom sektoru rezultati poslovanja javnog preduzeća, znači pripada svim stanovnicima ove zemlje, JP “Srbijagas” u kome je novčani ulog države procenjen na 4,8 a ne-novčani na 160 miliona Eura. Nakon što je početkom 2006. godine, “administrativnom greškom” kontrolu nad “Jugorosgasom”, time i nad trgovinom i distribucijom gasa, JP “Srbijagas” prepustio ruskom “Gazpromu” ovo preduzeće je svoju dobit smanjilo sa 3,4 milijarde u 2005. na “tričavih” 251 milion dinara u 2006. godini, beležeći pritom gubitak po konsolidovanom izveštaju, od 316 miliona dinara!

Ako vas podsetim da je kredit za svojevremeno hvaljenu (političku) kupovinu “Telekoma srpske” od strane državnog monopola “Telekoma Srbije”, uzet od “City Group” banke, moguće isplatiti tek za 20-25 godina ne računajući ugovorene i tekuće investicije, cela “smejurija” (plakanje dolazi kasnije o.a.) postaje očigledna – država braći Rusima nepovratno, na tacni, “poklanja” ekonomski suverenitet zemlje u zamenu za kratkoročni “status quo” za Kosovo i Metohiju gde kao država ne možemo ni da prismrdimo a kamo li da ubiramo prihode.

Svako može da bude Predsednik

by

0

“Dobar dan, ovde Predsednik Islanda, Olafur Ragnar Krimson, molio bih Predsednika Buša …” – ovako je otprilike pre par dana započeo razgovor 16-ogodišnjeg studenta sa Islanda, Vifila Atlasona, sa operatorom telefonske centrale Bele Kuće. Bio je to ujedno i prvi od razgovora koje je imao sa poslenicima Bele Kuće jer je u nastavku razgovora prebacivan sa lokala na lokal kako bi se proverio njegov identitet. Ispitivan je o činjenicama iz života islandskog Predsednika da bi na kraju, prema sopstvenom tvrđenju, nakon što je položio “proveru identiteta”, Vifil sa ličnom sekretaricom Predsednika SAD utanačio konkretan termin telefonskog razgovora sa “zauzetim” kolegom. Vifilova tajna za polaganje testa identiteta je jednostavna – koristio je podatke iz članka o Predsedniku Islanda objavljenog na online enciklopediji Wikipedia kao polaznu i još par Internet prezentacija kao dodatni izvor informacija – i prošao “kao kroz sir”.

“Bilo je to kao prolaz kroz kontrolne punktove. Na svojo strani imao sam “otvorenu” Wikipediu i još par sajtova tako da u osnovi nije bilo teško.”, kaže Vifil, dodajući da su mu za “kontrolna” pitanja pali,između ostalog, datum rođenja, imena roditelja, mesto rođenja islandskog Predsednika.

Sad koliko stoji tvrdnja mlađahnog studenta o lakoći prolaska kroz “kontrolne punktove” možda ponajbolje svedoči promptna poseta lokalne policije iz malog ribarskog gradića Akranes na zapadnoj obali Islanda. Nakon razjašnjenja motiva “lažnog poziva” Vifilovom željom da na bilo koji način stupi u kontakt sa američkim Predsednikom i iskoristi priliku da ga pozove na Island sve se završilo na izricanju usmene opomene. Sam Vifil, koji zahvaljujući obelodanjivanju ovog “poduhvata” danas uživa simpatije građana Islanda kaže kako je cela “šala”, bez obzira na posledice, bila vredna uloženog truda.

Da nekome padne napamet da se februara sledeće godine pozove Belu Kuću i predstavi se kao novi srpski Predsednik – ovakvi “štosevi” sigurno mu ne bi upalili pri zakazivanju razgovora. Ne zato što je obrazovni sistem Srbije lošiji od islandskog već što bi pitanja bila puno “ozbiljnija”, nešto kao:

  • Da li Vi Borise povremeno ubrizgavate kolagen u ušne resice?
  • Mister Nikolic is it true that you were lately involved in practicing R pronounciation to be like Seselj’s?
  • Koliko ste tačno puta Velimire želeli da dognate, nagnate pa sadžgate karlu Del Ponte?
  • Čedo brate šta bi sa onim papirima iz Ambasade?
  • Gospodine Lijander Palma koja je vaša normalna dnevna doza ukrajinskih steroida?
  • Druže Šećerovski kada ste Vi zapravo prvi put umrli?
  • Gospodine Maršićanin!!! Zar ste Vi uopšte i učestvovali na izborima?

…e ovde nikakva enciklopedija, osim možda kakve specijalizovane zoološke, ne pomaže!