Objavljeni su rezultati i proglašeni pobednici takmičenja za najbolju novinsku fotografiju u 2005 – Worldpress Photo Contest 2005. Pobednik je kanadski fotoreporter Finbarr O’Reilly, za fotografiju na kojoj je prikazana Afrikanka sa svojim neuhranjenim detetom.
Galeriju pobedničkih fotografija po kategorijama možete videti na zvaničnom sajtu takmičenja, ili pogledajte izbor BBC-a.
Protesti zbog objavljivanja karikatura Proroka Muhameda održani su danas širom islamskog Sveta. U Afganistanu i Somaliji pale su i prve žrtve protesta u sukobu nasilnih demonstranata sa policijom. Protestima su se pridružili Iran i Tajland, Norveška je zatražila odštetu od Sirije za spaljenu ambasadu, a premijeri Turske i Španije pozvali su na smirivanje strasti, raspisana međunarodna poternica za 23 pripadnika Al-Kaide koji su pobegli iz zatvora u Jemenu kroz tunel dugačak 1,400 metara (1,4 kilometara), u Americi počela istraga kongresa u vezi sa prisluškivanjem američkih graćana od strane Vlade, karikature objavljene u Južnoj Africi i pretnje uredniku novina koje su ih objavile…
Malo počinje da podseća na uvode epizoda serije “Grlom u jagode”, zar ne! Nažalost, kolega po blogu T-Zombix morao je da iz straha od anonimnog obožavaoca sa svog blog povuče prethodno objavljenu karikaturu Proroka i uputi izvinjenje posetiocima muslimanske veroispovesti. Ako imate vremena ispratite komentare. Sve prethodno iznešeno polako ide u prilog tvrdnje da ovi protesti više nisu motivisani karikaturama već političkim i inim interesima religioznih elita pojedinih islamskih zemalja u kojima se održavaju. Karikature su samo opravdanje za podizanje i održavanje tenzije. Jer kako povezati sa karikaturama činjenicu da su demonstranti ubijeni u Avganistanu (a verujte mi imaju oni i preča posla) pokušali da “uđu” u američku vazduhoplovnu bazu u Bagramu. Kako povezati karikature i napad na ambasadu Austrije (inače zemlja u kojoj je smešteno sedište Međunarodne Atomska Komisije – IAEA) u Teheranu, kad u Austriji karikature nisu ni objavljene (bar koliko ja znam). Nasuprot prethodnom demonstracije u Somaliji i na Tajlandu potvrđuju drugu tvrdnju iznetu u prethodnom zapisu – da islamski svet nije spreman da se suoči pre svega sa “mangupima” u sopstvenim redovima. Umesto suočavanja sa predstavom Islama koju kreira upravo radikalni Islam (a složićete se da je to pravi i jedini povod za karikature). Jedan od vođa protesta ispred Danske ambasade na Tajlandu zatražio je da se oni koji su “odgovorni” za karikature “obezglave” – zahtev istovetan onom viđenom širom Sveta – od Londona do Džakarte.
Nakon jučerašnjeg spaljivanja Danske i Čileanske amabasade (čime li su Čileanci to zaslužili?) u Damasku, oglasila se čak i američka administracija. Indirektno naravno, na CNN-u je emitovana rasprava u kojoj je učestvovao i Christopher Hutchinson, jedan od vodećih apologeta Bush-a mlađeg, braneći pravo na slobodu izražavanja i braneći to pravo od granica koje nameće, ili želi da uspostavi, religija. Podsetiću Vas da je Sirija jedna policijski “strogo kontrolisana” zemlja sa interesom za punu kontrolu ili makar veliki uticaj na događanja u Bejrutu. I gle “čuda” … pre par sati zapaljena je i Danska ambasada u Bejrutu. Zanimljivo, za one koji su gledali snimke iz Damaska, da se Danska ambasada u Damasku nalazi neposredno pokraj džamije. Ljudi sa stepeništa džamije mirno su posmatrali kako obližnja zgrada gori, niko od imama i hodža nije našao za shodno da masu zaustavi i podseti na “miroljubivost” Kurana! Ovoga jutra u Bejrutu, masu protestanata predvodili su upravo islamski sveštenici, istini za volju nisu svi propovedali “nasilje”, ali oni koji jesu odneli su pobedu nad “miroljubivom” manjinom kao i na gotovo svim ostalim protestima koji su održani u Sunitskim muslimanskim zemljama. Oglasila se i Sveta Stolica zahtevom za puno poštovanje verskih ubeđenja i “kontrolom” slobode izražavanja kada su religijske teme u pitanju. Vatikan očito želi da na talasu protesta u muslimanskim zemljama izbori i za sebe pravo da presuđuje šta je ispravno a šta neispravno u raspravama o religiji.
Upravo gore spomenuto “aktivno” učešće klera i država, koje su sve drugo osim sekularne, u “manipulisanju” masama je ono što izvrće smisao samog protesta. Kako u poređenju sa karikaturama, tumačiti/braniti muslimanske proteste u Velikoj Britaniji na kojima protestanti, britanski podanici, nastupaju sa parolama poput “Do Đavola sa Slobodom”, “Evropo platićeš, dolazi i tvoj 11. septembar” ili “Evropo platićeš, Bin Laden je pravi put”? Kako neko ko poredi proteste i karikature koje su ih izazvale može da opravda paljenje diplomatskih predstavništava, pretnje ubistvima i otmicama ili pretnje novim 11. septembrom?
Muslimani koji se očito osećaju ugroženima u sferi religije (bilo to osećanje umišljeno, “namerno podsticano” ili stvarno) ne samo karikaturama nego svim onim što se u Svetu događa nakon 11. septembra pravo na odbranu svojih religijskih ubeđenja koriste na najgori mogući način. Umesto preispitivanja uzroka percepcije Islama kao religije koja podstiče terorizam i religiozni fanatizam sami uzroci se “guraju pod tepih” a “oni drugi” okrivljuju za svu nesreću i bedu islamskog Sveta. Kako drugačije objasniti opšte prisutno mišljenje u islamskom Svetu da je recimo 11. septembar organizovao “sveprisutni” izraelski Mosad a Bin Laden iskorišćen kao “žrtveno jagnje”? Kako da ja shvatim komentare na jedan nepristrasan zapis u kojima, bez ijednog argumenta iznetog nasuprot činjenicama i tvrdnjama iznetim u članku, me anonimusi okrive da sam “četnik, zadojen mržnjom i da ništa ne razumem” odnosno da “pišem gluposti, ne poštujem a shodno tome i vređam pripadnike muslimanske veroispovesti”?!?
Nakon reakcije Luiz Arbur za shodno je našao da se “objavi” i generalni sekretar Ujedinjenih Nacija a povodom objavljivanja spornih karikatura Proroka Muhameda u danskom Jyllandes-posten-u. “Bauk” karikatura istovremeno širi se Evropom, karikature, bilo sve bilo pojedine, su objavili, između ostalih, francuski La Liberation, belgijski De Standaard i irski Daily Star. S druge strane protesti zbog karikatura proširili su se na Veliku Britaniju, Indoneziju, Tursku, Egipat i Irak. Nažalost oni koji protestvuju nisu imali prilike da sporne karikature i vide ali im to ne smeta jer “veruju na reč” svojim religioznim i političkim liderima (sic!).
U raspravama koje se vode oko karikatura posebno se ističe karikatura Proroka Muhameda sa turbanom u obliku starovrem’ske bombe i upaljenim fitiljem. Prema jednima, pročitajte šta je bio povod za karikature, autor Kurt Westergaard, je želeo da ukaže na to da bombaši samoubice na svoje misije polaze sa Alahom “na usnama”, dok druga strana tvrdi da karikatura predstavlja poistovećivanje svih Muslimana sa teroristima. Ko je u pravu? Ko bi ga znao. Primetićete, valjda, da se ovako pojednostavljeni argumenti svode na civilizovanu intelektualnu raspravu o tome koje značenje ova pojedinačna karikatura ima za obe strane u sukobu, nikako na isterivanje pravde oružjem i otmicama, paljenje zastava, objavljivanje skarednih karikatura (a ima i takvih) ili ignorisanje problema pikselizacijom (čitaj: ponašanje američkih medija).
A da, za one koji misle da je Jyllandes-posten samo želeo da za sebe ugrabi “15 minuta slave” i izvuče finansijsku korist, priložena je karikatura Ariela Sharon-a objavljena u istom listu.
U prilog prethodnim člancima evo i jednog Američkog osvrta na “zadatu” temu od Cox&Forkum-a objavljenog u International Herald Tribune-u. Celu karikaturu možete pogledati ovde.
Da ne biste poverovali da je cela gužva nastala samo zbog prikazivanja lika Proroka u Danskim, i inim, karikaturama pogledajte i ovu arhivu predstava Proroka.
Uostalom polako se promalja i pojašnjenje otkuda to da ceo sukob izbija na površinu gotovo pola godine nakon što su karikature objavljene. Neću da prepričavam, potrudite se malo i sami …
Ovo je još jedna iz serije karikatura koje su nakon objavljivanja u danskom Jylland-posten-u (autor: Lars Refn) dovele do otvorenog sukoba između islamskih zemalja i Danske. U prethodnom postu na ovu temu napisao sam da bi bilo sramota za danske novinare da se izvine zbog objavljivanja karikatura jer bi to praktično značilo da su neke religije zaštićene od bilo kog vida kritike. Nažalost danski list se javno izvinio već sledećeg dana u nešto zavijenoj formi i naizgled u skladu sa principima slobodne štampe, ali … uostalom pročitajte sami izvinjenje.
S’ druge strane u Evropi se lagano razbuktava sukob liberalnog dela javnosti i političkih (korektnih) elita. Britanski Donji Dom odbacio je predlog Vlade (drugi predlog koji je odbačen za mandata Tonija Blera) da se kao prekršaj označi namerno/nenamerno “vređanje” verskih osećanja koje za posledicu može/ali i ne mora da ima izazivanje verske mržnje. Formulacija britanskih zakonodavaca je tako uvijena da je možda najbolje da pročitate šta Rowan Atkinson kaže na tu temu. U Francuskoj, France-Soir (inače već mesecima u finansijskoj krizi zbog malog tiraža) objavio je na naslovnoj strani karikaturu na kojoj, zajedno u oblacima sede Muhamed, jevrejski i hrišćanski Bog kao i Buda, na kojoj hrišćanski Bog kaže Muhamedu – “Nemoj sad da se žališ, Muhamede, sve su nas dole ismejavali”. Na unutrušanjim stranama list je objavio i sporne karikature, isto kao i nemački Die Welt, španski El Periodico i italijanska La Stampa. Moto svih ovih članaka je “Imamo pravo na slobodu reči!”
I dok novinari u zapadnoj Evropi pokušavaju da odbrane slobodu izražavanja, s druge strane političke elite, podstaknute pre svega ekonomskim interesima svojih privreda, pokreću jednu, po mom mišljenju, nezgrapno iskonstruisanu raspravu o granici do koje se sme ići u kritici religije i to svake ponaosob, ne obazirući se na kritike da time direktno ograničavaju stečene slobode sopstvenih građana i u povlašćen položaj dovode pripadnike pojedinih verskih grupa u sekularnim društvima. Jer ukoliko Evropa danas poklekne pred pretnjama radikalnih islamskih grupa, artikulisanih čak i kroz postupke Vlada pojedinih islamskih zemalja, već koliko sutra i druge verske zajednice imaće puno pravo da traže iste ili slične “povlastice” za sebe. Model građanskog društva u kome je religija odvojena od države a vera i ispovedanje lična stvar pojedinca mogao bi da se lako uruši poput kule od karata pred naletom “verskog” fanatizma.
Ova karikatura iz serijala Muhammed, autora Jens Julius Hansen-a objavljena u časopisu Jyllands-Posten, jedna je od dvanaest karikatura koje se uzdrmale odnose između islamskog sveta i Danske i Norveške, zemalja u kojima su karikature štampane. Ostale možete videti na sledećoj adresi. Nije sporna poruka karikatura kao ni to što one predstavljaju lično viđenje proroka Muhameda i Islama od strane autora – sporno je što su se autori drznuli da slikom i likom prikažu ono što u islamskom svetu predstavlja “večni” tabu.
Cela serija nastala je nakon što je danski pisac Kare Bluitgen imao problema da pronađe ilustratora voljnog (čitaj dovoljno habrog) za svoju knjigu o proroku – tri autora su ga odbila u strahu za svoj život. Frants Iver Gundelach, predsednik Danskog Udruženja Pisaca osudio je ovaj događaj kao pretnju slobodi govora a najveći danski dnevnik odazvao se pozivom 40-orici autora od kojih se samo 12 usudilo da pošalje svoje karikature. Prve reakcije došle su od danskog Imama Raed Hlayhel-a koji je karikature osudio kao uvredu za sve Muslimane Sveta i zatražio javno izvinjenje lista koje je odbijeno. Usledile su pretnje bombaškim napadima, pakistanska partija Jamaaat-e-Islami ponudila je i nagradu od 5,000 kruna svakome ko ubije nekog od autora karikatura, islamska konferencija uputila je protest danskoj Vladi, vodeći autori islamskog Sveta ocenili su karikature kao uvredu za milijardu muslimana, a komesar UN za ljudska prava Luiz Arbur, ocenila je postupak novinara kao neprihvatljiv i obećala da će se njen komesarijat pozabaviti optužbama za “Islamofobiju” i rasizam.
I dok ovaj “slučaj” eskalira (namerno izbegavam proskribovani izraz afera) puneći stupce svetskih medija moram da se upitam nije li u pitanju prvi otvoreni globalni sukob na tlu Evrope između prava muslimana da ispovedaju svoju veru i principa zapadnog sekularnog društva u kome svaka individua ima pravo na svoje lično viđenje Sveta (u okvirima Zakona iliti društveno prihvatljivih normi). Budu li danski novinari prinuđeni na izvinjenje zbog objavljenih karikatura neće li to značiti povlačenje zapadne civilizacije i naznaku dobrovoljnog odricanja od teško stečenih sloboda pojedinca u korist veštačkog “poštovanja” principa multikulturalnosti i tolerancije.
Posetite www.bushnomore.com