Slatki Isuse!

Isus od čokolade

I kod nas se odnedavno ustalio običaj da za Uskrs uz farbana jaja našem “razmaženom” podmladku nudimo čokoladirane Uskršnje zečeve. Umetnik Cosimo Cavallaro ponudio je originalnu zamenu za Uskršnje zečeve od čokolade – čokoladnu statuu “My Sweet Lord” (Moj slatki gospodar) koja predstavlja raspetog Isusa Hrista u prirodnoj veličini (na slici).

Statua napravljena od 90 kilograma mlečne čokolade “teži” neverovatnih 500,000 kalorija, a statistika još tvrdi da bi odrasla osoba samo “na Isusu” mogla da živi osam meseci, da 32 dana popunjava potrebe svog organizma za vitaminom A, ili da sebi doda 32 kilograma masnoća – pa ko sme i voli … nek otkine koje parče slatkog Isusa…

Kraj bordela

Učenice verske škole Džamia Hafsa u Islamabadu, Paksitan, upale se u obližnji bordel tražeći da isti prestane sa radom i bude zatvoren pozivajući se na islamsko versko pravo – šerijat. Ženama iz medrese, među kojima su bile kako učenice tako i nastavnice, u protestu su se kasnije pridružile i muške kolege. Pošto je vlasnica bordela odbila zahtev da prekine sa radom protestanti su silom zatvorili zgradu a vlasnicu, njenu kći i zaovu poveli sa sobom u medresu “na prevaspitavanje”.

Od Viagre se i mrtvima “diže”

Poštovanje kulta zaupokojenih predaka koje korene vuče iz više hiljada godina tradicije osnov je održanja religije u komunističkoj socijalističkoj Kini. No i milenijumima duge tradicije podložne su uvođenju novotarija, već u skladu sa društevnim običajim i odnosima savremenog društva. Kako se približava 5. april i tradicionalna proslava kineskog običaja Čišćenja grobova (Qing Ming Jie) tako se na tržištu artikala obaveznih za “komunikaciju sa precima” i posetu njihovim grobovima javlja “pomama” za papirnim kopijama pilula Viagre, oslikanim kondomima i portretima golišavih lepotica “ucelo”. Ovi proizvodi se mogu naći na gotovo svim grobljima u Kini a namena im je da tokom proslave budu spaljeni na grobu pokojnika/ce čime “ponosni” potomci iskazuju želju da i zaupokojene duše predaka nastave sa urednim seksualnim životom.

Potražnja je takva da čak ni apel za zabranu prodaje seksualnih pomagala za mrtve, koji je u sredu upućen sa stranica Beijing Morning Post, nije naišao na razumevanje kod kineskih potrošača. Uprkos popularnosti pomenutih “novotarija” ne opada ni potražnja za papirnim kućama, nameštajem, televizorima, novčanicama, mobilnim telefonima, kolima i drugim kopijama simbola kineskog luksuza.

Ubilo nastavnicu

Đaci srednje škole u gradu Gombe, na severoistoku Nigerije, nakon ispita, na smrt su pretukli nastavnicu koja ih je nadgledala. Do sukoba je, navodno, došlo u školskom dvorištu nakon što su učenici, muslimani, optužili nastavnicu, hrišćanku, kako je oskrnavila svetu knjigu Islama – Kuran. Zbog straha da bi neredi mogli da se prošire i na ostale škole, vlasti su odlučile da ih sve zatvore na neodređeno vreme.
Ista optužba na račun nastavnika prošle godine izazvala je verski motivisane sukobe u obližnjoj pokrajini Bauči kojom prilikom je nekoliko ljudi izgubilo život da bi se kasnije ispostavilo kako je nastavnik samo oduzeo Kuran od učenika koji ga je čitao na času. Od uvođenja civilne uprave u Nigeriji 1999. godine u verskim sukobima stradalo je više od 15,000 ljudi.

Sappho nagrada

Rouz Fleming, urednik kulture danskog Jyllands-Posten, prvi je dobitnik nagrade Sappho danskog “Društva slobodne štampe” kao i novčanog dela od 20,000 danskih kruna. Nagradu, koja će mu biti uručena 27. marta, dobio je za “iskazanu odlučnost i hrabrost” prilikom objavljivanja karikatura Proroka Muhameda u Jyllands-Posten septembra 2005. godine kao i tokom događaja koji su kasnije usledili.





Tri mala praseta, pardon kučenceta

Roald Dal - Tri mala praseta

Nekada davno živela tri mala praseta, Duca, Buca i Vasa, u maloj kućici zajedno sa svojim roditeljima. Jednoga dana braća se dogovoriše – “Kuća naših roditelja je lepa ali mala, zato moramo zajedno da krenemo u svet i nađemo mesto na kome ćemo sebi sagraditi sopstvene kuće.” Tri praseta se jednoga dana pozdraviše sa svojim roditeljima, spakovaše stvari i krenuše zajedno u Svet … Braća su našla lepu hrastovu šumicu, odlučili da se tu nastane i krenuli da prave kolibu, brvnaru i “pravu” kuću od cigle – svako po sopstvenom nahođenju i stečenim radnim navikama. U priču se posle uključio i stari, zli “premda ne baš prepametni vuk” u želji da konzumira svu prasetinu u pomenutoj šumi … Na kraju su tri brata, pre svega zahvaljujući najstarijem Vasi, “sredili” vuka a potom živeli srećno i dugovečno u lepoj, staroj, hrastovoj šumi … (Vidiš Milutine da znam napamet!)

Ovo je potka priče Džejmsa Orčarda objavljene 1843. godine o tri mala praseta koja više od 150 godina u razičitim “izvođenjima” uspavljuje decu širom Sveta. Ovih dana priča o tri mala praseta izašla je iz domena dečije mašte i prešla u svet odraslih pre svega zbog pomodne pomame za “političkom korektnošću” i “multikulturalnošću”.

Osnovna škola (uzrast dece od 7-11 godina) u okviru Honli parohije Engleske Crkve u gradu Hadersfildu pripremajući izvođenje mjuzikla “Tri Mala Praseta” po motivima knjige Roalda Dala odlučila se da slično Dalu “malo izmeni” original. Krenuli su od naslova – mali prasići postali su mali kučići – a zatim izmenili delove scenarija, posledično i glumačku podelu. Opravdanje za ovako “radikalnu preradu” kopije originala organizatori predstave našli su u nacionalnom sastavu učenika i roditelja, odnosno u njihovim religioznim opredeljenjima. Slično samom Hadersfildu, veliki broj dece koja pohađaju školu ili učestvuju u predstavi su po veroispovesti Muslimani pa su “neophodne prepravke” urađene kako bi se izbeglo potencijalno vređanje verskih osećanja publike. reagujući na ovu “dobronamernu preradu” Šeik Ibrahim Mogra, predstavnik Islamskog Saveta (Muslim Council of Britain), kaže da “većina Muslimana nema problema sa (pričom o) Tri Mala Praseta. Ta priča se već tradicionalno na isti način prepričava deci i ne vidim razloga da se to sada menja.”, dodajući kako celu promenu doživljava kao bizarni pokušaj nametanja multikulturalnosti.

Prema Kuranu, Muslimanima je zabranjeno da jedu svinjetinu te da budu u bilo kakvom kontaktu sa ovom “prljavom” životinjom ali ne postoji zabrana da se o svinjama, pa ni prasićima, priča ili peva kako u “stvarnom” životu tako ni u bajkama. Ja lično i da hoću da budem “do kraja” politički korektan i multikulturalan ne mogu. Ne da mi Milutin koji priču zna napamat i spreman je da je svako veče pred spavanje sluša ponovo. U njegovom 4-ogodišnjem umu nema čak ni uslovno-posledične veze između sklonosti ka bajci o malim prasićima i strasti sa kojom svesno “ljušti” meso malih guda s’ tanjira.

Premda … kad malo bolje razmislim … mogao bih da probam sa Snežanom i sedam malih patuljaka, pardon, sedam čika malog rasta … mislim stvarno!