Tag Archives: Ekonomija

Poslovni rizik u 2008.

by

0

Kompanija Ernst&Yang objavila je izveštaj o globalnim poslovnim rizicima za 2008. godinu u kojem analizira najvažnije postojeće i mogućih (nadolazećih) opasnosti za kompanije koje posluju globalno u različitim sektorima. Izveštaj je urađen na osnovu mišljenja više od 70 analitičara iz 20 disciplina a pojedinačni izveštaji po sektorima očekuju se kasnije ove godine.

Prvih deset strateških rizika za globalno poslovanje, sudeći po izveštaju, su:

  1. Promena zakonske regulative i načina poslovanja
  2. Potresi na svetskom finansijskom tržištu
  3. Starenje potrošača i radne snage
  4. Nemogućnost kapitalizacije na novim tržištima
  5. Ukrupnjavanje/tranzicija industrije
  6. Energetski šok
  7. Izvršavanje strateških transakcija
  8. Inflacija troškova
  9. Radikalni potezi u zaštiti okoline
  10. Promene u navikama potrošača

Prema izveštaju 5 mogućih strateških rizika u narednim godinama za globalno poslovanje su:

  • “Rat” za talente
  • Epidemije zaraznih bolesti na globalnom nivou
  • Uspon privatnih investicionih fondova
  • Nemogućnost/nedostatak inovacije
  • i svakako najopasniji – nazadovanje kineskog “privrednog čuda”

Veeeelikiii Alibaba

by

0

Još jedna prva javna ponuda (IPO) akcija kineske kompanije na berzi u Hong-Kongu pretvorila se u “bajkovitu priču” (sa nezivesnim krajem) o uspehu. Kineski B2B (Business to Business) portal Alibaba, osnovan 1999. godine, juče je javno ponudio svoje akcije u vrednosti od 858,9 miliona američkih dolara, odnosno, 17 odsto svog akcijskog kapitala. Prvog dana učešća na Hong-konškoj berzi, vrednost akcija gotovo je utrostručena čime je potučen nedavni rekord Petročajne.

Na ovaj način vrednost portala Alibaba trenutno nadmašuje zaradu istog fantastičnih 316 puta a vrednost portala, u kome je Yahoo! najveći pojedinačni suvlasnik, “skočila” je na 25,6 milijardi američkih dolara čime se Alibaba, sa 24 miliona korisnika, svrstao među pet najvrednijih Internet kompanija u Svetu, odnosno, “najskuplju” u Aziji (ne računajući Japan).

Firma od trilion dolara

by

0

Nakon jučerašnjeg izlaska na Hong-Konšku berzu kineska državna naftna kompanija Petročajna (PetroChina) postala je i zvanično prva korporacija na Svetu sa tržišnom vrednošću iznad trilion američkih dolara – više nego duplo od dosadašnjeg “rekordera” Eksonmobila (ExxonMobile). Tokom prvog dana slobodnog trgovanja akcijama kompanije iste su porasle za neverovatnih 263 procenta – sa 16,7 na 43,96 juana. Od 10 najvrednijih korporacija na Svetu pet je iz Kine (PetroChina, China Mobile, Industrial and Commercial Bank of China, China Life i China Petroleum and Chemical), tri iz SAD-a (Exxon Mobil, General Electric i Microsoft) a dve su evropske (ruski Gazprom i holandski Royal Dutch Shell).

Vrednost tržišta akcija u Kini ove godine porasla je gotovo tri puta ali imajući u vidu da vrednost akcije koju su investitori spremni da plate zapravo predstavlja percepciju kupca o budućem rastu kompanije postavlja se pitanje koliko je ovaj rast akcija, do koga je došlo pre svega zahvaljujući rekordnim cenama nafte, održiv na duže staze. Iako je očito da investitori, za sada, imaju poverenja u kinesku privredu postavlja se i pitanje koliko dugo će kineske kompanije uspeti da održe rekordne stope rasta, jer primera radi, na listi 500 najvećih korporacija po ostvarenim prihodima magazina Fortune nema nijedne kineske kompanije u prvih 20! Ovako ispada da u sukobu imaginarnog “budućeg rasta” i realnosti “živog novca” kineske kompanije zapravo predstavljaju “zmajeve od papira”.

Ekonomist oživeo Boga

by

0

Ekonomist ozivljava Boga i Religiju
Naslovna strana Ekonomista od 3. novembra 2007.

Ubrzanjem procesa globalizacije u drugoj polovini XX veka, nakon gotovo tristotine godina evolutivnog razvoja, mnogima se “učinilo” kako je religiji (verovanja, običaji i rituali o.a.) zadat konačan udarac, te da ova opšta odrednica čovečanstva kroz prethodne milenijume nema šta da traži u XXI veku. Takvo uverenje možda je najbolje izrazio časopis Ekonomist kada je u milenijumskom izdanju, 23. decembra 1999. godine (sic!), objavio umrlicu Bogu (Religiji o.a.) sa sve britkim opisom uspona i padova u životu pomenutog.

Osam godina kasnije časopis Ekonomist objavljuje specijalni dodatak na 18 stranica pod naslovom “Novi religiozni sukobi” posvećen rastućem uticaju religije na politiku i njeno povećano prisustvo u svim sferama javnog života XXI veka. U uvodniku broja Ekonomist tvrdi kako će “u ovom veku Vera uzdrmati politiku u svakom kutku Planete” uz opasku da će uticaj Vere na politiku biti “najmanji tamo gde su država i Crkva potpuno odvojene” (sekularna društva o.a.).

Jedan od primera nove uloge Religije u životu pojedinaca i nacija je Nigerija u kojoj preko 90% muslimana i gotovo 80% hrišćana svoje samoodređenje identifikuje sa verom kojoj pripada. U Nigeriji više od četvrt veka besni (glavni) ekonomsko-religijski sukob između muslimanskog severa i hrišćanskog juga koji je do sada odneo gotovo 20,000 žrtava kao i unutar konfesionalni sukobi manjeg intenziteta između šiita i sunita, odnosno, katolika i protestanata. Nigerija, sa preko 140 miliona stanovnika, ujedno je i afrička zemlja sa najvećim brojem poštovalaca izvornih animističkih kultova i verovanja.

Pade nam (kon)kurentnost

by

0

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska – možda ponajbolji primeri “kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom” – koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto – država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da “poveća” konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te “mešanja” države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije “specifičnog socijalizma” venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao “zaštitniku potlačenih i obespravljenih” zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu “balkanski tigar”, “ubiše” se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće “preći preko njihovih usana”, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto?
Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

Are we there yet?

by

0

Are we there yet
Foto: Gizmodo

Ova čuvena, milion puta ponovljena, rečenica iz jedne od epizoda serijala The Simpson’s idealno bi mogla biti primenjena i na netom osnovanu indijsku low-cost (jeftinu) avio-kompaniju koja za samo 3 Eura nudi “let nikuda”!

Penzionisani inženjer avijacije Bahadur Čand Gupta otkupio je 2003. godine rashodovani Airbus A300 i parkirao ga u predgrađu Nju Delhija gde dočekuje svoje “maštovite putnike”. I pored očitih nedostataka, poput jednog krila i dela repa, Gupta dočekuje putnike u ulozi “kapetana vazdušne lađe” i vodi ih na kružni let oko Delhija dok se njegova supruga sa još četiri člana posade brine o potpunom ugođaju tokom “leta”. Činjenica da toaleti ne rade, da se pogled kroz prozor (nimalo zanimljiv) nikada ne menja, da je turbulencija vokalna, da u pozadini bruji generator koji pokreće klima uređaje, nimalo ne umanjuje “doživljaj leta” putnicima iz zemlje u kojoj je jedva jedan procenat stanovništva imao prilike da leti pravim avionom. Otuda možda i ushićena izjava jedne od putnica nakon imaginarnog leta koja svoje novo iskustvo opisuje kao “mnogo lepše no što je mogla da zamisli”.

Pod zemlju samo iscela

by

0

Znači da mi je neko pričao … Džonu Vudu je nakon avionske nesreće u kojoj su poginuli njegov otac i dva prijatelja, 2004. godine, amputirana noga ispod kolena. Ponosni stanovnik Južne Karoline (SAD) je lekare pre amputacije zamolio da kosti odsečene noge sačuvaju kako bi ih poneo kući – da “kad vreme dođe” bude sahranjen kao “ceo čovek”. Međutim … kao i usvakoj priči koja ima sve odlike “urbane legende” … desilo se nešto nepredviđeno!

Vud je umesto kostiju od bolnice dobio “celu” amputiranu nogu i za prvo vreme ju je “spremio” u zamrzivač svog frižidera. Nakon što mu je zbog dugova isečena električna energija, od svih mogućih mesta, Vud je nogu “sakrio” u roštilj (eh šta bi kakav kanibal dao za ovakvog prijatelja). No kako se čini, vrlo brzo je zaboravio na “skrovište” neizostavnog dela sopstvene pogrebne opreme jer je roštilj umesto kraj sebe čuvao u iznajmljenom skladišnom prostoru. Da priča bude zanimljivija Vud je propustio da za iznajmljeno skladište plati mesečni zakup a, kao što to u “uređenim društvima zapadne demokratije” obično biva, skladištar je Vudove stvari odmah ponudio na licitaciji. Roštilj je završio kod Šenona Visnanta kome nije trebalo mnogo vremena da u spremištu “svog novog pokućstva” otkrije paket zamotan u papir čiji sadržaj ga je naterao da ceo slučaj prijavi, paket preda policiji i vest sam prenese lokalnim medijima. Nakon što je istragom utvrđen istorijat “sporne noge” policija je istu predala pogrebnom zavodu na čuvanje “dok ne dođe vreme” da je pravi vlasnik preuzme u posed. Al’ ne lezi vraže!

Vinsant je u morbidnoj zgodi video priliku za zaradu. Posao je započeo iznajmljivanjem “pogleda na roštilj u kome je bila ljudska noga” – deca dolar, odrasli tri – e da bi se brzo dosetio kako da celu posetu “čuvenom roštilju” učini zanimljivijom – zatražio je od pogrebnog zavoda da mu se noga vrati jer, za Boga, on ju je već otkupio! Pošto je njegov zahtev odbijen, u saradnji sa advokatom, Vinsant se odlučio da tuži “originalnog vlasnik noge” i da sudskim putem zatraži “zajedničko staranje i pravičnu podelu profita” – “Uskoro će Noć Veštica (Poklade o.a.) i cene za predstavu će ići gore ako uspem da dobijem udeo na nozi.” U svom komentaru Vud, koji ovih dana treba da ponovo “uđe u posed” nad nogom, kaže kako je cela ideja odvratna i da ne namerava da profitira na sopstvenoj nesreći ili to beše trapavost … ne čujem dobro biće da je nečitko!