Tag Archives: Politika

Svesno rođeni – svesno umrli

by

3

Da Srbija i Srbi nisu sa ovoga sveta danas nas je uverio i dični Premijer dične Vlade sledećom izjavom:

“Od kada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa svešću da je Kosovo uvek bilo, i da će zauvek biti, sastavni deo Srbije.”

Niti Crkva (srpska) niti nauka (svejedno čija) ne prihvataju da se ljudska bića rađaju sa bilo kakvim oblikom svesti. Da bi ste se krstili u Crkvi i bili inicijalizovani u njene redove potrebno je da prođe najmanje 40 dana (probni rad nego šta), nauka vam daje par godina a država Vas gleda kao nedonošče sve do 16 godine. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da nijedno od moje dece niti se rodilo sa bilo kakvim saznanjem o Kosovu niti znaju gde je niti ih to zanima – ko ne veruje neka pita Milicu (6 meseci) ona će mu sve objasniti.

O mrtvima sve najlepše dakako, ali ne sećam se da je neko od mrtvih Srba “voskresao” e da bi pričao o KOSov(ar)skoj svesti u svom smrtnom času. Osim možda ako nesretni Vučelić ne uspe da vaskrsne pokojnoga (neka tako i ostane) Sloba kao narodnog usrećitelja i čuvara kosovske legende – ali to preko medijuma se ionako ne računa.

Politička matematika

by

1

Da 2 + 2 nisu uvek 4 postarali su se u ova dva prethodna dana kako Ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević tako i brojni srpski “profesionalni” mediji. I zavisni i nezavisni novinari nisu primetili ništa čudno u izjavi Ministra, datoj prilikom otvaranja Centra za nuklearnu medicinu u Kragujevcu (drugog po redu u zemlji), “da je kapacitet centra 2 pacijenta nedeljno, odnosno, oko 200 pacijenata godišnje”. Evo linka na spornu vest sa B92 a isto su, što kao citat izjave, što kao sopstvenu informaciju preneli i ostali mediji – ko ne veruje neka sam proveri.

Oprema za Centar nabavljena je u sklopu dinkićevski fantastično-fantazmagoričnog Nacionalnog investicionog plana te valjda iz razloga što je Mlađa poznat kao “dobar račundžija” nikome nije palo na pamet da 1 godina, bez obzira da li po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, ima samo 52 cele sedmice (uključujući i one trapave). Shodno, Centar godišnje može da primi najviše 104 pacijenta (dobro de, 105 ako neko uleti u prvoj ili poslednjoj neceloj sedmici) pod uslovom da zaposleni u centru pravilno organizuju svoje dane odmora i da oprema sve vreme radi bez ijednog kvara.

P.S. Otkrio sam spiskove projekata po oblastima koji su odobreni u okviru Nacionalnog investicionog plana pa uskoro očekujte par zapisa na ovu temu. Da Vam malo zagolicam maštu, recimo, da se crkve grade od Njujorka do Tokija, ali o tome uskoro …

Pošto tebra salata?

by

0

Javio se Bogi, kaže njegovo mezimče (i doskora nepresušni izvor prihoda za familiju) Mobtel otišlo za “dž”, kaže moglo je to bolje – čak duplo bolje u godini Nikole Tesle – da nije bilo progona dotičnog od strane države i ucenjivanja od službenika iste. Čovek sa crvene poternice Interpola u intervjuu dnevnoj novini Kurir naširoko razglaba tezu kako je ON najveći pojedinačni donator ove zemlje jer je, jelte, ON stvorio TU kompaniju (a i prodao prošle godine Šlafu za par stotina milijuna Eura, sic!) od koje je država nakon 10 godina prihodovala čistih 1,5 milijardi Evra.

Sad “najveći srpski biznismen” nije detaljnije obrazložio kako to da je (spašavajući živu glavu i ličnu slobodu) svoj udeo u kompaniji od 3 milijarde Evra prodao za “tričavih” par stotina miliona ali je zato poslao poruku dičnom Premijeru kako je ON spreman da mu oprosti sve što je negda bilo te da Bogi najbolje zna da mu o glavi rade (a i mnogim drugima) “ljudi u crnom” okupljeni oko neobaveštenog Premijera. U intervjuima koji su zadnjih dana učestali nije pričao ni o svom novom mega-tajnom poslovnom poduhvatu (čitaj: mega-projektu) – srbskoj salati (u Bogijevoj srbskoj ruci) – u koji je spreman da uloži sav dosada stečeni kapital pod uslovom da bratski ruski naučnici iznađu tehnologiju proizvodnje koja bi sprečila da srbska salata u srbskoj ruci ne omlitavi (tzv. srbska mlitavost) i “zamiriše” nakon par dana … u ruci naravno.

Psi rata

by

1

Da se borbe na Bliskom Istoku ne vode samo vojnim sredstvima svedoče i smetnje u prijemu programa televizije Al-Manar koje gledaoci širom Libana imaju otkako je započeo najnoviji bliskoistočni sukob. Krivca, prema članku NY Sun-a ne treba tražiti u bombardovanjem razorenoj infrastrukturi Libana već u mnogo prozaičnijem razlogu.

Naime, kada se tokom emitovanja vesti u etru na 90 sekundi pojavi slika Šeika Hassan Nasrallah-a, vođe Hezbollah-a, sa improvizovanim krstom puščanog nišana i državom Izrael u potpisu, prema tvrdnjama izraelskih vojnih “hakera”, krivicu treba svaliti na njih jer su tokom vikenda uspeli da “probiju” kod satelitskog signala koji TV Al-Manar koristi za emitovanje svog programa. Ovi “hakeri” u službi višeg cilja, preuzimaju na sebe i krivicu za ostatak spota u kome se emituju avionski snimci izraelskog bombardovanja uz obaveznu poruku na kraju: “Nasrallah zna istinu, ali nastavlja, kao i do sada, da gura Liban u uništenje skrivajući istinu od Vas.” Zgrada TV Al-Manar bombardovana je tokom prvog dana sukoba i od tada ova televizija program emituje sa “rezervnih” lokacija.

Crvena linija

by

0

Od praistorije pa do danas, u svim civilizacijama magija je jednostavno realnost, tvrde stručnjaci. Međutim, magija u savremenom svetu je dobila potpuno drugačije obličje zahvaljujući tehnološkoj ekspanziji. Magijom se sada bave najmoćnije vojne sile, a efekti koji se postižu na taj način, najblaže rečeno su zastrašujući. crvena linija otkriva da su se takve psihološke operacije izvodile i na ovim prostorima.

Ovako je na javnom servisu najavljena emisija CRVENA LINIJA: MAGIJA U FUNKCIJI SPECIJALNOG RATA (urednici Dušan Vojvodić i Ivana Maričić) koja je na RTS-u već emitovana u četiri navrata (četvrtkom u udarnom terminu i repriza subotom popodne) tokom juna i jula. Nažalost, ne mogu Vam preneti utisak o celokupnoj emisiji jer sam je pratio (u neverici) u dva navrata po 15-ak minuta. Gomila likova koji mi deluju kao gosti s’ kraja prošlog veka na istom tom javnom servisu (tada se zvao RTS o.a.) pričaju o tome kako je, u suštini, sve ono što nam se dešava(lo) posledica delovanja magijskih sila pod kontrolom svetskih moćnika i tajnih organizacija … UŽAS … a taman sam se ponadao da su “borci protiv mađije” konačno otišli u ilegalu.

Naravno, ne iznenađuje me ovakav “pristup” temi od Dušana Vojvodića koji je svojevremeno, kao zamenik glodura, sa Dragoljubom Milanovićem optužen za teška dela protiv bezbednosti povodom pogibije zaposlenih u zgradi RTS-a tokom NATO intervencije (te večeri je svoju kćerku Nataliju Sinanović, dežurnog novinara, izveo iz zgrade pola sata pre bombardovanja). Ne iznenađuje me ni što kod Vojvodićevih kolega nije bilo osećaja da se na ovakav skandal reaguje jer većina srpskih novinara godinama unazad neguje sličan stil novinartsva – senzacionalizam i manipulacija činjenicama u cilju da se “p(r)ogura” ideja neke interesne grupe, medijske kuće ili samog autora. Slično Vojvodiću i B92, “perjanica nezavisnog novinarstva”, pre par dana najavljuje tajnu sednicu Vlade Srbije o Mladiću koja će biti održana tokom naredne nedelje – mislim ako je tajna kako onda B92 zna za nju? Možda cela ona priča s’ početka ovog zapisa i nije baš tako naivna …

Naš novi selektor!

by

0

He, he, malo truda oko čišćenja i eto odmah rezultata. Bilo mi glupo da komentarišem poraze na poslednjem nastupu fudbalske reprezentacije SiCG, naročito posle briljantnih opservacija Radeta Bulatovića u Politici glede Svetskog Kupa u fudbalu, što ne znači da nisam primetio simboliku u porazu od Argentine tačno godinu dana nakon čuvene posete Maradone i Kusturice vrlom premijeru. Isti premijer je nonšalantno u Maju poklonio dodatnih 25 miliona dinara za pripreme reprezentacije dodavši da je to “reprezentacija koju krasi složnost” te “da je za zemlju koja ima sreću da njena reprezentacija učestvuje na Svetskom prvenstvu fudbal važna stvar i dodao da bi za našu zemlju uspeh reprezentacije u Nemačkoj bio još značajniji” (a ne kao tamo neka Finska!).

Sad zlobni će reći kako Koštunica nije za selektora. Prvo, šta god poželi ili za šta se založi to mora da propadne (i te kako!), a drugo čovek je bez razmišljanja primio dres argentinske reprezentacije ne sluteći da nam ti isti Argentinci potajno rade o glavi. Moja logika je malkice drugačija. Premijer možda nema pojma o modernom fudbalu (osim onoga što mu napišu Tijanić i Đurić a Boga mi i bata Rade iz BIA-e) ali nema ga ni većina domaćih sportskih radnika te su tu jednaki. Drugo, uvek je voljan da odreši državnu kesu za opštu stvar, pa kad propadamo da bar bude “muzike”, i konačno, slutim da bi pod Vojinom “dirigentskom palicom” srpska reprezentacija pobrala makar simpatije publike na međunarodnim takmičenjima. Kako da publika ne zavoli fudbalsku reprezentaciju koja igra u isusovkama po suvom a u potkovanim opancima po kiši, u vezenim gunjčićima i 3/4 čakširama, sa obaveznom kamilavkom na glavi …

Ako se kojim čudom ovo i ostvari (a vreme čuda nam tek dolazi) tražim makar zahvalnicu (i procenat, i procenat!) za inicijalnu ideju o još jednom uspešnom srpskom brendu kojim ćemo konačno pokoriti taj spoljni Svet.

Nadobudni Koča Šumadinac

by

0

Zoran Radovanović, nadobudni dopisnik dnevnog lista “Danas” iz Kragujevca, poznatiji kao Koča Šumadinac i plaćeni član gradskog veća zadužen za medije (sukob interesa, neko?!?) u svojoj novinarskoj karijeri bavio se mnogim temama sa manje ili više uspeha. Najnoviji poduhvat ovog nagrađivanog novinara kome su interpunkcija i pravopis najveći neprijatelji mogu slobodno nazvati “futurističkim novinarstvom”. Naime u Danas-u od 26. maja ove godine osvanuo je tekst pod naslovom Žal za prošlim vremenima koji je obradio temu obeležavanja nekada popularnog Dana mladosti širom novoneovisne države Srbije. U delu teksta koji prenosi događaje iz Kragujevca već pomenuti Koča Šumadinac piše kako:

“Jedini spomenik štafeti mladosti koji se nalazi u Kragujevcu, podignut je u znak sećanja da je prva štafeta, simbol odanosti i ljubavi prema nekadašnjem najvećem sinu svih naših naroda i narodnosti, maršalu Josipu Brozu Titu, davne 1945. krenula upravo iz centra Šumadije. Nekadašnji praznik obeležen je i nizom “prigodnih” kulturno – umertničkih manifestacija, sletom i nošenjem štafete mladosti. Sve ove manifestacije pod nazivom “Poslednja štafeta mladosti”, organizovala je Agencija “Horzentreger”. Mini slet i prigodni koncert na kojem su učestvovale poznate domaće pop i rok zvezde organizovan je u Sportskoj hali “Jezero”. Štafeta mladosti nošena je od centra grada – od Spomenika prvoj štafeti – do večne vatre ispred Muzeja “21. oktobar” u Šumaricama. U večernjim satima održan je rok koncert. Karte za sve ove manifestacije mogle su, kao nekada, da se nabave preko sindikalnih organizacija.”

I ništa u ovome ne bi bilo sporno da je manifestacija “Poslednja štafeta mladosti” uopšte održana dan pre no što ju je tekst Koče Šumadinca tako “nadahnuto” preneo čitaocima Danas-a! Posredovanjem gradske vlasti, u kojoj dotični novinar učestvuje, održavanje manifestacije je sprečeno – možemo slobodno reći “posredno zabranjeno”. Par dana kasnije došlo je i do sukoba niskog intenziteta na lokalnom nivou između Vladimira Burkovića (radnik gradske uprave, sic!) ispred organizatora (agencija ili NVO Hozentreger) i zamenika gradonačelnika Kragujevca Saše Milenića. Dotični novinar naravno nije preneo ni retka o zabrani svojim (malobrojnim) čitaocima valjda zato što se manifestacija prema njegovom pisanju već održala pa nije ni mogla biti zabranjena.

Na kraju da rezimiram. Kragujevac je još jednom pokazao da s’ pravom zaslužuje epitet srpske prestonice, ako ni zbog čega drugog a ono zbog doprinosa “Koče sa nagradom” srpskom novinarstvu u obliku novo vaspostavljenog “futurističkog pravca”.

Mirko ide u Grčku

by

3

Došlo je vreme da Mirko Alvirović, večiti voditelj i “vlasnik” emisije SAT, promeni svoju rutu za letovanje. U specijalu koji se emituje na prvom programu javnog servisa u nedelju Mirko će nas “voditi” u Grčku! Ove sezone, po preporuci SAT-a, neće biti tradicionalnog lomatanja na ruti Beograd – Petrovac na moru na kojoj Mirko poznaje svaku rupu, pamti postojeću i nepostojeću horizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju, sa setom (valjda) se priseća svih radova srpskih (oko Prijepolja) i crnogorskih (u kanjonu Morače) putara a mentalno je spreman da u svakom trenutku da precizne podatke o dubini ulegnuća na kolovozu i procentu opasnosti od odrona za svaki kilometar puta. Umesto dugog putovanja ka “drugom oku u glavi”, od nedavno, gle čuda, inostranstvo, Mirko, stimulisan kamerama javnog servisa, rešio da ove godine kad već mora po prvi put da putuje u inostranstvo bar izabere koje. A gde bi Mirko nego u nama blisku, pravo-pravoslavnu i prijateljsku Grčku, nepravedno zapostavljenu zbog pritisaka koje je Mirko donedavno trpeo od “poslednjeg komunističkog režima” u Evropi.

Sad da li je Mirku žena našla davno izgubljeni pasoš pa ovaj rešio da malo vežba ruski koji je koliko onomad učio u školi ili je možda Mirko pročitao neki od potresnih putopisa doktora Koštunice sa njegovih brojnih “šjetovanja” u Hilandaru. Ko će ga znati. Kako bilo, nemojte da očekujete da Vam Mirko ispriča, ne daj Bože emituje snimke, kako je čekao u redu za Grčku vizu, kako se zbog toga osećao nelagodno, kao neki, daleko bilo, kriminalac il’ još gore ilegalac. Oko viza za odlazak iz Srbije (a kako bez vize) koje nam zemlje EU “krvavo naplaćuju” javni servis ima jasnu politiku – cena može, razlozi nikako.

Srećan Vam put Mirko !

Izmena, 25. jun 2006.

Izvinjavam se Mirku Alviroviću jer sam pre vremena “otpisao” njegovo putešestvije u nezavisnu i samostalnu Crnu Goru. Mirko je danas premijerno otputovao u Budvu, usput zivkajući ministre iz obe države i posećujući “prijateljski nastrojene” usputne birtije.