Zažmuri kad igra logo

Logo olimpijskih igara u Londonu

Nakon 12 meseci rada i utrošenih 400,000 britanskih funti, pre dva dana, predstavljen je logo Olimpijskih i Paraolimpijskih igara koje će se u Londonu održati 2012. godine. Logo uz čiju “pomoć” oragnizatori očekuju da prikupe dodatnih 2 milijarde funti iz privatnih izvora svojim prvim “nastupom” u javnosti izazvao je (očekivano) podeljene reakcije kako stručne tako i javnosti uopšte.

Tako satirični Internet magazin Spoof, aludirajući na sličnost logoa i nacističke svastike, objavljuje priču o tužbi bivših pripadnika nacističkog Waffen SS protiv londonskog olimpijskog komiteta zbog “izvrtanja i kvarenja oznake pod kojom su njihovi prijatelji dali živote” i kontraakciji 2,000 moskovskih skinhedsa (neonacista) koji su pokrenuli i potpisali on-line peticiju u znak podrške novom logou.

Za razliku od satiričara, profesionalnih dizjanera, medijskih i stručnjaka “opšteg” profila, najnoviji napad na logo londonske olimpijade dolazi iz naučnih krugova. Naime, Profesor Grejem Harding stručnjak u oblasti kliničke neuro-psihologije, razvio je svojevremno test obavezan za sve “pokretne” reklamne poruke kojim se utvrđuje da li takve reklame mogu da izazovu reakciju kod osoba obolelih od epilepsije. Pogađate – deo animiranog propagandnog spota za promociju Olimpijskih igara 2012. godine uklonjen je i njegovo emitovanje prekinuto nakon što je organizacija Akcija za Epilepsiju primila više poziva od obolelih osoba koje su nakon gledanja spornog spota doživele epileptični napad. Profeosr Harding čiji test meri nivo foto-osetljivosti TV programa preporučio je prestanak daljeg emitovanja uz napomenu da se samo tako mogu zaštiti 23,000 osoba u Velikoj Britaniji koje boluju od fotoosetljive epilepsije.

Legalan Windows za 3 dolara!

Heeej, stani malo!!! Nije valjda da ste poverovali da ja mogu da vam “sredim” WinXP Starter i Office Home/Student Edition za te pare? Naravno da ne mogu, to može samo jedna osoba na svetu celomu – Nj.R.V. Bil Gejts koji je u Pekingu najavio opisani paket pod nazivom “Majkrosoft paket za inovativne učenike” i, naravno, po ceni iz naslova. Dakako paket je dostupan samo na državnom nivou pod uslovom da iste, samo ako su zemlje u razvoju, prethodno obezbede “besplatne” računare školama na koje bi se najnoviji poslovni i socijalno-odgovorni paket Majkrosofta koristio. Ponudom svojih proizvoda po cenama “za decu i vojnike” Majkrosoft želi da do 2015. godine još milijardi ljudi bude dostupan personalni računar.

Meni je lično nejasno koja će to odgovorna država prihvatiti da obezbedi desetine (stotine) hiljada računara za škole i potom kupi paket u kome dobija operativni sistem za koji proizvođač garantuje podršku još samo dve godine. Hoće li posle 2009. Majkrosoft izaći sa novim filantropskim i socijalno-odgovornim predlogom da države doplate par (desetina, stotina …) dolara za Vistu i usput ponovo poklone par (desetina, stotina …) hiljada računara?

Zanimljivo je i to da je novi poduhvat Majkrosofta objavljen upravo u Kini u kojoj Majkrosoft beleži sledeće rezultate u prodaji svojih porizvoda:

  • $295 – cena za osnovnu, legalnu kopiju Microsoft Viste u Kini
  • $1.30 do $4 – Cena piratske kopije Microsoft Viste na ulicama Kine
  • 244 – broj legalnih kopija Microsoft Viste prodatih u Kini u prve dve nedelje prodaje
  • $3.7 milijardi – suma koju se MS obavezao da uloži u Kini u sledećih 5 godina
  • 421 metar – visina najveće MS reklame (projekcija na stranicu Jin Mao kule u Šangaju)
  • 70% – procenat piratskih programa na “državnim” računarima u Kini
  • 86% – procenat piratskih programa na računarima u Kini
  • $3.8 milijardi – procenjena šteta od piraterije u Kini tokom 2005. godine

U etnologiju te ljubim

U Vrnjačkoj banji sam na 4-odnevnom “poslovnom” seminaru o trošku firme pa ovaj post ide preko maila. Elem, osoblje kafane “Etno kuća” kod pijace našlo se u čudu kad im je u “objekat” na mrtvi (ne pobusani) ponedeljak banulo 20-ak nenadanih gostiju. Ajde što se osoblje teška srca oprostilo od “večernjeg mira” nego su i gosti razmaženi – jebiga strana firma – radi se al’ standard. Uglavnom već sat i pol čekam da stigne mezence i “malo posne piletine” sa roštilja, pije se druga tura na prazan stomak, kolega obećava kako “za 10 minuta odlazi na pljeskavicu” … srećom digoše se muzikanti da zasviraju malo …

Nego to je atmosfera, dugački uvod za ovaj članak, a povod je ko i šta se sve u Srbiji diči oznakom “Etno”. Hoću reći etnologija je ipak nauka a ne “žurnalistička svaštara”. Ne ide da se ćilim za patos ili pokrivku “tura” na astal ili da se na isti poturaju dalekoistočne mirišljave sveće. O etnološkom šarenilu zidova ne želim ni da trošim reči – tu fale samo predmeti koji nisu mogli da se “upasuju”. A tek “etno karaoke” računar … Mislim se, možda je vreme da brendiramo i zaštitimo srpski “Etno”?

Sve za džabe

Nakon lažnog oglasa objavljenog na portalu Craigslist.org kuća za iznajmljivanje Lori Rej ostala je bez ijednog komada nameštaja. Oglas u kome se korisnici popularnog oglasnog portala pozivaju “da iz kuće slobodno uzmu što im duša išće” bio je dostupan samo dva časa pre nego što je uklonjen ali i to je bilo dovoljno da se brojni stanovnici Sijetla posluže “pokućstvom za džabe”.

Kad kum krsti viskijem

Nikolas Glenfidih Laren (Nicholas Glenfiddich Lahren) rođen je 1980. u Noriču (Velika Britanija). Zahvaljujući očevoj ljubavi prema dobroj kapljici veruje se da je Nikolas jedini čovek kršten po čuvenom Glenfiddich viskiju. Iako se njegova porodica ubrzo iselila u Filadelfiju (SAD) u priču se umešao proizvođač viskija Glenfiddich William Grant & Sons obećanjem da će imenjaku svog proizvoda na 18-ti rođendan pokloniti posebno ukrašenu bocu omiljenog brenda njegovog oca. Ovih dana, 27-ogodišnji Nikolas, koji je u međuvremenu postao strastveni kolekcionar svega što ima veze sa njegovime imenjakom, u pratnji majke i dva brata, prevalio je 6,500 kilometara kako bi preuzeo svoj poklon.

Procter&Gamble nije Đavolji sluga

P&G stari znak

Priča o tome kako kako jedna od najvećih svetskih multinacionalki Procter&Gamble finansijski pomaže Crkvu Satane potiče još iz davne 1981. godine. Glasine kako je stari logotip (na slici) pouzdan dokaz kako su P&G obožavaoci lika i dela gospodina Đavola (tobož podseća na određene stihove iz Biblije koji govore o pomenutom) napravile su velike probleme kompaniji koja, između ostalih, poseduje i robne marke kao što su Pampers, Gillet, Head&Shoulders, Ariel … P&G su bile potrebne godine kako bi popravio svoj imidž u javnosti, izgladio odnose sa hrišćanskim grupama potrošača, odgovorio na 200,000 poziva “gnevnih” mušterija i sprečio dalje širenje trača o saradnji sa svom “đavolskom poslu” kako od usta-do-usta tako i preko novih medija poput Interneta.

Četiri distributera proizvoda kompanije Amway su u aprilu 1995. godine iskoristila kompanijski sistem govorne pošte kako bi “oživeli” optužbe na račun P&G za saradnju sa Satanom. Sam Amway ništa nije učinio da spreči dalje širenje neistina o svom, kako im se tada činilo, glavnom konkurentu (koji je uzgred rečeno već tada imao 100 puta veći promet!) a po nekim svedočenjima ovaj trač postao je i obavezni deo prezentacija Amway proizvoda i “načina rada” u Severnoj Americi. P&G je nakon saznanja o ovom događaju presavio tabak i podneo tužbu protiv četiri distributera Amway-a Sudu u Juti. Presudom porote koja je izrečena 16. marta, nakon 12 godine trajanja procesa, četvorici distributera je naloženo da P&G isplate odštetu u iznosu od gotovo 20 miliona dolara.

U komentarima na presudu izdvaja se onaj Stivena Bajbia, jednog od tužene četvorice, koji i dalje tvrdi da “nije bilo loše namere da se naudi “konkurentu” već da je glavni cilj bio borba protiv Đavolje Crkve”. Oglasio se i Alticor, danas vlasnik Amway-a, saopštenjem u kome žali “što je i pored javnog izvinjenja, Procter&Gamble potrošio 12 godina kako bi uništio živote četvorici distributera Amway-a” uz zajedljiv komentar kako je “sramno što se P&G, kompanija vredna 68 milijardi dolara, 12 godina nateže oko iznosa koji može da zaradi za 2 1/2 sata”. Sam Amway, koji su u ovom slučaju uspešno odbranio od direktnih optužbi da je podsticao svoje distributere na akciju protiv P&G, obećao je četvorici distributera nastavak pomoći ukoliko odluče da se na presudu žale višem Sudu. Teri Loftus, predstavnik P&G, nakon presude je izjavio kako je kompanija do sada potrošila dosta novca da bi odbranila svoju reputaciju te da ipak sumnja kako će glasine potpuno nestati. Loftus kaže da P&G i dan danas primaju pozive u vezi sa “đavoljim poslom” ali da je taj broj značajno opao od kako se protiv pokretača “tračeva” redovno pokreću sudski postupci.





Nemojte više da me štitite MOLIM VAS!!!

Pošiljalac: SMSpotrosac
Poruka: Besplatni INFO:ispravnost hrane, cene, opasni aditivi, kvalitet proizvoda.
Posaljite SMS: PRIJAVA IME PREZIME GODINA RODJENJA MESTO na ****.
Cena prijave: 10din+PDV

Ovako izgleda promotivna SMS poruka servisa za potrošače Nacionalne organizacija potrošača (NOPS) i MTS. Poruka se, prema tvrdnjama MTS, ovih dana upućuje (ko je primio i sačuvao neka se javne komentarom!) na stotine hiljada brojeva pretplatnika mobilne telefonije mreža 064 i 065. SMS Servis za potrošače NOPS zamišljen je tako da onima koji se prijave omogući da putem mobilnih telefona i SMS-a zatraže i dobiju važne informacije o tržištu, cenama, izveštajima inspekcijskih organa … Poruke primljene preko servisa su besplatne dok se SMS upiti koje šalju kupci (ako žele da znaju uporedne cene roba, da li je određeni aditiv ili emulgator zabranjen, ko je generalni zastupnik neke robne marke itd.) naplaćuju 10 dinara (plus PDV). Servis su tokom protekle nedelje odvojeno najavili i NOPS i MTS.

Potpredsednik i predsednik odbora za informisanje NOPS, Novosađanin, Goran Papović prilikom predstavljanja servisa obećao je kako će “jednom do dvaput nedeljno putem mobilnih operatera organizacija da informiše, edukuje, i kada je to neophodno u slučaju nekih vanrednih situacija, da upozorava građane. Obaveštavaće (SMS-om) članove o novim proizvodima, testiranim artiklima, tako da će potrošači moći da steknu pravu sliku o robi koja se nudi na tržištu” i dodao kako se radi o “jedinstvenom informacionom sistemu kakav nemaju ni razvijene evropske zemlje”.

Problem, na prvi pogled nema ga – NOPS se novom uslugom približava onima koje treba da štiti i edukuje a sve to u saradnji sa jednom od najvećih domaćih (državnih) kompanija MTS, još kad je sve začinjeno “savremenim informacionim sistemom” – gde ćeš veće sreće i veselja! Problem nastaje kada se malo zagrebe po Zakonima zemlje u kojoj se pokreće “servis kakvog nema u razvijenijim zemljama”. Posebno zanimljive u slučaju SMS potrošača su odredbe Zakona o oglašavanju i naravno Zakon o zaštiti potrošača na kome se navodno i zasniva rad NOPS, i ostalih, organizacija za zaštitu potrošača u Srbiji.

Po Zakonu o zaštiti potrošača poruke koje ovih dana stižu na stotine hiljada mobilnih telefona mreža 064 i 065 ne samo da krše (priložene) odredbe pomenutih Zakona već diskriminišu korisnike preostale dve aktivne mreže mobilne telefonije u Srbiji kojima (trenutno!) nije omogućen pristup novom servisu. Udruženja potrošača po Zakonu se slobodno registruju, a primat, masovnost i uticaj grade po osnovu kvaliteta usluga koje pružaju svojim članovima dok se komercijalizacijom tih istih usluga delimično i izdržavaju. U tom svetlu i poruke koje NOPS i MTS šalju predstavljaju komercijalni proizvod a ne “besplatnu” uslugu niti nečiju dobru volju. Poruke su nepotpune u pogledu sadržaja jer se nigde ne bave kvalitetom i rokovima izvršenja usluga koje nude za 10 dinara + PDV. Primera radi, ako “zaštićeni” potrošač pošalje SMS upit za poređenje cena proizvoda kada krene u kupovinu niko mu ne garantuje da će odgovor dobiti u razumnom roku niti da će informacija sadržana u odgovoru biti aktuelna (ko je slao SMS upite stanja bankama zna o čemu govorim). Na kraju, slanjem reklamnih SMS poruka o novom (komercijalnom) servisu NOPS i MTS krše i odredbe oba pomenuta Zakona u smislu slanja elektronskih oglasnih poruka bez prethodno pribavljene saglasnosti primaoca oglasne poruke – što bi mladi rekli SPAM na veliko!

Servis za obaveštavnje potrošača o njihovim pravima, kretanju cena i kvalitetu ponude na tržištu jeste, mora se priznati, hvale vredan korak ka informacionom društvu i za to oba učesnika i NOPS i MTS zaslužuju sve pohvale. Međutim, celu priču kvari paradoks da oni koji navodno štite interese i prava potrošača imaju hrabrosti da, suprotno Zakonima, krše prava onih kojima se obraćaju. Kao i mnoge druge stvari u Srbiji izgleda da i SMS potrošač p(r)olazi trnovitim putem od dobro zamišljene ideje do očajno loše (čak protivzakonite) realizacije.

P.S. Veza ka ovom članku kao i odgovarajuća elektronska poruka sa zahtevom za dalje razjašnjenje i/ili komentar “celog poduhvata” biće upućene na adrese članova Predsedništva NOPS i MTS.

Izvod iz Zakona o oglašavanju

3.7.Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem
Član 9.

Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.
Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.
Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

Izvodi iz Zakona o zaštiti potrošača


8.4. Ponuda proizvoda i usluga korišćenjem elektronskih sredstava
Član 27.

Ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pošta, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadrži sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, način plaćanja, rok za isporuku, rok za izvršenje usluge, cenu, način rešavanja prigovora i dr.) koji su od značaja za odluku potrošača o kupovini ponuđenih proizvoda, odnosno korišćene usluge.

Prodavac proizvoda, odnosno davalac usluga, koji je zaključio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvršenu ili nekvalitetno izvršenu uslugu, a potrošač ima pravo prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.

8.5. Ponuda proizvoda i usluga uz saglasnost potrošača
Član 28.

Ponuda proizvoda i usluga potrošaču izvan poslovnih prostorija prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda radi obaveštavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi način kojim se proizvod ili usluge nude na adresi potrošača, dozvoljena je samo ako postoji prethodna saglasnost potrošača.

6. Finansiranje aktivnosti organizacija potrošača
Član 69.

Sredstva za rad organizacija potrošača obezbeđuju se iz:

  • članarine, kotizacije za organizovanje simpozijuma, savetovanja, seminara i drugih oblika širenja potrošačke kulture;
  • delatnosti iz oblasti potrošačkog informisanja i promovisanja svojih aktivnosti;
  • sponzorstva i donatorstva;
  • naknade za izvršene stručne poslove;
  • dobrovoljnih priloga i pomoći organa, organizacija ili lica;
  • drugih izvora u skladu sa zakonom.

Član 70.

Organizacije potrošača ne mogu primati bespovratna sredstva od proizvođača i prodavca ili njihovih asocijacija, kao i od drugih organizacija ukoliko bi time bila ograničena njihova samostalnost i princip rada.