Tag Archives: FOSS

Zvanično srpsko ICT rešenje

by

7

U blogosferi je gotovo nezapaženo prošla najava Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo srpske Vlade o privođenju kraju projekta izrade prve verzije informatičkog softvera prevedenog na srpski jezik, koji će biti ponuđen besplatno svakom građaninu i malom preduzeću u Srbiji. Razlog može biti kako opšta opsesija medija rešavanjem problema Kosova i Metohije tako i nedostatak bilo kakve “zvanične” informacije na samom sajtu Ministarstva.

Kako se u članku “Od februara 2008. besplatni informatički softver na srpskom”, objavljenom u jučerašnjem BLIC-u (zasnovan na Tanjugovoj vesti), tvrdi, Ministarstvo se ubrzano priprema da građanima i maloj privredi ponudi Linuks distribuciju Fedora i/ili Ubuntu, kancelarijski paket OpenOffice.org, te internet pregledač (Firefox) i klijent za elektronsku poštu (Thunderbird), oba proizvoda iz Mozilla porodice, čime bi se “po prvi put” u ponudi našlo objedinjeno bazično rešenje za “pokretanje” računara na srpskom jeziku – ovaj put sa blagoslovom države i još sve zasnovano na besplatnim i rešenjima otvorenog koda.

Projekat se finansira sredstavima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo a cilj je ušteda u uvozu softvera i smanjenje procenta instaliranih piratskih verzija (većinom Majkrooftovih) programa u Srbiji. Osnovna namera Ministarstva je da se pored daljeg zalaganja za legalizaciju softvera na ovaj način izbori i za poboljšanje položaja srpske softverske industrije. Što se samog procesa lokalizacije (misli se verovatno na dovršetak započetog o.a.) na srpski jezik tiče beogradski ETF i FON “zaduženi” su za srpsku verziju Ubuntua i Fedore, Matematički za OpenOffice.org, dok Elektronski fakultet u Nišu radi lokalizaciju Mozilla-inih programa.

Ostaje nejasno da li je proces lokalizacije zapravo samo nastavak rada na dovršenju već postojećih (nekompletnih) prevoda ili se sve radi iz početka, te hoće li Ministarstvo, po okončanju ove faze projekta, jednom kada ponuda “srpskog Linuksa” bude javno dostupna, sve zasluge i pohvale zadržati za sebe zanemarujući pojedince i grupe koji na lokalizaciji rade već godinama. Kako bilo, ovakve “poduhvate” treba pozdraviti pa makar i kao zamenu za dobrobiti deregulacije tržišta telekomunikacija za koju Ministarka Aleksandra Smiljanić niti “ima snage” niti podršku kolega iz Vlade.

Važno je poverenje

by

0

ICT profesionalci prave sve manju razliku prilikom donošenja odluke o upotrebi FOSS ili komercijalnih aplikacija i ICT rešenja u oblasti bezbednosti, zaključak je istraživanja kompanije Barracuda Networks. Od 228 ispitanika, svi IT profesionalci za oblast sigurnosti, njih 53% ima isti stav, po pitanju sigurnosti, prema FOSS i komercijalnim rešenjima dok njih 43% još uvek “preferira” isključivo komercijalna rešenja. Kao najvažnije faktore prilikom donošenja odluke o upošljavanju novih FOSS ili komercjalnih aplikacija ispitanici navode cenu (80%), slobodan pristup izvornom kodu (57%) i mišljenje zajednice o kvalitetu koda (41%). Kao osnovnu prednost komercijalnih nad FOSS rešenjima u svetu “ozbiljnog biznisa” ispitanici navode proefisonalizam komercijalnih dobavljača (65%), “bezbolnu” implementaciju u okviru organizacije (47%), i automatizovan proces nadogradnje (47%).

“Firme traže punu kontrolu nad cenom ICT funkcije”, kaže Din Darko direktor Barracuda Networks, “činjenica da se danas FOSS rešenja posmatraju kao jednaka komercijalnim jasno pokazuje postignut napredak u zauzimanju pozicija u oblasti sigurnosnih rešenja za poslovni svet”.

Samo gola mašina

by

0

Institut za globalizaciju, nezavisna konsultantska kuća iz Brisela, uputila je ovih dana preporuku na adresu Evropske komisije da ubuduće zabrani praksu prodaje personalnih računara “opterećnih” preinstaliranim operativnim sistemom ili “bonus” programskim paketima. Prema mišljenju stručnjaka Instituta za Globalizaciju, čija je misija da “promoviše ideje koje bi pomogle Evropi da bude uspešna u globalnoj ekonomiji”, praksa preinstaliranja operativnog sistema podstiče stvaranje tržišta bez konkurencije jer dozvoljava da MIcrosoft operativni sistemi praktično budu na svim novoprodatim personalnim računarima. Aleks Singlton, predsednik Instituta, tvrdi da je dominantna pozicija Majkrosofta na tržištu Evropske Unije zapravo posledica činjenice da zbog prodaje personalnih računara sa preinstaliranim Windows operativnim sistemima kupci nikada ne dobijaju priliku da se upoznaju sa alternativnom ponudom operativnih sistema. Singlton čak ide dotle da u predlogu upućenom Evropskoj komisiji tvrdi kako “dominacija Majkrosofta nije u najboljem interesu javnosti jer ograničava tržište i usporava dalji tehnološki napredak koristeći se predrasudama kupaca.”

Predlog je upućen samo nedelju dana nakon što je Evropski Sud u prvom stepenu potvrdio kaznu u iznosu od 497 miliona Eura kompaniji Majkrosoft zbog “nefer ponašanja na tržištu i upornog odbijanja da ostalim proizvođačima omogući slobodan pristup Windows operativnom sistemu i pratećim aplikacijama.” Predlog se ne odnosi na Apple Mac računare koje stručnjaci Instituta ocenjuju kao ponudu koja, uprkos tvrdanjma o nadmoćnosti, nije konkurentna Majkrosoftu i ima premali udeo na evropskom tržištu.

Dajem auto za iPhone

by

0

Tinejdžer Džordž Hoc (George Hotz) koji je uspeo da uhakuje iPhone i oslobodi ga stega AT&T mreže tvrdi kako je postigao dogovor sa eBay servisom mobilnih telefona CertiCell LLC da svoj hakovani iPhone zameni za sportski automobil Nissan 350Z i tri zarobljena iPhone-a od 8Gb koja će poslati svojim pomagačima.

Postupak koji je Džordž Hoc objavio prošle nedelje na svom blogu otvara mogućnost nezavisnim proizvođačima da ponude iPhone i onima koji ne žele da koriste mrežu AT&T ili joj nemaju pristupa. Legalnost ovog postupka još uvek je pod znakom pitanja.

Linux u civilu

by

1

U okviru projekta britanske vlade “Promena na bolje” (ChangeUp) namenjenom pružanju podrške i razvoju civilnog sektora prošle godine je na adrese odabranih organizacija u istočnoj Engleskoj pristiglo 10 stonih računara sa FOSS operativnim sistemom i aplikacijama. Računare pokreće Ubuntu Linux a od korisnih stvarčica na njima su instalirani Open Office (kancelarijski paket), Evolution (emai-adresar-kalendar integrator), Firefox (Internet pregledač), Scribus (prelom teksta), Project Planner (upravljanje projektima) i GnuCash (finansije). Cilj ovog eksperimentalnog projekta bio je ispitivanje podobnosti upotrebe FOSS rešenja u radu i izgradnji ICT infrastrukture organizacija civilnog sektora. Za sve organizacije je organizovan zajednički seminar – uvod u filozofiju FOSS pokreta – a zatim u svakoj pojedinačno i osnovni trening za korišćenje Ubuntu-a i pomenutih paketa. Organizacije su bile u obavezi da nakon tri meseca daju procenu efikasnosti ponuđenih rešenja i popune prethodno pripremljeni upitnik. Nakon isteka probnog perioda rezultati su prikupljeni i predstavljeni na prezentaciji projekta.

Sami korisnici su iskazali zadovoljstvo ponuđenim rešenjima, pohvaljena je intuitivnost upotrebe i lakoća prilagođavanja novom okruženju uprkos predubeđenjima da je vlasnički softver mnogo napredniji. Otpor je zabeležen kod spoljnih dobavljača ICT usluga i tehničke podrške koji su uvođenje FOSS sistema videli kao pretnju sopstvenom poslu baziranom na Microsoft rešenjima a išlo se od pretnji raskidom ugovora do odbijanja bilo kakve podrške FOSS sistemima zbog neimenovanih problema u integraciji sa Windows okruženjem. Ovakav stav dobavljača tehničke podrške proizveo je i otpor na svim nivoima upravljačke strukture stvarajući lažan utisak o nemogućnosti dugoročnog održavanja FOSS sistema. Resursi prethodno uloženi u održavanje okruženja vlasničkog softvera, kao i problemi sa integracijom FOSS sistema u okruženja koja su bila sistemski bazirana na Microsoft rešenjima takođe su uočeni kao problem. Kako bilo, upravljačke strukture civilnog sektora možda nisu iskazale spremnost da FOSS sisteme usvoje na malo, ali samo upoznavanje sa mogućnostima koje FOSS sistemi pružaju učinila ih je mogućim rešenjem za sledeće veliko spremanje ICT infrastrukture (uslov – postojanje dugoročne tehničke podrške).

Predubeđenja o kvalitetu i stabilnosti, nedostatak kvalitetne i dugoročne podrške, bačena sredstva već investirana u vlasničku infrastrukturu kao i neupućenost u napredak na polju FOSS rešenja poznata su prepreka za prihvatanje FOSS sistema u različitim segmentima ICT tržišta. Zanimljivo kod ovog eksperimenta jeste stvaranje pozitivnog stava samih korisnika kao i postavljanje jasnih uslova za prihvatanje FOSS sistema od strane upravljačkih struktura organizacija civilnog sektora. Imajući u vidu da se osnovni način poslovanja i potrebe za ICT uslugama u ovom sektoru ne menjaju već godinama može se izvući zaključak da FOSS rešenja imaju budućnost u civilnom sektoru. Dodatni napor, da bi se osvajanje ovog segmenta tržišta izvelo do kraja, treba uložiti u jasno definisanje strategije nastupa prema onima koji odlučuju, razvoj tehničke podrške i poboljšanje integracije sa već postojećim rešenjima jer cena implementacije FOSS rešenja i njihov kvalitet već odavno nisu prepreka.

OSS pretraživač

by

0

“Pretraživači čine jednu od osnova infrastrukture Interneta i trenutno ne funkcionišu u korist korisnika. Zašto? Iz istih razloga iz kojih vlasnički softver ne funkcioniše: manjak slobode, nedostatak zajednice, manjak odgovornosti, manjak transparentnosti. Ovde pokušavamo da sve to promenimo.”

Ovako započinje poziv Sundare Radžana upućen programerima, softver inžinjerima i korisnicima Interneta dobre volje za kreiranje novog pretraživača koji bi bio pandan Guglu i ostalim vlasničkim pretraživačima. Sundara Radžan je deo tima koji radi na projektu Wikia Search, budućeg pretraživača iz Wikipedia porodice osnivača Džimija Vejlsa koji je ujedno i vođa ovog projekta. Stotine inžinjera koji su rade na realizaciji OSS pretraživača dele ubeđenje pokretača projekta kako će javna dostupnost algoritma za rangiranje stvoriti osećaja poverenja između pretraživača i njegovih korisnika. Algoritmi vlasničkih pretraživa, poput Gugla, trenutno se drže u najvećoj tajnosti i u velikoj su meri pod uticajem monetizacije samog pretraživanja. iz tog razlog su ljudi na Wikia Search uvereni kako će i sami rezultati biti relevantniji jer će i sami korisnici biti u prilici da poboljšaju algoritam pretraživanja i da ga brzo usklade sa budućim tehnologijama. Ovakvo konstantno unapređenje algortima, smatraju članovi tima, doprineće i minimizovanju napora koje spameri ulažu kako bi dostigli što bolju poziciju na pretraživačima.

Pomenuti poziv završava se molbom – “Pomozite mi, širite vest. Tražimo ljude koji će nastaviti sa razvojem wiki-pretraživača. Posebno trebamo nove članove zajednice koji su spremni da pomognu u kreiranju pretraživača sa ljudski-unapređenim rezultatima i programere koji će nam pomoći da izgradimo alternativni web pretraživač otvorenog koda”.

Ako ljudi sa Wikia Search već žele da naprave novi kao-Wiki pretraživač otvorenog koda u čijem će funkcionisanju sami korisnici imati velikog udela možda bi umesto potrage za programerima i budućim urednicima prvo trebali da ponude rešenje za probleme sa kojima se trenutno bori Wikipedia – na primer urednike sa lažnim referencama.

Sporazum Novell-MS javno dostupan

by

0

U skladu sa sopstvenim najavama Novell je u sklopu svog godišnjeg izveštaja američkoj komisiji za hartije od vrednosti priložio i, u novembru 2006. godine potpisane, ugovore sa kompanijom Microsoft. Potpisivanje je izazvalo pravu buru u Linuks i OSS zajednici i pored javne izjave Novell-a kako sporni ugovori ni u jednom delu ne krše postojeće i planirane GPL licence u pogledu patenata te da Novell neće dozvoliti da od strane Majkrosofta bude iskorišćen u borbi protiv zajednice besplatnog i slobodnog softvera. Nedavne tvrdnje zvaničnika Majkrosofta kako OSS projekti narušavaju bar 235 Majkrosoftovih patenata samo su obnovile rasprave o prirodi i posledicama Novell-Microsoft saradnje.

Na Internet prezentaciji američke Komisije za hartije od vrednosti mogu se naći sva tri Ugovora potpisana u novembru 2006. godine, i to:

  • Sporazum o poslovnoj saradnji – kompanije se obavezuju da u svoju zajedničku ponudu uključe podršku za SLES, uključujući i kupone podrške za isti, sa proizvodima poput Windows Servera, Virtual Servera i Viridiana. Ponuda je namenjena kompanijama koje Linuks i Windows žele da “upare” kroz virtuelizaciju. Ovaj sporazum sadrži i obavezu Majkrosofta da otkupi Novell SLES sertifikate sa kojima može slobodno da raspolaže.
  • Sporazum o tehničkoj saradnji – govori o obavezi Majkrosofta da finansira saradnju dve kompanije na: razvoju tehnologija za optimizaciju rada Windowsa i SLES u virtuelnim sredinama; razvoju alata upravljanje virtuelizacijom; razvoju “prevodilaca” za poboljšanje kompatibilnosti MS Office i OpenOffice-a; i na saradnju u poboljšanju interoperabilnosti između MS Aktivnog direktorijuma (Active Directory) i Novelovog eDirektorijuma (eDirectory).
  • Sporazum o saradnji u oblasti patenata – sigurno najkontroverzniji deo Ugovora sadrži zajedničku izjavu o neutuživanju korisnika predmetnih kompanija po osnovu sopstvenih patenata kao i odricanje prava na tužbu za kršenje patenata koje je nastalo pre potpisivanja sporazuma (uz specifična izuzeća poput OpenOffice-a, Open-Exchange platforme i WINE-a – bez ikakvih implikacija).

Predstavnici Novell-a nisu davali nikakve izjave u vezi podnesaka (inače zakonska obaveza) uz napomenu da su o sadržini Sporazuma dovoljno govorili te da se svi oni koji su Novell napadali proteklih meseci mogu i sami uveriti u iskrenost i namere Novell-a da ne prihvati neosnovane tvrdnje o povredi patenata od strane Majkrosofta. Ono u čemu se i Novell i Majkrosoft slažu jeste da je sporazum za kratko vreme doprineo većem učešću Linuksa (SLES) u korporativnom svetu i poboljšanju interoperabilnosti dva operativna sistema. Po priznanju samog Novell-a upravo je Majkrosoft glavni kanal kroz koji Novell vrši distribuciju svojih Linuks zasnovanih rešenja – “U prvom kvartalu imamo rast od 60 procenata za SuSE Linux u odnosu na prethodnu godinu.” – kaže Džustin Stajnman, direktor marketinga za Novell Linux.