Zvanično srpsko ICT rešenje

U blogosferi je gotovo nezapaženo prošla najava Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo srpske Vlade o privođenju kraju projekta izrade prve verzije informatičkog softvera prevedenog na srpski jezik, koji će biti ponuđen besplatno svakom građaninu i malom preduzeću u Srbiji. Razlog može biti kako opšta opsesija medija rešavanjem problema Kosova i Metohije tako i nedostatak bilo kakve “zvanične” informacije na samom sajtu Ministarstva.

Kako se u članku “Od februara 2008. besplatni informatički softver na srpskom”, objavljenom u jučerašnjem BLIC-u (zasnovan na Tanjugovoj vesti), tvrdi, Ministarstvo se ubrzano priprema da građanima i maloj privredi ponudi Linuks distribuciju Fedora i/ili Ubuntu, kancelarijski paket OpenOffice.org, te internet pregledač (Firefox) i klijent za elektronsku poštu (Thunderbird), oba proizvoda iz Mozilla porodice, čime bi se “po prvi put” u ponudi našlo objedinjeno bazično rešenje za “pokretanje” računara na srpskom jeziku – ovaj put sa blagoslovom države i još sve zasnovano na besplatnim i rešenjima otvorenog koda.

Projekat se finansira sredstavima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo a cilj je ušteda u uvozu softvera i smanjenje procenta instaliranih piratskih verzija (većinom Majkrooftovih) programa u Srbiji. Osnovna namera Ministarstva je da se pored daljeg zalaganja za legalizaciju softvera na ovaj način izbori i za poboljšanje položaja srpske softverske industrije. Što se samog procesa lokalizacije (misli se verovatno na dovršetak započetog o.a.) na srpski jezik tiče beogradski ETF i FON “zaduženi” su za srpsku verziju Ubuntua i Fedore, Matematički za OpenOffice.org, dok Elektronski fakultet u Nišu radi lokalizaciju Mozilla-inih programa.

Ostaje nejasno da li je proces lokalizacije zapravo samo nastavak rada na dovršenju već postojećih (nekompletnih) prevoda ili se sve radi iz početka, te hoće li Ministarstvo, po okončanju ove faze projekta, jednom kada ponuda “srpskog Linuksa” bude javno dostupna, sve zasluge i pohvale zadržati za sebe zanemarujući pojedince i grupe koji na lokalizaciji rade već godinama. Kako bilo, ovakve “poduhvate” treba pozdraviti pa makar i kao zamenu za dobrobiti deregulacije tržišta telekomunikacija za koju Ministarka Aleksandra Smiljanić niti “ima snage” niti podršku kolega iz Vlade.

7 thoughts on “Zvanično srpsko ICT rešenje

  1. Право питање је шта ће да буде са локализацијама које су завршене, а обухваћене су уговорима.

  2. Filipe to je pitanje na koje za sada nema odgovora jer ni na prezentaciji Ministarstva niti Zavoda za informatiku i internet nema detaljnijih informacija osim ove prenete Tanjugove vesti. Primera radi, sudeći po komentarima na sajtu Blic-a, srpski Ubuntu tim je za ovaj projekat saznao iz novina iako je distribucija na kojoj rade deo buduće ponude Ministarstva. Ako se ovde radi o komercijalnim ugovorima sa fakultetima i lokalizaciji zasnovanoj na već postojećem “minulom radu” čini mi se da će prevodioci “pravdu” morati, najbolje zajedno, da potraže na Sudu – no ovo je već spekulacija koja se zasniva na činjenicama koje u ovom trenutku nisu poznate. Upravo zbog “tajnosti” celog ovog projekta nadam se da će i ovaj zapis na mom blogu doprineti da se javi i neko ko radi na projektu te da svim zainteresovanim stranama “pojasni” o čemu se ovde zapravo radi – dotle nam ostaje ili da čekamo ili da uputimo zahtev po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja 😉

  3. Реално, занима и мене, пошто већ годину и по дана преводим Фајерфокс и остале Мозилине алате на српски. Превод је готов, и остаје само да прође Мозилину контролу квалитета како би се појавио званично доступан на нету.

    Превод о коме је реч састављен је од ствари које су већ биле доступне (превод за Фајерфокс Николе Радовановића), ствари које сам урадио ја (превод за Тандерберд), као и нових делова које сам урадио уз помоћ неколицине заинтересованих (укључена је нпр. српска провера правописа Горана Ракића, урађена на основу рада на корпусу српског језика са МАТФ у Београду, али су ту и друге ствари).

  4. Ако превод већ постоји и ако је то тако лако проверити једном простом претрагом интернета, а уз то имамо и списак и алата и преводилачких акција описаних на рецимо Нашем писму (www.nasepismo.net) чему онда тајност? Министарство ове пројекте не ради на лепе очи већ ће неко бити плаћен и/или негде успут се уградити те тајност пројекта могу само на један начин да схватим.

  5. Milane ja nisam hteo da se bavim nagađanjima već mi je namera bila da jednu vest koja nije dobila publicitet koji zaslužuje “proguram” kroz blogosferu i da probam da pokrenem timove koji se bave lokalizacijom kako Linuks distribucija tako i FOSS i vlasničkih aplikacija kako bi se u jednoj javnoj internet raspravi “otkrila” pozadina cele ove priče o ulozi države u kreoranju “srpskog softvera”.

    Primera radi, zato što nisam hteo da nagađam na osnovu nepotpunih informacija u ovom zapisu namerno je “ispušteno” i dovođenje u vezu odabira Fedora distribucije i otvaranja Red Hat regionalnog centra u Vršcu u februaru ove godine.

  6. Hvala Časlave na ovom zanimljivom detalju o nastanku i toku projekta bar što se tiče lokalizacije Fedore. Meni je recimo najzanimljiviji sledeći deo iz pozivnog pisma:

    Na predlog Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije, prihvatili smo izradu projekta lokalizacije Fedora 8 distribucije na srpski jezik.

    Kako ste Vi već angažovani na tom projektu i prijavljeni kao
    koordinator, i imate određeni rad i rezultate iza sebe, ovim putem Vas pozivamo na saradnju po ovom pitanju, kako bismo zajedničkim snagama, znanjem, iskustvom i trudom, doprineli ostvarenju zajedničkog cilja. Mi posedujemo odgovarajuću infrastrukturu i resurse koje možemo zajedno sa Vama da iskoristimo tokom naše saradnje.

    iz koga (samo) mogu da naslutim da je neko u Ministarstvu odlučio da preko noći krene u lokalizaciju bez ikakvog predznanja o postojećim timovima koji su okupljeni oko lokalizacije distribucija i aplikacija. Još samo da se predstavljanje prevedenih distribucija, paketa i aplikacija poklopi sa (sve manje verovatnim) drugim krugom izbora i znaćemo na čemu smo 😉

Ostavite odgovor