Dolina gladi, kako da ne!

Svojevremeno sam imao prilike da radim kao fotoreporter Glasa Javnosti čiji je novinar, a moj tadašnji kolega, Dragan Alempijević davne 1998. godine (koliko se sećam) izdumao kovanicu “dolina gladi” koja je u dve reči, relativno verno, preslikavala tadašnji Kragujevac. Izraz su kasnije njegove kolege, dopisnici iz provincijalizovanog grada na Lepenici, oberučke prihvatili što u nedostatku sopstvene imaginacije, a što zbog neimanja volje za razmišljanjem. Kovanica je od tada neprekidno u upotrebi, posebno u situaciji kada treba opanjkavati lokalnu vlast ili republičku Vladu. Nije vredelo ukazivanje na statističke podatke o porastu standarda stanovništva, post petooktobarskom masovnom obnjavljanju bele tehnike niti o broju kragujevčana koji si mogu priuštiti letnje aranžmane – provinsijski novinari, a Boga mi i prestonički, nisu se libili da kovanicu mog bivšeg kolege (zlo)upotrebljavaju kad god bi im se to učinilo zgodnim. Jebiga, mora tako da bude kad većina dopisnika još uvek veruje da je te davne 1998. 20-30 maraka (15-ak Eura) bilo dovoljno za mesečno izdržavanje cele porodice.

Iskreno, meni se ovo “preterivanje” poodavno smučili, ali do skora sam ga jednostavno ignorisao – znam ko piše za novine pa prosto nema svrhe više se nervirati zbog “čobana” (što bi rekao moj Milutin). Od kako je “nova” gradska vlast preuzela dizgine u svoje ruke čini mi se da Kragujevcu pristaje jedna nova kovanica – dolina kafana! Ne biste mi verovali na kojim sve mestima ćete u Kragujevcu naleteti na kafanu i “pripadajuću” baštu, otvaraju se “namenske” pešačke zone, zatvaraju ulice zbog “zaslužnih” kafedžija, ruši staro gradsko jezgro za baštensku garnituru više. Tako je kafedžija Toza predizbornu propagandnu vožnju sadašnjeg gradonačelnika naplatio “nenadanim” zatvaranjm ulice tik ispred svoje buduće letnje bašte, a vrhunac sam “uslikao” pre par dana u samom centru grada – vlasnik restorana “TIME-OUT” je i pored cele bivše robne kuće sa prizemljem i dva sprata koju je pretvorio u restoran, i pored već zauzetog trotoara rešio da, “uz blagoslov” lokalne vlasti, na zelenoj površini (čitaj u parkiću – gde se deca igraju!) postavi daščanu platformu i na njoj letnju baštu.

Sad, ne smeta meni preduzetnički duh, ne smeta mi ni što se neko iz ovdašnje vlasti “preračunao” da (mu) se više isplati letnja bašta (plaća se dnevno po stolu) nego parkić – smeta mi što odluka o uređenju grada (doneta u decembru 2005) koja reguliše postavljanje letnjih bašti strogo propisuje da se bašte mogu postavljati tako da ne oštećuju javnu površinu (piše: samo stolovi i stolice) te da se ne smeju koristiti platforme (u bilo kom obliku i od bilo kog materijala). Dalje, odluka kaže da se letnja bašta može postaviti samo ispred objekta, što je u ovom slučaju već urađeno, osim ako se termin “ispred objekta” ne odnosi na ceo trg (što me ne bi iznenadilo imajući u vidu ko sedi u Savetu za uređenje Grada), i konačno, ovde se radi o zauzeću javne zelene površine na kojoj je implicitno zabranjeno postavljanje objekata i uređaja!

Kalimero bi sad sigurno nazvao “Nepravda” a ja Vam kažem – Kragujevac više nije dolina gladi – postao je dolina kafana i letnjih bašti da parafraziram pokojnog Predsednika: Ako već ne znamo da radimo, bar znamo da pijemo!!

Crvena linija

Od praistorije pa do danas, u svim civilizacijama magija je jednostavno realnost, tvrde stručnjaci. Međutim, magija u savremenom svetu je dobila potpuno drugačije obličje zahvaljujući tehnološkoj ekspanziji. Magijom se sada bave najmoćnije vojne sile, a efekti koji se postižu na taj način, najblaže rečeno su zastrašujući. crvena linija otkriva da su se takve psihološke operacije izvodile i na ovim prostorima.

Ovako je na javnom servisu najavljena emisija CRVENA LINIJA: MAGIJA U FUNKCIJI SPECIJALNOG RATA (urednici Dušan Vojvodić i Ivana Maričić) koja je na RTS-u već emitovana u četiri navrata (četvrtkom u udarnom terminu i repriza subotom popodne) tokom juna i jula. Nažalost, ne mogu Vam preneti utisak o celokupnoj emisiji jer sam je pratio (u neverici) u dva navrata po 15-ak minuta. Gomila likova koji mi deluju kao gosti s’ kraja prošlog veka na istom tom javnom servisu (tada se zvao RTS o.a.) pričaju o tome kako je, u suštini, sve ono što nam se dešava(lo) posledica delovanja magijskih sila pod kontrolom svetskih moćnika i tajnih organizacija … UŽAS … a taman sam se ponadao da su “borci protiv mađije” konačno otišli u ilegalu.

Naravno, ne iznenađuje me ovakav “pristup” temi od Dušana Vojvodića koji je svojevremeno, kao zamenik glodura, sa Dragoljubom Milanovićem optužen za teška dela protiv bezbednosti povodom pogibije zaposlenih u zgradi RTS-a tokom NATO intervencije (te večeri je svoju kćerku Nataliju Sinanović, dežurnog novinara, izveo iz zgrade pola sata pre bombardovanja). Ne iznenađuje me ni što kod Vojvodićevih kolega nije bilo osećaja da se na ovakav skandal reaguje jer većina srpskih novinara godinama unazad neguje sličan stil novinartsva – senzacionalizam i manipulacija činjenicama u cilju da se “p(r)ogura” ideja neke interesne grupe, medijske kuće ili samog autora. Slično Vojvodiću i B92, “perjanica nezavisnog novinarstva”, pre par dana najavljuje tajnu sednicu Vlade Srbije o Mladiću koja će biti održana tokom naredne nedelje – mislim ako je tajna kako onda B92 zna za nju? Možda cela ona priča s’ početka ovog zapisa i nije baš tako naivna …

Mirko ide u Grčku

Došlo je vreme da Mirko Alvirović, večiti voditelj i “vlasnik” emisije SAT, promeni svoju rutu za letovanje. U specijalu koji se emituje na prvom programu javnog servisa u nedelju Mirko će nas “voditi” u Grčku! Ove sezone, po preporuci SAT-a, neće biti tradicionalnog lomatanja na ruti Beograd – Petrovac na moru na kojoj Mirko poznaje svaku rupu, pamti postojeću i nepostojeću horizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju, sa setom (valjda) se priseća svih radova srpskih (oko Prijepolja) i crnogorskih (u kanjonu Morače) putara a mentalno je spreman da u svakom trenutku da precizne podatke o dubini ulegnuća na kolovozu i procentu opasnosti od odrona za svaki kilometar puta. Umesto dugog putovanja ka “drugom oku u glavi”, od nedavno, gle čuda, inostranstvo, Mirko, stimulisan kamerama javnog servisa, rešio da ove godine kad već mora po prvi put da putuje u inostranstvo bar izabere koje. A gde bi Mirko nego u nama blisku, pravo-pravoslavnu i prijateljsku Grčku, nepravedno zapostavljenu zbog pritisaka koje je Mirko donedavno trpeo od “poslednjeg komunističkog režima” u Evropi.

Sad da li je Mirku žena našla davno izgubljeni pasoš pa ovaj rešio da malo vežba ruski koji je koliko onomad učio u školi ili je možda Mirko pročitao neki od potresnih putopisa doktora Koštunice sa njegovih brojnih “šjetovanja” u Hilandaru. Ko će ga znati. Kako bilo, nemojte da očekujete da Vam Mirko ispriča, ne daj Bože emituje snimke, kako je čekao u redu za Grčku vizu, kako se zbog toga osećao nelagodno, kao neki, daleko bilo, kriminalac il’ još gore ilegalac. Oko viza za odlazak iz Srbije (a kako bez vize) koje nam zemlje EU “krvavo naplaćuju” javni servis ima jasnu politiku – cena može, razlozi nikako.

Srećan Vam put Mirko !

Izmena, 25. jun 2006.

Izvinjavam se Mirku Alviroviću jer sam pre vremena “otpisao” njegovo putešestvije u nezavisnu i samostalnu Crnu Goru. Mirko je danas premijerno otputovao u Budvu, usput zivkajući ministre iz obe države i posećujući “prijateljski nastrojene” usputne birtije.

Kataloška prodaja

Evo priznajem – kriv sam! Kriv sam što sam tužnu državu Srbiju i njene građane oštetio ne plaćajući carinu na robu koju sam poručivao preko kataloga Neckermman-a i Quelle-a. Ako se priznaju olakšavujuće okolnosti – nisam poručivao mnogo – 30-ak hiljada dinara. Ako treba spreman sam i da retroaktivno platim iznos carina i poreza za koje sam oštetio državu. Ne marim čak ni što je u vreme kada sam robu poručivao i plaćao zakonska regulativa to dozvoljavala – ako je tužna država pretrpela štetu – evo tu sam ! Pod jednim uslovom naravno, pa nisam ni ja mutav valjda. Da Pošta te iste tužne države da vrati sav novac koji je zaradila dostavom Neckermann i Quelle paketa i da rukovodstvo te iste Pošte, imenovano od Vlade tužne države, krivično odgovara bar za deo štete nanete tužnom narodu tužne države.

Na sajtu tužne Pošte Neckerman je stavljen u često postavljana pitanja (FAQ) a kanda da smo zaboravili kako je sa optimizmom najavljeno potpisivanje ugovora između zlog Neckermann-a i tužne Pošte sada davne 2003 godine.

Svaki koj’ pazari

U današnjem Blicu objavljen je oglas Intesa Leasing-a za novi Dacia Logan sa klimom. Ništa čudno, reći ćete, osim što u oglasu između ostalog stoji i sledeći tekst:

“Svaki ko kupi Dacia Logan preko Intesa Leasing-a u periodu trajanja karavana, stiče pravo na POKLON frižider za auto”

Ono jeste da su italijani relativno skoro kupili Delta banku od Miškovića ali su prilikom kupovine preuzeli i kadrove koji valjda znaju da nikakvom palatalizacijom, čak ni po modelima Predraga Markovića, SVAKO ne mož’ da bidne SVAKI!

Ponovo radi blog

Nakon gotovo mesec dana pauze na blogu zbog spremanja ispita evo ponovo svečano krećem sa radom.

Nažalost, propustio sam neke zaista zanimljive (bar meni) događaje poput novog srpskog Zakona o verskim zajednicama i ovog o povratku imovine crkvama (preko reda naravno), crnogorski referendum i konačni kraj velike Jugoslavije, puštanje na slobodu Joce Amsterdama koji je u Srbiju poslat da bude osuđen i utamničen a ne da izađe napolje na “časnu reč” … kao i još dosta toga.

Pored spremanja ispita, glavna briga poslednjih nedelja bili su klinci. Na slici je beba Milica, dva meseca i dve nedelje, koja ubrzano raste i neprestano uvežbava svoje najjače oružije – dečiji osmeh …

Za svaki slučaj

Valjda je tako, boraveći nedavno na kragujevačkom groblju Bozman primetio sam ovaj “čudni” porodični spomenik (šta ću kad volim da čitam). Spomenik manje više, ali slika, pa nedostajuće godine za Ratomira! Otkuda da su na slici majka i sin iz najboljih dana – Polka danas ima 85 godina a mlađahni Ratomir bar 40-ak – faktičko stanje koje nikako ne odgovara “prikazu”. Čak ni posle konsultacija sa prisutnim prijateljima nisam uspeo da odagnam nedoumice u koju me je ovako “kreirana” poslednja poruka Svetu dovela. Iako mi se na prvi pogled čini da je reč o još jednom novosrpskom običaju, ne mogu da se oduprem utisku da ovakav nadgrobni spomenik nosi i neku dublju, meni zasada, nedokučivu kosmičku poruku.

Evo i kratke liste mojih nedoumica,

  • “sluti” li to majka istovremenu smrt kad i sin (da što bi slika bila zajednička!)
  • majka “učinjela” voljenom sinu pa ga stavila na spomenik ne bi li ga vezala za kuću i grad u kome žive, pokazala koliko joj je do deteta stalo i da će za nju njen sin ostati doveka golobradi dečačić (zato zajednička slika)
  • prozaičan razlog – nije majka htela da sluti hoće li njen naslednik fizički svet napustiti u ovom ili narednom veku (čemu ovakva slika!)

a Vi ako imate kakavo objašnjenje ili ste i sami u nedoumici slobodno se izjasnite.