Sukob civilizacija

Ovo je još jedna iz serije karikatura koje su nakon objavljivanja u danskom Jylland-posten-u (autor: Lars Refn) dovele do otvorenog sukoba između islamskih zemalja i Danske. U prethodnom postu na ovu temu napisao sam da bi bilo sramota za danske novinare da se izvine zbog objavljivanja karikatura jer bi to praktično značilo da su neke religije zaštićene od bilo kog vida kritike. Nažalost danski list se javno izvinio već sledećeg dana u nešto zavijenoj formi i naizgled u skladu sa principima slobodne štampe, ali … uostalom pročitajte sami izvinjenje.

S’ druge strane u Evropi se lagano razbuktava sukob liberalnog dela javnosti i političkih (korektnih) elita. Britanski Donji Dom odbacio je predlog Vlade (drugi predlog koji je odbačen za mandata Tonija Blera) da se kao prekršaj označi namerno/nenamerno “vređanje” verskih osećanja koje za posledicu može/ali i ne mora da ima izazivanje verske mržnje. Formulacija britanskih zakonodavaca je tako uvijena da je možda najbolje da pročitate šta Rowan Atkinson kaže na tu temu. U Francuskoj, France-Soir (inače već mesecima u finansijskoj krizi zbog malog tiraža) objavio je na naslovnoj strani karikaturu na kojoj, zajedno u oblacima sede Muhamed, jevrejski i hrišćanski Bog kao i Buda, na kojoj hrišćanski Bog kaže Muhamedu – “Nemoj sad da se žališ, Muhamede, sve su nas dole ismejavali”. Na unutrušanjim stranama list je objavio i sporne karikature, isto kao i nemački Die Welt, španski El Periodico i italijanska La Stampa. Moto svih ovih članaka je “Imamo pravo na slobodu reči!”

I dok novinari u zapadnoj Evropi pokušavaju da odbrane slobodu izražavanja, s druge strane političke elite, podstaknute pre svega ekonomskim interesima svojih privreda, pokreću jednu, po mom mišljenju, nezgrapno iskonstruisanu raspravu o granici do koje se sme ići u kritici religije i to svake ponaosob, ne obazirući se na kritike da time direktno ograničavaju stečene slobode sopstvenih građana i u povlašćen položaj dovode pripadnike pojedinih verskih grupa u sekularnim društvima. Jer ukoliko Evropa danas poklekne pred pretnjama radikalnih islamskih grupa, artikulisanih čak i kroz postupke Vlada pojedinih islamskih zemalja, već koliko sutra i druge verske zajednice imaće puno pravo da traže iste ili slične “povlastice” za sebe. Model građanskog društva u kome je religija odvojena od države a vera i ispovedanje lična stvar pojedinca mogao bi da se lako uruši poput kule od karata pred naletom “verskog” fanatizma.





Slika proroka

Ova karikatura iz serijala Muhammed, autora Jens Julius Hansen-a objavljena u časopisu Jyllands-Posten, jedna je od dvanaest karikatura koje se uzdrmale odnose između islamskog sveta i Danske i Norveške, zemalja u kojima su karikature štampane. Ostale možete videti na sledećoj adresi. Nije sporna poruka karikatura kao ni to što one predstavljaju lično viđenje proroka Muhameda i Islama od strane autora – sporno je što su se autori drznuli da slikom i likom prikažu ono što u islamskom svetu predstavlja “večni” tabu.

Cela serija nastala je nakon što je danski pisac Kare Bluitgen imao problema da pronađe ilustratora voljnog (čitaj dovoljno habrog) za svoju knjigu o proroku – tri autora su ga odbila u strahu za svoj život. Frants Iver Gundelach, predsednik Danskog Udruženja Pisaca osudio je ovaj događaj kao pretnju slobodi govora a najveći danski dnevnik odazvao se pozivom 40-orici autora od kojih se samo 12 usudilo da pošalje svoje karikature. Prve reakcije došle su od danskog Imama Raed Hlayhel-a koji je karikature osudio kao uvredu za sve Muslimane Sveta i zatražio javno izvinjenje lista koje je odbijeno. Usledile su pretnje bombaškim napadima, pakistanska partija Jamaaat-e-Islami ponudila je i nagradu od 5,000 kruna svakome ko ubije nekog od autora karikatura, islamska konferencija uputila je protest danskoj Vladi, vodeći autori islamskog Sveta ocenili su karikature kao uvredu za milijardu muslimana, a komesar UN za ljudska prava Luiz Arbur, ocenila je postupak novinara kao neprihvatljiv i obećala da će se njen komesarijat pozabaviti optužbama za “Islamofobiju” i rasizam.

I dok ovaj “slučaj” eskalira (namerno izbegavam proskribovani izraz afera) puneći stupce svetskih medija moram da se upitam nije li u pitanju prvi otvoreni globalni sukob na tlu Evrope između prava muslimana da ispovedaju svoju veru i principa zapadnog sekularnog društva u kome svaka individua ima pravo na svoje lično viđenje Sveta (u okvirima Zakona iliti društveno prihvatljivih normi). Budu li danski novinari prinuđeni na izvinjenje zbog objavljenih karikatura neće li to značiti povlačenje zapadne civilizacije i naznaku dobrovoljnog odricanja od teško stečenih sloboda pojedinca u korist veštačkog “poštovanja” principa multikulturalnosti i tolerancije.





Kazna, šta li je

Sećate se gužve u gradiću Waco između David Koresh-a, njegove sekte sledbenika Davida i agenata FBI februara 1993 godine? Nedugo nakon toga kao da su svi zaboravili na ovaj gradić. Na BBC-u je ovih dana osvanula vest o svešteniku baptističke crkve Kyle Lake-u koji je nastradao od elektrošoka prilikom rituala krštenja u baptističkoj crkvi lokalnog Univerziteta. Sveštenik se tokom rituala nalazio u malom bazenu a elektrošok je doživeo kada je posegnu za obližnjim mikrofonom.

E sad, ostavljam Vama da sami prosudite i protumačite ovu vest. Meni je, recimo, zanimljiva šarolikost tumačenja ovakvog jednog događaja zavisno od ličnih ubeđenja tumača. Na primer za vernika, bilo koje veroispovesti, ovo je očigledan primer Božije kazne “grešnog” sveštenika. Za iste te vernika, ali neke druge hrišćanske sekte, ovo bi verovatno bio argument više u osudi baptističke “jeresi”. Za nekog agnostika ili ateistu događaj nameće jasan zaključak da je nauka ubeležila još jedan poen u utakmici sa religijom. Zanimaju me Vaša tumačenja i komentari!?!