Author Archives: veličković@blog

OSS pretraživač

by

0

“Pretraživači čine jednu od osnova infrastrukture Interneta i trenutno ne funkcionišu u korist korisnika. Zašto? Iz istih razloga iz kojih vlasnički softver ne funkcioniše: manjak slobode, nedostatak zajednice, manjak odgovornosti, manjak transparentnosti. Ovde pokušavamo da sve to promenimo.”

Ovako započinje poziv Sundare Radžana upućen programerima, softver inžinjerima i korisnicima Interneta dobre volje za kreiranje novog pretraživača koji bi bio pandan Guglu i ostalim vlasničkim pretraživačima. Sundara Radžan je deo tima koji radi na projektu Wikia Search, budućeg pretraživača iz Wikipedia porodice osnivača Džimija Vejlsa koji je ujedno i vođa ovog projekta. Stotine inžinjera koji su rade na realizaciji OSS pretraživača dele ubeđenje pokretača projekta kako će javna dostupnost algoritma za rangiranje stvoriti osećaja poverenja između pretraživača i njegovih korisnika. Algoritmi vlasničkih pretraživa, poput Gugla, trenutno se drže u najvećoj tajnosti i u velikoj su meri pod uticajem monetizacije samog pretraživanja. iz tog razlog su ljudi na Wikia Search uvereni kako će i sami rezultati biti relevantniji jer će i sami korisnici biti u prilici da poboljšaju algoritam pretraživanja i da ga brzo usklade sa budućim tehnologijama. Ovakvo konstantno unapređenje algortima, smatraju članovi tima, doprineće i minimizovanju napora koje spameri ulažu kako bi dostigli što bolju poziciju na pretraživačima.

Pomenuti poziv završava se molbom – “Pomozite mi, širite vest. Tražimo ljude koji će nastaviti sa razvojem wiki-pretraživača. Posebno trebamo nove članove zajednice koji su spremni da pomognu u kreiranju pretraživača sa ljudski-unapređenim rezultatima i programere koji će nam pomoći da izgradimo alternativni web pretraživač otvorenog koda”.

Ako ljudi sa Wikia Search već žele da naprave novi kao-Wiki pretraživač otvorenog koda u čijem će funkcionisanju sami korisnici imati velikog udela možda bi umesto potrage za programerima i budućim urednicima prvo trebali da ponude rešenje za probleme sa kojima se trenutno bori Wikipedia – na primer urednike sa lažnim referencama.

Neću da budem Dalit u Bolivudskom filmu

by

0

… neću da budem Hindus u kastinskom sistemu … tako nekako bi p(j)evalo danas Zabranjeno pušenje da kojim slučajem svoje prve snimke objavi u Indiji. Proteklog vikenda na trkalištu u Mumbaiu (Bombaj) budistički monasi blagoslovili su prelazak na Budizam oko pet hiljada ljudi. Iako je 5,000 “pokrštenih” znatno manje od 100,000, koliko su organizatori najavljivali, to je do sada najveći zabeleženi masovni, organizovani, prelazak na Budizam u modernoj istoriji Indije. Većina konvertita pripada Hindu kasti Dalita, jednoj od najnižih kasti u kastinskom sistemu – takozvani “nedodirljivi” kojih u Indiji, prema procenama, ima gotovo 200 miliona. Prelaskom u Budizam apostate se nadaju da će uspeti da pobegnu od sudbine koja im je “zapisana” u strogom Hindu sistemu podele na kaste i njihovih uloga u društvu. Iako je sistem kasti u Indiji Ustavom stavljen van snage u mnogim federalnim državama ga se i dalje “nezvanično” pridržavaju. Po rečima Aruna Kote, aktiviste Nacionalne akcije za ljudska prava Dalita, “kada pređu u drugu veru, najmanje što mogu da dobiju je da budu poštovani kao ljudska bića”.

Prelazak u drugu religiju u Indiji i danas izaziva oštre reakcije posebno u slučajevima kada se radi o prelasku iz Hinduizma u Hrišćanstvo ili Islam. Pre par nedelja dva katolička sveštenika pretučena su pod optužbom kako žele da u svoju veru prevedu grupu stanovnika Hindu sela. Protivljenje prelasku Hindusa u Budizam su blaža jer se na Budizam gleda kao na davno radvojen krak (diocezu) Hinduizma. Kako bilo pojedine federalne države sa većinskim Hindu stanovništvom, posebno one kojima upravlja Hindu Bartija Janata stranka strogim zakonima brane prelazak Hindusa u druge religije.

Keine Coca-Cola

by

0

Sudan je, uz slike stradanja i genocida u Darfuru, poznat i kao najznačajniji proizvođač i izvoznik gume arabike (Akacija guma, aditiv E414) koja se koristi u prehrambenoj industriji za proizvode poput žvaka, slatkiša, fondana, vina … i najvažnije za ovu priču Koka-Kole i ostalih gaziranih pića (baš me krenulo danas sa gaziranim aaa?). Nakon što je američka Vlada odlučila da pooštri sankcije Sudanu, prozvanim se našao Ambasador Sudana koji je odmah zakazao konferenciju za štampu (priložen i video snimak) na kojoj je zapretio kako bi Vlada Sudana mogla da zaustavi izvoz gume arabika podsećajući da industrija gaziranih pića zavisi od tog proizvoda. Kako bi pojačao svoj diplomatski pristup rešenju problema Ambasador Sudana, Džon Ukec Lut Ukec, se istom prilikom pred okupljenim novinarima razmahao bocom Koka-Kole. Prosto rečeno – zaboravite na genocid ili će Zapadni svet ostati bez Koka-Kole – poruka je koja će sigurno ostati upamćena.
A što se tiče onih koji ove vrele letnje dane vole da “prekrate” pivcem ‘ladnim ki zmiče i misle da ne treba da brinu – arabika se koristi i u industriji prerade i proizvodnje piva – znači zalihe!

Jel’ vam se spava?

by

1

Profesor molekularne biologije i biotehnologije Piter Pajper, stručnjak za starenje sa Univerziteta u Šefildu, radi na istraživanju uticaja konzervansa E211 (natrijum benzoat) na ljudski organizam još od 1999. godine kada su upravo njegova ispitivanja pokrenula pitanje o kancerogenom uticaju ovog aditiva. Ispitivanja koja je sprovela Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO), sa tada dostupnom tehnologijom, “oslobodila” su natrijum benzoat a brojne nacionalne agencije za standarde u prehrambenoj industriji dozvolile su njegovu upotrebu u napitcima poput Koka-kole, Pepsija i drugim gaziranim osvežavajućim napicima.

Ovih dana intervju Profesora Pajpera dat britanskom Indipendentu ponovo je izazvao pravu buru. Prema tvrdnjama Profesora Pajpera E211 (natrijum benzoat) štetno deluje na mitohondrije DNA ljudskog organizma do te mere da može u potpunosti da deaktivira ćelije. Mitohondrije koriste kiseonik da bi ljudskom organizmu obezbedile potrebnu energiju a njihova disfunkcionalnost se danas povezuje sa bolestima poput Parkinsonove kao i sa samim procesom starenja. Profesor Pajper upozorava roditelje da povedu računa prilikom kupovine gaziranih napitaka deci koji sadrže sporni konzervans i dodaje kako su njegova “najveća briga deca koja piju velike količine gaziranih pića”.

Antoniću mlad majore …

by

0

… predvodniče Koštunjave Gore (da je bolje ne bi valjalo). Znači Slobodan Antonić, analitičar opšte prakse, danas je u Politici uspeo da prevaziđe samoga sebe “iza ogledala” u članku sa “bezopasnim” naslovom Jednaki i jednakiji.

S’ naravoučenijem kako država i kada je “prav(n)a” a Boga mi i “neprav(n)a” mora da pokaže svima u nevladinom sektoru kako “joj se, eto, može”, Antonić nam nudi jedno iskrivljeno poimanje stvarnosti, uprošćeno do te mere da u isti koš stavlja organizacije Otpor iz 2000. i 1389 iz 2007. godine, a sve u cilju proglašavanja veličanja kriminalaca aktom slobode političkog delovanja i mišljenja. Po Antoniću plakati koji veličaju lošeg đaka komunističke oficirske škole, ratnog zločinca Ratka Mladića, su plakati političke sadržine – nikako podrška beguncu na međunarodnoj poternici. Razlike između NVO koje skrivanje i podršku ratnim zločincima osuđuju i onih koje istu zagovaraju nisu, po Antoniću, civilizacijsko već pitanje ideologije i raspodele moći u samom nevladinom sektoru, da kako. Problem je ne u Pravdi i Zakonu već u kršenju ljudskih prava onih koji drugačije misle, onih koji, poput “najjačih NVO” nemaju moćne zaštitnike (iz inostranstva) koji bi ih sačuvali od države (reda, pravde i jednakosti). Tako iskrivljeno predstavljanje stvarnosti od strane Antonića vraća nas u katakombe jednog suludog, od realnosti razdvojenog tumačenja stvarnosti 90-ih, doba Crnčevića, Kalajića, Kleopatri, Matića i mlađanog Vučića u punoj snazi – dobu u kome je svaka luda mogla svoju paranoju da proglasi opšteprihvatljivom stvarnošću.

Ne zaboravlja Antonić ni svoje političke saborce – krijući se iza kritike akcije Sablja, koja se pre par dana obila o vrata specijalnog Suda (premda u prvom stepenu), kršenjem ljudskih prava Antonić proglašava, posredno, sve ono što je činjeno u Srbiji 2000-2003. Da se Turci ne dosete Antonić u pomoć poziva i Fond za Humanitarno Pravi i Helsinški odbor kada su mu potrebni argumenti za “zločinačku” Sablju u kojoj je 10-ak hiljada “slučajnih prolaznika” privedeno na informativni razgovor, ne uhapšeno kako to Antonić tumači u nedostatku argumenata. Protiv nedostatka argumenata Antonić se služi i anegdotom o hapšenju direktora beogradskog ZOO vrta, ne zbog “prijateljevanja” sa kriminalcima daleko bilo, već jel’ te “što je Legija svraćao u ZOO vrt da gleda životinje” – dobro da se nije Antonić dosetio da neko može da doda i kako se “Legija najviše zadržavao ispred kaveza, a i družio, s’ majmunima” pa da mučninu od čitanja njegove “analitike” proba da izleči humorom – tuše – hvala Antoniću.

Kako bilo vrli analitičar zbivanja u srpskom Univerzumu, nesputanom razumom, argumentom i metodom, zaključuje kako je, avaj, moć pojedinih NVO toliko narasla da su postale jače od države. Kako Antonić tumači jedna dobra i naivna organizacija, ona srpska naravno, došla da od druge, strane srpskom podneblju i dakako plaćeničke, traži pomoć na putu do Pravde, a ne bi li je ova druga, plaćenička, odbila u strahu za katkalizmu sopstvenog budžeta. Ona prva organizacija, od milošte zvana 1389 – nastavlja Antonić – je izraz “autentične građanske inicijative” a ova druga, Fond za humanitarno pravo, iako je prvobitno možda i bila autentična, u strahu za sopstveni budžet i moć postala je zlo, plaćenička i nadasve “uspešno preduzeće” kojemu se država ima “naplatiti” kako bi i sama postala ozbiljna i (možda) opravdala hapšenje ljudi koji drugačije “politički misle” kako je ratni zločinac koji se danas krije u kvazi-srpskim pacovskim kanalima za dobro Srbije važniji nego sećanje na Zorana Đinđić i bezimene žrtve pale u ime i za račun srpskih nacionalnih interesa.

Šta tom i takvom analitičaru Antoniću, samozadovoljno zatvorenom u geto zvan Srbija, odgovoriti? Kako ga ubediti da svako glorifikovanje Ratka Mladića u Srbiji znači poraz za zemlju i ljude u čije je ime isti, s’ ludačkim žarom, protivno svakom ratnom pravu i bez zrnca vojničke časti, bio spreman i voljan da uništi sve one proglašene stranim telom “novog srpskog poretka”. Kategorije čovečnosti, stida, razuma i poštenja sam Antonić odbacuje u korist “moći i ideologije” pa bi stoga jedini kontra-argument Antoniću bilo Pravo – zakonska sankcija za veličanje zločina i zločinaca – nemački model na srpski način. Na žalost, kako to slavodobitno Srbiji oglasi radikalski Vučić, i taj kontra-argument ne vredi jer je Ministratstvo Pravde Republike Srbije (Ministar Dušan Petrović) juče, pre isteka roka zatvorske kazne, na slobodu pustilo Radojka Ljubičića i Đurađa Čvokića, osuđene na 30 i 20 dana zatvorske kazne respektivno, zbog lepljenja plakata “Bulevar Ratka Mladića”.

FIFA na tapetu

by

0

Postavka kako moć čini osnovu međunarodnih odnosa izgleda ne važi samo u politici već i u drugim sferama društvenog života, fudbalu na primer! Na nedavno održanom 57. kongresu FIFA (Međunarodna asocijacija nacionalnih fudbalskih saveza) Brazil i Argentina, dve velesile u fudbalskim merilima, uspešno su lobirale za zabranu međunarodnih mečeva na nadmorskim visinama preko 2,500 metara, potaknute pre svega lošom igrom svojih reprezentacija u mečevima “na ređem vazuhu i sa manjim procentom kiseonika”.

Ovakva odluka pod pritiskom “moćnih” izazvala je pravu buru negodovanja “ugroženih” u Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu – kako sportista tako i političara. Bolivijski Predsednik Evo Morales, zaljubljenik u fudbal kako se sam predstavlja, zajedno sa ministrima svoje Vlade odigrao je četiri fudbalske utakmice u La Pazu na nadmorskoj visini od 3,600 metara kako bi pokazao da je moguće igrati na visinama, i uz opasku “da ako moji ministri i ja možemo da igramo bez problema na ovoj visini, ne vidim zašto to ne bi mogle i zvezde svetskog fudbala”. I u ostalim “visokim” zemljama planirani su protesti i “pokazne vežbe” iz “visinskog fudbala” a Evo Morales je za 6. jun najavio i sastanak na najvišem nivou predstavnika “ugroženih” zemalja uz upozorenje kako “bez sporta – bez fudbala – neće biti ni jedinstva u Južnoj i Latinskoj Americi”.

Imajući u vidu reputaciju Moralesa koji ne samo da je veliki zaljubljenik u “najvažniju sporednu stvar na Svetu” već i jako uticajan i uporan, čak tvrdoglav, političar FIFA je takođe zakazala razgovor sa predstavnicima saveza koji su pogođeni ovom odlukom za 14. jun u Asunsionu, Paragvaj.

Sporazum Novell-MS javno dostupan

by

0

U skladu sa sopstvenim najavama Novell je u sklopu svog godišnjeg izveštaja američkoj komisiji za hartije od vrednosti priložio i, u novembru 2006. godine potpisane, ugovore sa kompanijom Microsoft. Potpisivanje je izazvalo pravu buru u Linuks i OSS zajednici i pored javne izjave Novell-a kako sporni ugovori ni u jednom delu ne krše postojeće i planirane GPL licence u pogledu patenata te da Novell neće dozvoliti da od strane Majkrosofta bude iskorišćen u borbi protiv zajednice besplatnog i slobodnog softvera. Nedavne tvrdnje zvaničnika Majkrosofta kako OSS projekti narušavaju bar 235 Majkrosoftovih patenata samo su obnovile rasprave o prirodi i posledicama Novell-Microsoft saradnje.

Na Internet prezentaciji američke Komisije za hartije od vrednosti mogu se naći sva tri Ugovora potpisana u novembru 2006. godine, i to:

  • Sporazum o poslovnoj saradnji – kompanije se obavezuju da u svoju zajedničku ponudu uključe podršku za SLES, uključujući i kupone podrške za isti, sa proizvodima poput Windows Servera, Virtual Servera i Viridiana. Ponuda je namenjena kompanijama koje Linuks i Windows žele da “upare” kroz virtuelizaciju. Ovaj sporazum sadrži i obavezu Majkrosofta da otkupi Novell SLES sertifikate sa kojima može slobodno da raspolaže.
  • Sporazum o tehničkoj saradnji – govori o obavezi Majkrosofta da finansira saradnju dve kompanije na: razvoju tehnologija za optimizaciju rada Windowsa i SLES u virtuelnim sredinama; razvoju alata upravljanje virtuelizacijom; razvoju “prevodilaca” za poboljšanje kompatibilnosti MS Office i OpenOffice-a; i na saradnju u poboljšanju interoperabilnosti između MS Aktivnog direktorijuma (Active Directory) i Novelovog eDirektorijuma (eDirectory).
  • Sporazum o saradnji u oblasti patenata – sigurno najkontroverzniji deo Ugovora sadrži zajedničku izjavu o neutuživanju korisnika predmetnih kompanija po osnovu sopstvenih patenata kao i odricanje prava na tužbu za kršenje patenata koje je nastalo pre potpisivanja sporazuma (uz specifična izuzeća poput OpenOffice-a, Open-Exchange platforme i WINE-a – bez ikakvih implikacija).

Predstavnici Novell-a nisu davali nikakve izjave u vezi podnesaka (inače zakonska obaveza) uz napomenu da su o sadržini Sporazuma dovoljno govorili te da se svi oni koji su Novell napadali proteklih meseci mogu i sami uveriti u iskrenost i namere Novell-a da ne prihvati neosnovane tvrdnje o povredi patenata od strane Majkrosofta. Ono u čemu se i Novell i Majkrosoft slažu jeste da je sporazum za kratko vreme doprineo većem učešću Linuksa (SLES) u korporativnom svetu i poboljšanju interoperabilnosti dva operativna sistema. Po priznanju samog Novell-a upravo je Majkrosoft glavni kanal kroz koji Novell vrši distribuciju svojih Linuks zasnovanih rešenja – “U prvom kvartalu imamo rast od 60 procenata za SuSE Linux u odnosu na prethodnu godinu.” – kaže Džustin Stajnman, direktor marketinga za Novell Linux.