Dobro ne baš pravu konkurenciju ali nakon tužbe koju je protiv YouTube-a podneo Viacom, medijske kuće FOX i NBC Universal najavili su pokretanje sopstvenog video portala preko koga će tržištu ponuditi filmove i serije iz sopstvene produkcije. Program će se publici ponuditi u obliku servisa na portalima Yahoo, AOL, MSN i MySpace socijalnoj mreži.
Tag Archives: Tržište
Nemojte više da me štitite MOLIM VAS!!!
Pošiljalac: SMSpotrosac
Poruka: Besplatni INFO:ispravnost hrane, cene, opasni aditivi, kvalitet proizvoda.
Posaljite SMS: PRIJAVA IME PREZIME GODINA RODJENJA MESTO na ****.
Cena prijave: 10din+PDV
Ovako izgleda promotivna SMS poruka servisa za potrošače Nacionalne organizacija potrošača (NOPS) i MTS. Poruka se, prema tvrdnjama MTS, ovih dana upućuje (ko je primio i sačuvao neka se javne komentarom!) na stotine hiljada brojeva pretplatnika mobilne telefonije mreža 064 i 065. SMS Servis za potrošače NOPS zamišljen je tako da onima koji se prijave omogući da putem mobilnih telefona i SMS-a zatraže i dobiju važne informacije o tržištu, cenama, izveštajima inspekcijskih organa … Poruke primljene preko servisa su besplatne dok se SMS upiti koje šalju kupci (ako žele da znaju uporedne cene roba, da li je određeni aditiv ili emulgator zabranjen, ko je generalni zastupnik neke robne marke itd.) naplaćuju 10 dinara (plus PDV). Servis su tokom protekle nedelje odvojeno najavili i NOPS i MTS.
Potpredsednik i predsednik odbora za informisanje NOPS, Novosađanin, Goran Papović prilikom predstavljanja servisa obećao je kako će “jednom do dvaput nedeljno putem mobilnih operatera organizacija da informiše, edukuje, i kada je to neophodno u slučaju nekih vanrednih situacija, da upozorava građane. Obaveštavaće (SMS-om) članove o novim proizvodima, testiranim artiklima, tako da će potrošači moći da steknu pravu sliku o robi koja se nudi na tržištu” i dodao kako se radi o “jedinstvenom informacionom sistemu kakav nemaju ni razvijene evropske zemlje”.
Problem, na prvi pogled nema ga – NOPS se novom uslugom približava onima koje treba da štiti i edukuje a sve to u saradnji sa jednom od najvećih domaćih (državnih) kompanija MTS, još kad je sve začinjeno “savremenim informacionim sistemom” – gde ćeš veće sreće i veselja! Problem nastaje kada se malo zagrebe po Zakonima zemlje u kojoj se pokreće “servis kakvog nema u razvijenijim zemljama”. Posebno zanimljive u slučaju SMS potrošača su odredbe Zakona o oglašavanju i naravno Zakon o zaštiti potrošača na kome se navodno i zasniva rad NOPS, i ostalih, organizacija za zaštitu potrošača u Srbiji.
Po Zakonu o zaštiti potrošača poruke koje ovih dana stižu na stotine hiljada mobilnih telefona mreža 064 i 065 ne samo da krše (priložene) odredbe pomenutih Zakona već diskriminišu korisnike preostale dve aktivne mreže mobilne telefonije u Srbiji kojima (trenutno!) nije omogućen pristup novom servisu. Udruženja potrošača po Zakonu se slobodno registruju, a primat, masovnost i uticaj grade po osnovu kvaliteta usluga koje pružaju svojim članovima dok se komercijalizacijom tih istih usluga delimično i izdržavaju. U tom svetlu i poruke koje NOPS i MTS šalju predstavljaju komercijalni proizvod a ne “besplatnu” uslugu niti nečiju dobru volju. Poruke su nepotpune u pogledu sadržaja jer se nigde ne bave kvalitetom i rokovima izvršenja usluga koje nude za 10 dinara + PDV. Primera radi, ako “zaštićeni” potrošač pošalje SMS upit za poređenje cena proizvoda kada krene u kupovinu niko mu ne garantuje da će odgovor dobiti u razumnom roku niti da će informacija sadržana u odgovoru biti aktuelna (ko je slao SMS upite stanja bankama zna o čemu govorim). Na kraju, slanjem reklamnih SMS poruka o novom (komercijalnom) servisu NOPS i MTS krše i odredbe oba pomenuta Zakona u smislu slanja elektronskih oglasnih poruka bez prethodno pribavljene saglasnosti primaoca oglasne poruke – što bi mladi rekli SPAM na veliko!
Servis za obaveštavnje potrošača o njihovim pravima, kretanju cena i kvalitetu ponude na tržištu jeste, mora se priznati, hvale vredan korak ka informacionom društvu i za to oba učesnika i NOPS i MTS zaslužuju sve pohvale. Međutim, celu priču kvari paradoks da oni koji navodno štite interese i prava potrošača imaju hrabrosti da, suprotno Zakonima, krše prava onih kojima se obraćaju. Kao i mnoge druge stvari u Srbiji izgleda da i SMS potrošač p(r)olazi trnovitim putem od dobro zamišljene ideje do očajno loše (čak protivzakonite) realizacije.
P.S. Veza ka ovom članku kao i odgovarajuća elektronska poruka sa zahtevom za dalje razjašnjenje i/ili komentar “celog poduhvata” biće upućene na adrese članova Predsedništva NOPS i MTS.
Izvod iz Zakona o oglašavanju
3.7.Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem
Član 9.
Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.
Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.
Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.
Izvodi iz Zakona o zaštiti potrošača
8.4. Ponuda proizvoda i usluga korišćenjem elektronskih sredstava
Član 27.
Ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pošta, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadrži sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, način plaćanja, rok za isporuku, rok za izvršenje usluge, cenu, način rešavanja prigovora i dr.) koji su od značaja za odluku potrošača o kupovini ponuđenih proizvoda, odnosno korišćene usluge.
Prodavac proizvoda, odnosno davalac usluga, koji je zaključio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvršenu ili nekvalitetno izvršenu uslugu, a potrošač ima pravo prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.
8.5. Ponuda proizvoda i usluga uz saglasnost potrošača
Član 28.
Ponuda proizvoda i usluga potrošaču izvan poslovnih prostorija prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda radi obaveštavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi način kojim se proizvod ili usluge nude na adresi potrošača, dozvoljena je samo ako postoji prethodna saglasnost potrošača.
6. Finansiranje aktivnosti organizacija potrošača
Član 69.
Sredstva za rad organizacija potrošača obezbeđuju se iz:
- članarine, kotizacije za organizovanje simpozijuma, savetovanja, seminara i drugih oblika širenja potrošačke kulture;
- delatnosti iz oblasti potrošačkog informisanja i promovisanja svojih aktivnosti;
- sponzorstva i donatorstva;
- naknade za izvršene stručne poslove;
- dobrovoljnih priloga i pomoći organa, organizacija ili lica;
- drugih izvora u skladu sa zakonom.
Član 70.
Organizacije potrošača ne mogu primati bespovratna sredstva od proizvođača i prodavca ili njihovih asocijacija, kao i od drugih organizacija ukoliko bi time bila ograničena njihova samostalnost i princip rada.
Online starateljstvo
Pola sedam uveče, Miloljub se lagano budi iz popodnevne dremke, osvrće se oko sebe, pali stonu lampu, dohvata daljinac od televizora sa stola, pojačava ton i kreće da vrti kanale. E ‘bem ti sunce detinje – ništa na ovoj televiziji. Daj da zovnem kući, nismo se čuli od pretprošle nedelje. Polako ustaje, prdi i proteže se, prelazi u ugao sobe gde je na malom stočiću smešten kućni računar. Pali računar, seda na stolicu s’ točkićima, pali cigaretu i prosipa polupraznu pikslu u kantu pored stola. Zamišljeno bulji u plafon dok preko monitora promiče hipnotička MS Windows poruka Evo sa’ću, evo sa’ću, evo sa’ću … samo što nisam … evo sa’ću … . Miloljub ustaje, odlazi do kuhinje, otvara frižider i iz njega vadi dve konzerve Hajnekena. Dok konzerve počinju da rose, Miloljub razmišlja kako bi bilo lepo da Svetlana i on i Svetlana rade u istim smenama pa da ne mora tako mamuran sam da ide po pivo – Jebiga, kKapitalizam – vraća se do stočića, gura miša stavlja jednu konzervu na stočić, drugu, otvorenu, ispija lagano. Računar je spreman, Miloljub sa stranice monitora skida VoIP telefon i okreće broj iz zavičaja (memorisan na poziciji 4). Zvoni, zvoni, zvoni …
Majka: ‘Alo, ko je to?
Miloljub (pokreće IE i cuga pivo): Ja sam majka. Kako je šta radite?
Majka (ne vidi se preko VoIP telefona šta radi): Koji si ti, aaaa?
Miloljub (pokreće omiljenu seksi sobu za ćaskanje): Ja sam majka, Miloljub
Majka: Miloljube, sine ti li si? Kako si sine, jesi gladan? Šta ti je Svetlana spremila za ručak danas?
Miloljub (otvara novi IE prozor i kuca www.maxi.co.yu): Dobro sam majka, Svetlana radi u drugu smenu. Jeo sam sarmu, isto k’o i juče i prekjuče. Imam i neko parče pice za večeru …
Majka: Jao kuku mene, ti će’ se usučeš, totalitarno će’ propadneš, sinko moj. Jel’ sam ti ja pričala …
Miloljub (odlazi na deo Kupovina): Pusti to majka, nego šta vi tamo radite? Gde je otac, nije valjda opet otiš’o u kladionicu sa onim njegovim penzionerima?
Majka: Dobro smo, tata otiš’o malo do kladionice sa njegovima. Znaš kako je, ne može da izdrži kod kuće od kako je uzeo otpremninu iz fabrike. Neka ga bar mi ne smeta dok gledam serije. Nego jel’ sam ti rekla da više ne daju Kasandru i Ljovisnu. Zamisli bezobrazluk!
Miloljub (prijavljuje se na deo sajta za korisnike, i kroz zube): E jebala ga kladionica, ode mu cela otpremnina, posle će opet da bude Miloljube pomagaj …
Majka : Jel’ se sećaš da smo Svetlana ja i Svetlana po celi bogovetni dan gledali one serije dok niste otišli …
Miloljub (klikće na vezu Meso): Pusti to majka, nego treba li nešto da vam poručim iz prodavnice? Meso, zejtin i šećer valjda još imate, neku junetinu za supu i par kila piletine, znaš da tatu muči holesterol. Hleba za zamrzivač, malo salame i kobaja, viski, pićence i mezence ako vam neko svrati …
Majka (neodlučno): Pa … uzmi sine, neć’ se baci. Znaš da nam svaki dan neko svrati, ma puna kuća prepodne i posle dnevnika …
Miloljub (klikće, ukucava i cuga pivo iz druge konzerve) : Evo stiže, jel’ vidiš šta ti je moderna tehnika? Ja s’ drugog kraja sveta snabdevam tebe i oca …
Majka : Jes’ vala, za to im svaka čas’. Nego sine, zafalilo mi i praška za veš, a baštensko crevo mi se izbušilo. Vid’o si slike kakve su mi bile hortenzije prošle godine …
Miloljub (): Važi majka, evo poručujem. Nego jel’ beše 18 metara crevo za baštu? Ček, imaju i prskalice, to ti je bolje, to ovde svi koriste …
Ovako bi, sudeći prema pisanju lista Danas i izjavi PR-a Maxi-ja Mile Zavođe, trebalo da izgleda jedina trenutno dostupna online kupovina u Srbiji. Nažalost u stvarnosti, čini mi se, to izgleda mnogo drugačije. U nedostatku zakonske regulative, “nejake” i ranjive telekomunikacione infrastrukture u Srbiji se online kupovinom naziva sve i svašta …
Sad malo mi stariji
Bordel Paša u Kelnu reklamira se kao najveći u Evropi i jedini je u toj privrednoj grani koji nudi da nezadovoljnim mušterijama vrati novac. Pre par dana, nakon meseci istraživanja tržišta, Paša je obelodanio i specijalnu ponudu za svoje sugrađane u godinama. Svim mušterijama “zainteresovanim” za brzake preko dana bordel nudi popust od 50 procenata na svoje usluge (“normalna” sesija košta 50 evra bez popusta) pod uslovom da mogu da dokažu da su stariji od 66 godina. “Potražnja za korišćenjeme popusta velika i mnogi stariji građani ga “bespoštedno” koriste. Ne bi ste verovali koliko su aktivni”, kaže Armin Lobšajd, direktor i vlasnik Paše.
Bordel Paša “svetsku slavu” stekao je pred proteklo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj kada je na svoju 9-ospratnicu okačio reklamni poster (na slici) sa zastavama svih zemalja učesnica i sloganom “Svet je gost kod prijateljica”. Zbog objavljivanja zastava islamskih zemalja reagovali su “prijatelji” Muhameda a bordel je zbog pretnji, što telefonskih što fizičkih, bio primoran da sporne nacionalne oznake zacrni (sve osim Tuniske na kojoj se nalazi polumesec sic!).
U Nemačkoj je prostitucija legalizovana i zakonom regulisana kao i svaka druga privredna grana. U Srbiji je prostitucija ilegalna a zakon reguliše samo kaznenu politiku prema prekršiocima. U Srbiji se ova “privredna grana” ne prati u zvaničnoj već u statistici “sive ekonomije” i diči se bliskošću sa trgovinom ljudima i švercom opojnih droga. Za razliku od Nemačke gde konferencije bordela za novinare služe za promociju originalnih poslovnih poteza u Srbiji slične konferencije imaju potpuno drugačiju svrhu …
Dell Linuks
Dell je na zahtev brojnih (preko 110,000) korisnika na svojoj prezentaciji postavio Linuks anketu za korisnike. Rezultati ankete koja će biti dostupna do 23. marta poslužiće za formiranje ponude Dell računara na kojima će se kao operativni sistem po izboru korisnika naći neka od predloženih Linuks distribucija.
Zar i ti sine $MS
Dok Steve Ballmer preti tužbom za povredu intelektualnih prava FOSS zajednici na drugoj strani sveta, u Čileu, pripadnici Mapuche zajednice, koja broji nekih 400,000 ljudi, već su tužili Microsoft za “krađu” sopstvenog jezika. Microsoft se, naime, nedavno pojavio na tržištu Čilea sa proizvodima prevedenim na Mapuzugun jezik kojim govore pripadnici Mapuche nacije i time izazvao bes među predstavnicima starosedelaca Čilea. Iako je po Microsoft-u osnovni cilj prilagođavanja Windows platforme jeziku kojim govori 400,000 ljudi na jugu Čilea bio da “pomogne Mapuche-ima da prihvate digitalno doba i da bogatstvo sopstvene kulture predstave ostalim stanovniciama planete” predstavnizi zajednice odlučili su da pred sudom u Santjagu pokrenu spor protiv velikog Microsoft-a.
Plemenske vođe Mapuche-a tvrde u tužbi, o čijoj opravdanosti sud treba da odluči u naredne dve nedelje, da je Microsoft povredio njihovu kulturu i istorijsko nasleđe prevođenjem software na Mapuzugun jezik, koji je njihovo intelektualno vlasništvo, bez njihove dozvole. O tome su prethodno pismom obavestili i Bill Gates-a optužujući njega i njegovu kompaniju za “intelektualnu krađu”.
“Imamo osećaj da su nas Microsoft i čileansko ministartstvo obrazovanja namerno zaobišli tako što su komisiju za prevođenje formirali bez naše saglasnosti, učešća naših predstavnika i bez ikakvih konsultacija sa našim predstavnicima.“, kaže Aucan Huilcaman, jedan od predstavnika Mapuche-a koji stoje iza tužbe, “Ako sud u Santjagu odbaci našu tužbu ići ćemo na Vrhovni Sud, a ako je i oni odbace, iznećemo svoj slučaj pred međunarodni Sud za ljudska prava.“. S’ druge strane Microsoft odbija da da bilo kakav komentar povodom tužbe dok se predmet ne raspravi pred Sudom.
Kara kod štafete
Sećate se čuvene Titove štafete? E pa prva je davne 1949. godine prošlog veka krenula iz Kragujevca, s’ mesta na kome i dan danas stoji spomenik “prvoj” štafeti. Iako se Kragujevac danas “ponosi” brojnim “prvencima” iskazanim kroz osnivanje ustanova ili značajnim događajima za istoriju Srbije iz doba kada je zaista bio Grad, štafeta je zasigurno jedna od epizoda koju bi mnogi da zaborave (kad bi to tako moglo).
Da tako ne bude, usprkos željama novoosvešćenih kragujevčana u vlasti, postarala se modna kuća KARA iz, u vreme štafete bratske, Makedonije. Tako je Kara rešila da ako već dolazi u Kragujevac svoje mesto potraži upravo kraj spomenika Titovoj štafeti kao simbola nekadašnjeg “bratstva i jedinstva”.
Ipak se okreće
Svesno kradem naslov ovog zapisa od mog “omiljenog” ratnog dopisnika nacionalne televizije ne bih li Vam predstavio novi trend u svetu outsourcing-a – “backward outsourcing”! Nije novina da američki IT stručnjaci sve češće, u potrazi za poslom, odlaze u Indiju gde sa svojim primanjima, zahvaljujući niskim troškovima života u Delhiju i Bangaloru, mogu da si priušte životni stil ekvivalentan onome bankara ili berzanskih posrednika na Menhetnu. Za razliku od američkog tržišta IT radne snage koje je opterećeno masivnim otpuštanjima isto tržište u Indiji iz godine u godinu beleži konstantan rast. Prema izveštaju BBC-a plate IT stručnjaka u Indiji “opasno” su se približile nivou u razvijenim ekonomijama pa danas više nije retkost da indijske kompanije, u nečemu što se može nazvatni povratnim procesom, “jure” i zapošljavaju talente iz američke IT industrije. Ovakav trend nije zabeležen samo u IT industriji već i u avijaciji, turizmu i ugostiteljstvu. Indija koja se uspešno pozicionira kao svetska privredna velesila sve više postaje “obavezna” destinacija profesionalaca iz razvijenih zemalja.
Danas priznati kao globalni lideri outsourcing-a – indijski Infosys Technologies – od nedavno, kao deo korporativne politike, svršene američke studente zapošljavaju u svojim razvojnim timovima i nižim rukovodećim strukturama. Međutim, pravi šok nastao je kada je indijska Aditya Birla Group u julu ove godine preuzela kanadski Minacs Worldwide, kompaniju koja je od 1997. godine upravljala najvećim kanadskim call centrom i bila jedan od lidera na outsourcing tržištu. Aditya Birla Group danas tvrdi da je to bio pravi potez u naporu da smanje troškove telekomunikacija i prevaziđu jezičku barijeru u komunikaciji sa američkim klijentima.
Nemojte biti iznenađeni ako u skoroj budućnosti i sami postanete “obožavalac” indijske IT industrije ili primetite da klinci oko Vas maštaju o tome kako će jednog dana “sve da oteraju u qrac i zapale za Bangalor”.
P.S. Nijedna priča o outsourcing-u nije kompletna bez skeča emitovanog u Conan O’Brian Show