Fatalni udarac poljima maka

U ovogodišnjem izveštaju o opojnim drogama agencije za borbu protiv droga i kriminala Ujedinjenih Nacija Avganistan je označen kao najveći svetski proizvođač osnovne sirovine za proizvodnju heroina – gotovo 92 procenta svetske proizvodnje maka potiče iz ove azijske države. Tri miliona avganistanskih seljaka, na više od 170,000 hektara, u uslovima opšteg bezakonja i odsustva uređene poljoprivredne infrastrukture, bavi se uzgajanjem maka – jedine biljke koja može da opstane na posnoj zemlji kojom raspolažu. Proizvodnja maka donosi, uz manje uloženog truda, i do 8 puta veću zaradu nego uzgajanje žitarica kroz programe koji se seljacima nude za suzbijanje proizvodnje opijuma. Zato ne čudi da je samo tokom 2005. i 2006. godine proizvodnja maka, uz sva uložena sredstva u “Rat protiv droge” američkih i agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, porasla za 50 procenata pa danas ekonomske aktivnosti vezane za mak i opijum čine bar trećinu nacionalnog proizvoda Avganistana.

No, najnoviji podaci govore kako jedna druga biljka preti da pomrsi račune svima onima koji su svoju budućnost vezali za proizvodnju maka. Naime, na severu Avganistana, u provinciji Balk (Balkh), proizvodnja maka i prerada opijuma su gotovo u potpunosti iskorenjeni – što zbog povećanog angažovanja države, što oštrije kaznene politike prema uzgajivačama maka, ali pre svega zahvaljujući novo-starom trendu uzgajanja kanabisa. Provincija Balk je, nakon uspešne kampanje lokalnih vlasti na iskorenjivanju maka, proglašena “čistom od opijuma” ali je istovremeno prećutana činjenica da je većina seljaka zapravo polja maka zamenila “šumama” kanabisa, osnove za proizvodnju marihuane i hašiša. Razlog je jednostavan – uz manje uloženog rada, pa i rizika, može se zaraditi i do dva puta više. Guverner provincije Balk Ata Muhamed Nur (Atta Mohammed Noor), svakako najzaslužniji za uspeh u borbi protiv opijuma, kaže da je upoznat sa problemom ali da ove sezone, pre svega zbog izostanka obećane pomoći za razvoj provincije ali i nepostojanja održive alternative za uzgajivače, neće objaviti “rat” kanabisu jer – “kanabis nije tako težak za kontrolu kao mak i samim tim lakše ga je iskoreniti. To je problem koji ćemo rešiti sledeće sezone.”

Ovakvo obećanje guvernera provincije Balk, nažalost, ne daje odgovor na pitanje koje je, čini mi se, opravdano “Koji su stvarni rezultati nasilnog iskorenjivanja useva maka ili kanabisa, svejedno!”. Poslednjih 6 godina specijalizovane, pre svega, američke, evropske i agencije Ujedinjenih Nacija pokušavaju da se na isti ili sličan način izbore sa povećanom proizvodnjom osnovnih sirovina za opojne droge i u toj borbi iz godine u godinu doživljavaju neuspeh. U siromašnoj i zaostaloj državi kao što je Avganistan, drakonske mere usmerene na proizvođače koji ne samo da su najmanji šraf u mašineriji organizovane proizvodnje i trgovine opojnim drogama, već i nemaju drugog načina da prehrane svoje porodice, očito ne daju rezultate – na svako uništeno polje maka ili kanabisa pojaviće se novo – veće, plodonosnije i skrovitije. Uostalom o neodrživosti ovakvog pristupa svedoče rastući profiti narko-mafije i permanentno opstajanje narko-država, finansiranih od prihoda sa tržišta koje se procenjuje na 400 milijardi dolara dok se na borbu protiv trgovine opijatima troši dodatnih 100 milijardi dolara. Poslednjih godina javljaju se predlozi o kontrolisanoj proizvodnji sirovina za opojne droge pa čak i o “ulaganju” u otkup celokupne proizvodnje, primera radi, avganistanskog maka, no ovakav pristup problemu ne nudi odgovor na pitanje šta ako se “proizvodnja” preseli u drugi deo Sveta (narko-mafija je ipak globalni fenomen). Možda ponajbolje rešenje nudi predlog za legalizaciju čime bi se problem upotrebe opojnih droga sa kriminalnog prebacio u zdravstveni sektor, zavisnici postali pacijenti i lečili, najvećim delom, sredstvima prikupljenim od poreza i akciza, dok bi se uzgajivači, maka, kanabisa ili koke, oslobodili “čeličnog zagrljaja” organizovanih kriminalnih grupa.

A sada nešto sasvim drugačije

Gledaj majku biraj ćerku
Gledaj majku biraj ćerku – isečak promotivnog plakata za Performa prezervative (agencija DDB, Novi Zeland)

Glede neodlaska na BlogOpen (po meni razlozi opravdani što ne znači da bi ih organizatori prihvatili) obećao sam sebi kako ću javno priznati da sam ispao “kurton” i to prvom prilikom kad o istom budem pisao. Nakon prethodnog članka o prezervativu za borbu protiv silovanja red je da verne čitaoce ovog bloga upoznam i sa drugim popularnim trendovima u proizvodnji “normalnih” prezervativa.

Na fotografiji je promotivni plakat za Durex prezervative, izrađen u okviru kampanje “Last longer” (Da duže traje) uz koji je došla i ograničena serija “stimulativnih” jastuka. Kako da traje duže? Lako – prezervativ je sa unutrašnje strane “osvežen” blagim anestetikom (benzokain) koji bi trebalo da “uspori doživlja” i shodno – produži uživanje. Još jedna inovacija dolazi nam iz Južne Afrike gde se odnedavno u prodaji nalaze Pronto kondomi namenjeni pre svega onima koji muku muče sa starim kurtonskim pravilom – “Dok ga staviš – prođe te volja”. Pronto se navlači u 5 lakih koraka (video demonstracija) a novotarija je što se zaštitni omotač skida na kraju. Ostajemo na Afričkom kontinentu koji je na inovacije primoran, pre svega, zbog velikog broja zaraženih HIV virusom putem seksualnog kontakta. Organizacija DKT International profesionano se bavi planiranjem porodice i prevencijom AIDS-a širom Sveta a u septembru je na etiopijsko tržište plasirala kondome sa ukusom i mirisom kafe. Da je ukus i miris po meri tržišta potvrđuje prodaja 300,000 komada po ceni od 5,5 dinara uprkos protivljenju religioznih (pravoslavnih) vlasti. Olakšavajuća okolnost je što stanovnici Etiopije misle kako su upravo oni izmislili popularni napitak pa ne čude izjave zadovoljnih kupaca poput “bilo je i vreme da za lepe Etiopljanke počnemo da koristimo etiopske ukuse”. Organizacija je, ohrabrena početnim uspehom, već pripremila slične proizvode i za druge zemlje u kojima radi. Tako je Kinezima namenjen kondom sa ukusom slatkog kukuruza, a za Indonežane sa ukusom popularnog voća Durian (čiji bi se miris u ostatku Sveta pre nazvao destimulativnim smradom o.a.).

DKT još uvek ne radi u Srbiji, ali ako bi kojim čudom u okviru kampanje “Kupujmo domaće” ponudili “Naše senzualne kondome” pitanje je samo da li bi Srbi (a Boga mi i Srpkinje) bolje prihvatili ukus Šljive, ajvara ili sjeničkog sira. Naravno, ako ovaj članak kakvog preduzetnika (još bolje kontroverznog bizmismena) natera na proizvodnju “custom” (prilagođenih) kurtona za srpsko tržište neka mi se za svaki slučaj javi – imam ja još ideja za ukus i miris “prvog srpskog kurtona” … neće se nastavljati!

Za smrt – pozovi DHL

Poslednja dva meseca dobar deo slobodnog vremena posvetio sam kupovini knjiga za školicu (biće specijal o iskustvima sa “ekspres” i inim dostavama knjiga iz inostranstva). No pošto su za učenje na mojoj školi neophodni i vodiči evo faktografskog uvida u efikasnost kompanija koje se diče “brzom” isporukom “brzih pošiljki”:

 
2-11-07, 20:00 London-Heathrow – UK Pošiljka preuzeta
2-11-07, 20:57 London-Heathrow – UK Pošiljka izvozno procesirana u mestu otpreme
2-11-07, 21:10 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 21:13 London-Heathrow – UK Prispelo u skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 22:37 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43 London-Heathrow – UK Pošiljka u tranzitu kroz London-Heathrow – UK
3-11-07, 01:20 East Midlands – UK Prispelo u skladište DHL-a u East Midlands – UK
5-11-07, 00:48 Leipzig – Germany Prispelo u skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 05:38 Leipzig – Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 08:53 Sofia – Bulgaria Prispelo u skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 10:09 Sofia – Bulgaria Napustilo skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 13:50 Skopje – Macedonia Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
5-11-07, 13:53 Skopje – Macedonia Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
5-11-07, 18:39 Skopje – Macedonia Pošiljka je zadržana
6-11-07, 19:23 Skopje – Macedonia Napustilo skladište DHL-a u Skopje – Macedonia
6-11-07, 23:26 Leipzig – Germany Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
7-11-07, 02:40 Leipzig – Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
7-11-07, 03:52 Bergamo – Italy Prispelo u skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 08:12 Bergamo – Italy Napustilo skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 12:01 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u skladište DHL-a u Belgrade – Serbia, Republic of
7-11-07, 12:17 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 12:39 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 17:21 Belgrade – Serbia, Republic of Prosleđeno na dostavu
8-11-07, 15:54 Kragujevac – Serbia, Republic of Pošiljka isporučena
 

Pade nam (kon)kurentnost

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska – možda ponajbolji primeri “kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom” – koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto – država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da “poveća” konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te “mešanja” države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije “specifičnog socijalizma” venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao “zaštitniku potlačenih i obespravljenih” zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu “balkanski tigar”, “ubiše” se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće “preći preko njihovih usana”, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto?
Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

Pazi zombi

Putnici lokalnog voza u nemačkom mestu Bad Segeberg na smrt su se isprepadali kada su u vozu otkrili telo mladića čije su ruke i lice bili prekriveni krvlju. Nakon što su bezuspešno pokušavali da ga dozovu svesti, putnici su zaključili da je mrtav i odmah pozvali policiju. Voz je zaustavljen u Bad Segebergu a pored policije na mesto “zločina” izašla je i ekipa hitne pomoći. Umesto mrtvaca lekari hitne pomoći “otkrili” su 24-ogodišnjeg mladića koji je, kako se ispostavilo, pijan zaspao pri povratku sa predproslave Noći Veštica (Halloween, Poklade o.a.) u Hamburgu pritom noseći na sebi masku “Krvavi zombi”. Njegova greška je što je za povratak kući odabrao liniju voza koja prolazi kroz ruralni deo Nemačke još uvek neiskvaren “stranjskim” običajima. Nakon što je, uz intervenciju bolničara, sa sebe skinuo masku mladiću je dozvoljeno da nastavi putovanje.

Sad zamislite da se ovako nešto desi u srpskom vozu! Ne da putnici ne bi pokušali da “žrtvu” ožive, ili daleko bilo da pozovu hitnu pomoć – čemu to kad do prvog doma zdravlja ima bar 5 sati vožnje – već bi verovatno na’vatali kakvog popa da pokojniku održi opelo, zombija izbacili na poslednju platformu voza i potom se pravili blesavi – a i ko bi se normalan zamajavao s’ policijom na ovu skupoću.

Popuši mi … Havanu

Popusi mi Havanu

Sad možda je nekom ovo i smešno ali da podsetim:

Napomena: SAD su ekonomske, trgovinske i finansijske sankcije (“el bloqueo”) Kubi uvele 7. februara 1962. godine nakon što su kubanske revolucionarne vlasti jula 1960. godine “zaplenile” imovinu američkih građana i kompanija. Sankcije SAD prema Kubi su najdugotrajniji embargo u istoriji odnosa suverenih država.





Pazi koga psuješ

Gospođa Don Herb, stanovnica Skrentona u Pensilvaniji (SAD), mogla bi da “zaradi” do 3 meseca zatvora i 300 dolara kazne zbog neispravne kanalizacije u sopstvenoj kući.

Don je u “sukobu” sa poplavom u sopstvenom kupatilu, verovatno imajući na umu cenu vodoinstalaterskih radova, (pre)glasno dozivala u pomoć jedno od svoje četvoro dece kada joj se, navodno, prvi komšija obratio “nepristojnim zahtevom” da umukne. Iznervirana, Don je komšiji uzvratila “pravom merom” a pred njenim vratima se, nakon poziva komšije policajca, uskoro pojavila policijska patrola da istraži “nepristojno ponašanje”. Rezultat je prekršajna prijava o čijoj će “sudbini” konačnu reč dati Sud u Skrentonu.

Staro i novo

Kineski nacionalni teatar

Sopstveno mišljenje o odnosu novog i starog u arhitekturi, a koje slobodno možemo primeniti i na druge oblasti ljudskog delanja, francuski arhitekta Pol Andre daje u intervjuu kineskom dnevniku People’s China Daily:

“Verujem da staro i moderno treba da žive zajedno uz međusobno poštovanje. Stare gradove ne treba pretvarati u mrtve gradove, gde sve mora da izgleda starinski, ili mora da bude … ali istovremeno treba voditi i računa da se stari izgled (arhitektonski o.a.) ne narušava.”

Pol Andre je arhitekta koji je projektovao novu zgradu kineskog nacionalnog teatra – 150,000 kvadratnih metara stakla i titanijuma zamišljenih kao da plutaju iznad veštačkog jezera. U zgradi u kojoj se pored dva pozorišta (1,040 mesta) nalaze i koncertna dvorana (2,017 mesta) i opera (2,416 mesta), u utorak je održana prva premijera kojoj su, kao počasni gosti, prisustvovali kako graditelji tako i prethodni (iseljeni) stanari. Zgrada se nalazi u neposrednoj blizini trga Tjenanmen i Zabranjenog Grada. Stalno prisutne kontroverze oko futurističkog izgleda Andreovih zgrada nisu se mogle izbeći ni u Kini – percepcija nesklada između izgleda novog pozorišta i okolnih zgrada građenih u skladu sa kineskom tradicijom zgradi je donela pogrdan naziv “jajeta”.