NOPS uzvraća udarac!

Nakon pisanija o akciji SMS Potrošač za shodno je našao da se oglasi samo Goran Papović u ime NOPS-a

Tema: Odgovor
Datum: sreda 21. mart 2007.
Od: “NOPS”

Postovani,

Veoma nam je prepoznatljiv rukopis i odakle takve tendeciozne i iskljucive tvrdnje dolaze. Moram Vam reci da ne poznajete dovoljno sve zakone koji bi Vama pojasnili kakva je poruka poslata i zasto neko MORA DA POTVRDI PRIJEM SVIH PONUDJENIH INFORMACIJA od Vama nepoznatog, a svima drugima poznatog,
posiljaoca.

Goran Papovic
potpredsednik Nacionalne organizacije potrosaca Srbije
clan Saveta ministra za zastitu potrosaca
predsednik Udruzenja potrosaca Vojvodine

Umesto odgovora na pitanja postavljena u članku i ponovljena u email poruci koja je poslata MTS i članovima Predsedništva NOPS gospodin Papović se odlučio na “odbranu napadom”, “prepoznao” nepoznavanje relevantnih Zakona, skrivene pobude i “mudro” uočio “prepoznatljiv rukopis” koji stoje iza mog pisanja o zakonitosti načina promocije nove usluge NOPS-a SMS Potrošač (sad ima i prezentaciju na NOPS).

Stani bre malo, kakav prepoznatljiv rukopis kad ja godinama na papiru pišem samo kratke notice! To prepoznatljiv rukopis mi sad zvuči kao da neka fantomska “firma” stoji iza mene i kreira ono što JA pišem! Ja razumem da gospodin Papović, sudeći prema potpisu, zastupa i govori u ime “glasovitih” potrošačkih organizacija i u raspravama kao ravnopravne priznaje samo “članove” ali to ne znači da ja nisam potrošač i da Zakonom garantovanu zaštitu ne mogu i sam da ostvarim, bez potrebe da “članujem” u bilo kojoj formalnoj organizaciji potrošača!

Da budem iskren mene lično pogodi kad god me neko optuži kako nemam pojma, ne umem da čitam Zakone i ne razumem “veliku ideju” i paranoično doda kako “znam odakle vetar duva i za koga ti zapravo radiš”. Pogađa me pre svega što je takvu kvalifikaciju lako dati (posebno kad hoćete nešto da prikrijete i izbegnete raspravu o.a.) a gotovo nemoguće se od nje odbraniti. Što se više braniš to te dublje u blato guraju … nego nešto se mislim mora da u “industriji zaštite potrošača” ima još nečeg osim “dobre volje za zaštitu bližnjih” … ma ima sigurno … samo šta!

SAP špija Oracle!

Po tvrdnjama kompanije Oracle nemačka kompanija SAP bavila se industrijskom špijunažom ilegalno preuzimajući hiljade autorski zaštićenih poslovnih dokumenata koje je Oracle kreirao za podršku svojim klijentima. Sve se desilo nakon što je 2005. godine SAP preuzeo konsultantsku kuću TomorrowNow, do tada specijalizovanu za pružanje podrške korisnicima PeopleSoft i JD Edwards poslovnih alata koje je kasnije preuzeo sam Oracle. Oracle tvrdi kako se nakon preuzimanja TomorrowNow preorijentisao na “prevođenje” svojih klijenata na SAP programska rešenja te da je navodno ukradena dokumenta koristio da bi olakšao proces migracije koji ne samo da je dugotrajan već i jako skup. Prošlog novembra SAP se navodno usudio, kako se u tužbi tvrdi, da koristi naloge aktivnih i bivših klijenata kompanije Oracle kako bi pristupio prezentaciji Oracle Customer Connection namenjenoj za podršku klijentima i sa nje preuzimao sporna dokumenta. U tužbi se navodi i slučaj kada je upotrebom neimenovanog korisničkog naloga skidano po 1,800 dokumenata dnevno tokom četiri dana, dok primera radi prosečan klijent kompanije Oracle skida u proseku 20 dokumenata za podršku mesečno!

Oracle u tužbi ne navodi iznos obeštećenja koji traži ali od Suda traži da kompaniji SAP zabrani dalji pristup zaštićenim dokumentima kao i da naloži da se “ukradeni” dokumenti vrate. Predstavnici za javnost kompanije SAP nisu želeli da komentarišu navode tužbe pod izgovorom da je pravni zastupnici kompanije još uvek proučavaju.

Viacom utužen zbog tužbe YouTube-a!

Kako Wired piše MoveOn.org i Brave New Films su utužili Viacom po čijem zahtevu je sa video portala YouTube uklonjena njihov serijal Stop The Falsiness (Zaustavite laž), parodija na Viacom-ov The Colbert Report (Kolbertov izveštaj). Tužbu su za račun tužitelja okružnom Sudu u San Fransisku predali advokati Electronic Frontier Foundation (EFF) a po tvrdnjama tužitelja zasniva se na pravu na “fer korišćenje” tuđeg materijala u skladu sa DMCA (Digital Millenia Copyright Act) koji od 1998. godine reguliše oblast autorskih prava u SAD.

Procter&Gamble nije Đavolji sluga

P&G stari znak

Priča o tome kako kako jedna od najvećih svetskih multinacionalki Procter&Gamble finansijski pomaže Crkvu Satane potiče još iz davne 1981. godine. Glasine kako je stari logotip (na slici) pouzdan dokaz kako su P&G obožavaoci lika i dela gospodina Đavola (tobož podseća na određene stihove iz Biblije koji govore o pomenutom) napravile su velike probleme kompaniji koja, između ostalih, poseduje i robne marke kao što su Pampers, Gillet, Head&Shoulders, Ariel … P&G su bile potrebne godine kako bi popravio svoj imidž u javnosti, izgladio odnose sa hrišćanskim grupama potrošača, odgovorio na 200,000 poziva “gnevnih” mušterija i sprečio dalje širenje trača o saradnji sa svom “đavolskom poslu” kako od usta-do-usta tako i preko novih medija poput Interneta.

Četiri distributera proizvoda kompanije Amway su u aprilu 1995. godine iskoristila kompanijski sistem govorne pošte kako bi “oživeli” optužbe na račun P&G za saradnju sa Satanom. Sam Amway ništa nije učinio da spreči dalje širenje neistina o svom, kako im se tada činilo, glavnom konkurentu (koji je uzgred rečeno već tada imao 100 puta veći promet!) a po nekim svedočenjima ovaj trač postao je i obavezni deo prezentacija Amway proizvoda i “načina rada” u Severnoj Americi. P&G je nakon saznanja o ovom događaju presavio tabak i podneo tužbu protiv četiri distributera Amway-a Sudu u Juti. Presudom porote koja je izrečena 16. marta, nakon 12 godine trajanja procesa, četvorici distributera je naloženo da P&G isplate odštetu u iznosu od gotovo 20 miliona dolara.

U komentarima na presudu izdvaja se onaj Stivena Bajbia, jednog od tužene četvorice, koji i dalje tvrdi da “nije bilo loše namere da se naudi “konkurentu” već da je glavni cilj bio borba protiv Đavolje Crkve”. Oglasio se i Alticor, danas vlasnik Amway-a, saopštenjem u kome žali “što je i pored javnog izvinjenja, Procter&Gamble potrošio 12 godina kako bi uništio živote četvorici distributera Amway-a” uz zajedljiv komentar kako je “sramno što se P&G, kompanija vredna 68 milijardi dolara, 12 godina nateže oko iznosa koji može da zaradi za 2 1/2 sata”. Sam Amway, koji su u ovom slučaju uspešno odbranio od direktnih optužbi da je podsticao svoje distributere na akciju protiv P&G, obećao je četvorici distributera nastavak pomoći ukoliko odluče da se na presudu žale višem Sudu. Teri Loftus, predstavnik P&G, nakon presude je izjavio kako je kompanija do sada potrošila dosta novca da bi odbranila svoju reputaciju te da ipak sumnja kako će glasine potpuno nestati. Loftus kaže da P&G i dan danas primaju pozive u vezi sa “đavoljim poslom” ali da je taj broj značajno opao od kako se protiv pokretača “tračeva” redovno pokreću sudski postupci.





IJUUU, prosuli smo mleko

Ništa strašno, prosulo se malo mleka, pa šta, obrisaće se i teraj dalje. Slično je mislio i britanski bračni par Dankan i Sendi Gregson kada su na egipatski ćilim prosuli čašu mleka. Međutim, pošto fleka nije mogla “do kraja” da se skine odlučili su da tepih vrate prodavcu Mervat Volton. Problem – gospođa Volton je primetila fleku na egipatskom ćilimu koji u njenoj prodavnici košta 4,000 britanskih funti, bračni par je negirao svoje “autorsko delo” i stvar je završila na Sudu. Presuda – bračni par Gregson dužan je da plati 18,000 funti oštećenoj strani, uključujući i sudske troškove. Ako je i za čašu prosutog mleka – mnogo je!

Paz’ da nećeš

Scena: Izašli ste po lepom sunčanom danu da prošetate svoje novo “mobilno čudovište” sa kamerom od x,x Mpx i videom visoke rezolucije. Dok šetate gradom odlučite da “preprečite” kroz neki svima znan prolaz i imate šta da vidite – par policajaca pendreči dva momka, tri devojke ih mole da prestanu dok ih koleginica policajaca drži na “pristojnom” rastojanju. Brzo potegnete u džep i izvadite svoju novu budžu od telefona. Džojstik levo – napravite par fotografija. Povučete se malo unazad, da vas ne vide, džojstik desno i krenete da snimate. Pametni kakvi već jeste, istim putem kojim ste i došli, povučete se sa poprišta neravnopravne bitke, otrčite do predstavništva kakve lokalne ili nacionalne televizije, obiđete novinska dopisništva, i svima ponudite snimljeni materijal a za svaki slučaj svoju priču sa sve snimcima objavite i na svom blogu – za zlu ne trebalo. Nakon par sati Vi ste vlasnik video klipa dostojnog udarnog termina u vestima bilo koje nacionalne televizije u bilo kojoj zemlji Sveta (dobro de ne baš bilo kojoj) a kompletna policija dotične zemlje ima novi problem u odnosima sa javnošću.

Nešto slično gore opisanoj sceni desilo se pre 16 godina u Los Anđelesu – 3. marta 1991. godine Džordž Holidej snimio je antologijske scene “pacifikacije” Rodnija Kinga amaterskom video kamerom a snimak koji je Holidej tada prosledio medijima ne samo da je doveo do korenitih promena u načinu primene sile od strane policije već se i danas koristi u brojnim emisijama koje se bave policijskom brutalnošću. Ako je suditi po Zakonu koji je usvojen 3. marta u Francuskoj (čitaj Blogowski, čitaj!), na 16. godišnjicu prebijanja Rodnija Kinga, a na predlog Ministra unutrašnjih poslova i kandidata za Predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija i Vi i Džordž Holidej našli bi ste se iza rešetaka! Naime, novi Zakon predviđa široko definisanu zabranu snimanja, a posebno bilo koje vrste nasilja, na javnom mestu i objavljivanja snimljenog materijala svima osim akreditovanim novinarima. Zakon je donet s’ ciljem da se uredi oblast javnog reda i regulišu brojni novonastali prekršaji poput “prijateljskog lupanja” (happy slapping) – nevina žrtva biva pretučena od grupe napasnika, neko iz grupe snima tuču mobilnim telefonom i zatim materijal kasnije razmenjuje sa “ortacima” ili drugim grupama, većinom školskog uzrasta. U kritici Zakona francuska organizacija za zaštitu sloboda Odebi s’ punim pravom primećuje kako je problem što su prekršaji tako široko definisani da kriminalizuju svako snimanje i objavljivanje nasilja učinjenog na javnom mestu. Iako vlasti nude neku vrstu ograničene “licence” za blogere i druge poslenike javne reči koji ne pripadaju klasičnim novinarskim organizacijama ostaje gorak ukus da u prvoj zemlji “Slobode Jednakosti i Bratstva” nelicencirani građanin ostaje bez prava da na bilo koji način zabeleži i javnosti prikaže ozbiljan društveni problem poput nasilja!