Paz’ da nećeš

Scena: Izašli ste po lepom sunčanom danu da prošetate svoje novo “mobilno čudovište” sa kamerom od x,x Mpx i videom visoke rezolucije. Dok šetate gradom odlučite da “preprečite” kroz neki svima znan prolaz i imate šta da vidite – par policajaca pendreči dva momka, tri devojke ih mole da prestanu dok ih koleginica policajaca drži na “pristojnom” rastojanju. Brzo potegnete u džep i izvadite svoju novu budžu od telefona. Džojstik levo – napravite par fotografija. Povučete se malo unazad, da vas ne vide, džojstik desno i krenete da snimate. Pametni kakvi već jeste, istim putem kojim ste i došli, povučete se sa poprišta neravnopravne bitke, otrčite do predstavništva kakve lokalne ili nacionalne televizije, obiđete novinska dopisništva, i svima ponudite snimljeni materijal a za svaki slučaj svoju priču sa sve snimcima objavite i na svom blogu – za zlu ne trebalo. Nakon par sati Vi ste vlasnik video klipa dostojnog udarnog termina u vestima bilo koje nacionalne televizije u bilo kojoj zemlji Sveta (dobro de ne baš bilo kojoj) a kompletna policija dotične zemlje ima novi problem u odnosima sa javnošću.

Nešto slično gore opisanoj sceni desilo se pre 16 godina u Los Anđelesu – 3. marta 1991. godine Džordž Holidej snimio je antologijske scene “pacifikacije” Rodnija Kinga amaterskom video kamerom a snimak koji je Holidej tada prosledio medijima ne samo da je doveo do korenitih promena u načinu primene sile od strane policije već se i danas koristi u brojnim emisijama koje se bave policijskom brutalnošću. Ako je suditi po Zakonu koji je usvojen 3. marta u Francuskoj (čitaj Blogowski, čitaj!), na 16. godišnjicu prebijanja Rodnija Kinga, a na predlog Ministra unutrašnjih poslova i kandidata za Predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija i Vi i Džordž Holidej našli bi ste se iza rešetaka! Naime, novi Zakon predviđa široko definisanu zabranu snimanja, a posebno bilo koje vrste nasilja, na javnom mestu i objavljivanja snimljenog materijala svima osim akreditovanim novinarima. Zakon je donet s’ ciljem da se uredi oblast javnog reda i regulišu brojni novonastali prekršaji poput “prijateljskog lupanja” (happy slapping) – nevina žrtva biva pretučena od grupe napasnika, neko iz grupe snima tuču mobilnim telefonom i zatim materijal kasnije razmenjuje sa “ortacima” ili drugim grupama, većinom školskog uzrasta. U kritici Zakona francuska organizacija za zaštitu sloboda Odebi s’ punim pravom primećuje kako je problem što su prekršaji tako široko definisani da kriminalizuju svako snimanje i objavljivanje nasilja učinjenog na javnom mestu. Iako vlasti nude neku vrstu ograničene “licence” za blogere i druge poslenike javne reči koji ne pripadaju klasičnim novinarskim organizacijama ostaje gorak ukus da u prvoj zemlji “Slobode Jednakosti i Bratstva” nelicencirani građanin ostaje bez prava da na bilo koji način zabeleži i javnosti prikaže ozbiljan društveni problem poput nasilja!

3 thoughts on “Paz’ da nećeš

  1. Happy slaping, Bratislave nema nista zajednicko sa primerom koji si naveo skroz gore. A i inace (i pre Happy slapinga) je u Fr zabranjeno da slikas ili snimas bilo koga (osim ako nemas njegovu pismenu saglasnost) i objavis to javno.

    Ako si “zamaglio” njegovo lice i time zastitio njegovu privatnost onda mozes slobodno da objavljujes.

  2. He, he vidim ja kako pratiš linkove iz WP admin sekcije i naravno zahvaljujem na ispravkama. Nego stvarno, kad budeš i ako budeš imao vremena, pogledaj sajt http://www.odebi.org pa “javni” tačno koja je njihova kritika Zakona. Kako sam ja razumeo “literaturu” izmena je da niko bez “licence” nema prava da snima scene nasilja koje se oko njega dešavaju i to posle javno publikuje.

  3. Na prvu mi dosta ne ozbiljno izgledaju. Inace samo gledaj sta se vrti na DailyMottion i imaces tacnu sliku sta je zabranjeno, a sta ne 😀

    Ma objavljuje se sve zivo na blogovima, to su pred izborne gluposti sve sada trenutno… 🙂

    Samo se pazi na lica dece, za to moze opasno da se najebe, voila.. :))

Ostavite odgovor