Od 15. novembra u zimovnicima na delu toka Velike Morave kojim gazduje River’s Guard na snazi je “zimski režim” ribolova i “uhvati i pusti” postupanje s ulovima izuzev u Vidovu i Ćupriji (pored splava) gde je na snazi totalna zabrana ribolova do 15. marta sledeće godine. Za razliku od prethodnih sezona kada je varaličarima zimi praktično bio zabranjen pristup zimovnicima od ove godine jedini preduslov koji varaličari treba da ispune su jednokrake udice na voblerima, glavinjarama i/ili silikoncima (potvrđeno i od predstavnika River’s Guard na FB). Praktično, ove godine je varaličarima dozvoljeno (gotovo) sve izuzev trokrakih udica na sistemima!

Budući da su najave napred navedenog u opticaju gotovo mesec dana potrudio sam se da se koliko toliko pripremim za eventualne zimske potrage za klenom u moravskim zimovnicima tako što sam se kod Teše (ENTER Fishing) snabdeo jednokrakim udicama sa ušicom Trabucco Akura u veličini 4 (karbonske, 15kom/90 dinara) i 6 (10 kom/110 dinara). U utorak predveče “slučajno” pogledam prognozu vremena za Jagodinu i ukapiram da će vreme u Bagrdanu narednog dana biti pretežno sunčano i bez jakog vetra koji je uobičajen za ovaj period godine te se odmah bacim na posao montaže jednokrakih udica na ovo malo Fantasia voblera koje držim u zasebnoj kutiji. Prvi pokušaj da jednokraku montiram direktno na split-ring voblera je “neslavno propao” a onda se setim da negde po fiokama imam male Colmic split-ringove 3,5mm nosivosti 3kg namenjenje za “servisiranje” malih voblera za klena. Budući da nemam specijalna klešta za montažu udica i split-ringova koristio sam šilo kao priručno sredstvo i prvo navukao udice na male split-ringove a potom “o istom trošku” skidao trokrake i montirao jednokrake udice na voblere. Prilikom montaže vodio sam računa da jednokraka udica uvek bude okrenuta od tela voblera … em je manja mogućnost da se u radu vobler kači za prepreke u vodi em riba vobler napada odozdo ili otpozadi pa je i mogućnost kačenja veća.

Montaža jednokrakih udica na voblere Fantasia Lures uz pomoć jednog split-ringa

Noć utorak na sredu, što zbog nervoze oko izlaska na vodu i učinka “jednokrake novotarije” što zbog životnih zavrzlama, sam prespavao “na rate” i posledično propustio da na vodi budem u sam osvit zore. Za izlazak sam odabrao zimovnik u Bagrdanu, teren ispod samog visećeg mosta i ušća Osaonice u Veliku Moravu gde sam u prethodnom periodu imao pristojnih ulova klena i bucova. Kada sam nešto pre 7 sati stigao u Bagrdan ne malo sam bio iznenađen odsustvom ribolovaca u zimovniku koji je jedan od najposećenijih u zimskom periodu. Biće da je kolegama ribolovcima režim “uhvati i pusti” tj. nemogućnost da se ulov odnese sa vode najveća prepreka da jedan idealan dan, po sunčanom vremenu, jutru bez oblaka i vetra, provedu na vodi. Pošto već treću sezonu upražnjavam “uhvati (slikaj) i pusti” pristup ulovu brzo sam se “prebacio” na prvu jutarnju kafu iz termosa i usputno montiranje opreme. Za početak sam odabrao “štapče” Daiwa Megaforce Jiggerspin 2,2m težine bacanja 1-9g upareno sa SPRO Passion 710 mašinicom i najlonom Trabucco XP-Line Spinning 0,20mm. Svi vobleri sa jednokrakim udicama su već bili spakovani u jednu kutiju tako da sam u ranac dodao samo flašu s vodom i (za ne daj Bože) rezervnu kutiju s Vida glavinjarama.

Već tradicionalno, za prvo bacanje sam odabrao Fantasia Tvičko o kojem sam ranije već pisao. Vodostaj Morave je od prethodnog izlaska malo opao a budući da je teren relativno plitak Tvičko mi se učinio kao idealan za trenutne uslove na vodi. Već u prvih par bacanja uzvodno i svlačenje niz spori tok s povremenim cimkanjem “reckam” udarce klena ali ne i realizaciju … cigaret pauza za razmišljanje (paradoksalno zar ne?) … idemo još jedan krug. Ovog puta radim sve isto … bacam uzvodno, svlačim niz spori tok s povremenim cimkanjem ali kontru odlažem do momenta kad sam iskustveno siguran da je klen dobrano “najahao” vobler. Prva proba promašaj ali onda kreću da se nižu uspesi i na slikanje izlazi prvi klen ulovljen s jednokrakim udicama.

Prvenac na Tvička i jednokrake udice

Sledi fotografisanje na brzinu a potom “proučavanje” rezultata … aha, gađao je grudnu udicu što je i očekivano, zakačio se lepo po obodu usta kao da je krak trokrake u pitanju, zadnja udica ga nije potkačila ni dodatno povredila … čini mi se da je promena pristupa ispravna, vraćam klena u vodu i nastavljam s pecanjem. Al’ ne lezi vraže! Statistika u narednih pola sata mi je poražavajuća – na 3-4 napada na vobler na obalu privodim, u proseku, po jednu ribu – ili ne kačim lepo ili se riba otkači u prvih par namotaja nakon kontriranja. Ovog puta nije mi trebala cigaret pauza da bih shvatio kako je potrebno dodatno odložiti kontru, ujedno pravim (ispostaviće se prvu od mnogobrojnih) pauzu da “odmorim mesto”. Sunce se već izdiglo na horizontu, površina vode se zagreva i klen se polako premešta ka bržoj vodi, dalje od obale. Vreme je da Tvička spakujem u kutiju i da na scenu stupi stariji i teži brat Tzoki kojeg mogu da dobacim tamo gde mislim da se klen grupisao – mirniji tok uz sam obod brzaka – po nepisanom pravilu, manji primerci pliće i bliže, krupniji komadi dublje i dalje od ivice brzaka. Pretpostavka o dnevnoj migraciji klena se ispostavila kao tačna a dodatna koncentracija i odložena kontra kao “ubitačna” pa se i statistika preokrenula u moju korist tako da sam do kraja dana na svakih 5-6 napada na vobler imao uglavnom po 1-2 spadanja s udica.

Fantasia Tzoki – ulovi ne manjkaju ni sa jednokrakim udicama

Uz rizik da preteram sa samohvalisanjem u savladavanju tehnike varaličarenja, napisao bih i da je ovo prvo pecanje na kojem sam došao u situaciju da na brzinu kleštima skidam kontrakuke sa udica. Prosto rečeno, oštre šaranske udice na grudima voblera su se klenovima, posebno onim preko pola kila, probijale kroz celu gornju vilicu pa je neretko bilo “povuci-potegni” ne bi li se riba oslobodila i vratila u vodu. Kako se površina vode zagrevala na suncu i klense sve više odaljavao od obale i približavao brzaku te sam u jednom trenutku odlučio i da štap zamenim istim modelom samo veće dužine od 2,4 metra i težine bacana 2-14g kako bih varalice mogao da plasiram dalje. Uverivši se u lovnost Fantasi voblera rešio sam da isprobam i druge voblere iz kutija, odnosno, da vreme utoršeno na skidanje i zamenu trokrakih jednokrakim udicama iskoristim i za “odmaranje mesta”. Prvi i jedini izbor voblera, prvenstveno zbog daljine izbačaja, pao je na srednjeroneći Deya Lures dvodelac koji se nakon bacanja u sam brzak i sporog svlačenja u mirniji tok pokazao kao zalogaj koji klenovi ne odbijaju. Nažalost, nakon 10-ak pristojnih klenova uhvaćenih na Fantasia modele izgubio sam volju da ulove beležim kamerom te mi za ovo morate verovati na reč. Ono što je mene iznenadilo je “učinak” jednokrakih udica montiranih na Vidine Slim glavinjare i spoooro vođenje pri samom dnu – par klenova i jedna osrednja nosara samo su me uverili da je prelazak na jednokrake udice u potpunosti moguć!

Sve u svemu – predivan dan na vodi, uz mnoštvo ulova i neprocenjivo otkriće delotvornosti, čak bih rekoa i superiornosti, korišćenja jednokrakih udica na voblerima.

Mikrolokacija za test montaže jednokrakih udica

P.S. s druge strane test klasične Vidine glavinjare se, nakon kidanja sa sve 30-ak metara najlona (biće da nije do najlona već da mi je vršni provodnik oštećen o.a.), pokazao kao potpuni promašaj posebno nekih pola sata kasnije kad sam “lovnog i nikad prežaljenog” Tzoki-ja pokidao jer se zakačio na tu istu strunu … da prevedem … ako neko od onih koji ovo čitaju bude pecao ispod bagrdanskog mosta te kojim čudom “ulovi” plavo-belog Tzokija (najstariji model) bio bi red da mi ga ili vrati ili mi bar javi kako bih skinuo sve one kletve koje sam juče, u afektu, izgovorio na vodi.