Jesen u moravskom sokaku

Juče ranom zorom ispratim klinca za Zaječar, odradim par poslova koji su nenadano iskrsli, dvoumim se Velika ili Zapadna Morava i konačno oko 10 sati odlučim se za Veliku Moravu, preciznije sela Radošin i Miloševo. Prelomilo me što vodostaj na Zapadnoj “divlja” poslednjih par dana.

Elem, na skeli sam oko 11, na krivini ispod skele s radošinske strane oko pola 12. Po običaju prvo kačim plivajući Calypso Chub – da ispitam teren zbog novih prepreka koje je voda eventualno nanela i da klena prvo potražim odmah ispod osunčane površine. Stojim u hladovini da me klenovi uz obalu ne primete i dignu uzbunu. Bacam upravno na tok, preciznije na sam obod toka, nekih 30-ak metara od sebe, polako privlačim vobler. Okret ručice traje sekund, sekund i po jer struja je ionako dovoljno jaka da vobler ima kakav takav (sitan) rad. Počev na 10-ak metara od obale učestalo “čvrkam” po kamenju. Nakon 5-6 bacanja “čvrkanje” već postaje sumnjivo, znam šta treba da radim – na svaki “čvrk” zaustavim ili cimnem vobler – da vidim da li je kamen il’ kamena glava glavatog glavonje.

Čvrk, tvič, čvrk, čvrk, kontra i promašaj. Čvrk, stop, čvvvrk, kontra i na obali je glavonja sa svih svojih 400 grama. Znači tu ste nanu vam naninu! Privlačim ribu, prihvatam gripom, otkačinjem, puštam a sve vreme pogledujem uzvodno i nizvodno da vidim koliki mi je potez na raspolaganju jer je očito da se klen preselio iz brze u sporiju i pliću vodu, što zbog sunčanja što zbog manjeg utroška energije na prikupljanje zaliha za “dugu, hladnu zimu”. To što moram da ga dodatno izazivam zaustavljanjem i tvičovanjem varalice, što “kilavo” napada varke (što veći to kilaviji napad) pripisujem naglom hlađenju vode. Kako god, sad kad sam skoro pa “iz prve” našao varku, tehniku i pozicije jesenja žurka može da počne. Sa istog mesta privodim još 5-6 krupnijih i par manjih klenova uz isto toliko promašaja. Pomeram se 20-ak metara uzvodno i zavlačim u žbunje na mestu koje je neko uredio za pecanje bele ribe. Ista priča – čvrk, stop, čvvvrk, kontra i između ostalih i glavonja na slici ispod izlazi na obalu, da se slika pre povratka u prirodno stanište.

Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013

Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013

Oko 2 popodne rešim da se prebacim par stotina metara nizvodno na “jedno moje mesto”. Stignem tamo i tek tad primetim da duva jak vetar od kojeg sam na krivini bio zaklonjen brdom. Majušni Calypso se po onom vetru nije dao kontrolisati, probam na glavinjare i na Mr. D sebilicu uhvatim pristojnog klena. Glavinjara se kako tako baca ali problem je trbuh koji najlon pravi od vetra i posledično zakasnela kontra kod napada ribe. Uostalom, što da gubim vreme i živce zbog vetra kad već znam varku, tehniku i poziciju na kojoj klen radi. Povučem se u zavetrinu, ručam, pa natrag na krivinu. Par porcijaša na potezu do devojačke stene, već je pola pet popodne, vreme da krenem ka skeli ako neću da noćim u Radošinu. Snimim kako neka grabljivica juri sitež između mene i spruda nizvodno od skele. Znam kuda da siđem na sprud a s tog mesta mi je i skela u vidokrugu. Znači nema promašaja … i nije ga ni bilo!

Spustim se putićem zaraslim u šipražje do spruda, kao nindža se privučem na špic spruda, zagazim u vodu koliko se moglo u čizmama i kreće ludnica. Ista varalica, ista tehnika samo su klenovi ovaj put kud i kamo raspoloženiji a Boga mi i krupniji i neoprezniji. Udarci, možda je bolje reći povlačenja, su se ređali počev od pada varalice na vodu pa do pred nogama, pred samo vađenje voblera iz vode. U sat vremena koliko sam skoro pa nepomičan proveo na tom mestu palo je nekih desetak “glavonja”, uglavnom komadi od 600-800 grama. Na krivini s koje sam malo ranije pecao, gleda me par klinaca koji su došli da pecaju belu ribu. Na mah čujem komentar: “Vidi ga onaj šta sve izvadi!” Ko još sluša decu kad klen radi “k’o besan”. Od “gužve” sam stigao da slikam samo glavonju ispod … sreća njegova da mi se pripušilo pa sam morao da izađem iz vode inače bi i on ostao deo anonimne statistike. 

Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013

Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013

Ako ste se ponadali kako se jučerašnje varkanje završilo nakon povratka skelom na miloševačku stranu oko 6 popodne … prevarili ste se. Kako sam izašao na obalu, ubacim ranac u auto, namestim lampu na kačket pa se spustim na obalu odmah iznad skele. Prva tri bacanja i tri klena na obali. Još par bacanja bez udarca, pomerim se uzvodno, još par bacanja, ništa. Osvrnem se oko sebe, skoro pa mrak – vreme da se ide kući. Klenovi ionako nemaju gde da pobegnu iz vode, čekaće me tu do sledećeg izlaska.

Ostavite odgovor