Tag Archives: Posao

Za smrt – pozovi DHL

by

9

Poslednja dva meseca dobar deo slobodnog vremena posvetio sam kupovini knjiga za školicu (biće specijal o iskustvima sa “ekspres” i inim dostavama knjiga iz inostranstva). No pošto su za učenje na mojoj školi neophodni i vodiči evo faktografskog uvida u efikasnost kompanija koje se diče “brzom” isporukom “brzih pošiljki”:

 
2-11-07, 20:00 London-Heathrow – UK Pošiljka preuzeta
2-11-07, 20:57 London-Heathrow – UK Pošiljka izvozno procesirana u mestu otpreme
2-11-07, 21:10 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 21:13 London-Heathrow – UK Prispelo u skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 22:37 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43 London-Heathrow – UK Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43 London-Heathrow – UK Pošiljka u tranzitu kroz London-Heathrow – UK
3-11-07, 01:20 East Midlands – UK Prispelo u skladište DHL-a u East Midlands – UK
5-11-07, 00:48 Leipzig – Germany Prispelo u skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 05:38 Leipzig – Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 08:53 Sofia – Bulgaria Prispelo u skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 10:09 Sofia – Bulgaria Napustilo skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 13:50 Skopje – Macedonia Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
5-11-07, 13:53 Skopje – Macedonia Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
5-11-07, 18:39 Skopje – Macedonia Pošiljka je zadržana
6-11-07, 19:23 Skopje – Macedonia Napustilo skladište DHL-a u Skopje – Macedonia
6-11-07, 23:26 Leipzig – Germany Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
7-11-07, 02:40 Leipzig – Germany Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
7-11-07, 03:52 Bergamo – Italy Prispelo u skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 08:12 Bergamo – Italy Napustilo skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 12:01 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u skladište DHL-a u Belgrade – Serbia, Republic of
7-11-07, 12:17 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 12:39 Belgrade – Serbia, Republic of Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 17:21 Belgrade – Serbia, Republic of Prosleđeno na dostavu
8-11-07, 15:54 Kragujevac – Serbia, Republic of Pošiljka isporučena
 

Plava karta novog doma mog

by

4

Suočena sa činjenicom da “Evropska unija u celini nije više atraktivna odrednica za visoko kvalifikovane radnike na konkurentnom tržištu radne snage”, hroničnim nedostatkom stručne radne snage i očekivanjima da u naredne dve decenije taj nedostatak naraste na gotovo 20 miliona obrazovanih radnika (posebno u oblastima inženjerstva i ICT-a) Evropska Komisija juče je predložila uvođenje “Plave karte” (Blue Card) – jedinstvene radne i boravišne vize za obrazovanu radnu snagu koja dolazi iz zemalja van EU. Program “Plava karta”, po uzoru na američku “Zelenu kartu”, trebalo bi ne samo da privuče obrazovanu radnu snagu, već i da pojednostavi proceduru za dobijanje radnih i boravišnih dozvola, te da reguliše oblast socijalnih i ekonomskih prava imigranata i njihov status izjednači sa statusom domicilnih radnika. Evropska komisija želi da na ovaj način ograniči ne samo negativne efekte nepoštene konkurencije zasnovane na jeftinoj radnoj snazi već i da uspostavi kontrolu nad eventualnim negativnim posledicama “odliva mozgova” koje bi mogle nastati u zemljama u razvoju tako što će regulisati način “vrbovanja” radnika u sistemu “Plave karte”. Svaka zemlja članica EU sama će određivati strukturu i kvote za prihvat radnika kroz program “Plave karte”.

Nosioci “Plave karte” pored uslova istovetnih onima koji se nude za rad i život građanima EU, mogu da očekuju i druge pogodnosti. Biće im omogućeno slobodno kretanje kroz EU, pružena mogućnost da im se nakon 6 meseci pridruže i ostali članovi porodice, u poreskim olakšicama i socijalnom statusu biće izjednačeni sa državljanima Unije a nakon 5 godina biće im omogućeno da zatraže stalni boravak u, odnosno državljanstvo, EU. Sve ove pogodnosti biće omogućene onima koji imaju diplomu priznate visokoškolske institucije, “spreman”, najmanje, jednogodišnji ugovor sa poslodavcem u EU, uz obezbeđeno zdravstveno osiguranje i platu koja je najmanje tri puta veća od “minimalca”, odnosno dvostruko veća za one ispod 30 godina.

Pojednostavljenje procedure za dobijanje radnih i boravišnih dozvola kroz program “Plava karta” trebalo bi da Evropsku Uniju ponovo vrati na listu najprivlačnijih destinacija obrazovanih radnika, ovo posebno imajući u vidu sve veća ograničenja koja SAD uvode kroz sličan sistem H1B viza. Velika Britanija, Irska i Danska već su najavile da neće učestvovati u ovom programu, žestoke polemike se vode u Nemačkoj i Holandiji, a austrijska Vlada tvrdi kako je ceo sistem zapravo “preterana centralizacija”. Koliko god vam se program “Plave karte” činio privlačnim treba ipak sačekati da 27 zemalja članica Unije da svoje “konačno mišljenje”, kao i da svoje “stavove” iznesu evropski sindikati i drugi protivnici otvaranja granica Unije za radnike iz ostalih delova Sveta.

I posao i nagrada

by

2

Nagradni konkurs za posao - Forma Ideale

Otkako sam se sredinom jula meseca ove godine pridružio armiji nezaposlenih srpskih “stručnjaka najraznovrsnijih profila” redovno posećujem par domaćih internet prezentacija posvećenih nalaženju posla. Naravno, kao svaki kompulsivni bloger kada su u pitanju prezentacije koje ponudu posla daju i putem RSS dovoda prevashodno koristim ovu pogodnost. Tako juče listam novopristiglu potražnju sa Infostuda i primetim “Nagradni konkurs za posao”. Forma Ideale, kragujevačka firma, dosetila se originalnog načina da reši problem hroničnog nedostatka domaćih “stručnjaka stručnjaka” u većini oblasti modernog poslovanja – pokrenuli su akciju “Tražimo najbolje – nudimo idealno”!

Temelj svake uspešne kompanije su ljudi – pokretačka snaga i izvor kreativne energije. Novi ljudi znače jače temelje, novu snagu, kreativnost i energiju.
…
Ako tražite posao, ili niste zadovoljni mogućnostima na trenutnoj poziciji, Forma Ideale daje Vam šansu da se iskažete, budete kreativni i adekvatno nagrađeni!
…
Najbolji kandidati dobijaju radno mesto u Formi Ideale i u Kragujevcu i novčanu nagradu u iznosu:

  • I nagrada – 250,000 RSD
  • II nagrada – 100,000 RSD
  • III nagrada- 50,000 RSD

Ako vam nije bedak da živite u “provincijalnom” Kragujevcu a smatrate se visokoobrazovanim stručnjakom u savremenim poslovnim veštinama – požurite – rok za prijave je ponedeljak, 1.oktobar 2007. godine a oglas na Infostudu je do sada viđen gotovo 5,000 puta!

U viziju te ljubim!

by

0

Da srednje usmereno obrazovanje nije ostavilo ozbiljne posledice samo na populaciju negdašnje “velike” Jugoslavije svedoče čudni nazivi zanimanja i titule koje se poslednjih godina traže na britanskom tržištu radne snage. Primera radi, umesto čistača prozora traže se Inžinjeri čistog pogleda, servirke se oglašavaju kao Asistenti u proizvodnji ishrane, đubretari postaju Tehničari uklanjanja otpada, nastavnici se poistovećuju sa Navigatorima znanja… Konačno, domaćice, sasvim zasluženo – ‘ajmo žene ovacije, su postale Inžinjeri domaćinstva … ili inžinjerke pitanje je sad?

Plen od 300,000 Eura

by

4

Od kako sam primio odgovor NOPS-a na moje pisanije o akciji SMS Potrošač nikako da se smirim. Svako malo pa krenem da iščitavam ono što sam napisao, tražim skriveni smisao, preispitujem se, astralno se odvajam od sopstvenog tela i posmatram sam sebe – s’ kim se srećem i razgovaram, šta i kako čitam i tumačim, ko mi stoji iza leđa, da li me neko bifla sopstvenim idejama i svetonazorima dok spavam (ufff, primetio sam da me Milutin dere od batina jer nemirno spava) – ma prosto rečeno špijuniram sam sebe ne bih li pronašao odgovor na Papovićev odgovor.

Dok sam povremeno astralno boravio u sopstvenom telu strefio me grom iz vedra neba! Dva gotovo identična članka objavljena u Politici od 22. marta pod naslovom Poplava pritužbi potrošača, (I. Ćuk), nažalost nedostupan na prezentaciji, i članak objavljen u Novostima od 23. marta pod naslovom Po savet u centre, (D.Marinković) donekle su me učvrstili u jeretičkom ubeđenju kako možda i nisam “šugav” koliko se to čini.

U dva gotovo identična članka, nakon samo četiri dana trajanja, već se sumiraju rezultati akcije SMS Potrošač. Očito neizbežni Goran Papović kaže kako je SMS Potrošač “jedan od najvećih projekata koji ima za cilj da informiše i obuči potrošače” ali i dodaje da su “građani pogrešno protumačili primljenu SMS poruku sa pozivom da se učlane u NOPS, pa su umesto ličnih podataka, kojim potvrđuju da žele da budu informisani, slali prijave protiv trgovaca i proizvođača” što je i za samog Papovića “zaista zapanjujuć podatak” (očito edukativna uloga NOPS nije došla do izražaja!). Kako Papović tvrdi do sada je ponuđeni SMS servis NOPS slanjem ličnih podataka prihvatilo između 40 i 50 hiljada potrošača (zavisi koje novine čitate) ali je istovremeno poslato i 15,000 SMS poruka koje su umesto traženih podataka sadržale pritužbe potrošača (šta ti je nacija – cinkarenje nam oduvek dobro ide!).

Ono što je meni privuklo pažnju u oba članka je izjava Dr Svetislava Taborošija, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i člana Saveta ministra za zaštitu potrošača, da “drugi deo tog zakona, koji se odnosi na mehanizme njegovog sprovođenja nije zaživeo do kraja”. Drugi deo – kakav sad drugi deo – možda ja stvarno nisam lepo pročitao Zakon o zaštiti potrošača! Srećom pa Profesor Tabaroši nastavlja sa razjašnjenjem “Glavni posao ove godine je formiranje savetodavnih centara u potrošačkim organizacijama. Problem su, međutim, finansije, pa je “u igri” i da država na javnom konkursu dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača. Država bi, kaže, trebalo periodično da objavljuje tender, a organizacije da dokazuju po čemu su potencijalno najbolji ponuđači. Ovi centri će biti servisi potrošača, gde će moći o svemu da se informišu. Centri će prosleđivati informacije o stanju na terenu, kvalitetu proizvoda i problemima koji su bitni i za potrošača i za privredu.”

Pazi sad ovaj zaplet gde država dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača a kako se tvrdi u oba članka čeka se samo formiranje Vlade, koja bi trebalo da odobri 300,000 evra potrošačkim organizacijama! Prema podacima koje sam, ovako neuk, pokupio sa prezentacije Privredne Komore Srbije u Srbiji ima bar 50-ak potrošačkih pokreta, udruženja i asocijacija, registrovanih kao udruženja građana i nevladine organizacije, koje bi sve “ravnopravno” trebale da učestvuju u konkurenciji za pomenutih 300,000 Eura. Od pomenutog broja u NOPS-u je za sada 27 asocijacija potrošača – nešto više od polovine – ali zato u Savetu Ministra za zaštitu potrošača od 5 predstavnika organizacija za zaštitu potrošača četvorica su, uključujući i Papovića, članovi NOPS (čak troje iz Predsedništva!).

Sad neka me neko “prosvetli” ali ja stvarno ne vidim kako će to NOPS propustiti priliku da na “javnom konkursu” za sebe prigrabi “lavovski deo” potrošačkog kolača kad istovremeno i savetuje “donatora” i “glumi” primaoca novčanih sredstava. Naravno, sad mi je jasniji i onaj deo Papovićevog odgovora u kome pominje “prepoznatljiv rukopis” jer i on i NOPS, u čije ime govori, očito imaju jaku konkurenciju u borbi za plen od 300,000 Eura a u takvoj “neravnopravnoj borbi” gubitnik lako može da se uhvati za slamku poštovanja Zakona – o oglašavanju, naravno, ko je pomenuo Zakon o sprečavanju sukoba interesa!

Crvena Microsoft l(i/a)sica

by

0

Nakon što se po potpisivanju sporazuma o saradnji između Novell i Microsoft kompanija Red Hat u novembru prošle godine slavodobitno proglasila jedinim pravim zastupnikom interesa GNU Linuksa i F/OSS zajednice u svetu “velikih igrača” na površinu polako počinju da isplivavaju najave nove senzacije. Naime, po pisanju vnunet.com, u toku su pregovori o sporazumu, sličnom gorepomenutom između Novell i Micorosft, ali ovog puta sa kompanijom Red Hat u ulozi “izdajnika svijetlih principa” FOSS zajednice.

U prošlonedeljnoj izjavi za vnunet.com Tom Robertson, direktor interoperativnosti i standarda u kompaniji Microsoft, obznanio je kako se pregovori oko ugovora sa “Crvenom lisicom” vode već duže vreme i dodao kako su obe kompanije “Dobavljači na istom tržištu, a naša namera da imamo ugovor sličan onome sa kompanijom Novell na više nivoa je jasno izražena. Microsoft bi vrlo rado želeo da ostvari saradnju sa kompanijom Red Hat.” Robertson je takođe istakao kako je “džin iz Redmonda” posvećen poboljšanju interoperabilnosti sopstvenih proizvoda sa drugim softverskim proizvodima koje njihovi klijenti već koriste te da postojeću ugovor sa Novell-om vidi kao dobar model za buduću saradnju sa red Hat-om. U potrazi za potvrdom ove vesti (senzacije, bolje rečeno) vnunet.com se obratio za komentar predstavniku Red Hat-a Marku Webbink koji je u kratkoj email izjavi potvrdio da Red Hat i Microsoft “sarađuju na brojnim projektima interoperabilnosti i standarda svojih proizvoda”, ujedno odbijajući da u detalje komentariše navode Robertsona.

Komentare Marka Webbinka (sa sloganom “Za godinu mi ćemo biti tu, Novell neće”) na Novell/Microsoft ugovor pročitajte u intervju objavljenom 3. novembra prošle godine na prezentaciji SearchOpenSource.com – u najmanju ruku licemerno!

Nije seks nego stres

by

0

Njujorčanin James Pacenza, danas star 58 godina, se nije razlikovao suviše od desetina hiljada svojih kolega sa kojima je donedavno radio u “Plavom džinu” sve dok 29. maja 2003. godine, nakon 19 godina vernosti, nije dobio otkaz – samo godinu dana pre sticanja prava na penziju. U obrazloženju koje mu je tada IBM dostavio stoji da je Pacenza, uprkos upozorenjima nadređenih, posećivao “sobe za ćaskanje” sa sadržajima za odrasle (čtaj seksualno eksplicitnim temama za ćaskanje) u toku radnog vremena, sa kompanijskog računara. Nedavno je Pacenza odlučio da uz pomoć svog advokata Michael Diederich povrati svoje pravo na rad i sudskim putem dokaže kako je IBM pogrešio u proceni njegovog ponašanja. Opisujući incident koji je doveo do otpuštanje, Pacenza kaže da je pokušavao da izbegne pristup “sobama za ćaskanje” ali i da je spornog dana “osetio potrebu za interaktivnim angažovanjem i razgovorom kako bi odagnao sećanja na Vijetnam i smrt. Pokušavao sam da se smirim uključenjem u neki blago uzbuđujući razgovor.” Sa druge strane u verziji IBM Pacenza je od računara otišao pre nego što se upustio u “blago uzbudljiv” razgovor ali i propustio priliku da se iz “sobice” odjavi. Kada je sledeći radnik seo za računar koji je Pacenza prethodno koristio primetio je otvoren prozor u svet “uzbuđujućih” razgovora i konverzaciju koja je u istom neometano tekla sa pregršt vulgarnih asocijacija što je dmah prijavio svom nadređenom koji je Pacenza otkaz uručio sledećeg dana.

James Pacenza, veteran vijetnamskog rata, tvrdi da su za njega posete “sobama za ćaskanje” bile deo terapije u borbi protiv post-traumatskog stresa izazvanog događajem iz 1969. godine kada je tokom patroliranja prisustvovao pogibiji svog najboljeg prijatelja. U sudskim dokumentima Pacenza tvrdi da ga je post-traumatski stres napravio “zavisnikom od seksa, a pojavom interneta i zavisnikom od mreže”,te da po tom osnovu ima pravo na zaštitu Suda u skladu sa američkim Zakonom o zaštiti invalida (The American with Disabilities Act). Njegov advokat tvrdi da je Pacenza radeći u pogonu za proizvodnju elektronskih čipova za godišnju platu od $63,000, internet koristio ni više ni manje nego ostali zaposleni, te da poseta “seksi sobama”nije ni bilo a i da je bilo Pacenza nije prekršio nijedno pisano pravilo kompanije za koju je tada radio. Po rečima advokata jedini “greh” James Pacenza bile su njegove godine – otuda i odštetni zahtev prema IBM koji iznosi 5 miliona dolara!

Tokom prvog suočenja pred Sudijom Stephen Robinson IBM je u svoju odbranu izneo tvrdnju da je kaznena politika kompanije prema upotrebi poslovnih računara za pristup seksualno eksplicitnim sadržajima jasno sadržana u dokumetima firme te da Zakon na koji se tužba oslanja ne poznaje odrednice invaliditeta povezanih poremaćajima seksualnosti.