CNN Money donosi sopstveni izbor od 101 najglupljeg poslovnog poduhvata u 2006. godini. Na listi “dobitnika” su kako velike kompanije, poput Wall-Mart-a i General Motors-a, tako i države.
Naime u želji da popravi utisak o sopstvenoj zemlji kao zaostaloj nacionalna banka Kazakhstana “uspela” je da pogrešno ispiše reč “banka” na novoštampanim novčanicama od 2 i 5,000 tenga.
Poslali ste nedavno na oglašenu email adresu svoj CV na srpskom i engleskom i kada ste već gotovo zaboravili na sopstvenu prijavu, računajući da niste ušli ni u “uži izbor” stiže Vam poziv za razgovor. Šta sad!
Brzo butate po fiokama ne bi li ste locirali oglas, podsećate se koju verziju CV-a ste poslali, šta ste ono sve, u superlativu naravno, pisali o sebi i svojim veštinama… treba se dobrano pripremiti za razgovor a kako ćete ako ne znate o čemu se tu zapravo radi?!?Upravo tom problemu, kako da se pripremite za razgovor za posao (Job Interview), posvećena je internet stranica coolinterview.com. Prezentacija, samoproglašena najveća svetska kolekcija, sadrži hiljade potencijalnih pitanja i odgvore na ista koji su uređeni po kategorijama zanimanja i vrstama intervjua.
… ksss …. kssss …. tu sam, sutra Dubai, prekosutra, Inshallah, Srbija. Dok sam u putu uživajte u pogledu na jezero Bandi Qargha inače na par kilometara od Kabula.
… osiromašen i urušen, izranavljen vekovima prepunim sukoba i ratova, sa bogatom istorijom kroz milenijume, prepunom kratkotrajnih uspeha i perioda mira, dugotrajnim sukobima koji se na mah primire ne bi li se već u sledećem trenutku razbuktali i prerasli u krvave obračune, atentate …
… sa ženama skrivenim iza vela, decom koja bosonoga ranom zorom gaze prašnjave ulice Kabula.
… dobro sad nije baš ceo Kabul, zapravo zapadni Kabul, do temelja srušen tokom 25 godina ratova, kao i dolina Bahaman, nekada omiljeno izletište, na predlog vozača Fadeda. Evo malopre sam ušao u kancelariju i još uvek ne mogu da se sredim od “bumpy” vožnje po lokalnim putevima. Utisci su još uvek isuviše jaki ali nadam se da priložena fotografija može bar delimično da ih dočara.
… dobro sam, ne nisam smršao ali hvala što brinete. Pa (izvinjavam se svima koji koriste štapiće za uši) koji Vam je više biiiiip, pa neću bre ni da crknem a kamoli da smršam u Avganistanu sve dok, hvala Bogu, ima prodavnica s’ konditorskim proizvodima, konzervama i smrznutom hranom. Evo prilažem i sliku sa jučerašnje večere. Vidite, nisam ja Superdžejla Kraljica Svemira, pa da Vas zajebem i tu kao nešto foliram da sam van zemlje, pa pošaljite koji paket hrane, neku kintu za izbeglice, te ovo te ono – ako mislite da slika laže javite mi se pa da Vas propisno verbalno/skriptalno obradim.
Koristim priliku da opomenem pojedine, bez imenovanja ovaj put, da mi više ne pominju bilo šta što ima veze sa uzgojem prasića i proizvodima od prasetine. Ovo se posebno odnosi na bezobzirne predloge u kojima se poimence koriste izrazi poput “prasence”, “pečenje”, “dva”estinu kila”, “guda jabučarka” i slični. Braćo slatka, a lako ćete se prepoznati, pa ja sam trenutno u Jamahiri Islamic du Afghanistan – ovde to ne da bidne. I nee što ne da bidne, nego mi još i otežava trenutni položaj. Zamislite kako bi ste se Vi osećali kad ispred sebe imate preprženi pileći narezak i krem sir a čitate o … ne smem ni da pomenem, evo opet mi proradi kiselina.
Apropo, hrane, čini mi se da ovaj blog postaje manijakalno opsednut hranom – DELIRIJUM BRE! Ko o čemu ja o hrani, e pa ne da bude više. Opsednutost ićem i pićem je i bio jedan od razloga za odluku da bar jednom godišnje pobegnem iz Srbije.
Po prvi put za poslednjih 17 godina svoju slavu, Svetog Nikolu, dočekao sam van svog doma. Prošli put u vojsci a sada u Avganistanu. Naravno moja slava ni u Avganistanu nije mogla da prođe neopaženo. Slavio je ceo Avganistan. URAAAA neradni dan za Bracinu slavu, njima novi saziv Parlamenta a meni slava, gde ćeš bolje kombinacije, niko ništa ne radi. Dobro de lažem, ja sam radio juče gotovo ceo dan, ako ne računam ona 2 sata koliko mi je trebalo da odem da kupim ribu u “Suprem”-u. Moram nakratko da se osvrnem na ovu kupovinu. Ajde što je radnja bar 10 km izvan Kabula, što se ulazi samo na strani pasoš i što jedini u Kabulu prodaju alkoholna pića, ali brate slatki kako cepaju cene pa to je neverovatno. Znači nije nešto skuplje nego je DUPLO skuplje. Recimo teglica Nescafe Gold od 200 grama koju sam jutros kupio za 7 dolara tamo je 14 istih tih dolara i još ne primaju Afgane. Ma jebiga, da mi nije slava slatko bih im se prošetao po radnji psujući na engleskom majku lopovsku, i ostale srpske psovke i eve im ga što bih na kraju nešto kupio. Ovako za 53 dolara pazario sam nešto malo za svoju dušu i što je najvažnije ribu i priloge za slavsku trpezu.
Niste pogodili, nisam ja Koštunjavi pa da teram muslimane da se krste, lome kolač nad Biblijom i ispijaju šljivku uz zdravicu, ja sam bre iz popovske kuće. Večera ko večera, samo je izbor bio nešto bogatiji (hoću reći manje zelen) nego obično. Posedeli, popričali, pojeli, nismo pili, i lepo se razišli. Ljudi kulturni, čestitali slavu i zahvalili se na gozbi. Jebiga, bilo bi i bolje da se kuvar nije preš’o kod prženja ribe – prepeko je skroz – no sam sam kriv kad mu nisam rekao da ribu prvo lepo uvalja u brašno i da prži na laganoj vatri, samo da porumeni – uostalom niko se nije bunio, svikli se ljudi na Fazlijevo kulinarstvo pa se više i ne bune.