Ja s’ tem nemam ništa

Premijer Vlade Republike Srbije i ministar policije uz malo-malo-malecno-gotovo-neprimetno učešće srpskih službi bezbednosti konačno, uz pomoć zaštićenih svedoka saradnika, otkrio identitet svih članova organizovane kriminalne grupe koja je pod nazivom “Prethodna Vlada” između 2008. i 2012. godine u Srbiji upropastila sve što se imalo upropastiti, ono što je davno upropašćeno upropastila još više, a ono što je nepovratno uništeno ranije obnovila i još gore uporopastila !

Kriminalna grupa Prethodna Vlada

Foto galerija članova kriminalne grupe “Prethodna Vlada”
©www.mup.gov.rs/ivica.i.samo.ivica

Na danas održanoj konferenciji za medije na kojoj pitanja nisu bila dozvoljena Premijer a.k.a ministar policije je korišćenjem zapostavljene blog forme © šmilustracije javnosti predstavio foto galeriju članova kriminalne grupe uz napomenu da su likovi zaštićenih svedoka saradnika (članova grupe koji su se netom ogradili od zločinačkog poduhvata u kome su aktivno učestvovali prethodne 4 godine) iz bezbednosnih razloga izmenjeni do neprepoznatljivosti.





Svako može da bude Predsednik

“Dobar dan, ovde Predsednik Islanda, Olafur Ragnar Krimson, molio bih Predsednika Buša …” – ovako je otprilike pre par dana započeo razgovor 16-ogodišnjeg studenta sa Islanda, Vifila Atlasona, sa operatorom telefonske centrale Bele Kuće. Bio je to ujedno i prvi od razgovora koje je imao sa poslenicima Bele Kuće jer je u nastavku razgovora prebacivan sa lokala na lokal kako bi se proverio njegov identitet. Ispitivan je o činjenicama iz života islandskog Predsednika da bi na kraju, prema sopstvenom tvrđenju, nakon što je položio “proveru identiteta”, Vifil sa ličnom sekretaricom Predsednika SAD utanačio konkretan termin telefonskog razgovora sa “zauzetim” kolegom. Vifilova tajna za polaganje testa identiteta je jednostavna – koristio je podatke iz članka o Predsedniku Islanda objavljenog na online enciklopediji Wikipedia kao polaznu i još par Internet prezentacija kao dodatni izvor informacija – i prošao “kao kroz sir”.

“Bilo je to kao prolaz kroz kontrolne punktove. Na svojo strani imao sam “otvorenu” Wikipediu i još par sajtova tako da u osnovi nije bilo teško.”, kaže Vifil, dodajući da su mu za “kontrolna” pitanja pali,između ostalog, datum rođenja, imena roditelja, mesto rođenja islandskog Predsednika.

Sad koliko stoji tvrdnja mlađahnog studenta o lakoći prolaska kroz “kontrolne punktove” možda ponajbolje svedoči promptna poseta lokalne policije iz malog ribarskog gradića Akranes na zapadnoj obali Islanda. Nakon razjašnjenja motiva “lažnog poziva” Vifilovom željom da na bilo koji način stupi u kontakt sa američkim Predsednikom i iskoristi priliku da ga pozove na Island sve se završilo na izricanju usmene opomene. Sam Vifil, koji zahvaljujući obelodanjivanju ovog “poduhvata” danas uživa simpatije građana Islanda kaže kako je cela “šala”, bez obzira na posledice, bila vredna uloženog truda.

Da nekome padne napamet da se februara sledeće godine pozove Belu Kuću i predstavi se kao novi srpski Predsednik – ovakvi “štosevi” sigurno mu ne bi upalili pri zakazivanju razgovora. Ne zato što je obrazovni sistem Srbije lošiji od islandskog već što bi pitanja bila puno “ozbiljnija”, nešto kao:

  • Da li Vi Borise povremeno ubrizgavate kolagen u ušne resice?
  • Mister Nikolic is it true that you were lately involved in practicing R pronounciation to be like Seselj’s?
  • Koliko ste tačno puta Velimire želeli da dognate, nagnate pa sadžgate karlu Del Ponte?
  • Čedo brate šta bi sa onim papirima iz Ambasade?
  • Gospodine Lijander Palma koja je vaša normalna dnevna doza ukrajinskih steroida?
  • Druže Šećerovski kada ste Vi zapravo prvi put umrli?
  • Gospodine Maršićanin!!! Zar ste Vi uopšte i učestvovali na izborima?

…e ovde nikakva enciklopedija, osim možda kakve specijalizovane zoološke, ne pomaže!

Čoveka, pardon, teroristu odaje hrana

Ideja da hrana čini čoveka potiče od davnina i do danas se, uz manja sporenja, tumačila kao spoznaja da od kvaliteta hrane koju konzumiramo zavisi i kvalitet života – fizički i posledično psihički. No, ova fraza u tumačenju američkog FBI (Savezni istražni biro – nacionalna policija o.a.) dobila je potpuno drugačije zančenje – onako po američki – “Čoveka Teroristu ćeš najpre poznati po hrani koju kupuje!”

U netom objavljenom članku u magazinu CQ Politics Džef Stajn (Jeff Stein) iznosi više podataka o novinama u radu FBI-a na otkrivanju iranskih terorista u San Fransisku, Kalifornija. Naime, u Kaliforniji danas živi gotovo milion imigranata koji su tamo dospeli nakon svrgavanja iranskog šaha 1979. godine – među njima i agenti tajnih službi koji su pod maskom izbeglica poslati u SAD da likvidiraju (i to vrlo uspešno) neprijatelje iranske islamske revolucije. Poslednjih par godina odnosi vlasti SAD i Irana zategnuti su do “pucanja” pa je, shodno, poraslo i interesovanje službi bezbednosti za bivše podanike suprotnog tabora. Ideja agenata FBI-a bila je da analizom podataka prikupljenih iz lokalnih prodavnica, prateći obrazce i promene u prodaji blisko-istočnih “specijaliteta”, otkriju prisustvo “potencijalnih terorističkih ćelija” i pod prismotru stave “potencijalne” članove istih. Tako bi, primera radi, povećana prodaja uštipaka sa mesom ili lukom “jasno” ukazivala na moguće prisustvo iranskih tajnih agenata i, shodno, povećanu opasnost od terorističkih napada. Daljom analizom podataka i operativnim radom na terenu na “potencijalne teroriste” primenile bi se, shodno potrebi, odgovarajuće mere prismotre.

Ove “novine” u radu američke bezbednosne agencije primenjivane su u kratkom periodu tokom 2005. i 2006. godine – dok Majkl Mejson (Michael Mason), šef odseka FBI za istraživanje kriminala, nije “primetio” kako je ideja em neozbiljna em, najverovatnije, protivna američkim zakonima. Verovatno je i njemu pala na pamet scena u kojoj “100,000 policajaca agenata FBI juri Džordža Muhtabu” (Mujtaba – Farsi, odabrani o.a.) ne bi li se na posletku našli, sa sve “opremom i naoružanjem”, na tradicionalnoj blisko-istočnoj svadbi!?! Šalu na stranu, ali američke bezbednosne agencije već decenijama muku muče kada je u pitanju pouzdanost prikupljenih obaveštajnih podataka o Iranu. Možda je jedan od razloga i to što, umesto “izvornih”, kako u intervjuu PBS-u tvrdi Mohmad Džafari (Mohammad Jafari), novi komandant Islamske Revolucionarne Garde, “informacije o Iranu prikupljaju od neprijatelja Irana, što posledično dovodi do grešaka u procenama” na kojima SAD zasnivaju svoju zvaničnu (a Boga mi i nezvaničnu) politiku.

Umrela mi majka

Jedan smer za budžet

Ma nije meni, nego nekako s’ proleća početka meseca, u vreme isplate ličnih dohodaka, jal na ćošku jal’ na sredini moje, odnedavno jednosmerne, ulice nacrta se “pandur” da proverava savest vozača i poznavanje saobraćajnih propisa od strane istih. Danas je “dežurni” odabrao ćošak pa zaredao 3-4 automobila, piše li piše a nesavesni samo u(na)leću k’o muve na ONO. U prolazu, zakačim razgovor:

Dežurni: (pristojno) Šta je bilo, vidite da je ulica jednosmerna?
Nesavesni: (snishodljivo) Vidim, al’ znate, umrela mi majka, pa …
Dežurni: (smeška se) Uje, pa šta je bre ovo danas – sve neki ožalošćeni, sahranih ovde pola Grada!

Mislim se pa nisi prijatelju malo dete – ako već imaš muda da grešiš bar budi siguran da znaš i da lažeš! Posle me narod gleda k’o da sam, ne daj Bože, šašav – ide ulicom, mrmolji “umrela mi majka” i smeje se k’o lud na brašno.

Bin-Laden Al Kanada

Kolona od dva SUV vozila i jedne limuzine, koju je laganim trkom pratila nekolicina agenata obezbeđenja, zakićena australijskom i kanadskom zastavom, lagano se probijala kroz gotovo pust centar Sidneja. Kolona je bez zaustavljanja prošla dva policijska punkta, oba spoljna sigurnosna pojasa predviđena da zaštite lidere zemalja učesnica ovogodišnje konferencije APEC-a (organizacija za Azijsko-Pacifičku ekonomsku saradnju) koja se održava u Sidneju i za čije obezbeđenje je utrošeno 16 miliona australijskih dolara. Na putu ka hotelu u kome je odseo američki Predsednik Džordž Bush više nije bilo prepreka za “kanadske učesnike” … sve dok iz jednog vozila, na očigled agenata u civilu, nije izašao glavom i bradom Osama Bin-Laden!

Policija je reagovala munjevito – uhapšeno je 11 terorista, pardon, članova ekipe TV emisije The Chaser’s War on Everything (Čejser protiv svih) koja se već godinama, uz puno sličnih situacija, emituje na australijskoj nacionalnoj mreži ABC.

Lažna iskaznica APEC konferencije
Čejser kao bin-Laden i lažna propusnica koju je ekipa emisije koristila za prolazak kroz policijske blokade (Izvor: ABC)

Poznajem te po frizuri

Iranska policija pored kriminala, terorizma i regulisanja saobraćaja od nedavno se bavi i brigom o modnim detaljima na podanicima islamske Republike. Kako piše BBC policija je tokom protekle dve nedelje u Teheranu izvršila kontrolu preko 700 i zatvorila više od 20 frizerskih salona ne da bi sprečila širenje vaši i zaštitila narodno zdravlje već da bi sprečila širenje ponuda za tetoviranje, ulepšavanje muških obrva, i pro-zapadnih frizura na ulicama glavnog grada. Pored istančane brige da podanicima islamske Republike svaka dlaka bude na svom mestu policija u Iranu ima zaduženje da vodi računa i o odevanju kako mušakraca tako i žena, ravnopravno, a sve u okviru kampanje koja se vodi protiv ne-islamskog odevanja (zlog hidžaba).

Grafit za Ginisa

… jebiga i nije neki naslov ali konačno i (moj) Kragujevac da rezerviše mesto u svetskoj knjizi rekorda, makar i po dužini platna iscrtanog grafitima. 24 časa, 30-ak mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke i Hrvatske (polaznici Međunarodnog kampa prijateljstva), mnoštvo raspoloženih kragujevčana, voljnih da pomognu, 800 i kusur sprej kanistera sa bojom bilo je dovoljno da popuni 605 metara platna razapetog na ulazu u kragujevački Veliki Park. Nažalost, tokom 24-očasovnog pokušaja morala je da interveniše i policija, oko 1 sat po ponoći, kako bi sprečila dva mlada čoveka (opčinjena isecanjem i kidanjem platna, ha, ha, ha) da platno vandalizuju i tako ometu učesnike u postavljanju rekorda. Pošto je novi rekord ipak postavljen preskočiću opis sadržaja grafita (većinom reklame sponzora koji su obezbedili “farbu”) a u prilogu evo dve sličice snimljene po “obavljenom poslu”.

Kragujevački grafiti - rekord za Ginisa
Okolo naokolo – grafiti svuda!

Milutin ispred grafita za Ginisa
Mali Milutin u sukobu sa umetnošću

Google lopovi

Dvojica provalnika koji su prošlog meseca provalili u prostorije zabavnog centra “Bigg City” u Kolorado Springsu, SAD, i pored posedovanja kodova za ulazak u prostoriju sa sefom i šifre za otvaranje istog bila su primorana da za konačni uspeh svog “poduhvata” upotrebe i najnoviju ultra-mega-top-cool tajnu provalničku tehniku – Google “Kako otvoriti sef”! Naime, policija veruje da su “neiskusni” lopovi upotrebili jedan od uključenih računara u kancelariji zabavnog centra da bi sa sajta proizvođača sefova otkrili redosled operacija potreban, uz numeričku šifru, za otvaranje konkretnog modela koji su obijali.

Ceo “poduhvat” zabeležen je i sigurnosnim kamerama iako su provalnici pokušali iste odmah da onesposobe ali su umesto spreja u boji za tu namenu upotrebili WD-40 mašinsko ulje i na taj način samo uklonili prašinu i prljavštinu sa objektiva. Lopovi kojma očito nedostaje iskustvo ali ne i domišljatost iz posla su izašli bogatiji za 10,000 dolara, laptop računar i Playstation 3 igračku konzolu. Policija Kolorado Springsa već mesec dana traga za lopovima a snimak provale postavljen je i na Internet u nadi da se na taj način dođe do identiteta provalnika – za sada bez uspeha. Možda da i policija isproba Google?