Štazi je ponovo u modi

U susret samitu G8 koji će se u junu održati u nemačkom mestu Heiligendamm, na obali Baltičkog mora, tamošnja policija “dosetila” se metoda koje je nekada koristila zloglasna istočnonemačka tajna policija Štazi. Kako bi kolegama na ulici omogućili da što lakše iz mase izdvoje “bezbednosno-zanimljive” demonstrante nemačka policija trenutno “puni” bazu sa uzorcima mirisa hiljada potencijalno nasilnih anti-globalista, protivnika politike G8 koji se od “sumnjivih lica” uzimaju tokom nenadanih pretresa stanova.

Slične metode koristio je i zloglasni Štazi kako bi “pod kontrolom” držao disidente a tegle sa tako prikupljenim mirisima i danas se mogu videti u nemačkim muzejima. Petra Pau, poslanica opozicione levice, tvrdi kako je to “još jedan korak dalje od demokratske države prava ka državi sa preventivno bezbednošću” i dodaje kako “država koja usvaja metode Štazija sama sebi oduzima legitimitet demokratije”.

Pa se vi sad žalite kako Srbija nikako da se reši starih kadrova iz BIA-e!

Špijunska slagalica

Stasi slagalica
Izvor: Frauenhofer Institut

Kada je davne 1989. godine pao Berlinski zid i tako simbolično označio kraj hladnoratovske ere agenti ozloglašene istočnonemačke tajne policije Štazi (Stasi) na froncle su iseckali arhivu od 16,250 registratora odnosno 45 miliona dokumenata. Uglavnom, dosijea sopstvenih agenata i “sumnjivih lica” sa obe strane zida nadajući se da će tako u “ropotarnicu historije” zakopati sopstveni prljavi veš. Al’ ne lezi vraže – počev od 1995. godine 24 službenika nemačke Vlade radi na mukotrpnom poslu sklapanja kockica froncli – do sada su “kompletirali” 323 registratora a prema procenama stručnjaka za ceo posao, ovim tempom, trebalo bi im oko 600 godina. Iz razloga vremenskog ograničenja nemačka Vlada u saradnji sa berlinskim Frauenhofer Institutom za proizvodne sisteme i tehnološki dizajn finansira projekat vredan 6,3 miliona Evra usmeren na izradu softverskih rešenja za rešavanje “slagalice”. Naučnici sa Frauenhofer Instituta nadaju se da će primenom novih softverskih rešenja ceo posao biti u mogućnosti da završe u vremenskom okviru od 4-5 godina što će svakako obradovati žrtve i rastužiti bivše agente istočnonemačke tajne policije. Koliko sam ja razumeo ono što je izneto na sajtu Frauenhofer Instituta preostali delovi slagalice će biti skenirani, softverski poređeni po obliku i veličini, a zatim ručno proveravani pre konačnog uklapanja u slagalicu.

Što bi Rade Marković rekao: “Spali te papire i Bog da te vidi!” (Izvor Insajder B92 – Rukopisi ne gore, 1. deo, emitovan 15. novembra 2004)

Samo smo se šalile

Dve australijske tinejdžerke (16 godina) osuđene su pred Sudom u Pertu, Australija, na doživotne kazne zatvora (minimum 15 godina) zbog ubistva Elize Džejn Dejvis 18. juna 2006. godine dok su sa žrtvom boravile u rudarskom gradiću Koli.

Ovako drakonske kazne direktna su posledica priznanja koje su dve 16-ogodišnjakinje iznele pred Sudom i odsustva kajanja zbog samog čina. Po sopstvenom priznanju njih dve su tokom jedne večeri u Koliju raspravljale o činu ubistva i tome kako ni jedna nakon samog čina ne bi osećala kajanje. Kako bi dokazale svoje “tvrde stavove” odlučile su se na ubistvo drugarice koja je u vreme njhove rasprave spavala u susednoj sobi. Obukle su staru odeću i prijateljicu zadavile žicom od zvučnika da bi njeno telo potom zakopale ispod kuće u kojoj su boravile. Nakon ubistva prijavile su nestanak svoje prijateljice i same uzele učešća u potrazi za njom. Par meseci nakon ubistva devojke su se same prijavile policiji, ne zbog kajanja već stoga što su zaključile kako je “grob” u koji su zakopale žrtvu “suviše plitak” te da će ih policija kad tad otkriti. U svojim izjavama pred Sudom nijedna nije iskazala ni najmanje kajanje zbog ubistva – jedino objašnjenje koje su pružile bilo je kako su “svesne da je loše ubiti, ali da su htele da to i iskuse”.

Jebeš ta sokoćala

Za vikend “obilo i ukralo” sve računare iz kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji … niti su im dobru služili niti će im više pa trebati! Policija koja je obavila uviđaj i “preduzima mere za rasvetljavanje slučaja” bolje da se baci na konačno dokazivanje (samo)krivice Dejana Anastasijevića i tako se umili budućem ministru Vučiću … bilo, ne ponovilo se, al’ možemo mi opet!

A ko je tu mladoženja?

U gradu Kano, trećem po veličini u Nigeriji, proteklog vikenda održana je malo “čudna” svadbena ceremonija – žena, muslimanka, “oženila” je četiri žene takođe islamske veroispovesti. Ništa čudno – za neko drugo mesto – ali za Kano koji je glavni grad istoimene provincije ovaj događaj označio je objavu rata protiv homoseksualnosti. Kano je jedna od nigerijskih provincija sa pretežno muslimanskim stanovništvom u kojoj se od pre sedam godina primenjuju odredbe šerijatskog prava, premda samo na “podanike” islamske veroispovesti. Iako je “mladoženja” oženio propisani broj žena zbog sukoba sa šerijatskim pravom koje brani istopolne odnose i brak svih pet mladenki su se dan nakon venčanja “povukle u ilegalu”. Nemoćne da dođu do prestupnica lokalne vlasti su, u saradnji sa lokalnim odborom za sprovođenje šerijatskog prava, par dana po venčanju donele odluku da do temelja poruše salu u kojoj je sporno venčanje održano, između ostalog i zbog “iznenadnog otkrića” kako sala nema neophodne građevinske dozvole.

Šerijatsko pravo u slučajevima homoseksualnosti za muškarce propisuje smrtnu ili kaznu kamenovanjem (zavisno od tumačenja) dok za žene predviđa “disciplinske” mere poput izolacije ili javnog bičevanja (opet zavisno od tumačenja). Primera radi pre par godina muškarac koji se sedam godina “lažno” predstavljao kao žena i živeo u Kanou osuđen je na šest meseci zatvora i kaznu od 38 američkih dolara. U slučaju da budu uhapšene ženama prete i kazne po “redovnim” zakonima Nigerije koji zabranjuju, isključivo, lezbijske odnose dok Parlament ove afričke zemlje, poznate po svojim nalazištima nafte i prirodnog gasa i korupciji dostojnoj Ginisove knjige rekorda, trenutno razmatra Zakon kojim bi se svim stanovnicima, bez obzira na veroispovest, zabranilo stupanje u istopolne odnose i brak pod pretnjom da provedu do pet godina u zatvoru.

Biciklo mi ukradeno

… e to više neće da može u prestonom Gradu Pekingu koji se ubrzano priprema za organizaciju Olimpijade 2008 godine. Prema rečima nadležnih u policiji Peking će biti prvi kineski grad koji će u narednom periodu formirati elektronsku bazu podataka za praćenje kradljivaca bicikli koji predstavljaju ozbiljan problem u ovom megapolisu. Baza podataka će biti korišćena i za praćenje građana koji kupuju ukradene bicikle, pa će pri prvom prekršaju biti “blago” ukoreni dok će za svaki naredni krivično odgovarati. Samo tokom ove godine evidentirano je gotovo 2,000 kradljivaca dok je 1,500 ukradenih bicikli konfiskovano i vraćeno pravim vlasnicima. Prošle sedmice razbijena je i jedna od najvećih organizovanih grupa u poslednjih par godina – uhapšeno je 56-oro osumnjičenih i konfiskovane 172 ukradene bicikle. Sad još samo da neki kineski Vitorio De Sika snimi pekinške “kradljivce bicikli” pa da i ostatak Sveta shvati kolika je važnost ovog, osnovnog, kineskog prevoznog sredstva.

Ako Vas kojim slučajem zanima i poslovna strana ovog kriminalnog poduhvata – ukradene bicikle se prodaju za $5 za one na “ljudski” pogon dok za one sa električnim motorom (ekološke, jel’ da) treba izdvojiti čitavih $25.

Najvažnija sporedna stvar na Svetu

Dok se B92 priprema da emituje specijalnu emisiju o ubistvu svedoka-saradnika na suđenju za ubistvo Premijera dr Zorana Đinđića, direktor BIA, kome je u opisu posla borba protiv organizovanog kriminala, u nedeljnoj Politici naširoko seiri o predstojećem fudbalskom šampionatu Sveta.

Raspričao se direktor Bulatović o predstojećem “pobedničkom” pohodu srbo-crnogoraca kao da ga Patrijarh kanda još nije preko šefa izvestio o rezultatima referenduma u Crnoj Gori i kao da to nije poslednji nastup fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore – valjda čovek preterano igra strategije na svom laptop-u pa je sledstveno izgubio i poslednji kontakt sa stvarnošću. Za kraj, direktor Rade, poručuje kako će Svet još jednom imati priliku da se uveri u kvalitet igre “evropskih brazilaca”.

Kako mu je krenulo – pre će “evropske brazilce” Svet prepoznati na srpskoj kriminalnoj sceni nego na travnatim terenima nemačkih gradova …

Braćo Srbi

Pa dobro bre braćo Srbi i sestre srpkinje, koji Vam je, da prostite, (beeep)! Odem u Irak vratim se u Koštunistan, evo me u Avganistanu a izgleda da se vraćam u PPRS (Policijsko Pravoslavnu Republiku Srbiju), a i ovo Republiku čini mi se neizvesno. Pa bre i Avganistan i Pakistan su islamske Republike pa se muftije i hodže ne pitaju ama skoro nizašta, usklade Zakone sa verskim predubeđenjima većine i voila … država funkcioniše, vera propoveda. A vi zapeli da se Patrijarh i vladike pitaju ama baš za sve, cccccc, ne valja Vam to. Mislim šta god učili iz istorijskih čitanki to “nikagdar ni bilo”. Pa nije valjda da je neko pomislio kako će Albanci raširenih ruku da dočekaju, na primer, Vladiku Amfilohija, Vladici Pahomiju u znak gostoprimstva da ponude da prespava u sirotištu za dečake, ili da se pred početak svake runde pregovora zakunu nad ikonom Svetog Save (ono nos mu jeste onako orlovski, malo albanski malo nemanjićski) za krst časni i slobodu kakvu-takvu.

A tek ovaj skandal sa prisluškivanjem poslanika, tek to Vam nije trebalo. Pa šta je sledeće – pritvor do 48 godina, Zakon o izboru bestelesnih poslanika, celodnevni program javnog servisa “Dobro jutro (dan) dragi Predsedniče Vlade i Ministri”, umesto crtanog filma – “Tvoja prva psovka” (uređuje i vodi bivši Bogijev drugar, Velimir Veljo Ilić), pitam Vas šta? Ono najbolje bi bilo da se svi Srbi konačno ujedine što se prisluškivanja tiče i sami sebe prijave da ih BIA ne bi tražila po registrima. Lepo hoćeš da zoveš nekog telefonom, pritisneš dugmence – “BIA, izvolite” – “Dajte mi broj taj i taj i uključite snimanje” – molim lepo. Kad pišete mejlove u CC obavezno dodate (po default-u najbolje) radebulatovic@bia.gov.sr.yu, čisto da posle ne bi bilo nekih problema. Jedino me brinu SMS poruke, ko da isprati tu količinu, možda da Rade ode sa jednom visokom delegacijom u posetu Kini? Kad mogu Kinezi da prate SMS poruke gotovo 400 miliona korisnika mobilne mreže, pa otkriće nam valjda tu malu tajnu, “pokloniti” tehnologiju i uputiti nas u “stvar”.