Juče ranom zorom ispratim klinca za Zaječar, odradim par poslova koji su nenadano iskrsli, dvoumim se Velika ili Zapadna Morava i konačno oko 10 sati odlučim se za Veliku Moravu, preciznije sela Radošin i Miloševo. Prelomilo me što vodostaj na Zapadnoj “divlja” poslednjih par dana.

Elem, na skeli sam oko 11, na krivini ispod skele s radošinske strane oko pola 12. Po običaju prvo kačim plivajući Calypso Chub – da ispitam teren zbog novih prepreka koje je voda eventualno nanela i da klena prvo potražim odmah ispod osunčane površine. Stojim u hladovini da me klenovi uz obalu ne primete i dignu uzbunu. Bacam upravno na tok, preciznije na sam obod toka, nekih 30-ak metara od sebe, polako privlačim vobler. Okret ručice traje sekund, sekund i po jer struja je ionako dovoljno jaka da vobler ima kakav takav (sitan) rad. Počev na 10-ak metara od obale učestalo “čvrkam” po kamenju. Nakon 5-6 bacanja “čvrkanje” već postaje sumnjivo, znam šta treba da radim – na svaki “čvrk” zaustavim ili cimnem vobler – da vidim da li je kamen il’ kamena glava glavatog glavonje.

Čvrk, tvič, čvrk, čvrk, kontra i promašaj. Čvrk, stop, čvvvrk, kontra i na obali je glavonja sa svih svojih 400 grama. Znači tu ste nanu vam naninu! Privlačim ribu, prihvatam gripom, otkačinjem, puštam a sve vreme pogledujem uzvodno i nizvodno da vidim koliki mi je potez na raspolaganju jer je očito da se klen preselio iz brze u sporiju i pliću vodu, što zbog sunčanja što zbog manjeg utroška energije na prikupljanje zaliha za “dugu, hladnu zimu”. To što moram da ga dodatno izazivam zaustavljanjem i tvičovanjem varalice, što “kilavo” napada varke (što veći to kilaviji napad) pripisujem naglom hlađenju vode. Kako god, sad kad sam skoro pa “iz prve” našao varku, tehniku i pozicije jesenja žurka može da počne. Sa istog mesta privodim još 5-6 krupnijih i par manjih klenova uz isto toliko promašaja. Pomeram se 20-ak metara uzvodno i zavlačim u žbunje na mestu koje je neko uredio za pecanje bele ribe. Ista priča – čvrk, stop, čvvvrk, kontra i između ostalih i glavonja na slici ispod izlazi na obalu, da se slika pre povratka u prirodno stanište.

Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013

Oko 2 popodne rešim da se prebacim par stotina metara nizvodno na “jedno moje mesto”. Stignem tamo i tek tad primetim da duva jak vetar od kojeg sam na krivini bio zaklonjen brdom. Majušni Calypso se po onom vetru nije dao kontrolisati, probam na glavinjare i na Mr. D sebilicu uhvatim pristojnog klena. Glavinjara se kako tako baca ali problem je trbuh koji najlon pravi od vetra i posledično zakasnela kontra kod napada ribe. Uostalom, što da gubim vreme i živce zbog vetra kad već znam varku, tehniku i poziciju na kojoj klen radi. Povučem se u zavetrinu, ručam, pa natrag na krivinu. Par porcijaša na potezu do devojačke stene, već je pola pet popodne, vreme da krenem ka skeli ako neću da noćim u Radošinu. Snimim kako neka grabljivica juri sitež između mene i spruda nizvodno od skele. Znam kuda da siđem na sprud a s tog mesta mi je i skela u vidokrugu. Znači nema promašaja … i nije ga ni bilo!

Spustim se putićem zaraslim u šipražje do spruda, kao nindža se privučem na špic spruda, zagazim u vodu koliko se moglo u čizmama i kreće ludnica. Ista varalica, ista tehnika samo su klenovi ovaj put kud i kamo raspoloženiji a Boga mi i krupniji i neoprezniji. Udarci, možda je bolje reći povlačenja, su se ređali počev od pada varalice na vodu pa do pred nogama, pred samo vađenje voblera iz vode. U sat vremena koliko sam skoro pa nepomičan proveo na tom mestu palo je nekih desetak “glavonja”, uglavnom komadi od 600-800 grama. Na krivini s koje sam malo ranije pecao, gleda me par klinaca koji su došli da pecaju belu ribu. Na mah čujem komentar: “Vidi ga onaj šta sve izvadi!” Ko još sluša decu kad klen radi “k’o besan”. Od “gužve” sam stigao da slikam samo glavonju ispod … sreća njegova da mi se pripušilo pa sam morao da izađem iz vode inače bi i on ostao deo anonimne statistike. 

Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013

Ako ste se ponadali kako se jučerašnje varkanje završilo nakon povratka skelom na miloševačku stranu oko 6 popodne … prevarili ste se. Kako sam izašao na obalu, ubacim ranac u auto, namestim lampu na kačket pa se spustim na obalu odmah iznad skele. Prva tri bacanja i tri klena na obali. Još par bacanja bez udarca, pomerim se uzvodno, još par bacanja, ništa. Osvrnem se oko sebe, skoro pa mrak – vreme da se ide kući. Klenovi ionako nemaju gde da pobegnu iz vode, čekaće me tu do sledećeg izlaska.

Uprkos zimskoj apstinenciji nekako sam izdržao da ne pišem do danas … konačno vreme je da se presaberem i sumiram ribolovačku 2012. godinu.

Jedan od ciljeva za 2012. ulov na pivski čep

Postavio sam sam sebi neke ciljeve za prošlu godinu i gotovo sve ostvario.

• nisam odneo ni ripčeta s vode, knjižica ulova prazna i uredno overena od kraljevačkih VIDRI (nisam još potpuno zadovoljan pa ću ove godine “birati” varalice i poboljšati tehniku da ribu vraćam sa minimalnim oštećenjem u vodu),
•  planirao sam makar jedan ulov na pivski čep, samo da pokažem da može, a doživeo par izlazaka u kojima sam se slatko napecao klenova na srebrni Becks dva i po,
• prestao sam da slikam ulove – brzo sam odustao čak i kad je trebalo pokazati kako je moguće nahvatati 20-30-40 klenova za dva sata pecanja na varke,
•  “izdržao” sam gaženje u patikama od aprila do novembra, sad koliko je to dobro ne znam, samo se nadam da kao penzioner neću morati da se vratim na plovak.
• napredovao sam u strpljenju i posvećenosti na vodi, da sam napredovao maaalo više ostvario bih i cilj “svaki izlazak – ulov” – ovako ostaje za sledeću godinu.

Napredovao sam u “čitanju vode” i konačno shvatio da Moravama, bar kad je klen u pitanju, svake sezone treba pristupati kao da su nove reke u pitanju – prosto rečeno – neki tereni na kojima sam 2011. “trsio” klenove 2012, u sličnim uslovima, nisu dali ni ripčeta – i obratno – potezi na kojima ni klenče ranije nisam imao, uzvodno ili nizvodno, bili su potpuno druga priča! Novembra prošle godine sam naučio još jednu važnu lekciju o važnosti eksperimenta u varaličarenju – ako neka varka radi u datim uslovima na vodi ne znači da neka druge neće raditi još bolje! 

Volim da pecam za sebe, samotnjački, ali prošle sezone sam imao priliku i čast da upoznam, otpecam i podružim se sa nekim izvanrednim ljudima i vrsnim varaličarima. Nema potrebe za imenima, ako ovo pročitaju, prepoznaće se sami! Žalim što nisam uspeo da nakupim više od 40-ak izlazaka na vodu što zbog besparice i enormnih cena goriva što zbog drugih porodičnih i privatnih obaveza … ne marim … varaličarim aktivno tek pune tri sezone i planiram da tako nastavim u godinama koje su pred nama.