Živ, živ, živ niko nije kriv

Nezvani gost - limeni krov koji je donela oluja

Oluja koja je u petak protutnjala kroz Kragujevac i okolinu u naše malo dvorište donela je nezvanog gosta – limeni krov sa, kako smo kasnije ja i Milutin otkrili, zgrade u Glavnoj ulici udaljene kojih 100-njak metara. Ovo je već drugi put da letnja oluja u naše dvorište dovlači tuđe krovove, na svu sreću bez ozbiljnijih posledica ni po ukućane ni po samu zgradu. Početna tačka putovanja limenog krova bila je sa ravnog krova obližnje zgrade na kome je drug Predsednik (čovek se zove i preziva baš kao bivši Predsednik – Slobodan Milošević) kućnog saveta za sina proširio nekadašnju vešernicu, limenim krovom pokrio deo terase (ravnog krova) i tako se (bespravno?) proširio za kojih 20-ak kvadrata sa prelepim pogledom u strogom centru Grada. Srećom limeni krov je na svom putu srušio (i drugi) zidani odžak i polomio limeni dimnjak restorana u podrumu susedne kuće što je bilo dovoljno da ne uleti u atelje u kome sam se ja u trenutku “sletanja” nalazio na zadatku “spašavanje elektronike od gromopuca“. Komšijski poklon je pokidao strujne vodove i odbio se od zida kuće, tik ispod prozora ateljea, da bi putovanje završio u hrizantemama.

O.K. nevreme je prošlo, krenulo se sa utvrđivanjem štete. Ništa naročito – palo par crepova, na par mesta vetar je nanosio kišu, malo prokislo – kažem ništa naročito, dešava se. Odsečem one pokidane žice od struje, još su pod naponom, da se neko ne “opeče”, operem dvorište od blata pa hajde da vidimo čiji je krov – veliko parče ne mogu sam da ga pomerim pa bi red bio da vlasnik sam dođe po njega. Slučajno nađem stan čiji je krov sleteo u moje dvorište, skupile se komšije pa kofama i krpama skupljaju vodu i raščišćavaju lom. Kuc, kuc, dobar dan, takva i takva stvar, vaš krov … polomio odžake, udario u kuću, pokidao struju … Mislite da me čovek pitao (a znamo se iz viđenja 10 godina) da li je njegov krov koga povredio, treba li da nadoknadi štetu – jok bre, još počeo meni da kuka kako mu je to već druga godina za redom kako mu oluja nosi krov … sve mu poplavilo … dnevna soba (sa pogledom na grad iz ptičije perspektive) uništena … još i njegov izlapeli otac, drug Predsednik, koji je onako polupokretan dotrčao s’ drugog sprata poče da me davi … molim lepo … dođite vi kad tu završite po svoj krov i nosite se svi zajedno u tri lepe … ne baš tim rečima … jebiga dete Milutin bio sa mnom … vratim se kući da čekam vatrogasce ili ekipu elektrodistribucije da otkače onaj odžak od restorana koji se drži na komšijskom elektrovodu …

Sad stvarno ne znam šta da radim – mislio se da “komšiju” prijavim za ilegalnu gradnju, za ugrožavanje opšte bezbednosti lica i imovine, da mu poruše tu ekskluzivu “od oca je ostanulo sinu” ali me onda k’o grom iz vedra neba opasulji izjava glavnog gradskog menadžera, drugog čoveka lokalne vlasti, beskompromisnog borca protiv građevinske mafije u predizbornoj kampanji, Nebojše Vasiljevića a.k.a. tata Brade (tako ga zovu poslovni drugari – vlasnici bašti po pešačkim zonama i kragujevačkim pasažima). Kaže čovek kako su krovovi leteli uglavnom sa bespravnih objekata i zgrada nadzidanih pre desetak i kusur godina. Al’ ne lezi vraže, dodaje tata Brada, sad je teško utvrditi ko je za to kriv, ko su investitori a ko su bili nadzorni organi!!! Živ, živ, živ niko nije kriv! Puj pike ne važi, dodaje tata Brada, nema veze da li je objekat legalan, ako je bilo štete, svima ćemo da udelimo foliju, salonit i crep, naravno uz potvrdu mesne zajednice i samo sa “odabranih” stovarišta. Sad što je jedno od “odabranih” stovarišta komision (STRK Tajna) koji je registrovan za prodaju peciva i kolača, nije bitno, gazdaričin muž drži drugo “odabrano” stovarište (SZTR Gigant) odmah tu u blizini pa će on, verovatno kolicima, da dobaci … jebiga gre’ota da se vlast i njojzi bliski na toliku štetu ne “ugrade” bar malo … a ja da prijavljujem onog nesrećnika za 20 kvadrata … pa jebote nisam toliki skot da čoveka namestim da ga oderu “gradski stručnjaci” za legalizaciju objekta a meni njegov krov ionako ne gine koliko kod sledeće oluje …

Zbogom desktop

Amilo Pro Pa1538

Nakon nedavne prodaje starog laptop računara (Amilo Pro V2030) juče je sa stola otišla i desktop mašina (ljubljeni Athlon XP2500+) iz čisto praktičnih razloga. Kupovinom novog laptop računara na akciji kod “dobrih ljudi” iz beogradskog Mikrosa nestala je i potreba za istovremeno održavanje dva računara. Uz to i atelje na tavanu koji koristim nije baš najugodnije mesto za rad tokom letnjih vrućina jer temperatura često zna da bude i do 10-ak celzijusa viša od spoljne.

Specifikacije novog ljubimca su ispod a cena je na akciji, sa dodatnih 1Gb RAM-a, bila oko 860 Eura sa PDV-om.

  • AMD Turion64 X2 TL52
  • 2Gb DDR2/667Mhz
  • 160Gb S-ATA
  • DVD-RW DL
  • nVidia GeForce 7400 128Mb
  • 15.4 inch 1280×800 CrystalView WXGA
  • 7.1 sound via SPDIF
  • Wlan/LAN/Fax-modem
  • 4xUSB 2.0
  • FireWire, Card reader 4 in 1, TV Out
  • ExpressCard 34/35

i najvažnije garancija je 24 meseca (baterija 6) … Prenosnik dolazi sa preinstaliranim 32-bitnim Windows Vista Home Premium OS koji je nakon inicijalnog podizanja sistema radi provere funkcionalnosti “pregažen” sa openSuSE 10.2 64-bitnom GNU Linux distribucijom.

Sad još samo da smislim način kako da ispunim novonastalu prazninu na ogromnom činovničkom stolu iz 60-ih godina prošlog veka …

Jel’ vam se spava?

Profesor molekularne biologije i biotehnologije Piter Pajper, stručnjak za starenje sa Univerziteta u Šefildu, radi na istraživanju uticaja konzervansa E211 (natrijum benzoat) na ljudski organizam još od 1999. godine kada su upravo njegova ispitivanja pokrenula pitanje o kancerogenom uticaju ovog aditiva. Ispitivanja koja je sprovela Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO), sa tada dostupnom tehnologijom, “oslobodila” su natrijum benzoat a brojne nacionalne agencije za standarde u prehrambenoj industriji dozvolile su njegovu upotrebu u napitcima poput Koka-kole, Pepsija i drugim gaziranim osvežavajućim napicima.

Ovih dana intervju Profesora Pajpera dat britanskom Indipendentu ponovo je izazvao pravu buru. Prema tvrdnjama Profesora Pajpera E211 (natrijum benzoat) štetno deluje na mitohondrije DNA ljudskog organizma do te mere da može u potpunosti da deaktivira ćelije. Mitohondrije koriste kiseonik da bi ljudskom organizmu obezbedile potrebnu energiju a njihova disfunkcionalnost se danas povezuje sa bolestima poput Parkinsonove kao i sa samim procesom starenja. Profesor Pajper upozorava roditelje da povedu računa prilikom kupovine gaziranih napitaka deci koji sadrže sporni konzervans i dodaje kako su njegova “najveća briga deca koja piju velike količine gaziranih pića”.

Od Topole pa do Ravne gore

Od Topole pa do Ravne gore

Kako je najavila Cilklo berza danas je održana “međunarodna” biciklistička trka pod nazivom ”Od Topole pa do Ravne Gore”. Biciklistička trka startovala je od crkve Svetog Đorđa na Oplencu u 10.00 sati i kretala se trasom Topola – Božurnja – Svetinja – Kragujevac (11 časova) – Gornji Milanovac i dalje ka Ravnoj gori (13 časova). Propozicije i najavu možete pogledati na Ciklo berzi.

Trka se održava u sklopu manifestacije “Treći srpski ustanak” koju na Ravnoj gori organizuje Ravnogorski pokret u znak sećanja na Markovdan 1941. godine kada je srpski đeneral Draža Mihailović formirao Ravnogorski pokret i započeo borbu za slobodu posle aprilskog sloma Vojske Kraljevine Jugoslavije. Tog dana, pod nazivom “Za zdraviju Srbiju”, 250 ravnogoraca daće krv, dok će u programu učestvovati, osim poznatih estradnih umetnika, i pevači i pojci izvorne srpske i četničke muzike (Gedža, Smederevac…). Svoj doprinos daće istoričari i besednici, književnik Momir Vojvodić iz Crne Gore, te Matija Bećković. Nastupiće KUD iz Oplenca, a biće prisutni i predstavnici SPC. Najavljuje se dolazak princeze Katarine i nj. k. v. princa Aleksandra, kao i košarkaša Milana Gurovića i Vlada Divca. Izvor “Ibarske novosti”, Kraljevo.

Moj glavni favorit ili nije čuo za trku ili nije stigao ili nije ni hteo da učestvuje a drugi po milini favorit – četnički Vojvoda Tomislav Nikolić bio je prezauzet obavezama predsedavanja Skupštinom Srbije. Utisak – jedva 20-ak učesnika uz jako policijsko obezbeđenje i pogolemu pratnju nije zaslužilo ni M od međunarodne biciklističke trke a par slika u prilog ovoj tvrdnji nalazi se u galeriji Biciklisti.

U dve reči – BlogOpen 2007

Prvo regionalno okupljanje blogera BlogOpen 2007 održano je u Pančevu 6. maja 2007. godine. Na prvom, nadam se po srpskom običaju od sledeće godine i tradicionalnom, okupljanju blogera bilo je 60-ak “skribomana” iz Kragujevca, Novog Sada, Beograda i naravno gosti iz Hrvatske kojima posebno treba zahvaliti jer su ovo okupljanje i učinili regionalnim. Da prvi skup blogera na ovim prostorima ne bude skoro zaboravljen potrudila se Mušema čija se ideja o prikupljanju knjiga za Sigurnu dečiju kuću u Novom Sadu pretvorila u pravu malu biblioteku sa desetinama slikovnica i knjiga za najmlađe, buduće blogere, podrazumeva se!

Zanimljive teme i predavači – Miloje Sekulić (www.emagazin.co.yu), Ivan Jelić (www.fsnserbia.org), “neizbežni” Sloba Marković (www.internodium.org) kao i “predavač” iznenađenja Martin Birač (www.mojblog.hr) – privukli su na par sati pažnju ljudi koji na svojim blog stranicama pišu o najrazličitijim temama. Ivan Jelić je u 20-ak minuta onima kojima ICT nije prevashodna oblast interesovanja predstavio FOSS i pojasnio osnovne postavke i ideje koje stoje u osnovi “slobodnog” softvera. Zanimljiva je bila i najava Miloja Sekulića o ulasku blogosfere u zonu interesovanja PR i Advertising agencija na ovim prostorima kao i saveti blogerima kako da se ponašaju u predviđenoj “novonastaloj” situaciji. Sloba Marković je bio “primoran” da pre osvrta na razvoj domaće internet zajednice i rasta njenog uticaja u društvu tokom prethodne decenije prisutnima “pojasni” i dokle se stiglo sa implementacijom .rs domena i definisanjem “pravila igre” za nacionalni domen. Iako “nenajavljen”, zahvaljujući Miloju Sekuliću, Martin Birač, jedan od pokretača najvećeg regionalnog blog portala MojBlog sasvim se lepo najavama svojih planova uklopio u opštu pozitivnu atmosferu.

Sve u svemu zaključak je da su ovakva okupljana potrebna i da pored upoznavanja blogeri imaju i zajednički interes za formiranjem “jake i uticajne” zajednice koja će moći da reaguje na probleme sa kojima se trenutno Internet u regionu suočava kao i sa problemima koji nas tek očekuju. Hvala Dinketu koji je smogao kuraži da nas natera da se svi predstavimo i tako “virtuelne” nadimke zamenimo realnim imenima i likovima koji stoje iza najkvalitetnijih blogova na ovim prostorima a par slika (koje govore više od reči) okačeno je ovde i u galeriji BlogOpen 2007.

Dečija solidarnost

Zakačio sam pre dva dana prilog o događaju iz Niša kada je 13-ogodišnji Stefan Stajić štapom za pecanje zakačio železnički strujni vod u širem centru Niša. Dečaka je pogodio strujni udar od 25,000 Volta usled koga se Stefanovo telo bukvalno zapalilo. Na pozive u pomoć njegovih drugova reagovali su radnici iz obližnjeg stovarišta Jagodinske pivare koji su vatru ugasili protivpožarnim aparatima nakon čega je dečaka služba hitne pomoći prevezla u niški urgentni centar. Istog dana Stefan Stajić, koji je 1999. godine sa majkom izbegao sa Kosova na kome je ubijen njegov otac, prebačen je na Vojno medicinsku akademiju u Beogradu gde će dečak kome je izgorelo gotovo 70 procenata kože, prema rečima lekara, biti podvrgnut desetinama operacija transplantacije kože.

Ono što je mene posebno dojmilo a što je u većini medija (uključujući i blog zajednicu!) prošlo gotovo nezapaženo je humanost i solidarnost Stefanovih drugova iz Osnovne škole Radoje Domanović koji su Niš istog dana oblepili pozivima upućenim potencijalnim donatorima kože a potom krenuli i u kampanju “od vrata do vrata” po celom Nišu kako bi pomogli svom drugu koji se u tom trenutku borio za život. Solidarnošću koju su pokazali učenici bili su iznenađeni kako nastavnici tako i njihovi roditelji ali su se vrlo brzo i oni pridružili ovoj humanoj akciji.

“Ja i moji drugovi, kada se to desilo, bili smo mnogo potrešeni. Odrekli bi se ekskurzije, dali bi taj novac za Stajićevu operaciju i njegovu majku, samo da bude dobro” u izjavi za B92 rekao je jedan pirgavi bucko, učenik šestog razreda, u čijim rečima kao da se ogleda rešenost tih malih ljudi da nesebično, koliko je to moguće, pomognu svom drugu u nevolji. E to me je pogodilo, što smo mi stariji zaboravili da pomažemo jedni drugima, što više ne obraćamo pažnju na tuđe nevolje i nismo više spremni da slušamo o tuđoj nesreći, što dete treba da nastrada da bi nam deca pokazala kakvi smo ljudi mogli i trebali da budemo … priča o Stefanu Stajiću nestala je iz etra i sa stranica srpskih medija već u petak, jedva dva dana nakon što se nesreća dogodila … kao da se Srbija kolektivno postidela humanosti sopstvene dece!

Svi koji žele da doniraju kožu Stefanu Stajiću mogu da se jave Vojnomedicinskoj akademiji na broj telefona 011/360-8445 ili školi Radoje Domanović u Nišu na telefon 018/511-030.

U etnologiju te ljubim

U Vrnjačkoj banji sam na 4-odnevnom “poslovnom” seminaru o trošku firme pa ovaj post ide preko maila. Elem, osoblje kafane “Etno kuća” kod pijace našlo se u čudu kad im je u “objekat” na mrtvi (ne pobusani) ponedeljak banulo 20-ak nenadanih gostiju. Ajde što se osoblje teška srca oprostilo od “večernjeg mira” nego su i gosti razmaženi – jebiga strana firma – radi se al’ standard. Uglavnom već sat i pol čekam da stigne mezence i “malo posne piletine” sa roštilja, pije se druga tura na prazan stomak, kolega obećava kako “za 10 minuta odlazi na pljeskavicu” … srećom digoše se muzikanti da zasviraju malo …

Nego to je atmosfera, dugački uvod za ovaj članak, a povod je ko i šta se sve u Srbiji diči oznakom “Etno”. Hoću reći etnologija je ipak nauka a ne “žurnalistička svaštara”. Ne ide da se ćilim za patos ili pokrivku “tura” na astal ili da se na isti poturaju dalekoistočne mirišljave sveće. O etnološkom šarenilu zidova ne želim ni da trošim reči – tu fale samo predmeti koji nisu mogli da se “upasuju”. A tek “etno karaoke” računar … Mislim se, možda je vreme da brendiramo i zaštitimo srpski “Etno”?