Živ, živ, živ niko nije kriv

Nezvani gost - limeni krov koji je donela oluja

Oluja koja je u petak protutnjala kroz Kragujevac i okolinu u naše malo dvorište donela je nezvanog gosta – limeni krov sa, kako smo kasnije ja i Milutin otkrili, zgrade u Glavnoj ulici udaljene kojih 100-njak metara. Ovo je već drugi put da letnja oluja u naše dvorište dovlači tuđe krovove, na svu sreću bez ozbiljnijih posledica ni po ukućane ni po samu zgradu. Početna tačka putovanja limenog krova bila je sa ravnog krova obližnje zgrade na kome je drug Predsednik (čovek se zove i preziva baš kao bivši Predsednik – Slobodan Milošević) kućnog saveta za sina proširio nekadašnju vešernicu, limenim krovom pokrio deo terase (ravnog krova) i tako se (bespravno?) proširio za kojih 20-ak kvadrata sa prelepim pogledom u strogom centru Grada. Srećom limeni krov je na svom putu srušio (i drugi) zidani odžak i polomio limeni dimnjak restorana u podrumu susedne kuće što je bilo dovoljno da ne uleti u atelje u kome sam se ja u trenutku “sletanja” nalazio na zadatku “spašavanje elektronike od gromopuca“. Komšijski poklon je pokidao strujne vodove i odbio se od zida kuće, tik ispod prozora ateljea, da bi putovanje završio u hrizantemama.

O.K. nevreme je prošlo, krenulo se sa utvrđivanjem štete. Ništa naročito – palo par crepova, na par mesta vetar je nanosio kišu, malo prokislo – kažem ništa naročito, dešava se. Odsečem one pokidane žice od struje, još su pod naponom, da se neko ne “opeče”, operem dvorište od blata pa hajde da vidimo čiji je krov – veliko parče ne mogu sam da ga pomerim pa bi red bio da vlasnik sam dođe po njega. Slučajno nađem stan čiji je krov sleteo u moje dvorište, skupile se komšije pa kofama i krpama skupljaju vodu i raščišćavaju lom. Kuc, kuc, dobar dan, takva i takva stvar, vaš krov … polomio odžake, udario u kuću, pokidao struju … Mislite da me čovek pitao (a znamo se iz viđenja 10 godina) da li je njegov krov koga povredio, treba li da nadoknadi štetu – jok bre, još počeo meni da kuka kako mu je to već druga godina za redom kako mu oluja nosi krov … sve mu poplavilo … dnevna soba (sa pogledom na grad iz ptičije perspektive) uništena … još i njegov izlapeli otac, drug Predsednik, koji je onako polupokretan dotrčao s’ drugog sprata poče da me davi … molim lepo … dođite vi kad tu završite po svoj krov i nosite se svi zajedno u tri lepe … ne baš tim rečima … jebiga dete Milutin bio sa mnom … vratim se kući da čekam vatrogasce ili ekipu elektrodistribucije da otkače onaj odžak od restorana koji se drži na komšijskom elektrovodu …

Sad stvarno ne znam šta da radim – mislio se da “komšiju” prijavim za ilegalnu gradnju, za ugrožavanje opšte bezbednosti lica i imovine, da mu poruše tu ekskluzivu “od oca je ostanulo sinu” ali me onda k’o grom iz vedra neba opasulji izjava glavnog gradskog menadžera, drugog čoveka lokalne vlasti, beskompromisnog borca protiv građevinske mafije u predizbornoj kampanji, Nebojše Vasiljevića a.k.a. tata Brade (tako ga zovu poslovni drugari – vlasnici bašti po pešačkim zonama i kragujevačkim pasažima). Kaže čovek kako su krovovi leteli uglavnom sa bespravnih objekata i zgrada nadzidanih pre desetak i kusur godina. Al’ ne lezi vraže, dodaje tata Brada, sad je teško utvrditi ko je za to kriv, ko su investitori a ko su bili nadzorni organi!!! Živ, živ, živ niko nije kriv! Puj pike ne važi, dodaje tata Brada, nema veze da li je objekat legalan, ako je bilo štete, svima ćemo da udelimo foliju, salonit i crep, naravno uz potvrdu mesne zajednice i samo sa “odabranih” stovarišta. Sad što je jedno od “odabranih” stovarišta komision (STRK Tajna) koji je registrovan za prodaju peciva i kolača, nije bitno, gazdaričin muž drži drugo “odabrano” stovarište (SZTR Gigant) odmah tu u blizini pa će on, verovatno kolicima, da dobaci … jebiga gre’ota da se vlast i njojzi bliski na toliku štetu ne “ugrade” bar malo … a ja da prijavljujem onog nesrećnika za 20 kvadrata … pa jebote nisam toliki skot da čoveka namestim da ga oderu “gradski stručnjaci” za legalizaciju objekta a meni njegov krov ionako ne gine koliko kod sledeće oluje …

2 thoughts on “Živ, živ, živ niko nije kriv

  1. Ma nedam se ja tako lako – pa porodica nam u ovoj ulici živi punih sedam decenija pa ja da izdam svijetlu tradiciju – no passaran! Da se i ja proširim (legalno/neleglano) – nemam gde sve je već zauzeto nadziđivanjem tako da ni potencijalni limeni krov ne bi odleteo dalje od pomenutih hrizantema. Deca sitna, žena ima vene, majka stara, ja invalid u diskus herniju, novodoseljene komšije gotovo i ne poznajem – ko bi posle skupljao vodu i iznosio nameštaj da se suši 😉

Ostavite odgovor