Od silnog planiranja da subotu provedem na Kolubari sa “probranim društvom” ispalo je jedno veliko NIŠTA. Neki nemaju prevoz, neki se preselili u Čačak ne ponevši pribor sa sobom, neki se u petak uveče setili da kćerki slave rođendan. Jedino moja supruga ispade poštena – čim je čula da ne idem ranom zorom ka Valjevu, reče: “Radna mi subota – trebam prevoz do posla!” Siroma’, šta ću, rešim da “ispoštujem” sopstveni moto: “Kad je teško – pravac Zapadna Morava!”
Elem, juče, osam i deset, završio s razvozom i kupovinom suvog dnevnog obroka, sedim u kolima na parkingu Roda centra i mislim se koji teren na Zapadnoj Moravi da posetim. Gorevnica, Slatina, Katrga, Obrva … Obrva, Katrga, Slatina, Gorevnica … Obrva naravno – tereni su mi novi ima tu još štošta da se istraži i otkrije, posebno nizvodno od mesta na kojima sam ranije pecao.
Na vodi sam koji minut pre devet, vreme tmurno, prohladno bez vetra. Pripremam pribor uz prvu jutarnju kaficu i vesti sa radija … pola deset … polećemo. U prvih par zabačaja prvo dva promašaja, potom udarac i otkačinjanje klena koji je zapeo iza nekog kamena ne znajući da bi svejedno bio vraćen u vodu. Sa suprotne, visooooke obale par kolega plovkaroša sa sve prihranom i stoličicama me snimaju, pokušavaju da nađu mesto gde mogu da siđu. Neće moći, ovi tereni su rezervisani za mene. Gazim preko Morave, izlazim na sprud, bacam u suprotnu obalu ali ne uspevam da potkačim sitnije klenove koji se zaleću na varalice. Kriomice se krećem nizvodno, klečim dok zabacujem, motam polako, puštam da varalica “radi” samo uz pomoć toka.
Pri kraju spruda prestaje aktivnost sitnog klena. Menjam pristup i varalicu, zabacujem na metar, metar i po, od obale i na treći zabačaj, odmah po padu varalice na vodu, vidim klena koji se iz dubine zaleteo na vobler, lagana kontra i “momak” od blizu kila je za minut na obali.
Menjam mesto, premeštam se par metara nizvodno, na istu varalicu dobijam još jednog krupnijeg klena a potom, uz samu obalu, gotovo pred nogama, napad klena, pucanje najlona u kontri i ostajem bez omiljenog Yo-Yo voblera sa pređašnje slike. Desetak minuta cigar-pauze za smirenje, pakujem se, idemo dalje. Već je 11 sati, oblaci se razišli, nema veze što se krupan klen ne zaleće na varalice po jakom suncu, bar je prijatnije za gaženje kroz vodu a s laganim priborom koji koristim i pecanje manjih klenova je zadovoljstvo za sportskog ribolovca.
Od par reka koje redovno posećujem Zapadna Morava nizvodno od Čačka sigurno najviše nudi zaljubljenicima u prirodu i sportski ribolov. Par slika sa terena u ataru sela Obrva koji su mi ulepšali jučerašnji dan … preostale slike možete pogledati u zasebnoj galeriji na Veličković::foto.
… nastaviće se, odmah tu, iza ove krivine.