Samo gola mašina

Institut za globalizaciju, nezavisna konsultantska kuća iz Brisela, uputila je ovih dana preporuku na adresu Evropske komisije da ubuduće zabrani praksu prodaje personalnih računara “opterećnih” preinstaliranim operativnim sistemom ili “bonus” programskim paketima. Prema mišljenju stručnjaka Instituta za Globalizaciju, čija je misija da “promoviše ideje koje bi pomogle Evropi da bude uspešna u globalnoj ekonomiji”, praksa preinstaliranja operativnog sistema podstiče stvaranje tržišta bez konkurencije jer dozvoljava da MIcrosoft operativni sistemi praktično budu na svim novoprodatim personalnim računarima. Aleks Singlton, predsednik Instituta, tvrdi da je dominantna pozicija Majkrosofta na tržištu Evropske Unije zapravo posledica činjenice da zbog prodaje personalnih računara sa preinstaliranim Windows operativnim sistemima kupci nikada ne dobijaju priliku da se upoznaju sa alternativnom ponudom operativnih sistema. Singlton čak ide dotle da u predlogu upućenom Evropskoj komisiji tvrdi kako “dominacija Majkrosofta nije u najboljem interesu javnosti jer ograničava tržište i usporava dalji tehnološki napredak koristeći se predrasudama kupaca.”

Predlog je upućen samo nedelju dana nakon što je Evropski Sud u prvom stepenu potvrdio kaznu u iznosu od 497 miliona Eura kompaniji Majkrosoft zbog “nefer ponašanja na tržištu i upornog odbijanja da ostalim proizvođačima omogući slobodan pristup Windows operativnom sistemu i pratećim aplikacijama.” Predlog se ne odnosi na Apple Mac računare koje stručnjaci Instituta ocenjuju kao ponudu koja, uprkos tvrdanjma o nadmoćnosti, nije konkurentna Majkrosoftu i ima premali udeo na evropskom tržištu.

Laž se (uglavnom) ne isplati

Ako su i vama dokurčile/dopicile (šta ti je rodna ravnopravnost!) neželjene elektronske poruke na temu muške potencije onda će vas zasigurno obradovati vest da je juče Sud u Velikoj Britaniji izrekao presudu od 54 meseca zatvora i 10-ogodišnju zabranu rukovođenja preduzećem za Ašiša Halaija, jednog od organizatora međunarodnog lanca on-line prodaje lažnih Viagra i Cialis (dopunskih) tableta uhapšenog krajem 2005. godine u uspešnoj akcijom policija više zemalja. Od preostalih 8 okrivljenih (7 muškaraca i 1 žena) troje je oglašeno krivima i tek očekuju svoje presude.

Halai je uhapšen nakon što je britanska carina zaplenila ekspresnu pošiljku, upućenu na njegovo ime, sa dodacima ishrani za kućne ljubimce a u kojoj je pregledom otkriveno 12,000 tableta Viagre, za koje se kasnijom analizom ispostavilo da su zapravo lažne. Počev, po Halaijevom priznanju, od 2002. godine “banda” je pilule poručivala od proizvođača iz Kine i Meksika po ceni od 25 penija a potom ih preprodavala preko Interneta “stidljivim” osobama po ceni koja je dostizala i do 20 britanskih funti! Prema procenama britanske Agencije za lekove “banda” je tokom 3 godine rada ostvarila profit od 2 miliona dok je prilikom same akcije hapšenja zaplenjena zaliha šarenih pilula vredna 1,5 milona britanskih funti. Još jedna zanimljivost sa ovog suđenja je i podatak da se većina okrivljenih po prvi put “licem-u-lice” susrela upravo u sudnici.

Šta ti je prestiž

iPhone se od nedavno može “ilegalno” kupiti i u Kini – zemlji sa najvećim brojem mobilnih pretplatnika na Svetu. Uprkos namerama Apple-a da sa zvaničnom prodajom u Aziji započne tek 2008. godine u zemlji u kojoj se i pravi iPhone se može kupiti po ceni više no duploj većoj nego na legalnom, američkom, tržištu ili ti za crkavicu od 8,800 juana (US $1,1170). Naravno kao i drugi kineski proizvodi koji se ovih dana povlače iz prodaje i iPhone koji se može nabaviti “ispod tezge” na kineskom tržištu ima svoju falinku – presrećni kupci prestižne igračke mogu da obavljaju samo pozivne razgovore i šalju tekstualne poruke, dok prijem poziva, govorna pošta i sve ostalo što iPhone čini jedinstvenim jednostavno ne funkcioniše. Nefunkcionalnost “ilegalnog” iPhone-a, po tvrdnjama trgovaca, nije prepreka velikom interesovanju kupaca na tržištu koje posedovanje Apple proizvoda vidi kao stvar prestiža.

Pretpostavlja se da kineski “i jeste i nije” iPhone na ilegalno tržište stiže iz pogona u Šenženu u kojima se proizvodi za američko tržište. Radi se o takozvanim “falsifikatima iz treće smene” – situacija u kojoj podizvođač proizvodi veći broj jedinica od naručenog i sav višak plasira na “crno-sivo” tržište uz “čistu” zaradu koja zavisi od renomea samog proizvoda. Ovaj način ostvarivanja visoke produktivnosti i stvaranja nenaručenog viška proizvoda je sve češća pojava i direktna je posledica pre svega izmeštanja proizvodnih pogona i pratećeg znanja u zemlje sa jeftinijom radnom snagom pri čemu drastično opada mogućnost kontrole nad stotinama podproizvođača, kao i uvek prisutnog pritiska “glavnih igrača” na smanjenje direktnih troškova proizvodnje pod kojim se nalaze oni na “najnižim” lestvicama lanca snabdevanja – proizvođači “treću smenu”vide kao mogućnost da nadoknade iznuđeno smanjenje troškova dodatnim prihodima.

Otuda i situacija u kojoj Kinezi proizvod sopstvene ekonomije, koji se izvoze na druga tržišta, plaćaju duplo skupljo ne bi li uz šoljicu čaja mogli da na sto stave i proizvod koji, iako nefunkcionalan, predstavlja dokaz njihovog društvenog položaja.

Džm, džm, džm

U legendarnom filmu Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića “Balkanski špijun” postoji scena u kojoj Đuro Čvorović opisuje likvidaciju rečima “pa ti mi njega samo DžM”. Slično Čvorovićima i Politika u današnjem izdanju kao da sluti budućnost srpske i kragujevačke “crne udovice” – Zastava Automobilia – u članku pod naslovom “Džm, Fijat ili neko treći”

P.S. zahvaljujem se ekipi Naslovi.net za mogućnost primanja vesti sa ključnom rečju putem RSS kanala.

Alisa Aleksandra u zemlji čuda

Baš kao onomad Alisa u zemlji čuda i srpska ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandara Smiljanić našla se ovih dana u raskoraku između stvarnosti i mašte – premda ne baš tim redosledom.

Tek što je navrat nanos postavljen sajt ministarstva i nakon što se ministarka u brojnim intervjuima povodom 100 dana rada najnovije srpske Vlade iskukala glede monopola Telekoma, ishvalila i izobećavala ICT kula i gradova u Blic-u je osvanuo tekst o “tužnih” 337,000 nedostajućih telefonskih prključaka uz obaveznu (višegodišnju) napomenu o 90-oprocentnoj digitalizaciji fiksne telefonske mreže. Ministarka se još ne oglašava … a kad će i da li će … mlada je, a i laptop joj lepo stoji.

Dajem auto za iPhone

Tinejdžer Džordž Hoc (George Hotz) koji je uspeo da uhakuje iPhone i oslobodi ga stega AT&T mreže tvrdi kako je postigao dogovor sa eBay servisom mobilnih telefona CertiCell LLC da svoj hakovani iPhone zameni za sportski automobil Nissan 350Z i tri zarobljena iPhone-a od 8Gb koja će poslati svojim pomagačima.

Postupak koji je Džordž Hoc objavio prošle nedelje na svom blogu otvara mogućnost nezavisnim proizvođačima da ponude iPhone i onima koji ne žele da koriste mrežu AT&T ili joj nemaju pristupa. Legalnost ovog postupka još uvek je pod znakom pitanja.

Linux u civilu

U okviru projekta britanske vlade “Promena na bolje” (ChangeUp) namenjenom pružanju podrške i razvoju civilnog sektora prošle godine je na adrese odabranih organizacija u istočnoj Engleskoj pristiglo 10 stonih računara sa FOSS operativnim sistemom i aplikacijama. Računare pokreće Ubuntu Linux a od korisnih stvarčica na njima su instalirani Open Office (kancelarijski paket), Evolution (emai-adresar-kalendar integrator), Firefox (Internet pregledač), Scribus (prelom teksta), Project Planner (upravljanje projektima) i GnuCash (finansije). Cilj ovog eksperimentalnog projekta bio je ispitivanje podobnosti upotrebe FOSS rešenja u radu i izgradnji ICT infrastrukture organizacija civilnog sektora. Za sve organizacije je organizovan zajednički seminar – uvod u filozofiju FOSS pokreta – a zatim u svakoj pojedinačno i osnovni trening za korišćenje Ubuntu-a i pomenutih paketa. Organizacije su bile u obavezi da nakon tri meseca daju procenu efikasnosti ponuđenih rešenja i popune prethodno pripremljeni upitnik. Nakon isteka probnog perioda rezultati su prikupljeni i predstavljeni na prezentaciji projekta.

Sami korisnici su iskazali zadovoljstvo ponuđenim rešenjima, pohvaljena je intuitivnost upotrebe i lakoća prilagođavanja novom okruženju uprkos predubeđenjima da je vlasnički softver mnogo napredniji. Otpor je zabeležen kod spoljnih dobavljača ICT usluga i tehničke podrške koji su uvođenje FOSS sistema videli kao pretnju sopstvenom poslu baziranom na Microsoft rešenjima a išlo se od pretnji raskidom ugovora do odbijanja bilo kakve podrške FOSS sistemima zbog neimenovanih problema u integraciji sa Windows okruženjem. Ovakav stav dobavljača tehničke podrške proizveo je i otpor na svim nivoima upravljačke strukture stvarajući lažan utisak o nemogućnosti dugoročnog održavanja FOSS sistema. Resursi prethodno uloženi u održavanje okruženja vlasničkog softvera, kao i problemi sa integracijom FOSS sistema u okruženja koja su bila sistemski bazirana na Microsoft rešenjima takođe su uočeni kao problem. Kako bilo, upravljačke strukture civilnog sektora možda nisu iskazale spremnost da FOSS sisteme usvoje na malo, ali samo upoznavanje sa mogućnostima koje FOSS sistemi pružaju učinila ih je mogućim rešenjem za sledeće veliko spremanje ICT infrastrukture (uslov – postojanje dugoročne tehničke podrške).

Predubeđenja o kvalitetu i stabilnosti, nedostatak kvalitetne i dugoročne podrške, bačena sredstva već investirana u vlasničku infrastrukturu kao i neupućenost u napredak na polju FOSS rešenja poznata su prepreka za prihvatanje FOSS sistema u različitim segmentima ICT tržišta. Zanimljivo kod ovog eksperimenta jeste stvaranje pozitivnog stava samih korisnika kao i postavljanje jasnih uslova za prihvatanje FOSS sistema od strane upravljačkih struktura organizacija civilnog sektora. Imajući u vidu da se osnovni način poslovanja i potrebe za ICT uslugama u ovom sektoru ne menjaju već godinama može se izvući zaključak da FOSS rešenja imaju budućnost u civilnom sektoru. Dodatni napor, da bi se osvajanje ovog segmenta tržišta izvelo do kraja, treba uložiti u jasno definisanje strategije nastupa prema onima koji odlučuju, razvoj tehničke podrške i poboljšanje integracije sa već postojećim rešenjima jer cena implementacije FOSS rešenja i njihov kvalitet već odavno nisu prepreka.