Bog se vraća na nebo?

U potrazi za licem Boga

Trendu osnivanja avio kompanija koje putnicima nude prevoz po cenama “za decu i vojnike” (low-cost u originalu) nije mogla da odoli ni katolička crkva koja, kao i druge crkve, od davnina polaže ekskluzivna prava na Božije obitavalište a ni blagodeti ovozemaljskog života nisu joj strane (a Boga mi ni nepotrebne). Od juče hodočasnici koji žele da posete svete zemlje i svetilišta poput Lurda u Francuskoj, Fatime u Portugalu, Santjago di Kompostele u Španiji ili manastir Jasna Gora u Poljskoj imaju jedinstvenu priliku da putuju low-cost kompanijom pod ličnom zaštitom njegove Svetosti Pape. Reč je o ekskluzivnom 5-ogodišnjem ugovoru koji je Vatikan sklopio sa čarter kompanijom Mistral Air osnovanom davne 1981. godine od strane italijanskog špageti glumca Bada Spensera i koja se do sada bavila isključivo prevozom robe i poštanskih pošiljki. Novi prevoznik letove će obavljati Boing-om 737 sa 150 mesta a zbog nepostojanja uslova za izgradnju aerodroma u samom Vatikanu koristiće se aerodrom Leonardo Da Vinči u Rimu kao i još 6 aerodroma širom Italije. Božiji prevoznik svoj prvi let je obavio juče na liniji Rim-Lurd kojom prilikom su hodočasnici bili pažljivo birani među sveštenstvom i bogougodnim (čitaj značajnim) vernicima a plan je da se godišnje preveze bar 150,000 putnika. Iskustvo tokom leta biće dopunjeno religijskim video projekcijama a, kako se obećava, posada aviona biće specijalizovana za verska putovanja, šta god to značilo. Na fotografiji možete da vidite sedišta za hodočasnike ukrašena natpisom “Tragam za tvojim likom Gospode“.

Najzanimljiviji komentar konkurencije na početak rada božijeg prevoznika sigurno dolazi od veterana u low-cost avio-prevozu, irskog Ryanair -a: “Mi već činimo čuda sa kojima ni Papin šef ne može da se meri, prevozeći putnike u Santjago di Kompostelu po bogougodnoj ceni od 10 Eura!” Ostaje otvorenim i pitanje da li su hodočasnici spremni da za sveta putovanja izdvoje veću sumu u zamenu za potpuno duhovno iskustvo ili će se i sami, poput Pape Benedikta XVI koji koristi privatne čarter kompanije, odlučiti za hodošašća u sopstvenoj režiji.

Dopuna, 30. avgusta – Uprkos Božijoj promisli koja je rukovodila prvu grupu VIP hodočasnika na poklonjenje u Lurd, aerodromska policija im ipak nije dozvolila da sa sobom u avion unesu više od 100ml Svete vodice u skladu sa važećim merama za sprečavanje terorizma u avio saobraćaju.

Zbogom desktop

Amilo Pro Pa1538

Nakon nedavne prodaje starog laptop računara (Amilo Pro V2030) juče je sa stola otišla i desktop mašina (ljubljeni Athlon XP2500+) iz čisto praktičnih razloga. Kupovinom novog laptop računara na akciji kod “dobrih ljudi” iz beogradskog Mikrosa nestala je i potreba za istovremeno održavanje dva računara. Uz to i atelje na tavanu koji koristim nije baš najugodnije mesto za rad tokom letnjih vrućina jer temperatura često zna da bude i do 10-ak celzijusa viša od spoljne.

Specifikacije novog ljubimca su ispod a cena je na akciji, sa dodatnih 1Gb RAM-a, bila oko 860 Eura sa PDV-om.

  • AMD Turion64 X2 TL52
  • 2Gb DDR2/667Mhz
  • 160Gb S-ATA
  • DVD-RW DL
  • nVidia GeForce 7400 128Mb
  • 15.4 inch 1280×800 CrystalView WXGA
  • 7.1 sound via SPDIF
  • Wlan/LAN/Fax-modem
  • 4xUSB 2.0
  • FireWire, Card reader 4 in 1, TV Out
  • ExpressCard 34/35

i najvažnije garancija je 24 meseca (baterija 6) … Prenosnik dolazi sa preinstaliranim 32-bitnim Windows Vista Home Premium OS koji je nakon inicijalnog podizanja sistema radi provere funkcionalnosti “pregažen” sa openSuSE 10.2 64-bitnom GNU Linux distribucijom.

Sad još samo da smislim način kako da ispunim novonastalu prazninu na ogromnom činovničkom stolu iz 60-ih godina prošlog veka …

Kreće proizvodnja OLPC-a

Pet godina nakon što je Nikolas Negroponte predstavio koncept laptopa od 100$ – OLPC (One Laptop Per Child – Jedan Laptop Po Detetu) proizvodne linije konačno će se pokrenuti. Proizvođačima komponenti dato je zeleno svetlo za početak proizvodnje delova potrebnih za izradu miliona jeftinih laptop računara namenjenih obrazovnim sistemima manje razvijenih zemalja. Prve OLPC mašine naći će se u rukama dece iz zemalja u razvoju oktobra ove godine.

Bi mi al’ šta ćemo kad fali

Da se Vlas(t)i ne dosete nekadašnji ministar privrede a danas trgovine, turizma i usluga Predrag Bubalo iznenada je u utorak prepodne posetio “ponos” srbske auto-industrije, kragujevačku fabriku “Zastava automobili”, ugrabivši tako sebi i svojoj stranci (DSS) priliku da pre svečnog početka proizvodnje Zastave 10 u domaćem “gigantu” zakazanog za ponedeljak svima da do znanja ko je “najzaslužniji” za tek pristigle Fiat-ove automatizovane linije na kojima se montira srbski Punto a na kojima je od 8,000 preostalih radnika Zastava automobila angažovano tek njih 300. Kako kaže “zaslužni” ministar “proizvodnja “Zastave 10” predstavlja šansu da kragujevačka fabrika automobila dođe do strateškog partnera“. Ministar je ujedno najavio i da će za par dana biti potpisan ugovor sa Dženeral Motorsom kojim će biti predviđen (ponovo kao sa Fiat-om!) bescarinski uvoz Opel Astre klasik od 2008. godine a potom i početak montaže dva modela Opela u pogonima Zastava automobila. Nekadašnji predsednik Saveta za stratešku konsolidaciju “Zastave” dodao je i da “Zastava mora da uradi još niz stvari da bi postala atraktivna za velike automobilske kompanije. U procesu privatizacije i najavljenog tendera najvažnije je da fabrika bude osposobljena za jednu uspešnu prodaju.

Poseta Ministra Bubala propraćena je kako u lokalnim tako i nacionalnim medijima uz jedan mali propust koji novinarske ekipe, verovatno zbog ranog završetka posete, nisu pribeležile. Naime, u sinoć emitovanom prilogu na opštinskoj Radio-televiziji Kragujevac koji se bavio uvođenjem mera zaštite od elementarnih nepogoda u Kragujevcu, usled tropskih vrućina koje preživljavamo ovih dana, novinaru Srđanu Radivojeviću se prilikom prenošenja informacije o lokalnim komunalnim preduzećima koja su svoje radno vreme prilagodila novonastalim uslovima omakla i opaska kako “jučerašnji (misli se na utorak) raniji izlazak radnika Zastava automobila nije u vezi sa visokim temperaturama u proizvodnim halama već su radnici oko podneva pušteni kućama usled nedostatka delova za montažu vozila“.

Ono jeste da srbski narod kaže da što je džabe i Bogu je milo ali ovu zajebanciju sa reanimacijom domaće auto industrije (čitaj Zastave) montažom zastarelih modela vozila “renomiranih” svetskih proizvođača plaćaju svi građani ove zemlje što posredno kroz bescarinski uvoz što neposredno kroz povećano opterećenje plata i razne novouvedene akcize poput one na plin za automobile. Od države “pažljivo birani” a voljni “renomirani proizvođači” zadovoljno trljaju ruke dok svoje ostarele modele plasiraju na srpsko tržište – bez carine a Boga mi povremeno i bez poreza – po cenama za decu i vojnike. Uz sve to postaje sve očitije da ono što danas nazivamo “demokratskom vlašću” u Srbiji neštedimice u nastupu prema građanima (čitaj raji) preuzima recepte svojih prethodnika iz poslednje decenije XX veka čiji neslavan kraj nam je svima “u svežem sećanju”. Jel’ to neko pominje Potemkinova sela !?!

Tihi ubica televizora

Dejvid i Karen Benzis, iz Sajthila u Škotskoj, ostali su u šoku nakon tvrdnje servisera kako je njihov ljubljeni Sony Vega 42″, kupljen pre dve godine za 1000 funti i još uvek u garanciji, pao kao nevina žrtva pasivnog pušenja. Po tvrdnjama servisera elektronska kola i senzori TV aparata otkazali su zbog naslaga nikotinskog dima koji je u unutrašnjost televizora uvukao ventilator za hlađenje. Kao i u svakoj priči sa tužnim krajem garancija proizvođača ne pokriva kvarove nastale usled preterane konzumacije nikotina premda je prodavac, nakon objavljivanja vesti u medijima, Benzisovima obećao besplatnu popravku.

Keine Coca-Cola

Sudan je, uz slike stradanja i genocida u Darfuru, poznat i kao najznačajniji proizvođač i izvoznik gume arabike (Akacija guma, aditiv E414) koja se koristi u prehrambenoj industriji za proizvode poput žvaka, slatkiša, fondana, vina … i najvažnije za ovu priču Koka-Kole i ostalih gaziranih pića (baš me krenulo danas sa gaziranim aaa?). Nakon što je američka Vlada odlučila da pooštri sankcije Sudanu, prozvanim se našao Ambasador Sudana koji je odmah zakazao konferenciju za štampu (priložen i video snimak) na kojoj je zapretio kako bi Vlada Sudana mogla da zaustavi izvoz gume arabika podsećajući da industrija gaziranih pića zavisi od tog proizvoda. Kako bi pojačao svoj diplomatski pristup rešenju problema Ambasador Sudana, Džon Ukec Lut Ukec, se istom prilikom pred okupljenim novinarima razmahao bocom Koka-Kole. Prosto rečeno – zaboravite na genocid ili će Zapadni svet ostati bez Koka-Kole – poruka je koja će sigurno ostati upamćena.
A što se tiče onih koji ove vrele letnje dane vole da “prekrate” pivcem ‘ladnim ki zmiče i misle da ne treba da brinu – arabika se koristi i u industriji prerade i proizvodnje piva – znači zalihe!

Blagosloveni MySpace

Svojevrstan znak protesta na “slobodoumno” ponašanje članova MySpace i Facebook zajednica je i pojava sve većeg broja majspejsolikih klonova namenjenih onima sa dubokim religioznim ubeđenjima. Tako se hrišćanima kao alternativa preporučuje Xianz, koji je za godinu dana postojanja privukao gotovo 35,000 članova i “vuče” preko 500,000 poseta. Tradicinalno dobro povezanoj jevrejskoj zajednici lični duhovni prostor nudi Shmooze koji okuplja preko 200,000 članova, dok daleko veća islmaska zajednica pandan ima u zajednici Naseeb koja okuplja preko 300,000 članova.

Iako je broj korisnika na duhovnim kopijama daleko iza onog koje okupljaju MySpace i Facebook “originali” sam broj i očita potreba za postojanjem ovakvih internet zajednica sa striktnim religioznim određenjem ukazuje na čitav jedan društveni milje koji postoji na Internetu. Da ovakvi sajtovi nude i više od druženja pripadnika iste religije možda najbolje govori primer “Muslimanske socijalne mreže” Naseeb gde se možete uveriti kako u uspešnost mreže u stvaranju trajnih veza tako i u humanitarnu, društveno odgovornu ulogu kakvu sebi pripisuju ovakvi sajtovi.

Više o pomami za socijalnim mrežama u skladu sa religioznim ubeđenjima pročitajte u Business Week magazinu.

Senzacija u blogosferi !!!

Kako je danas potvrđeno francuski biznismen srpskog porekla Predrag Pušelja a.k.a. Blogowski otkupio je popularnu blog mrežu BlogAriat od, sada već bivšeg, vlasnika Aljoše Japundže. Iako se o vrednosti i monetizaciji BlogAriata dugo vodila polemika konačna postignuta cena od 200 kuna (oko 30 Eura) ipak je prevazišla sva očekivanja i konačno pokazala “nevernim Tomama” kako i od Interneta mož’ da se zaradi za ‘leba. Nakon uspešno obavljene kupovine, na neidentifikovanoj lokaciji u Zagrebu (upućeni pominju Pelinkovac i Badel), očekuju se i prve zvanične najave budućeg razvoja BlogAriata od novopečenog vlasnika … nastaviće se na nekom drugom blogu.