Bi mi al’ šta ćemo kad fali

Da se Vlas(t)i ne dosete nekadašnji ministar privrede a danas trgovine, turizma i usluga Predrag Bubalo iznenada je u utorak prepodne posetio “ponos” srbske auto-industrije, kragujevačku fabriku “Zastava automobili”, ugrabivši tako sebi i svojoj stranci (DSS) priliku da pre svečnog početka proizvodnje Zastave 10 u domaćem “gigantu” zakazanog za ponedeljak svima da do znanja ko je “najzaslužniji” za tek pristigle Fiat-ove automatizovane linije na kojima se montira srbski Punto a na kojima je od 8,000 preostalih radnika Zastava automobila angažovano tek njih 300. Kako kaže “zaslužni” ministar “proizvodnja “Zastave 10” predstavlja šansu da kragujevačka fabrika automobila dođe do strateškog partnera“. Ministar je ujedno najavio i da će za par dana biti potpisan ugovor sa Dženeral Motorsom kojim će biti predviđen (ponovo kao sa Fiat-om!) bescarinski uvoz Opel Astre klasik od 2008. godine a potom i početak montaže dva modela Opela u pogonima Zastava automobila. Nekadašnji predsednik Saveta za stratešku konsolidaciju “Zastave” dodao je i da “Zastava mora da uradi još niz stvari da bi postala atraktivna za velike automobilske kompanije. U procesu privatizacije i najavljenog tendera najvažnije je da fabrika bude osposobljena za jednu uspešnu prodaju.

Poseta Ministra Bubala propraćena je kako u lokalnim tako i nacionalnim medijima uz jedan mali propust koji novinarske ekipe, verovatno zbog ranog završetka posete, nisu pribeležile. Naime, u sinoć emitovanom prilogu na opštinskoj Radio-televiziji Kragujevac koji se bavio uvođenjem mera zaštite od elementarnih nepogoda u Kragujevcu, usled tropskih vrućina koje preživljavamo ovih dana, novinaru Srđanu Radivojeviću se prilikom prenošenja informacije o lokalnim komunalnim preduzećima koja su svoje radno vreme prilagodila novonastalim uslovima omakla i opaska kako “jučerašnji (misli se na utorak) raniji izlazak radnika Zastava automobila nije u vezi sa visokim temperaturama u proizvodnim halama već su radnici oko podneva pušteni kućama usled nedostatka delova za montažu vozila“.

Ono jeste da srbski narod kaže da što je džabe i Bogu je milo ali ovu zajebanciju sa reanimacijom domaće auto industrije (čitaj Zastave) montažom zastarelih modela vozila “renomiranih” svetskih proizvođača plaćaju svi građani ove zemlje što posredno kroz bescarinski uvoz što neposredno kroz povećano opterećenje plata i razne novouvedene akcize poput one na plin za automobile. Od države “pažljivo birani” a voljni “renomirani proizvođači” zadovoljno trljaju ruke dok svoje ostarele modele plasiraju na srpsko tržište – bez carine a Boga mi povremeno i bez poreza – po cenama za decu i vojnike. Uz sve to postaje sve očitije da ono što danas nazivamo “demokratskom vlašću” u Srbiji neštedimice u nastupu prema građanima (čitaj raji) preuzima recepte svojih prethodnika iz poslednje decenije XX veka čiji neslavan kraj nam je svima “u svežem sećanju”. Jel’ to neko pominje Potemkinova sela !?!

One thought on “Bi mi al’ šta ćemo kad fali

  1. Srdjan Radivojevic je mora biti dobio toplotni udar pa u delirijumu isfantazirao nedostatak delova.

    Inace sam doslovno zapanjena – ovo je prvi put od kad znam za sebe da je nasa drzava resila da uzasno visoke temperature zasluzuju uvodjenje izvesnih ( bilo kakvih, za pocetak, mada daleko od dovoljnih) mera zastite pucanstva.Bice da je neko sa pola mozga ipak uspeo da se infiltrira u vladu. IZvini za skretanje sa teme, ne odoleh.

Ostavite odgovor