Tag Archives: Politika

Nije Soka nego sekta Bogoljube!

by

0

Internet Vam je čudo, čudo kažem Vam!!! Za samo desetak minuta uspeo sam da sklopim sliku o tekućoj japanskoj turneji mog omiljenog lika i bolje mu polovine. Naime, nepunih dvadesetak dana nakon što je Bogoljub Bogi Karić na svom Univerzitetu ugostio “uvaženog Daisaku Ikeda predsednika Gakkai Soka kulta iz dalekog Japana (nagradilo ga i nagradom Fondacije Braća Karić), dotični je Bogiju uzvratio istom merom – počasnom titulom doktora nauka. Pa šta je tu čudno, reći ćete Vi, i jedan i drugi predvode politčke pokrete, imaju “svoje” Univerzitete i sledbenike. Ma ništa naročito, osim što je ovaj simpatični Japanac predvodnik verske sekte koja promoviše sopstvene vrednosti bazirane na Budizmu kako kroz misionarsko delovanje širom Sveta tako i kroz japansku Liberalno Demokratsku Partiju kao svoje političko krilo. Sad, neću da grešim dušu, političko krilo Soka Gakkai sekte bilo je deo Vlade Japana ali je to kod samih Japanaca izazvalo “blagu nelagodu” – podsetilo ih je na trovanje u Tokijskoj podzemnoj železnici 1995. Sama sekta, koju ni Dalai Lama baš nešto ne miriše, slično drugim takvim organizacijama, bila je stalno pod optužbama za nasilno delovanje prema pripadnicima drugih budističkih sekti, podmetanje požara, politička prisluškivanja i sprečavanja objavljivanja kritički nastrojenih tekstova. Sekta je organizovana po čvrsto utvrđenoj hijerarhiji – svaka reč Daisaku Ikeda proučava se i poštuje kao da je deo samog Svetog Pisma dok sam Ikeda (inače se predstavlja kao anti-autoritet sic!) odbija da daje intervjue dok ujedno uživa u društvu svetski “poznatih” ličnosti šireći svoju poruku “mira i ljubavi”. Uostalom ja sam došao do brda informacija, kao i uvek kada je neki kult poput Amway ili Soka Gakkai pokreta u pitanju. Evo recimo Soka Gakkai Today, a vi sad nastavite dalje …

Ja bih ipak još malo o mom “naivnom” prijatelju Bogoljubu Bogiju Kariću. Ne mogu da verujem da je Bogoljub naseo na prijatnu priču japanskog dekice i tek tako prihvatio da se kruniše doktorskom titulom na jednoj Bogosloviji, pa makar i budističkoj. Pa zar naš Bogoljub ne slavi slavu, ne kara ženu kad zgreši i zar mu na prvom mestu nije porodična zajednica (zlobni bi rekli i dodatni prihodi članova porodice) od bebe u kolevci do stričevića u sedmom kolenu? Pre će biti jedna od sledeće dve stvari – ili će se pravoslavna i budistička vera ujediniti u borbi protiva agresivno nastupajućeg katoličanstva i islama ili će naš dobri i blagi Bogoljub da promeni veru za večeru, dobro de sitničari za doktorsku titulu. Ne bih da spekulišem ali zar ne bi bilo super da Bogoljub i familija pređu na Budizam! Zamislite familija peva prateće vokale “NjaNjaNjaNJa” dok Bogi sa turbanom seiri na sitri a Milanka, u tradicionalnoj dalekoistočnoj nošnji, zapeva, onako vuče malo po naški, neku divnu japansku pesmu dok u ruci vrti trešnjin cvet … kad je Bogi u pitanju nastaviće se …

Pogled u budućnost

by

1

Ponedeljak, 24. oktobar 2005. sumorno nebo, oblaci se spustili i kao da obavijaju visoko izdignutu zgradu Ujedinjenih Nacija na East River-u (New York, U.S.A.). Unutra, u konferencijskoj sali Saveta Bezbednosti, odvija se rasprava o rezolucijama 1160, 1199, 1203, 1239 i 1244. Atmosfera opuštena, Rumun nezainteresovano daje uvod u sednicu, Amerikanci uz pisanu dozvolu naizmenično posećuju obližnji toalet (Englezi ih pomno prate), Kinezi raspravljaju sa Rusima i Francuzima ko će da dogura dalje u kosmičkim istraživanjima, predstavnici Benina, Tanzanije, Alžira i Filipina igraju karte dok Argentinci i Brazilci kibicuju, Grci i Japanci vežbaju Esperanto. U prvom polukružnom redu za posmatrače sedi delegacija Srbije i, uz povremeno podgurkivanje i upiranje kažiprstom, pomno prati šta se u sali dešava. Rumun završava sa uvodom i pita želi li neko od članova Saveta još nešto da doda.

U prvom redu iza Sanda Rašković Ivić hvata za rukav Premijera i njegovu pravilno oblikovanu srpsku glavu približava svojim požudnim usnama. Nešto mu šapuće, ali tako da čak ni Vladeta Janković koji vodi zapisnik za srpsku stranu, pa ni Nebojša Bakarec, zadužen u srpskom timu za poetiku izlaganja, ne mogu najjasnije da ih čuju. Zbog potreba zapisnika, Vladeta Janković naginje se ka Premijeru i Sandi.

“Predsedniče, MOLIM VAS, kažite im to. Posebno onim crncima. Moje LIČNO MIŠLJENJE je da Benin i Tanzanija nisu članovi Saveta Bezbednosti i ne zanima me ko ih je pustio ovde u salu, i to za glavni sto, ni njih niti Dance i Alžirce. Pa molim vas koje su to zemlje pa da se nešto pitaju. I, molim Vas, kažite u lice onim Grcima da LIČNO MISLIM da je sramota da predstavnici jednog staro-pravoslavnog naroda, u ovakvoj situaciji kada se odlučuje o sudbini Kosova i Metohije javno pričaju sa kosookima, koji su isto kao i Brazilci i Argentinci geografski toliko daleko od nas da nas ništa ne razumeju. Rumunu ništa ne govorite, njemu ću ja sama da iznesem svoje LIČNO MIŠLJENJE o žmirkanju ka Amerikancima i Britancima.” Iako zbunjen onim što čuje Vladeta ne prestaje da piše, od reči do reči, baš kako ga je Premijer zamolio, posle će dati Bakarecu zapisnik, da ga ovaj prebaci u desterac, a dotle…

“Molim Vas, Sandice”, šapuće Premijer koji je u međuvremenu svoje prelepo napućene srpske usne prislonio tik uz majušne ušne resice Sande Rašković Ivić kojoj zbog toga očito nije nimalo neprijatno, čak štaviše. “Sačekajte bar da se završi zvanični deo, pa ćemo im posle i Vi i ja izneti svoja LIČNA MIŠLJENJA, koja se, valjda to i sami znate, gotovo u dlaku podudaraju”.

“Ne, ne želim da čekam!”, glasno odbrusi Sanda, pogledi prisutnih se sa ruskog predstavnika koji je govorio premestiše ka zbijenom paru u prvom redu, “Hoću sve i to odmah da im kažete, LIČNO Vi, da ja ne bih posle tražila reč. ODMAH! Jasno!” Ovakva promena u tonu razgovora zbunila je Nebojšu Bakareca dok je dečački ljubopitljivo virkao preko ramena Vladete Jankovića a koji zbog ažurnosti beleške nije imao vremena da primeti bilo šta oko sebe. “Ali Sandice pa vi isto tako dobro kao i ja znate da mi nismo ni trebali da budemo ovde. Pa zar ste zaboravili da po našem Ustavu spoljnu politiku vodi Predsednik Republike, dok Premijer mora da se zadovolji samo beznačajnim unutrašnjim problemima poput gladnih radnik, propalih fabrika i penzionera, i onih odurnih stranaca koji žele da za jeftine novce kupe naša nacionalna blaga. Molim Vas Sandice smirite se, vidite da svi gledaju u nas a znate kako mi je neprijatno kad me gledaju. Evo obećavam, po ko zna koji put, čim se ovaj zvanični deo završi vodiću Vas da vidite nultu tačku napada 9. septembra.” Ova poslednja rečenica kao da je magijski delovala na Sandu Rašković Ivić, polako povuče ruku kojom je držala Premijera za rukav i lagano utonu u svoje LIČNO sedište u velikoj konferencijskoj sali Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Rumun, kome nije teško padalo da istovremeno prati upravo završeno izlaganje ruskog predstavnika i nežnu raspravu gostiju, prepusti reč Premijeru.

Nagrađena salata

by

0

Moj “drug” Bogi dobio nagradu! Onako iznenada, ne zna se ni od koga, drug Bogi je proglašen za najsupešnijeg biznismena u Evropi tokom 2004. godine. Naravno Bogimrsci su se odmah dogovorili da ovu nagradu sakriju od očiju “srpske javnosti” pa je tako vest o evropskom, a “našem”, najuspešnijem biznismenu objavljena samo na BK TV. Kako Bogiljupci javljaju baš nekako dok je Bogi, predvodnik delegacije PSS-a, sa neimenovanim britanskim parlamentarcima na (sic!) Vestminsteru razglabao o “partijskom političkom programu, viziji izlaska Srbije iz krize i putevima priključivanja evropskoj porodici” (ne može Bogi a da ne spomene “familiju”) neimenovani pojedinac ili institucija, može biti i neki beli britanski Mag, prišli su veselim drugarima.


“Hello, pomaže Bog! – Hi, Bog ti pomogo!”
” Mi smo ti i ti, neimenovani, već mesecima hodimo Evropskom porodicom naroda tragajući za najuspešnijim biznismenom u 2004.”
“Pa da niste malo okasnili, već se i ova godina bliži kraju?”
“Mi dok ga ne nađemo, rekli su nam, kući se ne vraćamo. Nego ima li među Vama veselnicima kakvog najuspešnijeg biznismena?”
“Kako da ne, evo ovaj bez brkova, taj, taj, što sedi pri vrhu. Baš taj, taj Vam je najsupešniji evropski biznismen u 2004. I to mu je pošlo za rukom za samo 6 meseci, jer se posle povukao iz biznisa u politiku. Ali i za tih 6 meseci “svašta” je uradio, kako za sebe tako i za druge (misli se na familiju o.a.)”
“Ma viđu, a jeli to naš prepodobni Bogoljub, Bogi, Karić (ovo sve na engleskom jakako), pa njega smo i tražili svuda po jEvropi, no iako nam reče jedan čoek da njega tu neće biti do 2078, nijesmo odustali!”
“E, tu je naš dobri Bogi, no budite pažljivi skoro je pretrpeo težak emotivni stres, pa morate pažljivo š njim, onako izokola, da se ne potrese.”
“Ma znamo za to, čitali smo na B92 i jako se zabrinuli. Ne brinite, znamo mi kako se Bogiju daju nagrade, no je sva sreća da smo ga konačno našli, te i mi možemo posle ovoga svečanog čina da se vratimo u anonimnost našeg prethodnog bitisanja”

A jeli se Bogi nagradi, i koliko, obradovao, još ne znam, ali, siguran sam, uskoro ćemo to svi saznati. Salate i nagrada, pa i onih anonimnih, nikada dosta…

A tko drugi

by

0

Sećate se nedavnog skrnavljenja Varoškog groblja u Kragujevcu? Elem krajem septembra ove godine, u dva navrata, porušeno je gotovo 50 nadgrobnih spomenika na ovdašnjem Varoškom groblju. Reagovali su svi! Nakon prvog rušenja oglasila se policija, lokalni savet za bezbednost, direktor JKP “Gradska groblja”, što bi se reklo cela šira društvena zajednica. Nakon samo nedelju dana, u noći 22/23 septembar, ponovo “bal vampira” na istom tom groblju koje je policija obećala da pokriva sa posebno izdvojenom patrolom a direktor da pojača obezbeđenje. Navodno, samo što je te noći patrola napustila groblje, a čuvar se povukao u svoju kućicu ne bi li se skrio od provale oblaka, vandali su krenuli da ruše i uništavaju spomenike. Govorilo se i o organizovanoj grupi, koja se prema rečima dirketora JKP “Gradska groblja”, profesionalno bavi uništavanjem nadgrobnih spomenika. Načelnik policije obećao je da će “njegovi” prevrnuti nebo i zemlju ne bi li počinioce pronašli i priveli pravdi … Obećavalo se svašta, a šta je urađeno ?

Na kraju “balade” o “potpunoj eliminaciji ove i sličnih pojava i njihovih organizatora koji nastoje da uzdrmaju najosteljivija osećanja svakog čoveka, poštovanje grobova najmilijih” nastradao je, ko drugi do, noćni čuvar. Naime pre par dana, nakon što se odustalo od daljeg izvrtanja neba i zemlje, lokalni SUP podneo je krivičnu prijavu samo protiv noćnog čuvara zbog nesavesnog rada u službi. Tako će ovaj nesrećnik, pošteno govoreći samo delimično kriv, da plati ceh za nesposobnost svog direktora, javašluk i nerad SUP-a (valjda i ta “izdvojena” patrola snosi deo odgovornosti?) kao i odsustvo pravovremene reakcije “šire društvene zjednice”. Čovek će, najverovatnije, da popije otkaz i zaradi uslovnu kaznu samo zato što nije bio spreman, protivno logici svakoga od nas, da džupri na kiši bez kabanice i netremice zuri u mrak koji, uprkos obećanjima gradskih vlasti i direktora JKP “Gradska groblja”, svake noći obavije njegovo radno mesto.

Vodeni svet

by

0

Ohoooho, kako čujem Kragujevac je u pregovorima da sa neimenovanim, ali poznatim, stranim finansijerom sklopio dogovor oko izgradnje jedinstvenog akvaparka na Balkanu – “Vodeni svet” – koji bi bio smešten na lokaciji jezera Bubanj, na samom ulazu u Kragujevac. Kako se nezvanično priča budući akvapark trebalo bi da na prostoru koji je danas samo delimično uređen posetiocima ponudi kako živi svet slatkovodnih tako i slanih voda. Inače najveću zaslugu za nalaženje i početak pregovora sa anonimnim (i pored nadljudskih napora nisam uspeo da saznam ko je u pitanju, ili ljudi koji su uključeni u pregovore zaista to ni ne znaju) investitorom nosi sadašnji Gradonačelnik g-din Veroljub Verko Stevanović. Po rečima mojih sagovornika Gradonačelnik Verko je, putem samo njemu znanih kanala, uspeo da za veoma kratko vreme pronađe investitora koji je dovoljno finansijski moćan da isprati jedan ovako grandiozan projekat i da sam ugovor dovede gotovo do potpisivanja. Zapelo je oko nekih sitnih detalja, recimo da li zbog ograničenog prostora, a da se ne bi rušila postojeća šarena pijaca, za početak uzeti samo delfine pa kasnije dograditi bazen za kitove (Grbave i Orke, plavi, premda pristupačni po ceni, nisu prošli selekciju jer bojom asociraju na SPO), da li će dno akvaparka biti posuto peskom ili tucanikom iz obližnjeg kamenoloma, da li će podzemni hodnici akvapark biti u 7 ili samo 3 nivoa zbog blizine groblja, i slično. Uostalom da su problemi oko pregovora vezani samo za sitnice potvrdiće i gradonačelnik koji je odlučio da se već za sledeći važniji verski praznik ovim povodom obrati svojim kragujevčanima i objavi radosnu vest.

Sama ideja, na prvi pogled pomalo megalomanska, rodila se u glavama gradskih stručnjaka različitih profila. Desilo se to letos, nekako baš u vreme kada je, suprotno narodnom predanju, u Kragujevcu lilo kao iz kabla. Zastoj do koga je došlo u funkcionisanju samog Grada i prestanak radova na nasipanju ulica, naveo je gradske stručnjake da na trenutak zastanu u svojoj žurbi i zamisle se nad problemom koji je bio pred njima. Naime, Kragujevac već godinama, zbog nemara lokalnog Vodovoda, muku muči sa kišnom kanalizacijom. Inicijalnu kapislu za rešavanje problema KUDA SA VODOM KADA PADA KIŠA, kažu prisutni, opalio je, a ko drugi do čuveni, Milivoje MIća Borić, penzionisano vojno lice, sada već za upućene antologijskom rečenicom “NEKA SE GRAĐANI PRIPREME ZA VELIKO NEVREME” (i dan danas mu je to omiljena rečenica). Naizgled totalno neprikladna rečenica, koja je uzgred izgovorena sa zakašnjenjem jer je već došlo do provale oblaka i poplava, izazvala je lančanu reakciju kod ostalih gradskih stručnjaka. Nebojša Neđa Vasiljević, retko školovani gradski stručnjak, odmah je postavio pitanje ZAŠTO SVU VODU NE SKUPIMO NA JEDNO MESTO, na šta je reagovao i uvek prisutni član gradskog veća ZORAN KOČA RADOVANOVIĆ, od milošte novinar, prepričavajući svima kako je eto baš pre neki dan, sa suprugom Marom, gledao film Vodeni Svet, u kome se sva voda na Planeti nalazi van ljudskih staništa. A tada je, po rečima prisutnih kurira, došlo do prave provale kreativnih ideja i predloga. Dok su se napolju kragujevački podrumi punili vodom a automobili takmičili za pobednika u kategoriji amfibijskih vozila u sali 105 Skupštine Grada Kragujevca rođena je grandiozna ideja o akvaparku “Vodeni Svet” kao praktičnom spremištu kišnice.

Kreativne ideje gradskih stručnjaka stavljene su na papir i negde iza ponoći na valjan način pretočene u predlog projekta koji je koliko sutra predat gradonačelniku. Ostatak priče prekriven je velom tajne, bar do trenutka dok gradonačelnik ne odluči da je pravo vreme da objavi kako se stvar dalje razvijala.

Mađija!

by

0

Nakon što mi je Stanke skrenuo pažnju na vest o Bogiju koju je preneo tabloid “Srpski nacional” evo primetio sam da je juče izašao i Bogijev odgovor na pretnje crnog maga Škeljzena Butići Faja.

Naš dobri, prepošteni i nadasve preosetljivi Bogi Bogoljub Karić govori o “emotivnom” stresu, uzročno-posledičnoj vezi zamalo prepuklog srca i aritmije, kao i o glupostima crne i bele magije. Na tvrdnju crnog maga Škeljzena, koji hvali Karićevu auru, jer Bogoljub Karić ima istu vrstu energije kao i ja, ali ne ume da je koristi. Zato sam u prednosti u psihotronskom ratu s njim, iako mi nije lako da ga pobedim. Ne bih voleo da se opet suočimo. Verovatno bismo obojica završili u bolnici, nadam se ne u istoj … Naš prepodobni Bogoljub sve te hvalospeve odbacuje, u prepoznatljivom Bogijevom stilu, i kaže: Baš me briga za psihotronske napade, nema tog oružja koje može da me spreči u pružanju pomoći Srbima na Kosmetu. Ne znam kakva je moja aura i kako će me napadati taj Škeljzen, ali siguran sam da ću s tim izaći na kraj. Žao mi je što u Srbiji, na uticajnijim pozicijama, ima mnogo svakakvih magova koji drmaju državom, a sve zbog ličnih interesa. Svi magovi sveta ne mogu da nam nanesu toliko zla, koliko to rade pojedinci iz vlasti i određenih lobi grupa… Sanda Rašković Ivić, za čiju je virozu odgovornost takođe preuzeo kosovski crni mag još se nije javila “Srpskom nacionalu”. Može biti i zato što za njenu auru, dotični mag tvrdi da “…Sandu bi oborio i dečak Novi šef Koordinacionog tela za Kosmet Sanda Rašković-Ivić nema adekvatne odbrambene mehanizme. Njena aura je drugačijeg sastava, pa mi nije bio problem da je izbušim, to bi mogao svaki veštiji dečak s Kosova. Da se razumemo, sad nisam hteo da je ozbiljnije povredim, ali neka više ne dolazi ovamo, ova zemlja je naša i ja ću je braniti svim, pa i najdrastičnijim, načinima…”

Politički potencijal

by

1

Nakon što me je stvor juče ispljuvao za zapis o “emotivnom stresu” svima nama dragog Bogoljuba Bogija Karića, iako je nedelja ne mogu da izdržim a da ne primetim istup u novosadskom Dnevniku najvećeg borca za socijalnu pravdu Milorada Vučelića Vučele te gromade socijalističke misli i ideje u post-miloševićevskoj Srbiji. Kaže ova veličina Miloševićevih ratnih Dnevnika, ponosni suvlasnik agencije Komuna, ratni bogataš (ko ga jebe, ja to mogu da kažem) i otac maloletnog deteta na privremenom školovanju u švajcarskom internatu sledeće:

“Ako članovi Koštuničinog kabineta postaju dva poslanika sa liste Sulejmana Ugljanina, koji su pre toga bili koalicioni partner Tadićevim demokratama, onda nema nikakvog razloga da u vladu ne uđe i SPS. U opštoj gužvi koja danas vlada na političkoj sceni Srbije, kada se u obzir uzmu naš potencijal i kadrovi, vlada bi tim potezom samo dobila!”

Pročitao sam letimice ceo članak i nigde se konkretno ne pominje šta bi to Vlada dobila a da većma nema. Premda, konačno bi bila ozvaničena protivprirodna veza i šarenilo političkih opcija koje su među sobom raskomadale politički i ekonomski život zemlje. Možda ovo znači da bi neki od aktuelnih klanova morao da iz svog atara izdvoji malo više od mesta pomoćnika ministra? Možda bi Velja mogao da se odrekne, recimo, predizbornog asfaltiranja i nasipanja lokalnih džada, ili ne daj Bože telekomunikacija i “nevinog” flerta sa gore pomenutim Bogijem. Ili bi, na primer, G(ej) 17+ od srca morao da se povinuje novonastaloj tržišnoj situaciji i odrekne se Narodne Banke Srbije u korist inkriminisane, ali svima nama drage, Borke Vučić – majke Kipranke. DSS bi možda pristao da trampi ministra Stojkovića i Pravdu, ali stani malo, zaboravio sam! Mesto ministra Pravde je već rezervisano. Trampiće se na proleće, ili kad već zatreba, sa radikalima.

“Braćo Radikali mirno! Kartice ubaci! Pritisni dugme! Kartice izvadi! Voljno!” dok ponovo ne zatreba. A za to vreme ponovo jaše Petar Jojić na mestu ministra Pravde i na glas ponavlja, ma recituje bre, svoje pismo haškoj kurvi, Karli Del Ponte.

Tužni Stojković će u Nadzorni odbor Javnog servisa, Tijanić u Upravni a Vučela, ako ga samo lepo zamole, ponovo u direktorsku fotelju ili bar za urednika Dnevnika.

Dobrodošli u 1993!

P.S. Ako je za utehu, i novonastali otpadak od SPO-a traži “svoja” ministarstva, a kako je Dinkić udario u poštenje i borbu protiv korupcije, eto nama izbora na proleće! Možda i uspemo da odgodimo povratak u 1993. za par godina …