… ksss …. kssss …. tu sam, sutra Dubai, prekosutra, Inshallah, Srbija. Dok sam u putu uživajte u pogledu na jezero Bandi Qargha inače na par kilometara od Kabula.
Tag Archives: Kabul
I ovo je Avganistan
… osiromašen i urušen, izranavljen vekovima prepunim sukoba i ratova, sa bogatom istorijom kroz milenijume, prepunom kratkotrajnih uspeha i perioda mira, dugotrajnim sukobima koji se na mah primire ne bi li se već u sledećem trenutku razbuktali i prerasli u krvave obračune, atentate …
Članci u seriji Avganistan
I ovo je Avganistan
… sa ženama skrivenim iza vela, decom koja bosonoga ranom zorom gaze prašnjave ulice Kabula.
Članci u seriji Avganistan
Kabul City Tour
… dobro sad nije baš ceo Kabul, zapravo zapadni Kabul, do temelja srušen tokom 25 godina ratova, kao i dolina Bahaman, nekada omiljeno izletište, na predlog vozača Fadeda. Evo malopre sam ušao u kancelariju i još uvek ne mogu da se sredim od “bumpy” vožnje po lokalnim putevima. Utisci su još uvek isuviše jaki ali nadam se da priložena fotografija može bar delimično da ih dočara.
Članci u seriji Avganistan
Hvala na pitanju
… dobro sam, ne nisam smršao ali hvala što brinete. Pa (izvinjavam se svima koji koriste štapiće za uši) koji Vam je više biiiiip, pa neću bre ni da crknem a kamoli da smršam u Avganistanu sve dok, hvala Bogu, ima prodavnica s’ konditorskim proizvodima, konzervama i smrznutom hranom. Evo prilažem i sliku sa jučerašnje večere. Vidite, nisam ja Superdžejla Kraljica Svemira, pa da Vas zajebem i tu kao nešto foliram da sam van zemlje, pa pošaljite koji paket hrane, neku kintu za izbeglice, te ovo te ono – ako mislite da slika laže javite mi se pa da Vas propisno verbalno/skriptalno obradim.
Koristim priliku da opomenem pojedine, bez imenovanja ovaj put, da mi više ne pominju bilo šta što ima veze sa uzgojem prasića i proizvodima od prasetine. Ovo se posebno odnosi na bezobzirne predloge u kojima se poimence koriste izrazi poput “prasence”, “pečenje”, “dva”estinu kila”, “guda jabučarka” i slični. Braćo slatka, a lako ćete se prepoznati, pa ja sam trenutno u Jamahiri Islamic du Afghanistan – ovde to ne da bidne. I nee što ne da bidne, nego mi još i otežava trenutni položaj. Zamislite kako bi ste se Vi osećali kad ispred sebe imate preprženi pileći narezak i krem sir a čitate o … ne smem ni da pomenem, evo opet mi proradi kiselina.
Apropo, hrane, čini mi se da ovaj blog postaje manijakalno opsednut hranom – DELIRIJUM BRE! Ko o čemu ja o hrani, e pa ne da bude više. Opsednutost ićem i pićem je i bio jedan od razloga za odluku da bar jednom godišnje pobegnem iz Srbije.
Članci u seriji Avganistan
Slava
Po prvi put za poslednjih 17 godina svoju slavu, Svetog Nikolu, dočekao sam van svog doma. Prošli put u vojsci a sada u Avganistanu. Naravno moja slava ni u Avganistanu nije mogla da prođe neopaženo. Slavio je ceo Avganistan. URAAAA neradni dan za Bracinu slavu, njima novi saziv Parlamenta a meni slava, gde ćeš bolje kombinacije, niko ništa ne radi. Dobro de lažem, ja sam radio juče gotovo ceo dan, ako ne računam ona 2 sata koliko mi je trebalo da odem da kupim ribu u “Suprem”-u. Moram nakratko da se osvrnem na ovu kupovinu. Ajde što je radnja bar 10 km izvan Kabula, što se ulazi samo na strani pasoš i što jedini u Kabulu prodaju alkoholna pića, ali brate slatki kako cepaju cene pa to je neverovatno. Znači nije nešto skuplje nego je DUPLO skuplje. Recimo teglica Nescafe Gold od 200 grama koju sam jutros kupio za 7 dolara tamo je 14 istih tih dolara i još ne primaju Afgane. Ma jebiga, da mi nije slava slatko bih im se prošetao po radnji psujući na engleskom majku lopovsku, i ostale srpske psovke i eve im ga što bih na kraju nešto kupio. Ovako za 53 dolara pazario sam nešto malo za svoju dušu i što je najvažnije ribu i priloge za slavsku trpezu.
Niste pogodili, nisam ja Koštunjavi pa da teram muslimane da se krste, lome kolač nad Biblijom i ispijaju šljivku uz zdravicu, ja sam bre iz popovske kuće. Večera ko večera, samo je izbor bio nešto bogatiji (hoću reći manje zelen) nego obično. Posedeli, popričali, pojeli, nismo pili, i lepo se razišli. Ljudi kulturni, čestitali slavu i zahvalili se na gozbi. Jebiga, bilo bi i bolje da se kuvar nije preš’o kod prženja ribe – prepeko je skroz – no sam sam kriv kad mu nisam rekao da ribu prvo lepo uvalja u brašno i da prži na laganoj vatri, samo da porumeni – uostalom niko se nije bunio, svikli se ljudi na Fazlijevo kulinarstvo pa se više i ne bune.
Članci u seriji Avganistan
Slava, Slava
Hmmm, dobro, ribu smo kupili, kuvar je kupio “kolač” i počeo sa spremanjem pasulja, ima nešto mrzlog kukuruza šećerca, još samo neko voće, keks za desert i slavska trpeza u Kabulu je spremna da dočeka svečane zvanice.
Članci u seriji Avganistan
Božić Bata
Ako bih glasao za nešto što je istinski jadno i tužno, što je potpuna suprotnost svojoj suštini, onda bih zasigurno svoj glas dao proslavi Božića u nekoj stranoj zemlji koja izlazi iz dugotrajnog konflikta – imam ja i posebno ime za to – “NGO Božić”. Iako sam imao prilike da samo dva puta prisustvujem ovakvim proslavama i to mi je dovoljno za ovakvu ocenu.
Elem, juče sam bio pozvan i otišao na Božićnu proslavu. Ukratko, koliko je to moguće kad ste izvan svoje zemlje, proslavu organizuje par sa juga Indije, adventisti (subotari po naški o.a.), ona radi u GTZ-u koji nadgleda delovanje firme u kojoj sam ja trenutno, on je prvi čovek ADRA-e (humanitarna organizacija adventističke crkve) u odsustvu šefa misije. Proslava je održana u podružnici ADRA-e nedelju dana pre Božićne večeri jer je to poslednja prilika da se svi nađu na okupu u Kabulu pre nego što većina zapali kući. Posluženje prema prilici, malo pržene pileće kobaje, neizbežni Pringles čips, biljni dimljeni kačkavalj, malo turšije, maslinčice, sve to na čačkalicu, a za glavno jelo indijski specijaliteti, sa puno kari začina, kineska piletina (izvnredno termički obrađena po rečima domaćina), janjeći gulaš (moj favorit), makaroni i preliv sa mesom, soja kavurmica (takođe nije loše, i gulaš od jaja (nije mi se baš jelo pre svega zbog karakterističnog izgleda). Uz posluženje obavezan razgovor sa prisutnima – ko je gde radio, s kim, kad – obnavlja se poznavanje davno zaboravljenih jezika, prisećamo se ljudi čije smo likove već zaboravili, običaja i zemalja koje većina više nikada ne bi želela da poseti (to zadržavate za sebe nikako to da javno izgovorite). Gotovo svi koji su tu, jedno vreme radili su na prostorima bivše Jugoslavije, uglavnom imaju lepe uspomene koje ih vežu za tu danas nepostojeću zemlju i naravno svi, zli baš svi znaju za fijasko zvani Yugo. Lakše mi je da kažem da sam iz Yugo grada/zemlje nego da pričam o Kragujevcu i Srbiji.
Družina, dvadesetak ljudi, se zapričala, onako obaška po grupicama 4-5. Ima nas sa svih strana Sveta – Nigerija, Benin, Kenija, Koreja, Japan, USA, Nemačka, Rusija, Rumunija, Pakistan, Afganistan, naravno Indija, Indonezija, Filipini, tu je i Ardur iz Prištine, i za kraj SRBIJA!!! Nedostaju samo Južna Amerika i Australija pa da organizujemo svetski natječaj ko se najjadnije oseća na Božićnoj proslavi daleko od kuće. Mislim, iza sve te učtivosti i osmeha stoje neispunjena očekivanja, životni usponi, još više padovi, neostvarene želje i osećaj otuđenosti – niti ste među svojima, niti ste od okoline prihvaćeni i cenjeni onoliko koliko mislite da zaslužujete.
Iskreno meni je ovo bila obaveza koju sam morao da odradim u odsustvu šefa misije (zaboravio sam da pomenem da sam sad jedini stranac među 400 zaposlenih u firmi), voljno, nevoljno, svejedno. Uostalom za manje od dve nedelje – ZBOGOM Avganistan, dobrodošao kućici. Na pitanja kada se vraćam u Avganistan odnosno koliko vremena provodim “konsultujući” po Svetu – meni je i mesec dana godišnje po belosvetskim vukojebinama sasvim dovoljno – znači u Junu si ponovo ovde – kažu Rus i Rumun gotovo u glas – ne znam videćemo koliko će ove parice da potraju …